Rat u Ukrajini

[tihi]

Taj abrams na slici je prvo onesposobljen , pa nakon toga i dokrajcen dronovima. 
U principu dokazali su se znatno cvrscim od T serije, ali daleko od neunistivog. Samo rusi su naucili da prvo idu na mobility kill pa onda dokrajce tenk. U svakom slucaju jaci oklop, i sam sistem cuvanja municije je dokazao svoje.

[Brok]

Otkud znaš da je stradao baš taj, ne znam, pitam, možda i jeste. Stiglo je iz Australije 49 Abramsa.

[tihi]

Video sam snimak unistenja australijskog abramsa pre neki dan kod kupjanska, spomenuto je da je to tenk iz ove kolone.

[Brok]

Video sam snimak unistenja australijskog abramsa pre neki dan kod kupjanska, spomenuto je da je to tenk iz ove kolone.

Hvala Tihi, nisam to uhvatio/povezao.

[Brok]

Rat u vazduhu bez pauze: Ukrajina na pragu energetskog kolapsa

25.12.2025.

Asimetrija vazdušne moći Rusije i Ukrajine

Intenzitet uzajamnih udara između Rusije i Ukrajine ušao je u novu fazu. Granatiranje i vazdušni napadi praktično ne prestaju, a u poslednjim nedeljama posebno je uočljiv porast udara na ključnu infrastrukturu sa obe strane. To otvara pitanje da li se, pored eskalacije postojećih dejstava, na bojištu rađa i potpuno novi oblik vazdušnih operacija.

Rusija je 23. decembra izvela masovni udar preciznim oružjem dugog dometa i bespilotnim letelicama na objekte ukrajinske energetske infrastrukture koji obezbeđuju rad vojno-industrijskog kompleksa. Prema dostupnim informacijama, u napadu su korišćene krstareće i aerobalističke rakete različitih tipova, operativno-taktički raketni sistemi, kao i najnovije modifikacije bespilotnih letelica. Posledice su bile teške: energetski sistem Ukrajine pretrpeo je značajnu štetu, a sve je više nagoveštaja da bi zemlja mogla da se suoči sa dugotrajnim i sistemskim nestancima električne energije.

Gašenje struje ne znači samo mrak u domovima. Ono povlači prekide u snabdevanju hladnom i toplom vodom, zastoj kanalizacionih sistema i paralizu niza usluga od vitalnog značaja za svakodnevni život. Istovremeno, ruski udari na komunikacione pravce, luke, objekte vojno-industrijskog kompleksa i položaje Oružanih snaga Ukrajine ne jenjavaju, već dobijaju na intenzitetu.

Ako se ova dešavanja sagledaju kroz prizmu vojne teorije, masovni raketni i vazdušni udari su nekada bili deo klasičnih vazdušnih operacija na nivou čitavog spektra vojnih dejstava. Međutim, posle dramatičnih organizacionih i kadrovskih rezova devedesetih godina, ti oblici borbene primene praktično su nestali. Danas se, međutim, pojavljuje novi trend: masovna i koordinisana upotreba dronova i drugog visokopreciznog oružja u takvom obimu da se s pravom postavlja pitanje da li smo svedoci nastanka nove vrste vazdušnih operacija - operacija bespilotnih sistema.

Operacija, u vojnom smislu, predstavlja skup koordinisanih i međusobno povezanih udara, istovremenih ili uzastopnih, ujedinjenih jedinstvenim planom radi postizanja strateških i operativnih ciljeva. Upravo takav pristup omogućava dramatično povećanje efikasnosti udara, što se danas jasno vidi u ukrajinskom sukobu.

Naravno, masovni udari na energetsku infrastrukturu neminovno pogađaju i široko stanovništvo. Potpuni nestanak struje i vode logično otvara pitanje opstanka u svakodnevici. Ipak, odgovor na to pitanje pre svega leži na vojno-političkom rukovodstvu Ukrajine, koje je predstavljanjem sopstvenog mirovnog plana pokazalo odsustvo realne spremnosti za pregovore. Kada diplomatski put ne daje rezultate, logika rata preuzima primat.

