Rat u Ukrajini

[Kubovac]

Gubitak ukrajinskog Su-25 iz februara 2024. godine

Avion je pogođen raketom vazduh-vazduh tipa R-37, a odgovornost verovatno leži na presretaču MiG-31BM ili lovcu Su-35S, jer su to tipovi letelica koji obično patroliraju sa takvim raketama dugog dometa.

Ukrajinski Su-25 iz 299. taktičke avijacijske brigade na snimku, koji je tek sada ugledao svetlost dana, se raspada u vazduhu u februaru 2024. Pilot je bio Stanislav Rikov, iskusni veteran jurišne avijacije sa više od 380 borbenih letova.

Pilot je izgubio život tokom akcije.


Izvor i VIDEO

[Boro Prodanic]

Ruski dronovi pogodili helikoptere duboko u pozadini: Uništeni jurišni Mi-24 i višenamenski Mi-8 (VIDEO)

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je snimke udara bespilotnih letelica na vojni aerodrom Kanatovo u Kirovogradskoj oblasti, više stotina kilometara iza aktivne linije fronta.

U napadu su uništena dva ukrajinska vojna helikoptera, jurišni Mi-24 i višenamenski Mi-8, oba visoko vredna sredstva koja se teško nadoknađuju u postojećim uslovima.

Video-materijal prikazuje dva odvojena precizna pogotka, izvedena u kratkom vremenskom razmaku. Dronovi su u završnoj fazi leta manevrisali na izuzetno maloj visini, praktično prateći teren, što je u velikoj meri smanjilo mogućnost njihovog ranog otkrivanja radarima i sistemima protivvazdušne odbrane aerodroma.

Posebnu pažnju izazvao je način navođenja. Ukrajinski stručnjak za elektronsko ratovanje i savetnik Ministarstva odbrane, Sergej Beskrestnov, istakao je da tokom napada u vazduhu nije primećen nijedan drugi ruski dron koji bi služio kao relejna stanica za radio-komunikaciju. Na osnovu toga zaključio je da su letelice najverovatnije vođene ručno, ali bez klasične radio-veze kratkog dometa.

-Dronovi su leteli izuzetno nisko kako bi ostali ispod radara. Na snimku vidimo ručno upravljanje i automatsko prepoznavanje cilja, ali bez prisustva drona-releja, naveo je Beskrestnov, naglašavajući da se radi o značajnom tehničkom iskoraku u ruskoj upotrebi bespilotnih sistema.

Prema njegovoj proceni, to otvara mogućnost da su dronovi koristili satelitsku vezu za prenos podataka, što bi omogućilo upravljanje na velikim udaljenostima, duboko iza neprijateljskih linija i van dometa klasičnih sredstava elektronskog ometanja. Do sada su ruske snage, prema dostupnim informacijama, uglavnom koristile 4G mreže sa ukrajinskim SIM karticama ili unapred programirane putanje uz inercijalno navođenje.

Napad kod Kanatova uklapa se u širi obrazac modernizacije ruskih dronova, koji su tokom 2024. i 2025. godine pokazali nove sposobnosti, uključujući još preciznije pogađanje pokretnih ciljeva, unapređeno autonomno navođenje i prilagođavanje za dubinske udare. Proizvodni kapaciteti su u međuvremenu višestruko povećani, što omogućava istovremeno izvođenje masovnih i selektivnih napada.

Za ukrajinsku stranu, gubitak Mi-24 i Mi-8 predstavlja ozbiljan udarac. Reč je o platformama koje imaju ključnu ulogu u vatrenoj podršci i logistici, a koje se, zbog ograničenih zaliha i složenosti održavanja, ne mogu brzo zameniti. Sam izbor cilja, vojni aerodrom duboko u pozadini, ukazuje na nameru da se naruši osećaj bezbednosti daleko od linije fronta, dok otvoreno priznanje od strane Kijeva već u startu intrigira.

Tek nakon objavljivanja ovih tehničkih detalja, zapadni mediji i deo političkih struktura počeli su da šire drugačiji narativ, u kojem se fokus sa samog događaja postepeno premešta na pitanje odgovornosti i šire političke implikacije.

U tom trenutku, priča o uništenim helikopterima prestaje da bude vojna vest, a postaje političko pitanje.

