Rat u Ukrajini

[Brok]

Udari na Strij i Javoriv, Kijev bez struje: Drugi „Orešnik“ pogodio metu u novoj fazi vazdušne kampanje

09.01.2026.

Tokom noći pojavili su se prvi izveštaji o novom talasu napada na ciljeve pod kontrolom vlasti u Kijevu, sa posebnim fokusom na zapadni deo zemlje. Prema dostupnim informacijama, pogođena je TE-6 u Kijevu, gde je izbio požar koji je izazvao nestanak struje u više delova grada. Istovremeno, nekoliko industrijskih objekata vojno-industrijskog kompleksa je onesposobljeno, iako su, prema navodima, obnovljeni tek dan ranije nakon prethodnih udara.

Paralelno sa tim, u ukrajinskim aplikacijama za instant poruke pojavile su se tvrdnje da je Rusija u napadima na Lavovsku oblast navodno koristila balističku raketu srednjeg dometa „Orešnik“. Kao jedna od meta pominje se podzemno skladište gasa u Striju, najveće u Ukrajini.

U gradu Striju se nalazi najveće podzemno skladište gasa u Ukrajini. Tamo se smatra da je skladišteno rezervi gasa za pola Ukrajine tokom zimskog perioda.

Ukrajinski izvori navode da bi, ukoliko je pogodak potvrđen, od tog objekta trebalo da ostane vrlo malo, s obzirom na njegovu strukturu i zapreminu. Ruska strana za sada nije potvrdila upotrebu ove rakete. Mogući udar ovom raketom smo već najavli.

Istovremeno se pojavljuju izveštaji o udaru na poligon za obuku Javoriv, koji poslednjih nedelja nije bio meta napada. Na tom prostoru su, prema ukrajinskim izvorima, uz aktivnu podršku zemalja NATO-a izvođeni radovi na obnovi infrastrukture, kao i obuka mobilisanih pripadnika ukrajinskih snaga i stranih plaćenika. Detaljnije informacije o razmerama štete u Striju i na Javorivu očekuju se u narednim satima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Načelnik Lavovske regionalne vojne uprave, Maksim Kozicki, potvrdio je napad u oblasti Lavova, navodeći da je pogođen „kritični infrastrukturni objekat“ i pozvao stanovništvo da ostane u skloništima dok se situacija ne razjasni. Dodatni detalji za sada nisu objavljeni.

Izvor

[Brok]

Meta onoga što je pogodilo Lavov navodno su bila podzemna skladišta gasa u Striju.

09.01.2026.

Još uvek nemamo 100% potvrdu da je korišćen Orešnik, ali svi znaci ukazuju na to.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U međuvremenu, Kijev, zajedno sa drugim regionima, pogađaju talasi Geran dronova.

U Kijevu, gradonačelnik Vitalij Kličko izvestio je o „krhotinama“ bespilotnih letelica koje nastavljaju da pogađaju ciljeve u Darnickom, Dnjeprovskom i drugim delovima grada, što ukazuje na produženo dejstvo dronova tokom noći.

Kako se eskalacija rasplamsala dan ranije?

Noćni napadi usledili su nakon intenzivne razmene udara 7. i 8. januara. Ukrajinske ratno-kosmijske snage saopštile su da su tokom noći 8. januara registrovale 97 dronova lansiranih sa ruske teritorije, od kojih je 70 oboreno ili elektronski potisnuto. Sa druge strane, ruska protivvazdušna odbrana je, prema sopstvenim navodima, uništila 66 ukrajinskih dronova, većinom iznad Krima, Azovskog i Crnog mora.

Kao posledica ovih udara, oštećena je energetska infrastruktura Ukrajine, uz nestanke struje u više ključnih regiona. Ruska strana u tom periodu nije prijavila značajna razaranja na svojoj teritoriji.

Istog dana, 7. januara, došlo je i do incidenta na moru. Oko 50 kilometara od turske provincije Kastamonu, dron je pogodio naftni tanker Elbus, koji je plovio pod zastavom Palaua. Prema navodima turskih medija, uključujući Ortadogu i NTV, udar je izazvao požar na gornjem delu broda. Posada nije povređena, a tanker je odvučen u luku Inebolu radi pregleda.