Eskalacija, međutim, nije jednosmerna. Kijev je poslednjih dana takođe povećao broj udara na ciljeve u Rusiji. Samo tokom jedne noći, ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su više od stotinu ukrajinskih dronova, mada su neki ipak uspeli da probiju odbranu. Za sada se ozbiljnije posledice po ekonomiju i infrastrukturu Rusije izbegavaju zahvaljujući efikasnoj PVO, dok je u Ukrajini stanje u energetici, transportu i pojedinim sektorima privrede već blizu ivice kolapsa.

Sve ukazuje na to da su masovni vazdušni udari postali svakodnevica savremenog ratovanja. Da li će ta svakodnevica prerasti u formalizovanu novu doktrinu vazdušnih operacija bespilotnih sistema, ostaje da se vidi. Ali jedno je izvesno: cena takvog razvoja događaja sve je veća - i za front, i za pozadinu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Bes u Kijevu, 3 ruska vojnika upala u štab VSU: Ukrajinci traže da se rasformira brigada zbog neuspeha kod Guljajpolja (MAPA/VIDEO)
  
Za neuspeh kod Guljajpolja u Zaporoškoj oblasti u Ukrajini su optužili 102. brigadu teritorijalne odbrane a ne 225. jurišni puk koji je ranije napustio položaje, rekli su za Sputnjik u ruskim bezbednosnim strukturama.


-Zbog događaja kod Guljajpolja na društvenim mrežama se traži da se rasformira 102. brigada teritorijalne odbrane. Radikalni nacisti optužuju upravo tu jedinicu za gubitak Guljajpolja, rekao je sagovornik agencije.

Podsetimo, ruske snage su zarobile Štab ukrajinskih oružanih snaga u Guljajpolju. On je napušten bez borbe zbog panike među vojnicima i komandantima, iako je grupa od tri vojnika ruskih oružanih snaga ušla u grad, prema rečima komandanta 1. jurišnog puka.

Komandant 1. jurišnog puka ukrajinskih oružanih snaga, Filatov, izjavio je da ima dovoljno ukrajinskih vojnika da odbiju napad, i da oprema i nosači podataka u komandnom mestu nisu uništeni.

Na Zaporoškoj frontu, borci grupe snaga „Vostok“ snimili su video iz štaba 106 (102). brigade trupa Oružanih snaga Ukrajine u Guljajpolju, koji se nalazi na adresi Soborna ulica 52.

▪️Ukrajinci su pobegli tako brzo da su u štabu ostavili svu klasifikovanu opremu, mape, komunikacione sisteme, medije za skladištenje podataka, računare, pa čak i otključane telefone.

Video

-Po prvi put u poslednjih nekoliko godina, ruske oružane snage su zauzele komandni punkt našeg bataljona u Guljajpolju. Sva oprema koja nije uništena ostaje tamo, uključujući komunikacionu opremu i skladištene informacije, takođe priznaju ukrajinski mediji.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajina pogodila ruska naftna i gasna postrojenja

Dok se sukob u Ukrajini primiče četvrtoj godini, linija između fronta i pozadine sve je tanja. Energetska infrastruktura ponovo je u fokusu, a poruke koje stižu iz Kijeva i Moskve pokazuju da se tempo udara ne smanjuje.

U četvrtak su ukrajinski vojni i bezbednosni zvaničnici potvrdili da su korišćeni britanski projektili „storm šedou“, zajedno sa bespilotnim letelicama dugog dometa domaće proizvodnje, kako bi bilo pogođeno više ruskih postrojenja za naftu i gas.

Prema saopštenju Glavnog štaba ukrajinskih oružanih snaga, ratno vazduhoplovstvo je upotrebilo britanske krstareće projektile „storm šedou“ u napadu na rafineriju nafte Novošahtinsk, koja se nalazi u ruskoj Rostovskoj oblasti.

Na Telegramu je kratko i precizno poručeno da je zabeleženo više eksplozija i da je cilj pogođen. Takve formulacije, bez viška detalja, postale su uobičajene u zvaničnim objavama poslednjih meseci.

Istovremeno, ukrajinska bezbednosna služba SBU iznela je dodatne informacije o operacijama dronovima. Kako navode, bespilotne letelice dugog dometa, proizvedene u Ukrajini, pogodile su rezervoare sa naftnim derivatima u ruskoj luci Temrjuk u Krasnodarskom kraju.