Zaključak koji se nameće jeste da zapadni političko-medijski aparat pokušava da ovaj događaj iskoristi kao još jednu tačku pritiska u unutrašnjim američkim sukobima. Insistiranje na mogućoj upotrebi satelitskog navođenja, uz stalno pominjanje sistema Starlink, sve češće se koristi ne da bi se objasnila ruska adaptacija na ratištu, već da bi se stvorila veza sa Donaldom Trampom i njegovom politikom prema Ukrajini.

Na taj način, konkretan vojni događaj dobija novu funkciju, da posluži kao dokaz navodne „popustljivosti“, „haosa“ ili „neodgovornosti“ u američkom vrhu. Umesto da se analizira kako i zašto su ruski dronovi probili dubinu ukrajinske odbrane naoružane zapadnim sistemima odbrane, fokus se pomera ka tome ko je politički kriv.

Napad kod Kanatova tako ostaje primer kako se rat na terenu i rat narativa sve češće prepliću, gde se vojni udar koristi kao povod za političko svrstavanje, a ne kao predmet hladne analize.

Lokacija aerodroma Kanatovo u Kirovogradskoj oblasti podstakla je značajne spekulacije da su bespilotne letelice učestvovale u napadu vođene putem satelitske veze, što bi omogućilo da se kontrolišu daljinski duboko iza neprijateljskih linija. Ova revolucionarna sposobnost bi imala značajne implikacije ne samo za Rusiju, već i za Iran, koji je isporučio jednokratne letelice Šahed 136 i povezane tehnologije kako bi se omogućila licencna proizvodnja u Rusiji pod oznakom Geranj 2. Letelice su značajno modernizovale svoje mogućnosti ciljanja, a u oktobru je objavljeno da su pokazale novu sposobnost pogađanja dinamičkih pokretnih ciljeva blizu linija fronta. Letelice su takođe modifikovane za nove uloge, uključujući ograničenu borbu vazduh-vazduh i ratovanje protiv mina.

Kapacitet ruskog odbrambenog sektora za proizvodnju letelica Geranj 2 značajno se proširio otkako je ovaj tip prvi put uveden u upotrebu krajem 2022. godine, a časopis „The Economist“ je u maju 2025. godine izvestio da se proizvodnja u primarnom proizvodnom pogonu, fabrici Alabuga u Tatarstanu, povećala više od deset puta, sa 300 mesečno na preko 100 dnevno. U to vreme je objavljeno da je industrija na dobrom putu da proizvodi 500 dronova dnevno. Podrška 25.000 severnokorejskih radnika navodno je igrala značajnu ulogu u olakšavanju proširenja proizvodnje u postrojenju, kao deo šireg doprinosa ove istočnoazijske države ruskim ratnim naporima. Poboljšanja u mogućnostima ciljanja dopunila su povećanje broja. I dalje je moguće da je samo deo dronova namenjenih za operacije dubokih udara opremljen satelitskim vezama za prenos podataka, dok oni namenjeni za udaranje na ciljeve bliže linijama fronta nisu, kako bi se izbeglo povećanje troškova u celoj floti.
Ukrajina je nasledila svoju flotu Mi-24 od Sovjetskog Saveza, a avioni su prvi put ušli u upotrebu od 1972. godine. Smatrani su najmoćnijim tipom jurišnog helikoptera iz ere Hladnog rata i učestvovali su u borbama visokog intenziteta na više ratišta. Pre izbijanja neprijateljstava velikih razmera u zemlji, modernizovana varijanta Mi-24P ostvarila je povoljan borbeni rekord na sirijskom ratištu protiv teško naoružanih džihadističkih terorističkih grupa koje podržava Turska. Dok se najnovija varijanta, Mi-24P-1M, može pohvaliti AESA radarom, novim modularnim sistemom za direktne infracrvene protivmere i poboljšanim autopilotom, jedinicom za napajanje i navigaciono-ciljanskom stanicom OPS-24N-1L, oni u ukrajinskoj službi oslanjaju se na avioniku koja se smatra zastarelom. Iako je Mi-24 uglavnom postepeno izbačen iz ruske službe i zamenjen novijim Mi-28, a borbeni helikopter Mi-35 je razvijen kao derivat sovjetskog dizajna i ostaje u proizvodnji za opremanje ruskih oružanih snaga i višestrukih izvoznih klijenata.



