PALUBA
February 04, 2023, 01:01:01 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 [8]   Go Down
  Print  
Author Topic: General Živko Davidović  (Read 67792 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 032



« Reply #105 on: February 18, 2019, 12:30:05 pm »

Године 1837 појави се врућица у војсци у Крагујевцу. Свако јутро јављано је Кнезу Милошу да је умрло по 5, 6 и 7 момака.
   — Ама, ружим те по матери, видиш ли ти, да ће ти момци сви да помру? рекне једно јутро Кнез Милош старешини војске, Живку Давидовићу, кад му је јављено какво је здравље у касарни.
   – Господару, одговори Давидовић: - сви су доктори тамо; чини се што се год може, али ето болест не попушта.
   – Море, очи отварајте и ти и доктори! Народ је мени ту децу дао, а не да их копам у крагујевачко гробље!
   – Слушам, Господару!
Сутра дан – рапорт као и јуче; разговор – као и јуче…
   - Ама хоће ли то једном престати? упита Кнез.
   – Не знам. Господару.
   – Зар баш никаква лека не знају доктори?
   – Вера и Бог, Господару, они се труде и трче, али не помаже.
   – Чујеш море, рећи ће Кнез спустивши глас, као да од некога крије: - и доктори су људи; не могу ни они знати све. Него очисти у болници једну собу, узми неколико великих корита, набави доста лужених кошуља, и живога сирћета. Све то нека је готово. Ја сам поручио да из Рудника дођу три четири жене, које су врло веште око болесника. Оне болеснике мећу на пару, купају их; и онда обуку на њих кошуљу коју најпре умоче у живо сирће. То врло помаже. Чиниш 'волико, наши су се стари тако лечили, па – да Бог помаже!!
   – Слушам, Господару.
Сутра дан је све било урађено како је Кнез заповедио. Али ево долази доктор Пацек, и кад види да у соби нема болесника него корита, кошуље и сирће, упита:
   - Шта је то?
Кажу му кнежеву заповест. Доктор се дрну. Одмах оде начелнику Давидовићу, и рекне:
   - Молим вас, Господине, ево мога пасоша, идите овога часа Кнезу Милошу, нека ми пасош потпише. Ја још данас одлазим одавде. С бабама ја нисам докторију учио; не ћу с њима ни да лечим…
Давидовић отиде Кнезу и каже му шта вели доктор Пацек. Милош дуго хода по ходнику, па ће најпосле јекнути:
   - А јаој мени, јадан ти сам! Назваше ме курјаком, као да давим људе; назваше ме тирјаном што се бога не боји и људи не стиди, а мал' би било да сад распишем да се сви немечкари протерају из ове земље!... Ето, по матери га његовој! Сам не једе а не да другом. Он не помаже, а баби не да окупати болесника! Ништа море, ништа: баци корита, склони кошуље и сирће; ја ћу послати татарина да жене видарице и не долазе… А солдати? Шта им да Бог!...
За тим заповеди те се војници дигну из касарне и разместе по кућама. И ко је год хтео да иде кући – пуштен је. Касарна се сва из нова олепи и окречи. И тако помор преста у касарни, али се разнесе у народ.

М. Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Крагујевац.jpg (270.49 KB, 1071x744 - viewed 162 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 032



« Reply #106 on: February 04, 2020, 08:00:03 pm »

Ктиторски натпис изнад улаза у цркву Покрова Св. Богородице у Вреоцима. Натпис овај стави ради вечне успомене протојереј Срећко Остојић парох вреочки.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* ктиторски натпис.jpg (217 KB, 664x880 - viewed 90 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 032



« Reply #107 on: March 10, 2020, 09:34:05 am »

Године 1896. у издању штампарије Петра К. Танасковића објављена књига Славе и имена свечара у Београду за 1895. г. У књизи се именују 11 свечара (породица), који славе  св. Игњатија Богоносца. Између осталих, помиње се и породица Живка Давидовића, саветника у пензији. Судећи по реткој крсној слави, даље порекло ових породица (дакле и Ж. Давидовића), несумњиво је од Малешеваца, веома старог и разгранатог српског рода који слави Игњатијевдан (пада се на посни дан 20. децембра / 2. јануара по ст. к.).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 032



« Reply #108 on: May 18, 2020, 09:25:17 am »

'Новине Србске', 14. јун 1839.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* указ.jpg (259.19 KB, 1339x758 - viewed 44 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 032



« Reply #109 on: October 29, 2020, 10:55:12 am »

Син Живка Давидовића

Живан Живановић у својој књизи Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века пише: 'Сви су они (либерали, прим. Ј.) скупљали и своје прилоге слали на потпору листа 'Слобода', коју је Владимир Јовановић, као што знамо, издавао у Женеви, куда је морао побећи. И сам митрополит Михаило, није у томе изостајао. Нарочито се одликовао знатном, потпором у самој Женеви млади Давидовић, рано умрли син саветника г. Живка Давидовића.'
Г. Живковог сина помиње и Милан Ђ. Милићевић у књизи Из својих успомена: 'Онда сам имао на месец плате 50 цванцика; од Шпачека сам примао 70, и од Живка Давидовића, ком сам учио сина Александра, 15, што све чини 140 цванцика на месец. То је био сав мој месечни приход.'
Године 1861.  Александра  Давидовића видимо као арт. потпоручника из четврте класе Артиљеријске школе (1856-1861), који је од  државе послат у Берлин да проведе извесно време у немачкој војсци, те да се усаврши у својој струци.  У Берлину је боравио више од годину дана, а онда је дао оставку.  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Календара са шематизмом Књажества Србије за годину 1868. сазнајемо да је поручник А. Давидовић враћен у активну војну службу и да је командант артиљерије при народној војсци у Пожаревцу. - Умро је 24. јуна 1868. године. (Србске Новине, бр. 91. 1868. г.)


