Rat u Ukrajini

[Boro Prodanic]

Mask povukao liniju: Starlink ograničen, ali Rusija opet našla odgovor

Pitanje koje se u poslednje vreme provlači po stručnim krugovima zvuči gotovo ironično: kako se snaći kada se tehnologija, zamišljena kao civilna, pretvori u ključni alat na terenu.

U toj sivoj zoni našao se i Starlink, sistem koji je, hteli to njegovi kreatori ili ne, postao deo savremenih sukoba. Poslednje odluke Ilona Maska, donete na zahtev Ministarstva odbrane Ukrajine, dodatno su zakomplikovale već zamršenu sliku, primećuje i analitičarka Pravde Ljubov Stepušova.

Ukratko, Mask je uveo ograničenje brzine za bespilotne letelice koje koriste Starlink – između 75 i 90 kilometara na čas.

Povod je bio prilično konkretan: u ostacima ruskih udarnih dronova sve češće su pronalaženi prijemnici ove satelitske mreže. Ideja je bila jednostavna – preseći upotrebu Starlinka na brzim dronovima avionskog tipa i time otežati njihovu primenu.

Međutim, tehnika na terenu retko prati administrativne zamisli. Da bi se razumelo zašto je to problem za Oružane snage Ukrajine, sagovornici iz vojnotehničkih krugova objašnjavaju prilično slikovito: ruski dronovi su dobili nešto poput neuništivog Wi-Fi-ja, sa praktično neograničenim protokom, koji radi i usred ničega, tamo gde nema nikakve druge veze.

Na većim letelicama montira se Starlink prijemnik koji satima može da ostane u vazduhu i da služi kao relejna „kula“, preko koje se upravlja desetinama manjih FPV dronova.

Ključna razlika je u tome što se veza ne ostvaruje klasičnom radio-linijom, koju je relativno lako omesti sredstvima elektronskog ratovanja, već preko satelita. A ti signali, usmereni gotovo vertikalno ka nebu, ostaju van domašaja većine postojećih sistema ometanja.

Treba dodati i ono o čemu se ne govori javno, ali se podrazumeva: Starlink terminali u Rusiju stižu preko trećih zemalja i ne mogu se jednostavno „ugasiti“ samo jednoj strani.

Satelitski signal ne poznaje linije razdvajanja, prekriva položaje i jednih i drugih. Zato je uvedeno ograničenje brzine, koje u teoriji čini neupotrebljivom koncepciju Starlinka na brzim bespilotnim letelicama. U praksi to znači da modeli poput „Molnije-2“ ili „Lanceta“, koji lete znatno brže od propisanog limita, nailaze na dodatne tehničke prepreke.

Ipak, nije prvi put da se ovakva ograničenja pojavljuju. Ranije je postojala granica od svega 40 kilometara na čas, pa su vrlo brzo pronađeni zaobilazni putevi. Korišćene su proxy-ploče i hardverski umetci koji „varaju“ sistem, šaljući satelitu lažne podatke o brzini.

Cilj je bio jednostavan – da Starlink poveruje kako je letelica nepokretna ili sporija nego što jeste. Poznato je i da satelit tek nakon oko dva minuta registruje prekoračenje brzine iznad 90 kilometara na čas i tada aktivira blokadu.

Tu se pojavljuje još jedan sloj priče. Ruske snage raspolažu sistemom elektronskog potiskivanja „Kometa“, koji omogućava da se dron neprimetno dovede do cilja, a da se Starlink uključi tek u završnoj fazi leta, kraćoj od tih kritičnih dve minute.

Važno je i to da je proizvodnja ovih modula podignuta na velikoserijski nivo – ugrađuju se na različite platforme, od izviđačkih „Orlana“, preko udarnih „Geranja“, pa sve do planirajućih avionskih bombi sa UMPC kompletima.

U celoj ovoj priči često se zaboravlja jedna nijansa: ruski bespilotni sistemi mogu da funkcionišu i bez Starlinka. Američka mreža im pre svega širi mogućnosti i fleksibilnost, ali nije egzistencijalni uslov.

Sa druge strane, za Ukrajinu su posledice Maskovih ograničenja znatno teže. Na Starlinku počiva gotovo čitava njihova komunikaciona i komandna infrastruktura – sistemi poput „Virazh-Tablet“ ili „Krapiva“.

