Rat u Ukrajini

[dzumba]

Снимци украјинсих снага у "уредном повлачењу" које су се вртеле по вестима су углавном снимљене на уласку у град Артјомовкс који је око 40км северно од Дебаљцева. Шта је било у самом граду Дебаљцеву и око њега нема потпуних вести осим да су побуњеници поставили своју заставу и да су овладали градом.

Украјински Генералштаб је званично потврдио пад "мостобрана" код Дебаљцева. Сва је прилика (заправо моја процена на основу виђених снимака и вести) да се део украјинских снага у северном делу града (око Новогригоровке) пробио или био пропуштен од побуњеника (ценим на основу тога што није било вести ни изјава о већим борбама већ само и повременом прострељивању колона у повлачењу), док су снаге у јужном делу града, као и оне јужно од града или предале или се мање групе још скивају и покушавају пробити. Украјински медији јављају да је у Артјомовск пристигло око 170 рањених војника и око 22 погинула. Изјаве војника који су се извукли говоре да је значајан број војника заробљен, као и рањеника и да су их побуњеници евакусиали и Доњецк. Такође, помињу се два пука која су остала у окружењу и чију судбину они не знају (то су вероватно они јужно од града).

Сигурно је да има доста зробљених украјинских војника. Међутим чудно ми је да из побуњеничких извора нема пуно вести о томе (осим пар снимака више десетина зарбљеника). Такође, и руски медији званично ништа не говоре о отме. Украјински такође, али вероватно јер немају никаве информације о стању на терену и преосталим јединицама.

Све у свему још један тежак пораз украјиних оружаних снага који ће сигурно имати одраза на даље догађаје у самој Украјини.

Да не заборавим. Пре пар дана Украјнци су успели да на фронту код Мариупуља, потинсу побуњенике десетак километар и пирину и приближно толико у дубину. Међутим, у последња три-четири дана побуњеници су практично успели да их врате на почетне положаје и да једно време држе у окружењу део батаљона "Азов" код села Широкина.

Такође, ценим да када се ситуација око Дебаљцева смири и побуњеници ће прихватити потписани мировни споразум и настојаће да га одрже. Јасно је да су такав задатак добили јер Русија трпи критике због кршења споразума. Ценим да ће се овај споразум одржати мало дуже. Тешко је сада рећи да ће се у потпуности применити и да ће убрзо завладати мир јер су страсти оних на терену још узаврле. Много тога  зависи од понашања САД и способности украјинског руководства да крене путем мира и тако очува какво такво јединство државе.

[Boris P]

Vest sa B92.

SVET    | SREDA 18.02.2015 | 21:33
Mirovne snage u Ukrajini?
IZVOR: B92
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio da želi međunarodne mirovne trupe u Ukrajini, navodi agencija AFP.

Kako su svetski mediji danas preneli, strateški važan grad Debaljcev, na istoku Ukrajine, nakon višenedeljnih borbi, pao je danas u ruke proruskih snaga koje su istakle zastavu "Novorusije".

U međuvremenu je ukrajinski presednik Petro Porošenko je potvrdio da se ukrajinska vojska povlači, dok su proruske snage javile da su zarobile više stotine ukrajinskih vojnika.

Kako je naveo portparol ministarstva odbrane samoproglašene Donjecke narodne republike Eduard Basurin, grad Debaljcevo u potpunosti se nalazi pod kontrolom proruskih snaga, međutim, neke od otcepljenih jedinica ukrajinske vojske i dalje deluju u južnim delovima grada.

"I dalje postoji veća grupa ukrajinskih vojnika oko Debaljceva sad", naveo je Basurin na konferenciji za novinare i dodao da će ta situacija uskoro biti razrešena.

I pored toga, iz Stejt departmenta ističu da mirovni sporazum iz Minska "nije mrtav".

"Mi ga ne smatramo mrtvim. Potrebno je da damo još vremena kako bi sporazum bio realizovan", izjavila je na konferenciji za medije portparol Stejt departmenta Džen Psaki.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ova zadnja rečenica je interesantna.

Mislim da ćemo uskoro dobiti odgovor i od strane snaga Novorusije.

Kao i Putinov odgovor o potencijalnom razmeštanju "određenih" snaga uz Rusku granicu.