* Србске Новине, 2. фебруар 1863.jpg (68.64 KB, 486x405 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 032



« Reply #110 on: December 01, 2022, 12:55:15 pm »

Oдломак из књиге 'Путовање по Новој Србији', аутор Сретен Л. Поповић.

Кад је оно године 1854. било војено учење народно, прича Сретен Л. П., буде, осим других, пуковник г. Живко Давидовић одређен за команданта рудничко-чачанском у ужичком округу, а ја за његовог секретара. На једном зборном месту почнем прозивати војнике редом, и за једног рекоше: 'Није дошао, одметуо се у хајдуке.' Г. Давидовић осу се на капетана среског, а боме и на началника окружног, покојног Чворића, зашто се није наредила за тим хајдуком потера. У Чворића је био један момак - пандур - највише око својих 24 године. Леп као уписан. Кад је г. Давидовић викао, овај је момак, свагда десну руку држећи на пусату, гледао и пазио на Чворића, шта ће он рећи. И да је овај нешто само њему климнуо главом, разумео би га. Отишао би у потеру за хајдуком и вратио би се са хајдучком главом, или би своју оставио. Он је и сам био неко време хајдук и предао се. И Чворић га је узео за пандура. У свију других народа ово би било зазорно, да се такав један човек узима у државну службу и да буде надзорник реда и поретка, но кад нас није тако. И овај, као и сви хајдуци што су, кад се предаду, новом су реду и кога служе тако су одани, да ће, као што рекох, пре погинути, него се службом посрамити. И у обште у похвалу свију наших пандура могу казати, да су тако верни, да им можеш бог зна које благо поверити па да ни длака не фали. Они су по срезу делижанци, и код њих се није никад какав дефицит - недостатак - или утаја догодила. А и узимали су се обично за пандуре момци из најбољих кућа. Што је капетан у срезу у великом, то је пандур у малом. Сви налози и заповести на кметове и што се по срезу треба да изврши, највише су ови извршивали, И нигде нереда и проневерења каквог.
Кад сврших прозивање, запитам почившег Чворића, који је и сам негда био хајдук: 'Амиџа, шта велиш за овог хајдука?' И он ми одговори: 'И да сам знао, да се је одмето у хајдуке, не би за њим дизао потеру; јер разабрах, да никако зло није учинио. Наљутио се на кмета, зашиљио перчин, па отишао у гору. Кад би наредио за њим потеру, он би држао да је учинио какво зло, и овда би га учинио правим хајдуком. Овако ће лутати неколико дана по гори, докле му се не охлади усијан мозак, и кад разбере, да га нико не тражи нити гони, проћи ће му љутња и доћи ће кући.'
И заиста, кад после неколико дана прозивах на другом једном зборном месту војнике, а оно наш одметнувши се у хајдуке беше са пушкои у руци и са свом оправом у редовима народних војника. Запитам га: где је био, те није дошао на то и то бивше зборно место? и он рече: да је ишао у једно село ради вересије.
Чворић је имао право, што ми је поред казаног и то рекао: 'Не може бити ова земља без хајдука, кад им гуслари сваки дан величају и славе негдашња дела хајдучка. Многима се то допада, накриви капу, па повиче: Одох у хајдуке. И народне песме певају, да су Турци говорили, да праве цареве раје не може дотле бити, док се у народу не истребе сви гуслари, који подсећају народ на негдашњу славу и величину српску.'
Као што се неко, у зачетку племенито дело у течају времена или са свим измени, или своју првашњу вредност изгуби, тако је и хајдуковање изгубило прво своје значење и цељ. Сад и положари, т. ј. они, који не поштују туђу тековину, хоће да играју улогу хајдука, кад нападају на стаје и вајате, и изнуђују новац. Но и народ је према овим јунацима другог расположења и друкчије их дочекају, а не као што је био расположен према оним хајдуцима, који су се одиста одметали да бране образ и поштење, и да се свети неправди.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 8 032



« Reply #111 on: January 22, 2023, 10:23:37 am »

Васа Пелагић: Код нас дају се големе пензије крупној и богатој господи, која су често и најнекорисније, па и угњетачке и заглупљивачке послове вршила, а нису одређене никакве пензије земљораднику и занатлији ни онда, кад изнемогну, кад се осакате, кад остану без рада или кад их нека елементарна природна и социјална несрећа задеси и порази.
Oвде обраћамо пажњу народних пријатеља на једну грозну законску неправду, а та је што и наша мајушна Србија има врло много пензионаша, који имају по неколико својих кућа са хиљадама дуката готова новца, па и опет примају велике пензије. Међу тим богатим пензионашима има их који имају покретног и непокретног имања по милијун и по до два милијуна динара, па и опет примају месечно по 71 дукат пензије. Таки су Стојан Вељковић и Живко Давидовић, београђани. А бедном cиротану продаје се не само последња крава и овца, него и храна и кyћa за данак државни, после чега тај сиромашак мора ићи или у најамнике, или у просјаке, или у крађу и отмицу, што га тера у cмрт или на робију.

Напомена: У то време (1894) 1 дукат је вредео (око) 12 динара, а радничке дневнице износиле су од 0,80 до 4 динара.
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 [8]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 22 queries.