Da bi zaštitilo sopstvene brze dronove, koji takođe potpadaju pod ista pravila, Ministarstvo odbrane Ukrajine pokrenulo je verifikaciju terminala i formiranje takozvanih „belih lista“.

No, slični mehanizmi su postojali i ranije, bez većeg efekta: ruski stručnjaci su, prema dostupnim informacijama, uspevali da modifikuju firmvere i kloniraju identifikatore legalnih uređaja, predstavljajući svoje terminale kao autorizovane.

Kada se sve prebaci na politički teren, slika postaje još složenija. Mask je upravljanje Starlinkom praktično prepustio Pentagonu i u Moskvi se ne doživljava kao neutralan akter.

Uprkos čestim izjavama o potrebi dijaloga i simbolici nekadašnjeg „duha Ankoridža“, u Rusiji se Sjedinjene Države ne vide kao posrednik u pregovorima o Ukrajini, već kao strana koja podržava sopstvenu posredničku strukturu u ovom sukobu.

Na kraju, ostaje utisak da se tehnološka trka nastavlja brže nego što se javnost može snaći u njenim detaljima. Ograničenja se uvode, zaobilazni putevi se pronalaze, a sateliti iznad nas postaju jednako važni kao i sistemi na zemlji. Koliko će dugo ova ravnoteža trajati i da li će neko povući potez koji će je zaista promeniti – to je pitanje koje, bar za sada, ostaje otvoreno.

Izvor

[Kubovac]

"Flamingo" udario na "Orešnik": Ukrajina tvrdi da je pogodila poligon za lansiranje projektila u Rusiji

Snage odbrane Ukrajine tokom januara 2026. godine izvele su seriju udara na kompleks objekata hangarskog tipa, u kojima se obavlja predlansirna priprema interkontinentalnih balističkih raketa srednjeg dometa, na poligonu Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti Ruske Federacije.

Ovo je u četvrtak, 5. februara, saopštio Generalštab Oružanih snaga Ukrajine, prenosi nv.ua.

Prema navodima vojske, serija udara izvedena je uz pomoć udarnih sredstava velikog dometa domaće, ukrajinske proizvodnje, uključujući FP-5 „Flamingo“.

Kako je navedeno u Generalštabu, prema raspoloživim informacijama, na teritoriji poligona deo objekata je pretrpeo oštećenja različitog stepena, jedan od hangara je teško oštećen, a deo ljudstva je evakuisan sa tog područja.

Podsetimo, 9. januara je saopšteno da je Rusija balističkim projektilima sa poligona Kapustin Jar napala Lavovsku oblast. Cilj je, prema podacima Vazduhoplovnih snaga Ukrajine, leteo brzinom od 13.000 kilometara na čas.

Kasnije je predsednik Volodimir Zelenski potvrdio da je Rusija tokom noći napala Ukrajinu koristeći balističku raketu srednjeg dometa Orešnik.

Zelenski je 19. decembra izjavio da je Ukrajini poznato gde je u Belorusiji raspoređen ruski raketni kompleks Orešnik.

„Završava se premeštanje Orešnika na teritoriju Belorusije. Mi razumemo gde će se to nalaziti. Gde će biti raspoređen. Te informacije prosleđujemo našim partnerima. Mislim da partneri sami mogu da procene ovu pretnju i razumeju kako da reaguju“, izjavio je šef ukrajinske države.

Rusija je 21. novembra 2024. godine prvi put lansirala interkontinentalnu balističku raketu na Ukrajinu iz Astrahanske oblasti, a projektil je leteo ka Dnjepru.

Prvi zamenik šefa Spoljne obaveštajne službe Oleg Lugovski izjavio je da Rusija trenutno ima najviše tri do četiri rakete Orešnik, ali da u 2026. godini planira da započne njihovu serijsku proizvodnju i da godišnje proizvodi pet ili više takvih projektila.


Izvor

[Boro Prodanic]

Prvi zamenik šefa Spoljne obaveštajne službe Oleg Lugovski izjavio je da Rusija trenutno ima najviše tri do četiri rakete Orešnik,

- ovo je informacija tipa "pričo mi jedan čoek".

Ukrajina je pogodila Kapustin Jar valjda koristeći podatke sa svojih satelita, ili je dobila te podatke od USA?