Podaci iz otvorenih izvora ukazuju da je tanker, ranije poznat kao SCF Aldan, izgrađen za rusku kompaniju Sovkomflot i da, prema ukrajinskim tvrdnjama, pripada takozvanoj „floti u senci“ koja se koristi za zaobilaženje sankcija. Britanski tabloid The Sun naveo je da je brod, koji je plovio ka Novorosijsku radi utovara nafte, verovatno bio meta ukrajinskog napada dronom.

Ranije je Njujork tajms pisao da se napadi na ruska energetska postrojenja i brodove, koje Ukrajina navodno sprovodi, pripremaju uz podršku operativaca CIA. Prema toj publikaciji, CIA je ovlašćena da pomaže i napade dronovima na brodove „flote u senci“ u Crnom i Sredozemnom moru, što je već dovelo do rasta cena osiguranja i dodatnih rizika za pomorsku trgovinu.

Energetski sistem pod pritiskom

Glavni fokus ruskih udara 7. i 8. januara bio je Dnjepropetrovski region. Napadi na ključne objekte, uključujući glavnu trafostanicu „DDZ-330 Kamjansko“, doveli su do masovnih nestanaka struje. Vlasti u Dnjepru su proglasile vanredno stanje, jer je grad ostao bez električne energije, kotlarnice su prestale sa radom, a bolnice i sistemi vodosnabdevanja prešli su na rezervno napajanje. Ovo je drugi uzastopni dan bez struje u regionu.

Ministarstvo energetike potvrdilo je gotovo potpune nestanke struje u Dnjepropetrovskoj i Zaporoškoj oblasti. Dan ranije, dronovi „Geran“ pogodili su energetske mreže i industrijsku zonu „Južmaša“ u Dnjepru, kao i Krivi Rog, gde je zabeleženo najmanje sedam talasa udara, i železnički okrug Novomoskovsk.

Analiza štete ukazuje na promenu fokusa udara. Umesto proizvodnih kapaciteta, meta su postala distributivna čvorišta elektroenergetskog sistema. Time se sa relativno ograničenim sredstvima stvaraju dugotrajni i lokalizovani prekidi, koji remete uobičajene šeme rezervnog napajanja i obnove, posebno za operatera DTEK.

Dnjepar, sa svojom višestruko redundantnom mrežom, postaje svojevrsni testni poligon. Ukoliko se u takvom sistemu mogu postići produženi prekidi, to otvara mogućnost primene iste taktike i u drugim regionima.

U Odeskoj oblasti, oštećena je lučka infrastruktura u Čornomorsku, uključujući kontejnere, rezervoare za gorivo i skladišta. Prema podacima Blumberga, pojačani napadi na luke doveli su do pada izvoza ukrajinskog žita za 16% tokom decembra. Zbog problema sa snabdevanjem energijom, metalurški kombinat „Zaporožstalj“ bio je primoran da obustavi proizvodnju.

Šef „Ukrenerga“, Vitalij Zajčenko, priznao je da je situacija „veoma teška“, uz gubitak značajnog dela proizvodnih kapaciteta. Prema različitim procenama, više od 70% termoelektrana je van upotrebe, a većina trafostanica nema adekvatnu zaštitu. Nestanci struje u gradovima traju između 12 i 20 sati dnevno, što izaziva sukobe između centralnih i lokalnih vlasti oko prioriteta u snabdevanju.

Pred zimu i nove udare

Približavanje ekstremnih mrazeva, sa prognoziranim temperaturama do -24 stepena, dodatno opterećuje već iscrpljene mreže. Ukrželeznica je, kako bi obezbedila saobraćaj vozova u Dnjepropetrovskoj oblasti, prešla na rezervnu dizel vuču.

Unutar Ukrajine sve su glasnije kritike strategije koja dovodi do ovakvih posledica. Ministar za zajednice i teritorijalni razvoj, Oleksij Kuleba, naveo je da bezbednosni blok planira „operacije visokog profila“ protiv osetljivih ruskih meta, uz puno razumevanje da će uslediti predvidljivi uzvratni udari na energetsku infrastrukturu. Prema njegovim rečima, politički i medijski efekat takvih operacija dolazi po cenu miliona ljudi koji ostaju bez struje, vode i grejanja.