[MOTORISTA]

PAD DEBALJCEVA Pogledajte masovnu predaju ukrajinskih vojnika
Tanjug/Beta   18.02.2015.

Proruski separatistički pobunjenici na istoku Ukrajine nastavili su i tokom noći napad na železnički čvor u Debaljcevu koje još drže ukrajinske trupe, a ima vesti da se stotine Ukrajinaca predaju, saopštila je danas pres služba proruskih snaga DAN.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"U Debaljcevu je masovna predaja oružja ukrajinskih snaga. Tih ljudi ima na stotine", rekao je zvaničnik proruskih snaga Maksim Leščenko. Žestoke borbe oko grada koji povezuje dva glavna separatistička uporišta - Donjeck i Lugansk - nastavljaju se uprkos sporazumu o prekidu vatre koji je stupio na snagu u nedelju, a koji je podrazumevao i da juče počne povlačenje teškog naoružanja sa prve linije fronta. Portparol ukrajinske vojske Anatolij Stelmah danas je u kratkom obraćanju koje je prenosila televizija naveo da su tokom noći pobunjenici izveli pet artiljerijskih napada na Debaljcevo. Veruje se da su stotine, ako ne i hiljade ukrajinskih vojnika zarobljene u Debaljcevu. Separatisti su naveli da su preuzeli kontrolu nad gradom i ponudili su Ukrajincima mogućnost da se predaju i polože oružje, što je tvrdnja koju Kijev poriče. Pobunjeničke snage vratile su rano jutros reportera agencije AP sa kontrolnog punkta kod Uglegorska, oko 10 kilometara zapadno od Debaljceva, te nije uspeo da proveri situaciju tamo, osim da se iz neposredne blizine, sa pobunjeničke strane, čuje artiljerijska paljba. Kijev je priznao da su neki njegovi vojnici zarobljeni u Debaljcevu, ali nije izneo detalje o tome koliko ih je uhvaćeno, ali je komandant provladinih jedinica Semen Semenčenko izjavio da su vladine snage otpočele povlačenje iz Debaljceva. "Povlačenje snaga iz Debaljceva se odvija po planu i organizovano", rekao je Semenčenko, koji je dodao da "neprijatelj nastoji da preseče put i spreči izlaz vojnika". Portparol pobunjenika Eduard Basurin rekao je da su stotine ukrajinskih vojnika opkoljeno u Debaljcevu. Ruska državna televizija prikazala je danas snimke nekoliko desetina Ukrajinaca koje pobunjenici sprovode jednim seoskim putem. Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je juče u Budimpešti ukrajinske vlasti da ne sprečavaju svoje vojnike, opkoljene u Debaljcevu, da polože oružje. On je dodao da je ono što se dešava u Debaljcevu moglo da se predvidi, pošto su proruski separatisti opkolili grad u trenutku pregovora o sporazumu. Putin je, takođe, kazao da su SAD, koje se zalažu za naoružavanje ukrajinske vojske, već isporučile oružje Kijevu. Istakao je da se kriza u Ukrajini ne može rešiti vojnim putem, već samo pregovorima, kao i da prošlonedeljni sporazum iz Minska pruža mogućnost za mirno rešenje ukrajinske krize. Putin je dodao da se uprkos sukobima u Debaljcevu, prekid vatre "manje više poštuje" duž linije fronta.



Lavrov: Prekid vatre se poštuje izuzev u Debaljcevu

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da se prekid vatre, dogovoren između proruskih i ukrajinskih snaga u istočnoj Ukrajini, gotovo u potpunosti poštuje sa izuzetkom u strateškom gradu Debaljcevo. "Primirje se nagleda duž, praktično, cele linije fronta i u nekoliko regiona postoji spremnost za povlačenje teškog naoružanja - bar je policija to tako javno saopštila. Izuzetak je Debaljcevo", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare, prenela je agencija Rojters. Lavrov je takođe naveo da je Moskva zabrinuta zbog situacije u Debaljcevu i poziva na zaustavljanje svih pokušaja kršenja sporazuma o prekidu vatre. Ruski ministar izrazio je uverenje da se "situacija može olakšati samo uz prestanak korišćenja oružja u pokušaju da se izmeni status kvo od 15. februara", dodaje ruska agencija Tass.