Eto, to je jedan od razloga zašto Rusija toliko dugo "mrcvari" i sebe i Ukrajinu u ovo ratu a u WWII je oterala Nemce iz cele Ukrajine za tri meseca. Ratuje ne protiv Ukrajine nego protiv celog Zapada.

[Boro Prodanic]

B.P: e, ovde je neko stvarno lud:

Zelenski: 'U ratu poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika'

Oko 55.0000 ukrajinskih vojnika poginulo tokom četiri godine rata sa Rusijom, rekao je predsednik ove zemlje Volodimir Zelensk u intervjuu za TV Frans 2. Veliki broj ljudi se zvanično smatra nestalim, dodao je.

Iako su i Kijev i Moskva redovno objavljivali procene gubitaka druge strane, nerado su iznosili sopstvene.
Međutim, BBC je potvrdio imena skoro 160.000 ljudi koji su poginul boreći se na strani Rusije u Ukrajini.

Američki predsednik Donald Tramp vodi pregovore o okončanju rata koji je počeo ruskom invazijom na Ukrajinu 22. februara 2022.

Specijalni američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner, Trampov zet, razgovarali su u 5. februara sa ruskim i ukrajinskim pregovaračima.

Sastanak se već drugi dan dešava u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, u nastojanju da pokušaju da razrade detalje mirovnog sporazuma koji je predložila Amerika.

To je bio drugi takav trilateralni sastanak i razgovori su bili „detaljni i produktivni“, ali „značajan posao još uvek predstoji“, napisao je napisao je Stiv Vitkof na Iksu.

Najteže je pitanje teritorije, jer Rusija zahteva da im Ukrajina ustupi ostatak istočnog industrijskog regiona Donbasa koji Moskva trenutno ne kontroliše

Tramp često kaže da hiljade Ukrajinaca i Rusa nepotrebno gine svake nedelje.

Zapadne obaveštajne agencije takođe objavljuju procene, koje je nemoguće proveriti.

Zelenski je poslednji put izneo nove podatke o broju žrtava u Ukrajini u decembru 2024, kada je procenio broj poginulih na 43.000.

„U Ukrajini je zvanično procenjen broj vojnika poginulih na bojnom polju, bilo profesionalnih ili regrutovanih - 55.000", rekao je u ntervjuu za francusku televiziju. Zvanični broj poginulih koji je naveo Zelenski znatno je manji od ukupnih gubitaka Ukrajine. Kako je i sam rekao, „veliki broj ljudi" je registrovan kao nestao.
Više od 70.000 ljudi se vode kao nestali, objavilo je Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova pre šest meseci. Ipak, prava brojka može biti veća - informacije o broju poginulih su veoma osetljive i utiču na moral.
Širom Ukrajine, vojni grobovi obeleženi su svim grobljima plavo-žutim zastavama. Često na nadgrobnim spomenicima postoji ugraviran lik vojnika u uniformi. Takođe smo sreli majke koje još uvek tragaju za sinovima, koji se nikada nisu vratili iz rata.

Pristup ruskim zatvorima za organizacije poput Crvenog krsta je veoma ograničen. Moguće je da su nestali muškarci ubijeni, a njihova tela nisu pronađena na teritoriji koju sada kontroliše Rusija, ili da njihovi posmrtni ostaci još nisu identifikovani pomoću DNK testiranja.

S vremena na vreme, dve zemlje organizuju razmenu tela i ratnih zarobljenika, ali se to od avgusta 2025. nije dogodilo.

Stiv Vitkof, Trampov izaslanik je početkom februara objavio da je na pregovorima u Abu Dabiju postignut još jedan sporazum o razmeni 314 zatvorenika. U pitanju je „prva takva razmena u pet meseci", rekao je. „Iako je pred nama značajan posao, koraci poput ovog pokazuju da kontinuirano diplomatsko angažovanje daje opipljive rezultate i unapređuje napore za okončanje rata u Ukrajini", dodao je Vitkof.

Razgovori su počeli kada je Rusija, posle pauze od nekoliko dana, opet počela da napada Ukrajinu. Tada je Vladimir Putin, na molbu Donalda Trampa, pristao da nekoliko dana ne napada Kijev, prestonicu Ukrajine, i druge gradove i mesta zbog „izuzetno hladnog“ vremena. Ipak, napadi su se nastavili, gađan je energetski sektor zemlje, ostavljajući hiljade ljudi bez struje dok su temperature padale i na -20 stepeni Celzijusa.