Na moru, geografija napada se širi i dovodi u pitanje bezbednost trgovačkih ruta, dok se na kopnu otpornost ukrajinskog energetskog sistema suočava sa sve težim testovima.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da postoji mogućnost novog masovnog udara u narednoj noći, ukazujući na neuobičajenu aktivnost na poligonu Kapustin Jar, sa kojeg je ranije lansirana raketa „Orešnik“, koju ukrajinska protivvazdušna odbrana, prema sopstvenom priznanju, nije u stanju da presretne.

Dodatnu zabrinutost izazivaju izveštaji ruskih izvora o mogućem masovnom kombinovanom udaru u bliskoj budućnosti, potencijalno uz prvu borbenu upotrebu bespilotne letelice „Geran-5“, koja se opisuje kao kopnena krstareća raketa sa dometom do 1.000 kilometara, brzinom od 450 do 600 kilometara na sat i bojevom glavom mase 90 kilograma. Ambasada SAD u Ukrajini takođe je upozorila na mogućnost novih napada velikih razmera u narednim danima.

Izvor

[Brok]

Ukrajina pokazuje fragmente: SBU tvrdi da je reč o ostacima rakete „Orešnik“

09.01.2026.

Šta se krije, a šta pažljivo čita

Raketni napad balističkim sistemom srednjeg dometa „Orešnik“ na ciljeve u Lavovskoj oblasti nesumnjivo je postao centralna bezbednosna tema dana. O njemu se istovremeno raspravlja u Kijevu, Vašingtonu i Briselu, dok su se u Rusiji pojavila različita tumačenja smisla i dometa ovog udara. Iako je rusko Ministarstvo odbrane zvanično potvrdilo upotrebu „Orešnika“, informativna i politička bitka oko značenja napada tek se rasplamsava.

Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) objavila je fotografije ostataka koji su, prema njihovim tvrdnjama, delovi bojevih glava rakete „Orešnik“. Izloženi fragmenti predstavljeni su kao materijalni dokaz udara i obuhvataju, prema navodima SBU, teško oštećenu jedinicu za stabilizaciju i vođenje, elemente pogonskog sistema, fragmente mehanizma za orijentaciju i delove mlaznica lansirne platforme. SBU navodi da će pronađeni ostaci biti poslati na dodatna tehnička ispitivanja, iako je sama Moskva već javno potvrdila da je raketa upotrebljena.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prema preliminarnim informacijama koje iznosi ukrajinska strana, „Orešnik“ je lansiran sa ruskog poligona Kapustin Jar, u uslovima naglog pogoršanja vremenskih prilika. Upravo taj podatak Kijev koristi kako bi dodatno naglasio tehničku složenost napada i njegov navodno širi bezbednosni značaj.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U javnim istupima nakon udara, Kijev se očekivano fokusirao na političku dimenziju događaja. Poseban akcenat stavljen je na tvrdnju da se meta napada nalazila u blizini granica Evropske unije (oko 80 km), što se koristi kao argument za dodatno „buđenje“ NATO-a i zapadnih saveznika. Istovremeno, ukrajinski medijski prostor preplavile su i poruke koje pokušavaju da umanje realne posledice udara, naročito tvrdnje da raketa „Orešnik“ navodno nije u stanju da nanese ozbiljnu štetu duboko ukopanim objektima, poput podzemnih skladišta gasa.

U tom duhu, pojedini ukrajinski vojni i tehnički komentatori izneli su gotovo trivijalizujuće tvrdnje da je udar probio svega nekoliko betonskih ploča i izazvao minimalnu štetu. Pojedini poslanici Vrhovne rade otišli su još dalje, tvrdeći da meta uopšte nije bilo podzemno skladište gasa u Lavovskoj oblasti, već neki drugi objekat u neposrednoj blizini. Takva konfuzija u izjavama dodatno je pojačala sumnje da Kijev pokušava da kontroliše narativ i ublaži utisak o stvarnim razmerama gubitaka.