Meta je bilo i postrojenje za preradu gasa u Orenburgu, na jugozapadu Rusije. Reč je o tačkama koje imaju značajnu ulogu u energetskom lancu, što ovakvim napadima daje dodatnu težinu.

Ukrajina je i ranije koristila projektile britanske proizvodnje za napade na industrijske ciljeve unutar Rusije, uz obrazloženje da takva postrojenja doprinose ruskim vojnim naporima. Ovaj put, kombinacija projektila i dronova dugog dometa ukazuje na širi pristup, ali i na poruku da se kapaciteti domaće proizvodnje sve više oslanjaju na realne operativne zadatke.

Dok diplomatski pokušaji da se situacija smiri zasad ne daju opipljive rezultate, obe strane pojačavaju udare na energetske objekte, svesne da takvi potezi imaju i vojni i politički efekat. Energetska infrastruktura, kao nervni sistem moderne države, ponovo se pokazuje kao ranjiva tačka, ali i kao sredstvo pritiska.

Koliko će ovakvi napadi promeniti širu sliku i da li vode ka novoj fazi sukoba ili samo produbljuju postojeći obrazac iscrpljivanja, ostaje otvoreno pitanje. Za sada je jasno tek to da se prostor za kompromis ne širi, dok se mete, bar na papiru, sve jasnije definišu.

Izvor

[Brok]

Zelenski: Rusija napala sa 500 dronova i 40 raketa

27.12.2025.

Ukrajinski predsednik još dodao da diplomatija neće funkcionisati bez bezbednosti

Kijev - Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da je u toku još jedan ruski napad na Ukrajinu, a da je primarna meta Kijev.

„Još jedan ruski napad je i dalje u toku: od sinoć je bilo skoro 500 dronova – veliki broj 'šaheda' – kao i 40 raketa, uključujući 'kinžale'. Primarna meta je Kijev – energetski objekti i civilna infrastruktura. Nažalost, bilo je pogodaka, a oštećene su i obične stambene zgrade. Spasioci tragaju za osobom zarobljenom ispod ruševina jednog od njih. U nekim okruzima prestonice i regiona struja i grejanje trenutno nisu dostupni. U toku su napori za gašenje požara”, naveo je Zelenski u objavi na mreži Iks.

On je rekao i da je ovo „odgovor Rusije na predloge za okončanje rata koje su ponudile Sjedinjene Američke Države i svet”.

„Ruski predstavnici vode duge razgovore, ali u stvarnosti, 'kinžali' i 'šahedi' govore u njihovo ime. To je pravi stav Putina i njegovog užeg kruga. Oni ne žele da okončaju rat i nastoje da iskoriste svaku priliku da Ukrajini nanesu još veću patnju i povećaju pritisak na druge širom sveta. A to znači da je pritisak kao odgovor i dalje nedovoljan”, saopštio je Zelenski.

On je rekao i da se na ovu aktivnost Rusije „može odgovoriti samo zaista snažnim koracima”.

„SAD imaju ovu mogućnost. Evropa ima ovu mogućnost. Mnogi naši partneri imaju ovu mogućnost. Ključ je da se ona iskoristi”, naveo je Zelenski, prenosi Tanjug.

Ukrajinski predsednik je još dodao da „diplomatija neće funkcionisati bez bezbednosti” i da to Kijevu moraju da obezbede „najjače svetske sile”, kao i da će o tome posebno razgovarati danas i sutra sa evropskim liderima, sa premijerom Kanade i sa predsednikom SAD.

Izvor

[Boro Prodanic]

Slom odbrane: Rusi probili liniju odbrane koju je Kijev gradio od 2014. godine

Ukrajinske snage u povlačenju ka Dnjepropetrovsku.

Ruska vojska probila je dugogodišnju odbrambenu liniju koju su ukrajinske oružane snage uspostavile još 2014. godine, saopštio je vojni dopisnik Aleksandar Sladkov na svom Telegram kanalu.