Broj žrtava od početka rata: procene

Do sada je poginulo ili ranjeno skoro dva miliona boraca na obe strane, objavio je nedavno Njujork tajms, citirajući studiju američkog Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies). Ova organizacija, sa sedištem u Vašingtonu, tvrdi da je 325.000 ruskih vojnika poginulo između februara 2022. i decembra 2025. godine, a dodatnih 875.000 je ranjeno ili nestalo.

Blizu 600.000 ukrajinskih vojnika je poginulo, ranjeno ili se vodi kao nestalo, navodi isti izvor.

To znači da je ukupan broj žrtava na obe strane skoro 1,8 miliona, tvrdi se u studiji. „Nijedna velika sila nije pretrpela ni približno ovaj broj žrtava ili smrtnih slučajeva ni u jednom ratu od Drugog svetskog rata“, navodi se u studiji.

Moskva je kategorički odbacila ove tvrdnje. „Ne mislim da ovakvi izveštaji mogu i treba da se smatraju pouzdanim“, rekao je Peskov novinarima 28. januara 2026.

Od početka rata 24. februara 2022, i Moskva i Kijev su retko saopštavali broj vlastitih žrtava. Nedavno je Rusija iznela tvrdnju da Ukrajina dnevno gubi 1.000 vojnika u ratu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Britanski oficiri na frontu

Britanski oficiri rade u Ukrajini pod pokroviteljstvom diplomatske misije te zemlje, izjavio je ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin.

“Prisustvo britanskih oficira i vojnog osoblja na ukrajinskoj teritoriji je dobro poznata činjenica. Na primer, postoji grupa savetnika koji rade u Kijevu pod pokrićem britanske ambasade. Postoje i oni koji pružaju specijalizovanu borbenu obuku Oružanim snagama Ukrajine”, rekao je ambasador.

Podsetio je da je u decembru London priznao smrt oficira britanskih snaga Džordža Hulija u Ukrajini u nesreći dok je obučavao Ukrajince za korišćenje vojne opreme koju je donirao London.

“S obzirom na osetljivost pitanja sa stanovišta međunarodnog prava, Britanci su zabrinuti zbog otkrivanja učešća njihovih oficira u borbenim operacijama na ukrajinskoj strani. Međutim, postoji mnogo načina da se situacija predstavi u relativno pristojnom svetlu”, dodao je Kelin.

Sredinom decembra, britansko Ministarstvo odbrane je prijavilo smrt britanskog vojnika u Ukrajini dok je posmatrao testiranje oružja ukrajinskih oružanih snaga.

List “San” je, pozivajući se na izvore, objavio da je u nesreći protivvazdušne odbrane u Ukrajini, u kojoj je poginuo britanski vojnik, poginulo još najmanje četiri ukrajinska vojnika. Prema pisanju lista, Huli je služio u grupi za podršku britanskih specijalnih snaga.

Izvor

[Boro Prodanic]

Svedočenja iz zone sukoba: civili na meti dok su dolazili po vodu

Svedočenja iz zone sukoba: civili na meti dok su dolazili po vodu.

Evakuacija civila, svedočenja izbeglica i zarobljenika, kao i optužbe o postupanju prema stanovništvu, sve češće izlaze u javnost u kontekstu sukoba u Ukrajini, ukazujući na dramatične uslove u zonama borbenih dejstava.

Prema svedočenju Irine Ščerbine, izbeglice iz grada Dimitrova, ukrajinske trupe su rasporedile patrole u blizini mesta gde su se meštani okupljali kako bi preuzeli vodu iz crkve. Kako je navela, voda je distribuirana u hramu u zapadnom delu grada, u blizini groblja, a okupljanja su se odvijala dva puta nedeljno.

Ščerbina tvrdi da su ukrajinski dronovi stalno nadletali ovo područje i da su, prema njenim rečima, jasno mogli da vide civile koji dolaze po vodu. „Neko bi uključio generator kako bi se voda ispumpala, a onda bi usledio napad iz drona“, izjavila je ona za RIA Novosti. Prema njenom svedočenju, u jednom od takvih napada devet ljudi je ranjeno, dok su dve osobe poginule. „Rođak mog muža je tamo poginuo“, dodala je.