Stoltenberg zabrinut zbog Debaljceva

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da je "duboko zabrinut" zbog pogoršanja situacije oko ukrajinskog grada Debaljceva i ocenio da odbijanje proruskih separatista da poštuju primirje ugrožava sporazum iz Minska. Stoltenberg je tražio od Rusije da okonča podršku separatistima i da povuče svoje snage i vojnu opremu s istoka Ukrajine u skladu sa sporazumom iz Minska. Separatisti "hitno" treba da obustave napade i omoguće posmatračima OEBS-a potpuni pristup oblasti Debaljceva, rekao je Stoltenberg novinarima u Rigi uoči sastanka ministara odbrane Evropske unije. On je rekao da su ruske snage, artiljerija i jedinice vazdušne odbrane, kao i komandni i kontrolni elementi, i dalje aktivni u Ukrajini.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Porošenko potvrdio povlačenje vojske iz Debaljceva
Tanjug   18.02.2015.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko potvrdio je danas da su se snage ukrajinske vojske povukle iz grada Debaljcevo na istoku zemlje, gde se već nedeljama odvijaju borbe sa proruskim snagama za kontrolu nad tim važnim železničkim čvorištem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Ukrajinska vojska je zajedno sa Nacionalnom gardom jutros okončala operaciju planiranog i organizovanog povlačenja iz Debaljceva. Možemo da kažemo da je dosad 80 odsto naših jedinica napustilo taj grad", rekao je Porošenko u audio poruci koju je objavila njegova pres služba. Porošenko je pre polaska na prvu liniju fronta, pohvalio ukrajinske snage za ispunjavanje dužnosti u odbrani Debaljceva i rekao da su oni svetu pokazali "pravo lice bandita i separatista koji imaju podršku Rusije." Agencija AFP je nešto ranije objavila da se iz Debaljceva povlače desetine ukrajinskih tenkova i drugih vojnih vozila. Izveštač te agencije je video kako vozila sa umornim i neobrijanim vojnicima stižu u obližni grad Artemivsk, gde je jedan vojnik potvrdio da su oni vojnici koji dolaze iz Debaljceva. Iako je 15. februara stupilo na snagu primirje, oko grada Debaljceva su se proteklih dana vodili žestoki okršaji izmedju ukrajinskih i proruskih snaga.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Debaljcevo pod kontrolom proruskih snaga
Tanjug   18.02.2015.

Grad Debaljcevo na istoku Ukrajine u potpunosti se nalazi pod kontrolom proruskih snaga, ali neke od otcepljenih jedinica ukrajinske vojske i dalje deluju u južnim delovima grada i nastoje da pruže otpor, izjavio je portparol ministarstva odbrane samoproglašene Donjecke narodne republike (DNR) Eduard Basurin.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Vojne jedinice DNR trenutno sprovode organizovane aktivnosti u Debaljcevu usmerene na otkrivanje i sprečavanje tih grupa. Situacija u Debaljcevu ne treba da postane izgovor za kršenje sporazuma iz Minska ni za Ukrajinu ni za proruske snage", istakao je Basurin. Proruske snage su spremne da počnu sa povlačenjem teškog naoružanja na području Debaljceva čim situacija to dozvoli, kazao je Basurin. "I dalje postoji veća grupa ukrajinskih vojnika oko Debaljceva u ovom trenutku", naveo je on i dodao da će ta situacija uskoro biti razrešena. Ukrajinske snage povukle su se danas iz Debaljceva, strateški važnog grada, nakon više sedmica žestokih borbi sa proruskim snagama. Ukrajina i SAD su optužile Rusiju za gomilanje vojnika i oružja za sukob koji je nastavljen uprkos zvaničnom stupanju na snagu prekida vatre u nedelju.

Poginula 22 ukrajinska vojnika

U borbama ukrajinske vojske i proruskih snaga u Debaljcevu u proteklih nekoliko dana poginula su 22 ukrajinska vojnika, a više od 150 je ranjeno, saopštio je danas ukrajinski Generalštab. Saopštenje je usledilo pošto su se vladine snage povukle iz tog strateški važnog grada na istoku Ukrajine nakon više sedmica žestokih borbi sa proruskim snagama. Tela najmanje 13 ukrajinskih vojnika dopremljena danas u mrtvačnicu u Artemvisku blizu grada Debaljceva. Ukrajina i SAD su optužile Rusiju za gomilanje vojnika i oružja za sukob koji je nastavljen uprkos zvaničnom stupanju na snagu prekida vatre u nedelju.