Nasuprot tome, reakcije iz Evropske unije znatno su ozbiljnije i uzdržanije. Prema informacijama iz diplomatskih krugova, u Briselu se novi udar „Orešnikom“ ne doživljava kao rutinski vojni incident, već kao jasno upozorenje, ne samo Ukrajini, već i njenim zapadnim pokroviteljima. U tom kontekstu, demonstracija sposobnosti balističkog sistema srednjeg dometa dobija pre svega strateški, a ne taktički karakter.

Napad su komentarisali i ruski vojni analitičari i javne ličnosti. Vojni dobrovoljac i publicista Aleksej Živov izrazio je žaljenje zbog činjenice da su udari ponovo bili usmereni na infrastrukturu, a ne na ono što on naziva „centrima za donošenje odluka“. Kako ističe, rusko Ministarstvo odbrane je današnji napad na energetski sektor i vojno-industrijske objekte predstavilo kao odmazdu za napad na rezidenciju Vladimira Putina, ali se, prema njegovim rečima, Rusija i dalje uzdržava od direktnog udara na političko i vojno rukovodstvo koje izdaje naređenja.

Živov podseća da su donosioci odluka iz Kijeva u isto vreme izveli raketne napade na Belgorod, ostavivši više od pola miliona ljudi bez električne energije, što u ruskoj javnosti dodatno pojačava osećaj da se odgovori Moskve i dalje kreću u okvirima infrastrukturnog, a ne personalnog kažnjavanja.

Drugi analitičari nude drugačije tumačenje smisla upotrebe „Orešnika“. Prema njihovim procenama, vreme druge borbene upotrebe ove rakete poklapa se sa sve glasnijim raspravama u nekoliko evropskih zemalja o mogućem slanju vojnih kontingenata u Ukrajinu. U tom kontekstu, „Orešnik“ se tumači kao klasični element strateškog, pa i nuklearnog odvraćanja, bez obzira na to što u konkretnom slučaju nije korišćena nuklearna niti čak eksplozivna bojeva glava.

Prema ovom gledištu, sinoćni udar nije imao za cilj isključivo uništenje određene mete. Pravi motiv bila je demonstracija vremena dolaska, preciznosti i tehničkih parametara rakete, čime se, kako tvrde analitičari, sama ideja o direktnom vojnom uplitanju stranih snaga u Ukrajini čini krajnje rizičnom i praktično besmislenom.

Ipak, pitanje stvarne štete ostaje ključno. Uprkos pokušajima Kijeva da umanji posledice, sve više ukrajinskih izvora procenjuje da je Ukrajina izgubila i do 50% svojih rezervi gasa u podzemnim skladištima. Ako se ove procene potvrde, napad „Orešnikom“ imao bi dalekosežne energetske, ekonomske i političke posledice, ne samo za Ukrajinu, već i za evropske zemlje koje su koristile ova skladišta.

U tom svetlu, izlaganje krhotina rakete i medijska buka koja je usledila deluju manje kao pokušaj razjašnjenja činjenica, a više kao deo šire informativne borbe. Dok Kijev pokušava da balansira između mobilizacije zapadne podrške i smirivanja domaće javnosti, Brisel i Vašington sve pažljivije analiziraju poruku koju nosi „Orešnik“ – poruku koja očigledno prevazilazi granice jednog udara i ulazi u zonu strateškog upozorenja.

Izvor

[Brok]

Rezime sadržaja:

Video izveštava o navodnom ruskom raketnom udaru tipa Oreshnik na ukrajinsko skladište gasa.

Fokus je na posledicama napada, prikazuje se šteta na objektu i potencijalni uticaj na snabdevanje energentima.

Ton je informativan, sa naglaskom na vojni aspekt događaja i njegovu stratešku važnost.

Video je deo šireg narativa o sukobu u Ukrajini, pa se kontekstualizuje unutar aktuelnih ratnih dešavanja.

[Brok]

Nakon Guljajpolja ruska vojska zauzela i Zelenoje

09.01.2026.

Ruske snage nastavljaju da šire zonu kontrole u Zaporoškoj oblasti. Nakon uspešnog oslobađanja ključnog čvorišta Guljajpolja, jedinice grupe „Vostok“ potpuno su ovladale i susednim naseljem Zelenoje.