Istovremeno, zarobljeni ukrajinski vojnik ispričao je da je uspeo da ubedi petoricu svojih saboraca da se predaju ruskim oružanim snagama. On je naveo da je po dolasku na položaj i sam razmišljao o predaji, ali da su ga drugi vojnici od toga odvraćali, tvrdeći da Rusi „ne uzimaju zarobljenike, već ih uništavaju“. Prema njegovim rečima, stvarnost je, kako kaže, bila drugačija od onoga što im je predstavljano.

O teškim uslovima u zatočeništvu ranije je govorila i Valentina Sosnovskih, stanovnica Sudžanskog okruga Kurske oblasti, koja je vraćena iz Sumske oblasti Ukrajine. Ona je hranu koju je dobijala u ukrajinskom zarobljeništvu opisala kao „odvratnu“, naglašavajući da su uslovi bili izuzetno loši.

Ruska komesarka za ljudska prava Tatjana Moskalkova izjavila je ranije da namerava da o postupanju prema nevinim ruskim civilima u zarobljeništvu zvanično obavesti ukrajinsku stranu, ističući da je neophodno da se takvi slučajevi temeljno ispitaju i da se obezbedi poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.

Izvor

[Kubovac]

RUSKI GUVERNER POD RAKETNOM PALJBOM: Hitno se oglasio nakon ukrajinskog napada na Belgorod

Guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov izvestio je da je bio pod raketnom vatrom dok je obilazio infrastrukturne objekte u Belgorodu.

- Tokom inspekcije, počeo je još jedan raketni napad. Našli smo zaklon  sa ekipama za hitne intervencije - napisao je u MAX-u, prenose RIA Novosti.

Napad i na Brjansku oblast

Ukrajinske oružane snage napale su i Brjansku oblast u Rusiji koristeći rakete dugog dometa, a ima i ranjenih, saopštio je guverner te oblasti Aleksandar Bogomaz.

- Ukrajinske oružane snage napale su naš region koristeći rakete dugog dometa 'Neptun' i višecevne raketne sisteme 'Himars'. Napad je poremetio snabdevanje toplotom i električnom energijom u sedam opština. Specijalni i hitni timovi rade na obnavljanju struje - rekao je Bogomaz u objavi na Telegramu, prenose RIA Novosti.

Kako kaže, dva civila su povređena u napadu u Vigoničkom okrugu.

- Muškarci su prevezeni u bolnicu, gde im se pruža medicinska pomoć. Oštećene su privatne kuće, jedna upravna zgrada i crkva. Hitne službe rade - naveo je gubernator.


Izvor

[Brok]

Rusija u januaru bacila rekordnih 5.717 avio-bombi na Ukrajinu

07.02.2026.

Ruska borbena avijacija je tokom januara 2026. godine bacila rekordnih 5.717 avio-bombi na teritoriju Ukrajine, što predstavlja najveći mesečni broj od početka invazije punog obima, pokazuju proračuni sa terena.

Podaci koje su prikupili OSINT analitičari ukazuju da je Rusija povećala upotrebu avio-bombi za 26 odsto u odnosu na decembar 2025., kada je zabeleženo manje od 4.600 takvih municija. U periodu od 1. do 31. januara, ruski avioni su u proseku ispuštali 184 bombe dnevno, što ukazuje na intenziviranu i kontinuiranu vazdušnu kampanju.

Januarski rezultat premašio je dosadašnje „pikove“, uključujući oktobar 2025. godine, kada je upotrebljeno 5.328 bombi, kao i april iste godine sa 5.272 registrovana udara. Ukrajinski analitičari ističu da ovi brojevi potvrđuju trend sve većeg oslanjanja Rusije na avio-municiju, u pokušaju da se pojača pritisak na ukrajinsku odbranu i pogode ciljevi duboko u pozadini.

Prema navodima posmatrača na terenu, ruska avijacija sve češće koristi vođene avio-bombe, umesto klasičnih nevođenih gravitacionih sredstava. Ove bombe su opremljene takozvanim kliznim kompletima koji povećavaju domet i omogućavaju lansiranje van domašaja značajnog dela ukrajinskih sistema PVO. Ukrajinske grupe za nadzor takođe navode da Rusija testira nove pogonske opcije, uključujući i varijante sa raketnim ili mlaznim pojačanjem, radi dodatnog povećanja udaljenosti sa koje se vrši napad.