Izvor: www.blic.rs

[Рашо]

А огласио се и на Твитеру:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ето, објаснио је да то уопште није пораз (можда је чак и побједа у питању?) већ раније планиране активности...

[vathra]

Сигурно је да има доста зробљених украјинских војника. Међутим чудно ми је да из побуњеничких извора нема пуно вести о томе (осим пар снимака више десетина зарбљеника). Такође, и руски медији званично ништа не говоре о отме. Украјински такође, али вероватно јер немају никаве информације о стању на терену и преосталим јединицама.

Џумба,
па ни летос нису објављивали снимке заробљених и давали податке, па су се сви изненадили податку да се на првој размени заробљеника појавило преко хиљаду украјинских војника.

Да не заборавим. Пре пар дана Украјнци су успели да на фронту код Мариупуља, потинсу побуњенике десетак километар и пирину и приближно толико у дубину. Међутим, у последња три-четири дана побуњеници су практично успели да их врате на почетне положаје и да једно време држе у окружењу део батаљона "Азов" код села Широкина.

То је било пре ПР напредовање него велики продор. Они су се ушетали у једно небрањено село и поставили заставу. Иначе је на југу мање насељених места, а већи међупростор. Обе стране немају довољно војника да направе фронт, па држе само насељена места и блок постове.

[Lox]

Zamolio bih stručnjake ili bivše(sadašnje) časnike da malo procijene situaciju nakon ove bitke. Ako pretpostavimo da je tamo bilo 7000 ukr. vojnika sa solidnom tehnikom, ukopanih i motiviranih. U relativno urbanom okružju. Kolika bi sila bila potrebna za ovako brzu (relativno) pobjedu Rusa? Moje su procjene da za napad je potrebno da je omjer barem 3:1, znači 20k napadača. Ako je u vojnoj teoriji, isto tako, poznato da bi gubitci napadača trebali biti minimum 2:1, ako su baš jako nadmoćni. Ispada da su Rusi prilično skupo platili jedno pobjedu koja je, osim za moral, vrlo upitne strateške i taktičke prirode. Zanima me vaše mišljenje stručno, bez navijačkih pogleda i političkih pretpostavki.

[Рашо]

Kolika bi sila bila potrebna za ovako brzu (relativno) pobjedu Rusa? Moje su procjene da za napad je potrebno da je omjer barem 3:1, znači 20k napadača. Ako je u vojnoj teoriji, isto tako, poznato da bi gubitci napadača trebali biti minimum 2:1, ako su baš jako nadmoćni. Ispada da su Rusi prilično skupo platili jedno pobjedu koja je, osim za moral, vrlo upitne strateške i taktičke prirode. Zanima me vaše mišljenje stručno, bez navijačkih pogleda i političkih pretpostavki.

Мислим да су ти односи и процјене застареле, из времена када се рачунало на фронталне масовне сударе. Када се више полагало на квантитет него на квалитет.

Украјинско командовање је пало на испиту, на свим нивоима и у томе лежи главни узрок пораза. Надиграни су бољом тактиком и оператиком. Тако да мислим да им за успјех нису биле потребне неке превелике снаге, а да је све завршено уз релативно мале губитке.

Добар примјер за то је Заливски рат 1991. године. На крају је огромну ирачку армију поразило неколико дивизија уз минорне губитке.

[kumbor]

ОС УА имали су тамо солидну технику, али нису уопште били мотивирани. Опште место је било да током ноћи заповедници - официри напусте положај и побегну, остављајући борце без везе, без шифара, без планова и без наде.