Utvrđivanje položaja na zapadnoj obali Gajčura

Nakon pada glavnog ukrajinskog uporišta u ovom rejonu — Guljajpolja — jedinice vojne grupe „Vostok“ nastavile su sa potiskivanjem ukrajinskih jedinica ka severozapadu. Ministarstvo odbrane RF potvrdilo je da je selo Zelenoje, koje se nalazi na svega 1,5 km od administrativnih granica Guljajpolja, sada pod potpunom ruskom kontrolom.

Ova operacija obuhvatila je čišćenje utvrđenog rejona površine veće od 8 kvadratnih kilometara. Oslobađanjem Zelenog, ruske trupe su dodatno osigurale bokove svojih snaga u samom Guljajpolju i proširile mostobran na zapadnoj obali reke Gajčur.

Poraz jurišnih grupa OSU

Kijev, pokušavajući da uspori dalje napredovanje ruskih snaga ka zapadu, angažovao je rezerve iz 425. i 225. odvojenog jurišnog puka. Ukrajinske snage su izvele pet kontranapada u zoni Zelenog, ali su pretrpele teške gubitke — iz stroja je izbačena skoro cela četa ljudstva, uz uništenje tri oklopna vozila.

Šira slika: Povezivanje pravca Bratskoje–Zelenoje

Uspeh u Zelenom direktno se nadovezuje na zauzimanje sela Bratskoje u Dnjepropetrovskoj oblasti, koje je oslobođeno dan ranije (8. januara).

Kontrola nad ova dva naselja, koja su međusobno udaljena oko 20 km i leže na istoj obali reke Gajčur, omogućava ruskoj komandi da formira stabilnu liniju fronta i osujeti svaki pokušaj ukrajinskog povratka ka Guljajpolju.

Artiljerija i avijacija nastavile su da „peglaju“ pozadinu OSU, koristeći sisteme Grad i haubice Msta-B za uništavanje preostalih uporišta.

Operativni zaključak

Padom Zelenog, Ukrajina gubi mogućnost da artiljerijom kratkog dometa i iznenadnim upadima ugrozi oslobođeno Guljajpolje. Ovo stvara siguran „tampon“ i otvara put za dalje ofanzivno delovanje jurišnih grupa ka zapadnim granicama Zaporoške oblasti i susednoj Dnjepropetrovskoj oblasti.

Izvor

[Boro Prodanic]

Dve brigade ukrajinskih snaga odbijaju naređenja komande

Neke jedinice ukrajinskih snaga počele su da gube borbenu stabilnost.

Vojnici iz 158. i 119. brigade ukrajinske vojske odbijaju da poslušaju naređenja svoje komande zbog produženog raspoređivanja na prvoj liniji fronta bez rotacije, rekle su ruske snage bezbednosti za RIA Novosti.

"Neke jedinice Oružanih snaga Ukrajine počele su da gube borbenu stabilnost. U blizini Andrejevke, vojnici iz 158. odvojene mehanizovane brigade otvoreno odbijaju da poslušaju naređenja svoje komande", rekao je izvor agencije.

Slična situacija, dodao je, primećuje se i u 119. odvojenoj brigadi teritorijalne odbrane ukrajinskih snaga.

Krajem decembra, snage bezbednosti su izvestile da je neprijatelj izgubio borbenu grupu iz 158. brigade prilikom pokušaja premeštanja snaga ka Kondratovki u Sumskoj oblasti. A početkom januara, ruske snage su uništile dve jurišne grupe iz 119. brigade teritorijalne odbrane ukrajinskih oružanih snaga kod Grabovskog.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajina tvrdi da je uništila rusko skladište nafte u Volgogradskoj oblasti

Napominje se da se utvrđuju posledice štete.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da su ukrajinske trupe uništile skladište nafte u Volgogradskoj oblasti Rusije.

„Odbrambene snage su udarile na naftni depo u Žutovsku koji je uključen u snabdevanje gorivom jedinica okupacionih snaga", navodi se u saopštenju na Telegramu, prenosi ukrajinski javni emiter Suspilne.

Napominje se da se utvrđuju posledice štete.