Jedan od takvih slučajeva zabeležen je 25. oktobra 2025. godine, kada su ruski avioni pogodili grad Kamjanske u Dnjepropetrovskoj oblasti, koristeći klizne bombe UMPC „Grom“ opremljene mlaznim motorima. Prema podacima nadzornih kanala, registrovana su tri projektila velike brzine koji su se približavali gradu, nakon čega je usledilo više eksplozija i veliki stub dima. Kamjanske se nalazi više od 120 kilometara od linije fronta, što ovaj napad čini značajnim i po dometu i po tipu upotrebljenog oružja.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u januaru da su ruske snage tokom meseca lansirale više od 6.000 dronova-kamikaza, oko 5.500 vođenih avio-bombi i 158 raketa različitih tipova na Ukrajinu. Prema njegovim rečima, većina udara bila je usmerena na energetska postrojenja, železničku infrastrukturu i transportne sisteme od značaja za svakodnevno funkcionisanje zemlje.

„Praktično sve ovo je usmereno protiv energetike, železnice i infrastrukture – svega što omogućava normalan život“, poručio je Zelenski, dodajući da ukrajinske službe beleže pokušaje Rusije da uništi logističke i saobraćajne veze između gradova i lokalnih zajednica.

Ukrajinski vojni izvori ističu da kombinacija dronova, raketa i avio-bombi ima za cilj da preoptereti sisteme protivvazdušne odbrane, primoravajući ih da istovremeno reaguju na više različitih pretnji. Vođene avio-bombe, koje su znatno jeftinije i jednostavnije za proizvodnju od krstarećih raketa, postale su ključni element ove strategije, omogućavajući Rusiji da održi visok intenzitet udara tokom dužeg vremenskog perioda.

Ovaj porast upotrebe vazdušne municije dodatno ukazuje na sve veći pritisak na ukrajinsku mrežu PVO, koja i dalje u velikoj meri zavisi od zapadne pomoći, kako u pogledu sistema, tako i u pogledu zaliha presretača.

Izvor

[Boro Prodanic]

Rusija žestoko napala Ukrajinu

Ruske snage izvele su tokom noći niz napada na nekoliko ukrajinskih regiona. U udarima na stambene četvrti i civilnu infrastrukturu poginula je najmanje jedna osoba, a više od desetak je povređeno, uključujući decu i starije osobe, izvestile su u nedelju regionalne vlasti. Granatiranje je, prema ukrajinskim zvaničnicima, počelo kasno u subotu i nastavilo se do jutarnjih sati, piše “Kijev post”.

Napadi u Dnjepropetrovskoj oblasti

Načelnik Dnjepropetrovske regionalne vojne uprave Oleksandr Hanža izjavio je da su ruske snage napale okrug Dnjepro nedugo nakon ponoći. Ranjeni desetogodišnji dečak prevezen je u bolnicu, a lekari su njegovo stanje ocenili umereno teškim. U napadu su oštećene i tri privatne kuće, objavio je Hanža na Telegramu. U području Nikopolja ruske snage teškom artiljerijom granatirale su lokalne zajednice, no tamo nije bilo žrtava. Stručnjaci su na terenu kako bi procenili nastalu štetu.

Teške posledice u Zaporoškoj oblasti

Guverner Zaporoške oblasti Ivan Fedorov saopštio je da je u ruskim napadima u poslednja 24 sata jedna osoba ubijena, a osam ih je ranjeno. Prema podacima regionalnih vlasti, ruske snage izvele su 577 napada na 30 naselja, koristeći vazdušne udare, bespilotne letelice, višecevne raketne sisteme i artiljeriju. Zabeleženo je najmanje 67 slučajeva oštećenja stambenih zgrada, vozila i infrastrukture, a hitne službe nastavljaju s procenom razaranja i pružanjem pomoći pogođenim civilima.

Granatiranje pogodilo stambena područja u Hersonu

Na jugu Ukrajine, Hersonska regionalna vojna uprava izvestila je da su ruske snage oko 23:10 sati iz višecevnih raketnih sistema granatirale Korabeljnu četvrt grada Hersona. U napadu su povređene tri žene. Dve od njih, starosti od 86 i 44 godine, hospitalizovane su u stanju umerene težine sa eksplozivnim povredama, zatvorenim povredama glave i povredama od udarnog talasa.