(oruzjeonline.com/militarywatchmagazine.com)

Izvor

[Boro Prodanic]

Rusija i Ukrajina razmenile tela poginulih vojnika

Razmena sprovedena u skladu sa Istanbulskim sporazumima.

Rusija i Ukrajina su u okviru mera repatrijacije razmenile tela poginulih vojnika, saopštile su obe strane.

Pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski rekao je da je Rusija Ukrajini predala tela 1.000 poginulih pripadnika ukrajinskih oružanih snaga, dok je Ukrajina Rusiji vratila tela 38 poginulih ruskih vojnika.

Medinski je naveo da je razmena sprovedena u skladu sa Istanbulskim sporazumima, prenela je RIA Novosti.

Ukrajinska strana je potvrdila da je u zemlju vraćeno 1.000 tela poginulih, za koja ruska strana navodi da pripadaju ukrajinskim braniocima.

Kako je saopštio Koordinacioni štab za postupanje sa ratnim zarobljenicima, nakon repatrijacije biće sprovedene sve potrebne procedure identifikacije u saradnji sa nadležnim institucijama, prenosi Ukrinform.

U saopštenju je navedeno da su mere repatrijacije realizovane zajedničkim radom više ukrajinskih državnih organa i struktura sektora bezbednosti i odbrane, uz pomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, kojem je izražena posebna zahvalnost.

„Posebna zahvalnost osoblju struktura civilno-vojne saradnje Oružanih snaga Ukrajine i Zajedničkog centra za obezbeđivanje mera Centralnog vojnog okruga Oružanih snaga Ukrajine, koji prevozi repatrirane preminule osobe u određene državne specijalizovane ustanove, organizuje prenos tela preminulih predstavnicima organa za sprovođenje zakona u sistemu Ministarstva unutrašnjih poslova i sudsko-medicinske preglede u sistemu Ministarstva zdravlja", istakao je Koordinacioni štab.

Ukrajinske vlasti su podsetile da je prethodna velika repatrijacija sprovedena 19. decembra 2025. godine, kada su u Ukrajinu vraćena 1.003 tela poginulih vojnika.

Izvor

[dzumba]

Ukrajinci emitovali i kompilaciju udara dronovima na avione Ruske vojske. Ovde su izgleda korišćeni manji dronovi, pa se ne može sa sigurnošću reći koji su avioni oštećeni uz mogućnost opravke, a koji su možda i za otpis.

Prema tim snimcima vidimo napade na 5 aerodroma na kojima je navodno pogođeno:

- 2xSu-30SM
- 2xMiG-31
- 2xSu-27
- 3xSu-24
- 2xAn-26
- 1xMi-28N
- 1xMi-8
- 1xMi-26

Izvor i VIDEO

Ову су снимци од прошле године када су Украјинци напали неколико руских аеродорма синхронизовано и то са територије Русије, користећи камионе као носаче малих БПЛ. Иначе, чим се као главна вест приказује стари снимци , указује да нешто на украјинској страни не иде како треба. Нема нових снимака па се посеже за старим, вероватно како би се оснажио морал сопственог становништав.

[dzumba]

Cirkoni, Kindžali, Iskanderi, H-101 i Gerani: Kijev izveštava o teškom udaru na energetsku mrežu

Главни садржај рата у Украјини су управо ови, може се рећи систематски напади на украјинску електро-енергестку инфраструктуру. Не само да су напада сада усмерени на виталне тачке појединих термоелектрана (машински део, котлове и размењиваче топлоте), већ се понављањем онемогућавају поравке и резервни делови којима се покушава надмостити оштећења. Неке од термоелектрана у Кијеву су оштећење у толикој мери да је поправка немогућа. То је произвело озбиљне проблеме у снабдевању електричном енергијом, али и грејењем, а последично у снабдевању водом и одржавању система канализације у великим зградама и градовима (на ниским температурама долази до мржњења воде у цевоводима и пуцања цеви: водоводних, канализационих,топловодних и тд.).

Према писању украјинских канала и изјава привредника ситуација тешка и у привреди јер су производња и рад предузећа озбиљно огрожени. Кажу даје ситуација тежа у односу на сам почетак рата. Украјинци су до сада увек превуеличавали своје проблеме са снабдевањем електричном енергијом, како би заварали Русе (да их не би више нападали), али и да би од ЕУ и савезника издејствовали што већу помоћ (што су и успевали). Овај пут проблеми су постали врло озбиљни. Иако Украјина није у колапсу, врло је могуће да се то у овим зимским месеццима деси, ако се напади наставе овим темпом и ефикасношћу.