[kumbor]

Po izveštajima zapadnih obaveštajnih službi, u borbama u i oko Debaljceva, OS UA su mogle imati čak i nekoliko hiljada "nepovratnih gubitaka", tj. teret-"200", tj. mrtvih. Poslednji podatak je 3038 mrtvih na celom području "kotla" od kraja januara do završetka operacije danas. Mislim da je ovaj broj nešto preuveličan, ali se svakako meri hiljadama. Predsednik Porošenko je nedavno izneo podatak da je "od početka borbenih dejstava pre skoro godinu dana poginulo nešto preko 1600 vojnika i oficira". Da nije tragično, bilo bi smešno. Neko tu debelo laže. Prave cifre će se saznati tek za par godina, ako se ikad saznaju. Naravno da su zapadni podaci o nešto oko 6.000 ukupno poginulih "gnusna i bezobrazna laž u službi politike". S druge strane, mislim da je podatak BND o 50.000 mrtvih pre Debaljceva naduvan. Realna cifra mrtvih vojnika i civila bi po mojoj ličnoj proceni mogla biti oko 20-30.000.  Primenjeni naučni pristup i sistematika u mojoj proceni... nema ih. To je moja lična ocena, procena, na osnovu pažljivog  praćenja sve ove nesreće u toku četvrt veka, na raznim prostorima.

[trpe grozni]

Tako ti je to kada se racunaju babe i zabe.

Politika je umetnost igranja recima. Porosenko je lepo rekao da je poginulo 1600 vojnika i oficira. Nigde nije spomenuo ranjene, pripadnike vojske, niti poginule i ranjene pripadnike MUP-a, SBU (bezbednosne sluzbe Ukraine), ovakve ili onakve garde, pripadnici raznih privatnih ili partiskih bataljona ili drugih formacija.
 
Ako se ne varam, u Ukraini je i granicna sluzba posebna/odvojena od vojske i policije, tako da se i njihovi gubitci tu ne racunaju.

A sto se raznoraznih procena novinara ili obavestajnih sluzbi tice, to su bas to, procene.

[Lox]

Dobro, ali ne može stajati niti tvrdnje druge strane o par stotina poginulih ukupno. Gubitci na obje strane su sigurno teški. Ono što je činjenica je loše vođenje provladinih trupa. Barem dok ne isplivaju sposobni, a sigurno hoće, ili dok ne dobiju "stučnu pomoć". Pobunjenici su dobro vođeni, gotovo sigurno od strane iskusnih Ruskih časnika. Za sada je tu prevaga. Volio bih ipak čuti nekog od sadašnjih ili bivših zapovjednika članova ovog foruma.

[dzumba]

Lox@, пре три недеље, на почетку ове офанзиве поубуњеника на Дебаљцево сам поставио једну анализу дејстава и стања обе зараћене стране. Мислим да би било добро да ту анализу поставим овде јер се из ње може видети зашто су бројчано слабије снаге туку бројчано бројније снаге.

Поједностављено речено, побуњеници боље и брже маневришу по унутрашњим правцима, брже и ефикасније групишу снаге на изабраним правцима. Дакле, како се то модерно, спортским речником може рећи "активнији су". Они се понашају као Израелци у сукобу са Арапским снагама када су почесно (једну по једну) тукли све арапске земље које су их напале и 1967. и делимично 1973. Тако раде и побуњеници. Друго, мотивација украјинских снага је катастрофално лоша. Боље речено ње и нема. Обича народ не разуме зашто би требало да се гине. Неки мотив имају само десничарске формације оличене у добровољачким батаљонима. Такође, код украјинаца има најмање четири војске: регуларна војска, "Национална гарда" (шта год то било), батаљони МУП-а, добовољачки батаљони. Иако постоји јединствена команда Антитерористичке операције (АТО) њу изгледа нико "не зарезује ни за црвљиву шљиву".  Са друге стране морал побуњеника јако добар (побеђују, дисциплинованији су, знају шта хоће и шта неће иако их Русија приморава на неке уступке, што је видљуво у овом преговорима). Командовање континуирано, маштовито, базирано на одличним обавештајним подацима.

[dzumba]

Ово је такст који сам поставио 30. јануара на затвореном делу форума, дакле пре пада Дебаљцева. Мислим да се овде могу уочити узроци пораза Украјинаца код Дебљацева. Текстпреносим без измена и допуна.

Кратка анализа догађаја у Украјини

Ситуацију у Украјини нисам озбиљнији и детаљније пратио како смо закључали ту тему. Пре неки дан ме је један од колега замолио да напишем краћу анализу или коментар на тему актуелних догађаја у Украјину. Због тога сам у задњих пар дана мало више пратио руске и украјинске медије, званични сајт побуњеничких снага као и сајт "Информнапалм" који слови као војно-политички, независни и објективни проукрајински портал. На основу тога ево краће анализе. Трудио сам се да будем објективан, али као и свака анализи има и дозу субјективности. Она није намерна већ производ мог схватња ствари.