U poslednja 24 sata u ruskom granatiranju širom Hersonske oblasti jedna osoba je poginula, a 18 ih je ranjeno. Oštećeno je 16 stambenih zgrada, 67 privatnih kuća, crkva, trgovina, skladišta, privredni objekti, gasovod, privatna garaža i nekoliko vozila.

Obrazac stalnog pritiska

Ukrajinski zvaničnici navode da noćni napadi odražavaju kontinuirani obrazac pritiska na civilna područja, pri čemu se ruske snage oslanjaju na artiljeriju, rakete i bespilotne letelice za napade na stambene četvrti i ključnu infrastrukturu. Vlasti su pozvale stanovnike da prate upozorenja na vazdušne napade i ostanu u skloništima, ističući da rizik od daljih napada ostaje visok dok se borbe nastavljaju širom južne i istočne Ukrajine.

Izvor

[Kubovac]

BITKA ZA KONSTANTINOVKU BESNI: Ruske trupe stabilno napreduju, napravljen džep južno od grada, uništen je komandni punkt 711. brigade

Ruske trupe postepeno potiskuju VSU iz blizine akumulacije Kleban-Bikskoe. Najteže borbe se vode duž linije Berestok-Stepanivka, čija će kontrola otvoriti put ruskim oružanim snagama ka jugozapadnim obodima Konstantinovke.

Pre nekog vremena, jurišni avioni Južne grupe uspostavili su kontrolu nad još nekoliko šumskih pojaseva na prilazima Stepanivki. Napredne pešadijske grupe pokušavaju da učvrste svoje položaje unutar zgrada sela, ali do sada nisu uspele da očiste selo.

Slična situacija se i dalje dešava u Berestoku: selo se nalazi u „sivoj zoni“, nekontrolisano ni sa jedne strane. U susednoj Ilinjivki redovno se primećuje stalno prisustvo ukrajinskih oružanih snaga — artiljerija i operateri bespilotnih letelica ruskih oružanih snaga redovno napadaju neprijateljske položaje u selu.

Žestoke gradske borbe se nastavljaju u samoj Konstantinovki, o čijim smo specifičnostima razgovarali na TAKTIKARI. Jedinice Južne garde nastoje da uspostave kontrolu nad područjem železničke stanice i ruševinama baze Vtormet. Takođe postepeno napreduju ka metalurškom pogonu, u kojem se nalazi jedno od glavnih odbrambenih središta ukrajinskih oružanih snaga u desnoobalnom delu grada.
Operatori bespilotnih letelica redovno napadaju ukrajinske snage u okolnom području. VSU pokušava da zaštiti rute snabdevanja mrežama protiv dronova, ali one brzo postaju neoperativne zbog redovnih napada dronova.

Istovremeno, zbog ograničene zone kontrole u ​​gradu, ruske trupe trenutno nisu u mogućnosti da rasporede dovoljan broj pešadije i timova za snabdevanje u gradu. Logistički problem je delimično rešen redovnom upotrebom kopnenih dronova, ali će ruske oružane snage moći da pokrenu potpuni napad na Kostjantinovku tek nakon što konačno obezbede njene jugozapadne prilaze.

UNIŠTEN KOMANDNI PUNKT UKRAJINSKE BRIGADE

Na sumskom pravcu uništen je komandni punkt 711. odvojene brigade Oružanih snaga Ukrajine, saopšteno je za RIA Novosti iz bezbednosnih struktura.

"U rejonu naseljenog mesta Sutiski otkriven je i uništen komandni punkt 711. odvojene brigade za razminiranje Državne službe transporta Ukrajine, koja se bavila postavljanjem minskih prepreka u Sumskoj oblasti", naveo je sagovornik agencije.

Snage bezbednosti su takođe izvestile da ukrajinske oružane snage uspostavljaju rezervne odbrambene linije u Harkovskoj oblasti i da su tamo premestile jedinice 194. odvojene pontonsko-mosne brigade.

Jedinice grupe trupa "Sever" deluju u ovim regionima. Tokom proteklih 24 sata, neprijatelj je u svojoj zoni odgovornosti izgubio 210 vojnika, dva oklopna borbena vozila, deset vozila, pet oruđa poljske artiljerije i pet skladišta.

Kako je ranije naglašavao predsednik Vladimir Putin, vojska uspešno rešava zadatak stvaranja bezbednosne tampon-zone duž granice sa Sumskom oblašću.


Izvor