Како пишу руски, а преносе и украјински Телеграм канали посредством савезника издејствован је привремени (наводно је ограничен на недељу дана) мораторијум на руске али и украјински нападе на електро-енергестку инфраструктуру. То је вероватно и знак добре воље пред наставак преговора у УАЕ.

[dzumba]

На линији додира нема битнијих промена од мог последњег јављања. Руска војска врло лагано напредује на деловима фронта у Донбасу и Запорожју, а још мање и на осталим делвима. Украјинска страна се активно брани, али и поред обећања Сирског да ће преузети оперативни иницијативу тешко да ће то моћи. На темпо напада, осим противника утичу и временске прилике (снег, хладноћа, ветар, магла).

[Kubovac]

Putin pristao – oglasio se Zelenski

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zahvalio je danas američkom predsedniku Donaldu Trampu na mogućnosti obezbeđivanja bezbednosti Kijeva i drugih ukrajinskih gradova tokom ekstremnog zimskog perioda.

"Snabdevanje električnom energijom je temelj života. Cenimo napore naših partnera da nam pomognu da zaštitimo živote. Hvala vam, predsedniče Tramp. Naši timovi su o tome razgovarali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekujemo da će sporazumi biti sprovedeni. Koraci deeskalacije doprinose stvarnom napretku ka okončanju rata", rekao je Zelenski u objavi na društvenoj mreži X.

Ranije danas, Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da tokom sedam dana ne izvodi napade na Kijev i druge ukrajinske gradove zbog, kako je naveo, ekstremno niskih temperatura u regionu.

"Lično sam zamolio predsednika Putina da nedelju dana ne gađa Kijev i druge gradove, i on je na to pristao", rekao je Tramp na sastanku kabineta u Beloj kući, navodeći "izuzetno hladno vreme" kao razlog za taj zahtev, prenosi Gardijan.

On je dodao da su ga pojedini savetovali da "ne troši poziv", jer, kako su rekli, neće dobiti takav ustupak, ali da je ruski predsednik ipak pristao.

Ukrajinski ministar energetike Denis Šmihalj rekao je juče da je zbog nestašice struje usled ruskog granatiranja u Kijevu 610.000 potrošača ostalo bez struje.

Najveći ukrajinski proizvođač električne energije DTEK grupa objavio je prethodno da Kijev prelazi sa vanrednog na privremeni režim isključenja struje.


Izvor

[dzumba]

Подаци из украјинских извора (преузети са ТК "Руско пролеће")

У јануару је Русија употребила рекордну количину балистичких ракета по Украјини, — непријатељски аналитичари

▪️У јануару 2026. године руска војска је употребила 91 балистичко средство за уништење — апсолутни максимум од почетка конфликта, пише украјински војни експерт Александар Коваленко.
▪️У првој недељи забележено је 18 лансирања, пресретнута је 1 ракета; у другој — 38 лансирања (9М723, KN-23, С-300), оборено 11 циљева.
▪️У трећој недељи употребљено је 23 ракете, од којих је 14 пресретнуто; у последњој — још 12, оборено 5. Укупно је украјинска ПВО успела да уништи око трећине балистичких ракета. Претходни рекорд је био у октобру 2025. године (89 лансирања).
▪️Коваленко истиче: балистика је постала главни инструмент удара, потиснувши Х-101 и „Калибре“, и користи се скоро свакодневно.

 t.me/RVvoenkor

Да дадам још један податак: председник САД  Трамп изјавио да су Украјина и Русија током пролог месеца имали заједно укупно 27000-30000 губитака у људству (вероватно и погинулих и рањених).

Наравно, податак који износи Трамп су процене америчких обавештајних служби. У сваком случају губици обеју страна су велики.

[Boro Prodanic]

Ruske snage uništile dva ukrajinska voza

Ruske oružane snage uništile su dva voza ukrajinskih oružanih snaga u blizini železničke stanice Konotop kod Sumija.

MOSKVA - Ruske oružane snage uništile su dva voza ukrajinskih oružanih snaga u blizini železničke stanice Konotop kod Sumija, saopštile su ruske bezbednosne agencije agenciji TASS.