Напомињем да је сачињена само на основи јавних извора. У том смислу могуће су и неке грешке.

Тренутно стање:

Воде жестоке борбе у рејону града Дебаљецео, северно од Доњецка. Када се погледа карта обостраног распореда обеју страна (доња слика) овај град се налази у "испупчењу (или удубљење) које се упечатљиво види на карти. Према доступним ифнормација у току је офанзива и напад побуњеничких снага на сам град. Јутрос је пало и место Вухлехирск (потврђено и од украјинских извора), источно од града, врло важно за одржавање система одбране. Такође, део украјинских медији од данас јављају да Дебаљцево практично у окружењу, док побуњеници већ два дана тврде да су технички одсексли град (ватром контролишу све приступе граду, али не контролишу физички све комуникације). Падом поменутог села, као једновременим дејствима код Новолуханска (нешто северније) отвара им се могућност да Дебаљцево дословце доведу у физичко окружење и све украјинске снаге држе у "котлу". Ако се то деси биће то врло непријатна и по морал украјинских снага врло погубна ситуација. Према неким проценама у том окружењу се може наћи око 8000 украјинских војника. Ценим да окружење не може обухватити толики број (јер зависи где се коначно склопе "клешта", али 2-3000 људи врло вероватно. За сада те снаге имају довољно муниције и могу водити борбе несмањеном жестином барем недељу дана, али ће трпети гбитке и могућност отпора биће све мања.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Још током офанзиве попуњеничких снага овај простор је скоро био пред окружењем али га је потпуног окружења спасили примирје, упоран отпор украјинских снага, али и преношење тежишта побуњеника на југ према Мариупуљу.  Због тога што је овај облик линије додира изазован за нова окружења логички је требало очекивати да се баш у том џепу украјинци добро утврде и спреме за одбијање евентуалног будућег, очекиваног напада. Како ствари стоје то се није десило. Дакле, украјинске снаге се на том простору нису довољно добро утврдиле и повезале постојеће отпорне тачке у непробијни систем.

Осим борби у рејону Дебаљцево у протеклих десетак дана водиле су се борбе у ширем рејону Доњецка, посебно места Пески, где су побуњеници постигли ограничени успех. Пре тога побуњеници су после вишемесечног пушкарања успели да у потпуности овладају доњецким аеродормом кога су врло упорно у врло успешно бранили украјински падобранци. Међутим, приликом заузимања аеродорма побуњеници су затекли и запленили више комада оружја западног порекла ("Колт" М-4), као и униформе које не носе украјинси војници. Највероватније има и заробљеника (али немам потврду за то). Највероватније се ради о плаћеницима који су ангажовани на овом, по мишљењу украјинаца важном објекту.

Такође, нешто веће пешадијске борбе са померањем линије одбране вођене су у рејону Луганска где у код места Попаснаја и код Славјаносербска побуњеници остварили мање успехе.

Дешавања током трајања примирја

На почетку треба рећи да су обе стране неискрено прихватиле примирје. Украјинци јер има је претио слом, побуњеници пре свега под притиском Русије али и због ограничених људских ресурса за веће операције, дубље продоре, заузимање и пре свега држање веће територије. Примирје су редовно кршиле обе стране, ипак више побуњеници на простору аеродрома Доњецак кога су настојали да заузму пошто-пото. У томе су успели средином јанура.

Украјинска страна

Украјинска страна је предузела низ мера на јачању оружаних снага: поправљана је оштећена и техника која је годинама стајала по складиштима и магацинима; произведено је нешто новог тешког наоружања, пре свега оклопних возила различитих типова; предузете су мере да се набави (увозом) додатна муниција, нарочито артиљерисјка (мене је изненадио недостатак артиљеријске муниције код украјинаца јер сам смтарао ду у један од већих произвођача); у борбену употребу је уврштено десетак поправљених борбених ваздухоплова и нешто хеликоптера.