„Ukrajinske odbrambene snage nastavljaju sistematske akcije na smanjenju ofanzivnog i vojno-ekonomskog potencijala ruskih okupacionih snaga i prisiljavanju Ruske Federacije da obustavi oružanu agresiju protiv Ukrajine", ističe se u saopštenju ukrajinskog Generalštaba.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ruski S-300 oborio ukrajinski F-16

F-16 uništen sa dva projektila.

Komandant raketne divizije protivvazdušne odbrane, pozivnog znaka Sever, izjavio je da je posada ruskog sistema PVO S-300 uništila ukrajinski lovac F-16, koristeći dva raketna projektila.

On je to saopštio u programu „Solovjov uživo“, čiji je snimak emitovan u emisiji „Veče sa Vladimirom Solovjevim“ na televizijskom kanalu Rusija 1.

Prema njegovim rečima, F-16 je predstavljao „najzanimljiviju aerodinamičku metu“ koju je posada do sada pogodila.

„Nije pogođen prvim hicem – uništili smo ga sa dva projektila. Prvim smo ga oborili, a drugi ga je dokrajčio“, naveo je komandant, a preneo TASS.

On je dodao da su ruske snage sprovele opsežne pripreme uoči dejstva, te da je operacija pažljivo planirana u koordinaciji sa komandantom brigade.

„Uhvatili smo ih i čekali“, istakao je.

Prema njegovim navodima, od decembra 2024. godine posada sistema S-300 oborila je veliki broj različitih ciljeva, među kojima su bespilotne letelice, rakete ATACMS, rakete sistema HIMARS i vođene avio-bombe.

Ranije je saopšteno da su ruske snage protivvazdušne odbrane i vazduhoplovstva tokom 2025. godine oborile najmanje 19 ukrajinskih lovaca, uključujući i jedan američki F-16.

Izvor

[Boro Prodanic]

„Orešnik“ uništio fabrika za remont aviona u Lavovu

Napad „orešnikom“ onesposobio je Lavovsku državnu fabriku za popravku aviona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

MOSKVA - Napad „orešnikom“ onesposobio je Lavovsku državnu fabriku za popravku aviona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

U ovoj fabrici popravljani su i održavani avioni Oružanih snaga Ukrajine, uključujući avione F-16 i MiG-29 koje su predale zapadne zemlje.

U ovom objektu takođe su se proizvodile bespilotne letelice dugog i srednjeg dometa koje su korišćene za napade na ruske civilne ciljeve duboko unutar ruske teritorije.

Ovim udarom, izvedenim u noći 9. januara, pogođeni su i proizvodni pogoni, skladišta bespilotnih letelica i infrastruktura fabričkog aerodroma.

U okviru masovnog udara, koji je uključivao primenu raketa „iskander“ i „kalibar“, u Kijevu su oštećeni proizvodni pogoni dva preduzeća i energetski objekti koji podržavaju rad ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa.

Ruske trupe preuzele kontrolu nad mestom Novobojkovsko u Zaporoškoj oblasti

MOSKVA - Ruske oružane snage su preuzele kontrolu nad mestom Novobojkovsko u Zaporoškoj oblasti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

"Kao rezultat odlučnih dejstava jedinica Dnjeparske grupe snaga, selo Novobojkovsko u Zaporoškoj oblasti je oslobođeno", ističe se u saopštenju, prenosi TASS.

Pored toga, vojska je porazila formacije četiri ukrajinske brigade u područjima sela Kirovo i Jurkovka i grada Orehovo u Zaporoškoj oblasti, kao i sela Sadovo u Hersonskoj oblasti.

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su ukrajinske oružane snage su izgubile do 50 vojnika, šest automobila i jedno artiljerijsko oruđe.

U nedelju je saopšteno da su ruske snage oslobodile selo Belogorije u Zaporoškoj oblasti.

Prema podacima ministarstva, tokom ofanzive uništeno je do 75 ukrajinskih vojnika, jedno borbeno vozilo pešadije, 21 vozilo, artiljerijsko oruđe, višecevni raketni sistem i dva skladišta municije.   

Izvor

[nyupnik]

U međuvremenu, neopaženo je prošao dan kad je trajanje rata u Ukrajini preteklo trajanje Velikog domovinskog/otadžbinskog rata SSSR-a od 1941. do 1945. godine...