Mornaricka pesadija je postojala, na my city forumu ima dobra tena vezana za nju. Centar za obuku je bio u Trebinju (rasformiran u septembru 1990) i Puli ako se dobro secam. Za Trebinje sam siguran, sluzio sam tamo 91-ve ali to je vec bila obicna smrtna pesadija kako je moj porucnik voleo da kaze. Nisu se vise nosile plave beretke, nije bilo znaka mornaricke pesadije na rukavu i obuka je bila klasicna pesadijska.
A evo sta kaze o Mornarickoj pesadiji clan tog foruma pod nadimkom Najbolji, nekadasnji oficir u toj jedinici a danas pukovnik HV u penziji:
"Isključiva namjena MDP u JNA bila je za desantne zadaće i antiterorističku borbu u obalnom i otočnom pojasu akvatorijalne odgovornosti,interventni vod koji su sačinjavali najsposobniji i najbolje pripremljeni razvodnici,desetari i mlađi vodnici imao je zadaću antiterorističke namjene i bio je zaštitini vod korpusa ili oblasti a tada vojišta.Njihova jurisdikcija je bilo zapovjedništvo KoV i JRM u združenom djelovanju,a direktno im je naređivao komandant vojišta u tom slučaju sektora JRM.Taj vod je bio jedan u Trebinju,jedan u Šibeniku i dva u Divuljama pri mornarici.Oni desetari,mlađi vodnici staže i razvodnici nisu obavljali obuku vojnika već su sami radili svoju obuku;
-desantna obuka
-minsko-eksplozivna obuka
-padobranski skokovi-10 skokova obavezno u toku obuke
-antiteroristička taktika djelovanja
-bor.vještine
-vozački dio za sve kategorije(A,B,C)
-orijentacija u prostoru u svim uvjetima i dr.
u načelu jako dobro vođeni vodovi za posebne namjene u to vrijeme.Po završetku obuke i povratku s vojnog roka bili su svi rezervni podoficiri i oficiri JNA kao komandiri takvih vodova u TO.
Па сад, после толико година можемо причати бајке колико хоћемо. Да су у јединицама морнаричке пешадије изводили падобранске скокове и то десетак годишње је најобичнија прича за малу децу. Ако јесу, ја нисам био у тој војсци (ха,ха).
Да су биле јединице - водови у сталној борбеној готовости, то је тачно. Али, то није била специфичност само морнаричке пешадије већ свих "А" бригада. Батаљони ВП су, на пример у то време морали имати вод, а самосталне чете одељење, како се то каже у пуној борбеној готовости (командир вода у јединици, људство наоружано и опремљено 1/1, спремно да крене на задатак у року до 30 минута). Намена је била та, коју наводи "Најбољи".
Те "готове снаге", барем када је реч о војној полицији биле спремније него ови што се данас кобајаги одређују за неке НАТО готове снаге. Провере су биле честе и озбиљне.
"Најбољи" помиње и неку "антитерористичку тактику деловања". Јединице пешадије, односно те "готове снаге" (изван ВП) су имали допунски програм обуке који је обухватао неке теме из програма обуке ВП из ове области. Ништа посебно (потрага, претрес, заседа и сл.).
Данас сви нешто додају и приказују да то где су били или шта су радили то је "специјалније" него што су други радили.