Покушано је да се повећа мотивација за службу у оружаним снагама, па је уведено плаћање свима ученицима ратних дејстава (око 60 долара дневно); предвиђено је повећање бројног стања војске за 50000 људи (повећањем регрутног контигента), али је уведена и додатна мобилизација резервног састава; део добровољачаких јединица је расформиран или је стављен под команду војске, односно чешће националне гарде (због тога су имали мање побуне тих дорбовољаца). Ипак, на том плану је било највише проблема. Одзив резервиста је био врло, слаб. Према писању руских, а у мањој мери у украјинских медија пригранична места у Румунији и Пољској су пуна младих украјинаца који беже од мобилизације и војне обавезе. Оно што је изненадило власти у Кијеву јесте врло слаб одзив резервиста и регрута у западним деловима Украјине. Мобилизација није успела, а попуна регрутима иде споро. Чак обећавају да неће слати регруте и мобилисане резервисте у рејон борбених дејстава. ако је то тачно погрешно је јер нико не позива војску на забаву већ у рат. Не треба лагати људе.

У пропагандном смислу и ка иностранству и ка домаћој јавности инсистирали су да све адогађања прикажу као последицу руске агресије. Читав пропагандни апарат је упрегнут у том смислу. Чак и независни медији трошили су ресурсе доказујући то (приказују се руски тенкви и оклопна возила, са називима градова и војних јединица у русији одакле су стигла, наводе изјаве очевидаца и руских антивладиних медија и сл.). Колико су успели говоре резултати мобилизације, па и изјава начелника Генералштаба који је јавно рекао да се на страни поуњеника не боре комплетне руске војне јединице, већ појединци (добровољци, присилно и добровољно врбована лица).

Како год било украјинска страна је успела да се како-тако опорави, делимично ојача, да изводи активна дејства на олинији додира (активно је и доста успешно, у почетку, убацивала мање диверзантске групе у позадину побуњеника), али није успела да реши проблем мотивације за учешће у опружаним снагама и оно што је врло лоше нису успели да у инжињеријском смислу ојачају линију фронта и тако отежају или онемогуће могућа изненађења и продоре. По мом суду чине и велику глупост трошећи ресурсе на изградњу ограде према Русији (на делу који контролишу) умесо на ојачавањи линје додира (фронта). Такође, односн према становништву на простору захавћеном побуном, а који сада контролишу украјинске снаге био је врло лош. Чак је опет Меркелова морала да интервенише у том смислу. Ово указује на то да централна украјинска власт, пре свих Порошенко не контролише понашање свиха оружаних формација у зони. Отуда и реазоружавање неких добровољачких јединица.

Читава стратегија се сводила на констатцију: ми смо нападнути, побуна је нелегална и терористичка, ми ћемо на силу повратити територије под контролом побуњеника. Преговори око неких уступака и конкретизације обећане аутономије овим регионима нису покретани или су избегавани. У том смислу највероватније су направљени офанзивни планови поновног запоседња простора кога држе побуњеници и том смислу вођена пропаганда код побуњеника. Вероватно се рачунало на пад морала код побуњеника, пристизање веће војне помоћи из иностранства и нових и ремонтованих борбених средстава из домаћих извора. Имам утисак да су потпуно пренебрегли или сматрали да ће то решити катастрофалну економску ситуацију. Пара нема за нормалан живот а још мање за озбиљно ратовање. Финасијкса помоћ не пристиже у обиму како је обећано.  У том смислу планирање неких већих офанзивних дејстава је било нереално. Ипак, по мојој процени, због пада аеродорма у Доњецку крећу у активније артиљерисјко бомбардовање побуњеника, посебно у граду Доњецку. Шта је био циљ рога тешко је рећи, тим пре што снага за покретање веће офанзиве украјинци још нису имали и неће имати до средине пролећа у најбољем случају.

На основу конретног стања на форнту још једном се показало да је обавештајно безбедносни рад катастрофално лош.

На крају да додам и податке податке о заробљеницима које држи побуњеничка страна. Подаци су из украјинских извора. Побуњеници држе око 600 припадника оружаних снага Украјине. Од тог броја 184 (неки кажу 183) су припадници војске, док су остали припадници Националне гарде, милиције и добровољачких батљона. Када су питању војни губици украјинске сране немам прецизнијих податак. До 7. септембра, када ступило на снагу примирје било је евидентирано 864 погинула припадника украјинске армије, док их је рањено 3125. Међутим ,ако је након тог времена текла примопредаја погинулих и рањених из већих и мањих "котлова", као и да наведени губици не садрже погинуле из Националне гарде и добровољачких јединица, онда су војни губици значајно већи. Зна су да су тим "котловима" нарочито страдали припадници Националне гарде и добровољачких батаљона.