„Dva voza sa pripadnicima i opremom ukrajinskih oružanih snaga, koji su stigli da pojačaju odbrambene linije, uništena su u blizini železničke stanice Konotop u Sumskoj oblasti“, rekao je izvor agencije.

Takođe je objavljeno da  su snage protivvazdušne odbrane tokom noći oborile 31 ukrajinsku bespilotnu letelicu iznad ruskih regiona.

Izvor

[Brok]

Kraj primirja, kazna za odlaganje pregovora: hipersonika i dronovi udarili u energetsko srce Ukrajine

03.02.2026.

Ruske Vazdušno-kosmičke snage izvele su tokom noći jedan od najsnažnijih i najobimnijih kombinovanih udara od početka sukoba, ciljajući ključne vojne i energetske objekte na teritoriji pod kontrolom Kijeva. Prema informacijama iz ruskih izvora, operacija je imala karakter sistemske demilitarizacije i deaktivacije infrastrukture koja omogućava nastavak vojnih aktivnosti ukrajinskih oružanih snaga.

Napad je izveden upotrebom izuzetno širokog spektra naoružanja. U operaciji je učestvovalo više od stotinu bespilotnih letelica porodice Geran, hipersonične rakete Cirkon, balistički sistemi Iskander-M, nadzvučne rakete H-22, kao i višecijevni raketni sistemi Tornado-S. Vazdušna uzbuna proglašena je gotovo na celoj teritoriji Ukrajine, što ruski mediji tumače kao dokaz razmere, preciznosti i koordinacije udara.

Najveći deo napada bio je usmeren na energetski sistem, koji se u vestima otvoreno definiše kao deo vojne infrastrukture. U Kijevu su desetine eksplozija potresle Darnicku termoelektranu, poznatu i kao TE-4, zatim Kijevsku trafostanicu, kao i termoelektranu TE-5. Prema svedočenjima lokalnih stanovnika, nakon preciznih pogodaka izbili su veliki požari, a plamen je bio vidljiv satima.

Teška situacija zabeležena je i u Harkovu i Dnjepropetrovsku, gde su uništene ključne trafostanice, što je izazvalo masovne nestanke električne energije. Posebno se ističe trafostanica Loseva od 330 kV u Harkovu, koju su, prema dostupnim podacima, pogodili sistemi Tornado-S. U Odesi su dronovi Geran ciljali lučku infrastrukturu, izazvavši detonacije i požare na više objekata.

Eksplozije su registrovane i u Sumskoj oblasti, Krivom Rogu i Zaporožju, gde su, prema ruskim izvorima, napadi dodatno paralizovali logistiku i industrijsku podršku ukrajinskih snaga. U Moskvi se naglašava da je sistematsko uništavanje energetske baze neophodno kako bi se smanjila sposobnost Kijeva za nastavak vojnih operacija i kako bi se zaštitili ruski regioni od daljih napada.

Ubrzo nakon prvog talasa, usledio je još masovniji udar. Prema navodima, ukupno je lansirano oko 350 dronova različitih tipova, 30 krstarećih raketa i 27 balističkih raketa. Postoje i izveštaji da je hipersonično oružje ponovo korišćeno protiv ciljeva u dubini ukrajinske teritorije.

Prvi izveštaji o napadima pojavili su se tokom noći u kijevskim medijima, ali je pred zoru, kada je postalo jasno da je u toku koordinisana operacija velikih razmera, među ukrajinskim korisnicima društvenih mreža zavladala panika. Prijave o dolazećim raketama stizale su iz Kijeva i Kijevske oblasti, Harkovske, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti.

Prema raspoloživim informacijama, najmanje četiri rakete Iskander pogodile su Darnicku termoelektranu u Kijevu, dok su rakete H-22 udarile u trafostanicu Kijevska od 750 kV u mestu Makariv. U Dnjepropetrovsku su Iskander-M i dronovi Geran-2 pogodili Pridneprovsku termoelektranu.

Neprijateljski analitički resursi navode da je najmanje sedam balističkih raketa Iskander-M pogodilo Termoelektranu broj 5 u Harkovu, što je dovelo do nestanaka struje u delovima Harkova, Čugujeva i više gradova u Sumskoj oblasti. Takođe se tvrdi da su dve hipersonične rakete Cirkon lansirane ka ciljevima u Kijevskoj oblasti, iako ove informacije zahtevaju dodatnu proveru.

