Padaju glave zbog gubitka Severska: Ukrajinski komandanti davali lažne izveštaje o situaciji na frontu28.12.2025.
Nakon brzog gubitka grada Seversk (ukr. Siversk) u severnom delu Donjecke oblasti, ukrajinske vlasti su započele unutrašnje kadrovske promene u vojnom vrhu. Prema pisanju Ukrajinske pravde, pozivajući se na vojne izvore, komandanti dve brigade koje su branile grad biće smenjeni, dok je komandant nadležnog armijskog korpusa već razrešen dužnosti.Reč je o komandantima 54. odvojene mehanizovane brigade i 10. odvojene brdsko-jurišne brigade Oružanih snaga Ukrajine, koje su bile direktno zadužene za odbranu Severska. Komandant 54. brigade, pukovnik Oleksij Konoval, već je smenjen, dok će komandant 10. brigade, pukovnik Volodimir Poteškin, biti razrešen po završetku lečenja i otpustu iz bolnice.
Istovremeno je smenjen i komandant 11. armijskog korpusa, brigadni general Sergej Sirčenko, pod čijom su operativnom komandom bile obe brigade.
Seversk kao ključna tačka odbraneSeversk je imao značajnu operativnu ulogu u sistemu ukrajinske odbrane severnog dela Donjecke oblasti. Grad je predstavljao jedan od glavnih odbrambenih oslonaca koji su blokirali rusko napredovanje ka Slavjansku, jednom od poslednja dva velika grada u regionu koji su ostali pod ukrajinskom kontrolom.
Gubitak Severska, stoga, nije bio samo taktički poraz, već i ozbiljan udarac po širu odbrambenu liniju Ukrajine u Donbasu.
Lažni izveštaji kao ključni uzrok
Prema navodima „Ukrajinske pravde“, ključni razlog za smene nisu bile samo vojne okolnosti na terenu, već ozbiljna neslaganja između zvaničnih izveštaja i stvarne situacije na frontu.
Komandanti obe brigade navodno su nadređenima prijavljivali da drže položaje u zonama svoje odgovornosti, iako u stvarnosti na tim sektorima nije bilo dovoljno vojnika. Ova diskrepancija postala je očigledna tokom brzog sloma odbrane i prodora ruskih snaga u grad.
Posebno je problematično to što verifikacione strukture 11. armijskog korpusa redovno obilazile potčinjene jedinice, ali nisu uočile neslaganja između izveštaja i realnog stanja. Time se odgovornost za neuspeh ne završava na nivou brigada, već se širi i na viši komandni lanac.
Kako je Seversk izgubljenRuske snage su počele da ulaze u Seversk već krajem novembra. Tokom poslednje dekade tog meseca, ukrajinske jedinice iz 54. brigade više nisu bile u stanju da efikasno neutrališu ruske izviđačko-jurišne grupe.
Prema dostupnim podacima, u jednom od ključnih prodora, ukrajinski vojnici su uspeli da eliminišu deset od petnaest ruskih vojnika, dok je preostalih pet uspelo da se probije dublje u grad i učvrsti na zauzetim pozicijama. Ovakvi prodori ponavljali su se, a dodatni problem predstavljala je činjenica da su neka ukrajinska uporišta bila potpuno nezauzeta.
Ruska strana je 12. decembra objavila da je Seversk zauzet, gotovo dve nedelje pre nego što je Kijev to zvanično priznao. Do tog trenutka, prema procenama ukrajinskih medija, u gradu je već bilo dovoljno ruskih snaga da je povratak pod ukrajinsku kontrolu postao nerealan.
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine tek je 23. decembra saopštio da su Odbrambene snage napustile Seversk, navodeći kao razlog očuvanje života vojnika i borbene sposobnosti jedinica.
Restrukturiranje komandeNakon gubitka grada, Sirčenkov 11. armijski korpus je rasformiran u svom dotadašnjem obliku. Njegovo mesto zauzela je novoformirana Taktička grupa Soledar, kojom je direktno rukovodio komandant Istočne grupe snaga, Dmitro Bratiško.
Ovaj potez ukazuje na pokušaj Kijeva da brzo stabilizuje komandnu strukturu i spreči ponavljanje sličnih situacija na drugim delovima fronta.
Slučaj Severska razotkriva duboke strukturne probleme unutar ukrajinskog vojnog sistema, posebno u domenu komandovanja, kontrole i realnog izveštavanja sa terena. Lažni ili ulepšani izveštaji, nedovoljna kontrola stanja u jedinicama i nedostatak ljudstva pokazali su se kao kombinacija koja je direktno doprinela gubitku strateški važnog grada.
Gubitak Severska nije posledica jednog prodora ili jedne odluke, već rezultat sistemskog nesklada između političkih očekivanja, komandnih izveštaja i stvarnih mogućnosti na frontu. U tom smislu, smene koje su usledile predstavljaju pokušaj saniranja posledica, ali i priznanje da je problem bio mnogo dublji od samog fronta.
Izvor