Побуњеничка страна

Понесена пободем и уверена у своје велике способности, заборављајући да је то резултат помоћи из Русије и организационоиг деловања руских официра, покушавају на брзину да освоје аеродорм Доњецк. У првом, па и у другом покушају доживели су озбиљније губитке. Ипак, након тога су се престројили, организовали и миц, по миц успели су да констатним пристсиком сломе отпор бранилаца аеродорма и заузму га. Тај аерордом сам по себи то више није. То је више било питање морала и престижа обеју страна да нешто контролишу него питање војничке потребе. И побуњеничке снаге су предузеле мере да се оштећена и заробљена техника Које је било у приличном броју) оспособи и доведе у бојево стање. Такође, евидентно је пристизање нове муниције ,али и нешто технике, пре свега артиљерисјких система али изгледа и ПВО система (помиње се нека старија верзија "Панцир"-а). Такође, значајно је поправљена дисицплина и команде се слушају, при чему су нижи команданти и командири слободни у одлучивању што није била одлика руске школе командовања. И они су, као и украјинци успешно предизимали офанзивна дејства у позадини противника.  У почетку су били изненађени дејством украјинских диверзантских група да би се потом боље организовали и практично их елеминисали или свели на минимум.

Руски официри у редовима побуњеника су очигледно квалитније и оперативнији, са више ауторитета па су органиизационе мере и консолидација били биљи квалитетнији него код украјинаца. Спроведена је и додтана обука нових доборовољаца али и регрута (вежбе јединица). И побуњеници као један од елемената морала истичу плаћање својим борцима да ратују. Није било значајнијег повећања бројног стања иако је стигло још добровољаца (из Чеченије, нешто класичних плаћеника, али и из Русије). Недовољан број оперативне војске (не више од 30000 љиди) је један од ограничавајућих фактора побуњеничких снага за нека озбинија и масовника офанзивна дејства. Иако су јавно говорили и истицали као циљ да заузму целокупну административну територију Луганске и Доњецке области то није реално. По мом суду Русија је ограничавала њихово јачање очекујући почетак озбиљнијих преговора и тиме облажавање санкција. С обзиром на тренутни ситуацију, покушај офназивног деловања Украјинских оружаних снага, одбијање или избегавање озбиљних преговора, апосебно могуће додтане санкције могуће је да Русија дозволи и повећа број оних који желе да ратују на страни побуњеника и тако повећа офанзивну способност побуњеника.

Оно у чему су побуњеници узнапредовали јесте маневар по унутрашњим правцима, односно способност брзог  пребацивања снага са једног на други крај фронта. Облик територије коју контролишу им то омогућава. На тај начин остварује се брза концентрација и надмоћ на изабарном правцу. У том смислу тако и треба тумачити успехе које постижу. Украјинци због искривљености своје тероторје то не могу да чине тако брзо нит могу да им парирају. Такође, обавештајна служба им је и даље јака. То није последица само руског додавања података, већ изгледа и самосталног деловања побуњеничких команди у зони (увезани су у јединствен систем).

У последњим дејствима обе сране трпе губитке. Украјинска страна је претрпела значајне губитке у техници. Практично је повећање броја НВО допремљене из производње и ремонта анулирана. Губици у људству украјинаца су већи, али ни губици побуњеника, иако бројчано мањи, због значајно мање оружане силе, нису мали. Украјинска страна је имала значајно више заробљених припадника (укупно око стотинак).

На крају не бих се упуштао у процену даљих дејстава јер ће вероватно политика морати да се умеша. У овом случају преговори немају алтернативу и украјинска страна пре свега ће морати да се помири да силом неће моћи да реши проблем. Још ако доживи дебакл код Дебаљцева то ће бити очигледно. Иза побуњеника не стоји нека трећеразредна држава и војна сила, већ једна велика земља и врло озбиљна војска у полету. Ни ти побуњеници се ниси побунили због доброг живота већ због озбиљних проблема које украјинска држава мора да реши само и директно са њима.