Prema njegovim navodima, ukrajinske jedinice na pravcima Krasnoarmejska i Dimitrovke povlače se u smeru Dnjepropetrovska i nalaze se „na otvorenom terenu“. Istovremeno, ruske oružane snage učvršćuju kontrolu nad preuzetim područjima i uspostavljaju nova uporišta.

Sladkov ističe da ruske trupe za zaklon i kamuflažu koriste podrume i postojeću infrastrukturu, dok je suprotna strana, usled gubitka položaja, prinuđena da se skriva na poljima i bez adekvatne zaštite.

„Liniju odbrane koju su ukrajinske oružane snage gradile od 2014. godine probila je ruska vojska. Ovo je moralo da se desi, i desilo se“, naveo je on.

Ocena o mogućem razvoju situacije izneta je i ranije. Vojni stručnjak i penzionisani kapetan prvog ranga Vasil Dandikin ukazao je da bi predstojeća godina mogla biti presudna za ishod sukoba u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Kijev i dalje ima određene kapacitete da nastavi borbena dejstva, pre svega zahvaljujući finansijskoj podršci Evrope i dostupnom ljudstvu i tehnici.

Dandikin je ocenio da bi ukrajinska strana mogla da nastavi borbe i tokom 2026. godine, najmanje u njenoj prvoj polovini, dok kao ključni period izdvaja zimske mesece — januar i februar, kada bi se, prema njegovoj proceni, mogao nazreti odlučujući rasplet.

Ranije su iz ruskih izvora najavljene i moguće velike operacije u okviru Centralnog vojnog okruga, što bi, ukoliko do njih dođe, dodatno uticalo na dinamiku sukoba na istoku Ukrajine.

Izvor

[Brok]

Rusi u centru Guljajpolja, Ukrajinci se haotično povlače: Zauzet netaknut štab brigade TO, veliko pomeranje fronta

27.12.2025.

Ruski napredak u Guljajpolju: Zauzet štab TO i centar grada. Proboj linije odbrane kod Orehova. Kretanje prema Zaporožju.

Ruske snage su ušle u centar Guljajpolja u Zaporoškoj oblasti, gde su vojnici 57. brigade postavili svoju zastavu na spomenik Nestoru Mahnu, a jedinice 60. motorizovane brigade zauzele štab 102. brigade teritorijalne odbrane Ukrajine. Ovaj napredak potvrđuje da je Zaporoški front postao jedna od najaktivnijih i, trenutno, najkritičnijih tačaka sukoba, sa značajnim operativnim uspesima Rusije koji menjaju stratešku sliku na jugu koji je mirovao godinama.

Zauzet štab otkriva haotično povlačenje Ukrajinaca

Najznačajniji trofej je sam štab 102. brigade TO, koji je zatečen gotovo netaknut, što ukazuje na iznenadno i neorganizovano povlačenje. U zgradi su ostavljeni računari, privatni mobilni telefoni, detaljne vojne karte, sredstva komunikacije, čak i službeni pečati komandanta brigade. Ovaj materijal predstavlja izuzetnu obaveštajnu dobit za rusku stranu, otkrivajući organizacionu strukturu, lokacije jedinica i moguće planove odbrane koji se ruše. Ovaj incident je posledica teških gubitaka koje je Teritorijalna odbrana pretrpela još tokom početnih ruskih proboja. Dolaze informacije da Kijev šalje najelitnije snage, ponovo u svojstvu “vatrogasaca” na ovom delu fronta.

Nastavak pritiska: Stepnogorsk, Orehovo i pravac prema Zaporožju

Paralelno sa borbama u Guljajpolju, Rusija nastavlja pritisak na drugim zaporoškim pravcima. Stepnogorsk još uvek nije u potpunosti pao, ali ruske snage nastavljaju prodor dalje. Severno od grada se napreduje prema Zaporožju, rekordno blizu grada. Probijena je i odbrana prema Pavlovki. Ovde Rusi napreduju duž ukrajinske linije odbrane, što dovodi u pitanje stabilnost čitave linije. Sve je izvesnije da će Rusi nastaviti sa prodorom ka Orehovu sa zapada.

Situacija u Zaporoškoj oblasti za Ukrajinu izgleda sve teža. Preostaje da se vidi da li će eventualno prebacivanje “Ajdara” usporiti ruski napredak.

Izvor