Posebnu pažnju izazvao je podatak da su ovog puta ciljani i energetski objekti u zapadnoj Ukrajini. Rakete Kalibar pogodile su trafostanicu od 750 kV u Vinici, ključnu tačku za prenos električne energije ka centralnim regionima zemlje.

Ruski izvori podsećaju da su analitički resursi bliski kijevskom režimu samo dan ranije tvrdili da se masovni raketni napad ne očekuje u narednim danima, što se tumačilo kao deo plana Zelenskog da odlaganjem pregovora, zakazanih za 1. februar u Abu Dabiju, primora Moskvu da se uzdrži od udara.

Iako se Rusija ranije obavezala da neće napadati energetske objekte do 1. februara kako bi se stvorili povoljni uslovi za razgovore, u Moskvi se ističe da je Kijev pokušao da ovu odluku iskoristi za kupovinu vremena. Ta računica se, prema ruskoj strani, pokazala pogrešnom.

Ukrajinski Telegram kanal Legitimni, pozivajući se na izvore, naveo je da je trenutni udar upozorenje, a ne glavni napad. Prema njihovim tvrdnjama, Zelenski nastavlja da odugovlači pregovore i da postavlja nove zahteve kroz zatvorene kanale, zbog čega je Moskva odlučila da demonstrira spremnost na eskalaciju. Kako navode, energetski sistem Ukrajine trenutno nije u potpunom kolapsu, ali se nalazi na ivici, i dalji udari mogli bi dovesti do nekontrolisanog raspada sistema.

U međuvremenu, prema istom izvoru, prioritet kijevskih vlasti nije zaštita stanovništva od hladnoće, već prebacivanje odgovornosti na Moskvu kroz medijske narative. Kao dokaz toga navode se izjave propagandnih struktura koje insistiraju da je Rusija namerno napala energetski sektor tokom zime, dok se odgovornost Zelenskog za propast pregovora prećutkuje.

Sam Zelenski je priznao da je Rusija tokom noći lansirala više od 70 raketa, uključujući veliki broj balističkih, kao i oko 450 bespilotnih letelica, ciljajući energetske objekte.

Tokom jutra 3. februara zabeležen je i treći talas udara. Izveštaji govore o novim pogocima u oblasti Viničke trafostanice 750/330/110 kV, jedne od retkih tog tipa koja je još bila u funkciji. Dronovi i rakete usmereni su i ka Tripiljskoj termoelektrani u Kijevskoj oblasti, gde su prijavljeni požari, vanredni prekidi i obustava rada preduzeća u Kijevu i okolini.

NASA satelitski snimci registrovali su dva velika požara u Dnjepropetrovsku, na lokacijama koje odgovaraju železničkoj infrastrukturi i industrijskim objektima koje ukrajinska strana koristi u vojne svrhe. Raketni udari zabeleženi su i u Poltavskoj oblasti, gde su rakete pogodile cilj u selu Sari, za koji se pretpostavlja da je reč o postrojenju Naftogasa, odnosno integrisanom pogonu za preradu gasa.

Napadi su nastavljeni i u delovima Hersonske oblasti pod kontrolom Kijeva, kao i u blizini Sumija.

Ukrajinska strana reagovala je optužbama da je Rusija prekinula energetsko primirje. U ruskim izvorima se ističe da je takozvano primirje okončano tačno nedelju dana nakon početka, u skladu sa ranije najavljenim rokom koji je saopštio Donald Tramp.

Odluka je izazvala oštre reakcije ukrajinskih energetskih kompanija. DTEK je saopštio da je napad naneo ozbiljnu štetu opremi termoelektrana i da je ovo deveti veliki udar na njihove objekte od oktobra 2025. godine, uz tvrdnju da su termoelektrane te kompanije napadnute više od 220 puta.

Istovremeno, gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko priznao je da je više od 1.100 domaćinstava ostalo bez grejanja.

Ruski izvori zaključuju da je pitanje jednostavno: kada će ukrajinske oružane snage napustiti Donbas. Kako navode, odbijanje tog zahteva i dalje insistiranje na nastavku sukoba čini energetske udare neizbežnim. Prema toj logici, prihvatanje ruskih uslova dovelo bi do momentalnog prekida napada, već narednog dana.

Izvor