Боро,цео Донбас(део који је био тада под контролом Украјине) је утврђиван од 2014-е.Немаш ти ту могућност Бог зна каквог заобилажења.Заобиђеш један утвђени градић да би наишао на други па се онда ипак вратиш на онај који си заобишао јер не можеш да га оставиш из леђа.Говорим о заобилажењу целог Донбаса што су пробали на почетку али са катастрофално малим снагама.Овако су поновили украјинску грешку из оне летње офанзиве ., . .право на утврђења па шта нам Бог да.Не одлучује се рат у Донбасу па ни у Запорожју па чак ни у Одеси колико год била важна а јесте.У Кијеву и Харкову Русија може добити овај рат а изгубити га може било где.Шта ако неким чудом заузму Одесу а Украјина неће да се преда ?Ова кланица за сваки салаш им неће донети победу.
Да, лако је давати оцене из удобне перспективе топле собе и без икакве одговорности. Наравно, то важи за све нас овде. Ипак, хајде да реално сагледамо проблеме "ударања право у утврђења".
Реално је претпоставити да и руски (и украјински) генерали знају за правило да треба нападати тако да обиђеш нпријатеља и да удариш у бок или са крила и поздаине, односно где је најслабији. Нападаш твојим главним снагама на његове најслабије снаге, али тако да постигнеш циљ. Добро, зашто то сада Руси (и Украјинци) не раде? Највероватније зато што то реално није могуће или би било скопчано са још већим губицима од ионако великих губитака. Није могуће због значајног напретка не само стратегијског, веч и тактичког извиђања, оног на нивоу вода и одељења. Време откривања покрета, се мери у минутама. Не само на тактичком, већ и на оперативно-тактичком оперативном и стратегијском нивоу.
Сада се уз помоћ извиђања из свемира, из ваздуха, са земље, уз добро организовану "људску" обавештајну службу на терену све зна скоро одмах. Зато се поставља питање како груписати снаге за напад а да то противник не сазна и не реагује ударом по тим снагама? Вероватно маскирањем, оперативним маскирањем (лажним покретима и варкама), контрашпијунажом и двојним играма на стратегијском нивоу, али и даље остаје проблем на тактичком нивоу. Кључни проблем су БПЛ и њихова ефикасност. БПЛ су практично непрекидно у ваздуху у зони од 30 км од фронта. Како идеш ка линији додира густина БПЛ је све већа. На самој линији додира оне су ту, стално "висе" у ваздуху, непрекидно ударају као досадни и немилосрдни обади. Оне су за сада нерешива напаст која се само ублажи противдејствима и до сада примењиваним мерама. Нападају све, од тенка, транспортера, топа-хаубице, возила, бицикле, војника у групи или усамљеног пешака, робота. И не нападају само једна или две БПЛ, већ у ројевима и таласима. Где год да кренеш, у обилазак противника на крилима и боковима, убацујеш се у позадину или директно нападаш на насеље, оне су ту и погађају. Продукција БПЛ (дронова камиказа) код обеју страна прелази по милион комада, ако не и више на годишњем нивоу. Већ су у употреби (истина још у рудиментарној варијанти) и напади ројевима где рој сам бира циљеве по приоритету.
Руси сада експериментишу са малим групама које иду пешице, али је проблем како те групе појачати, како их снабдевати храном, водом, муницијом. Ради се то уз помоћ БПЛ, али им је носивост још мала, а против великих БПЛ противник користи ПВО и нападне дронове. Дакле, проблем је одржати те групе које су успеле да се увуку у распоред противника. Зато оне не могу дубоку да се убаце и да ефикасно дејствују. И мале су. Биће уништене не само од БПЛ већ и од противничке пешадије и артиљерије ако се удаље од линије додира. Напад малим пешадијским групама је за сада успешан, али су помаци, успеси у запоседању простора мали. Мере се стотинама метара дневно, а не десетинама километара као некад.
Да, и зашто Руси (и Украјинци) када нападају покушавају да што пре уђу у насеља? Зато што им зграде, посебно веће представљају сигурнију заштиту од БПЛ (и за људе и за технику) од голе степе или танких пошумљених појасева између парцела. Коли год то звучало глупо (раније је важило правило да градска борба носи веће губитке), тако се значајно смањују губици.
Зато ће овај рат и на даље бити рат исцрпљивања са спорим кретањима напред или назад. Повремени дубљи испади и већи успеси ће бити изузетак а не правило. Све док се не пронађе неки ефикасан начин обарања БПЛ ( и оствари превласт у ваздушном простору на тактичком нивоу), док не дође до слома одбране противника или неком понестане БПЛ.
