USA nemaju para za novo oklopno vozilo koje bi zamijenilo M113 bradley

[duje]

Američki kongres je jako smanjio sredstva za razvoj novog borbenog  gusjeničara za KOV iz programa GCV (Ground Combat Vehicle). Sredstva su smanjena sa 492 milijona $ na samo 100 milijona $, a to će biti dovoljno samo da se održi dio tehnologije iz programa GCV. General Raymond T. Odierno, kaže, da američka KOV treba novo vozilo, no da je svjestan da trenutno nema dovoljno financija. Nada se, da će sredstva biti dovoljna za dalnji razvoj tehnologije, a da bi za četri godine mogli pristupit proizvodnji vozila, da bi zamijenili stare M113 bradley.

Projekt novog borbenog vozila počeli su razvijati 2011. Godine dvije grupa proizvođača. Prvu grupu vodi BAE Systems u kojoj surađuju još Northrop Grumman, QinetiQ North America i  Saft Group; drugu grupu vodi General Dynamics Land Systems, a sudjeluju još Lockheed Martin, Detroit Diesel i Raytheon. Cijena za svako od 1748 vozila bila bi 17 milijona $, kupovina i održavanje u slijedečih 16 godina koštala bi Pentagon 29 milijardi $.......  


Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

ZDA NIMAJO DENARJA ZA RAZVOJ GOSENIČARJEV, KI BI ZAMENJALI BRADLEY-E

Ameriški kongres je močno oklestil sredstva za razvoj novega goseničnega kopenskega bojnega vozila iz programa GVC, s katerim so nameravali nadomestiti oklepna vozila M113 bradley.

Potem ko je ameriški Kongres oklestil program GCV (Ground Combat Vehicle) s 492 milijonov USD na 100 milijonov USD v letu 2014, bo to zadostovalo zgolj za to, da bodo lahko obdržali del tehnologij iz programa GCV, ne pa tudi za nadaljnji razvoj projekta kopenskega bojnega vozila. Poveljnik ameriške kopenske vojske, general General Raymond T. Odierno, se sprašuje, ali ZDA potrebujejo novo bojno oklepno vozilo in odgovarja pritrdilno, vendar pa na vprašanje, ali si ga ZDA lahko zdaj tudi privoščijo, odgovarja z ne!

Odierno tudi upa, da bodo sredstva, namenjena program, zadoščala KoV (Kopenska vojska) ZDA za nadaljevanje razvoja tehnologije, da bi se potem v treh – štirih letih vrnili k projektu in izdelali novo bojno vozilo, ki bo v prihodnosti zamenjalo dobre stare M113 bradleye.

Projekta sta se leta 2011 lotili dve skupini proizvajalcev, prvo vodi BAE Systems, v njej pa sodelujejo še  Northrop Grumman, QinetiQ North America in Saft Group; drugo skupino pa vodi General Dynamics Land Systems, sodelujejo pa še  Lockheed Martin, Detroit Diesel in Raytheon. Program se je znašel pod pritiskom, cena za vsako od načrtovanih 1748 vozil je približno 17 milijonov USD, nakup in njihovo vzdrževanje pa naj bi Pentagon v prihodnjih 16 letih veljala nič manj kot 29 milijard USD.

Nič manj kot razpoložljiva sredstva pa bodočih uporabnikov ne zaskrbljuje naraščajoča teža oklepnika. Če bi bila podobna kot je pri tanku M-1, to ne bi bilo več po zraku (v letalu) hitro prevozno bojno vozilo in tako prav nič primerno za manjše intervencijske misije Pentagona v bližnji prihodnosti.

Eden od proizvajalcev, BAE Systems zaradi tega načrtuje ustavitev proizvodne linije v Sealyju v Teksasu v mesecu juniju. Drugo linijo BAE Systems v Yorku v Pensilvaniji pa bodo še obdržali, saj na njej nadgrajujejo bradleye v večnamenska oklepna vozila (AMPV). Kaže tudi, da se bo obrestoval del sredstev, ki so jih v BAE Systems vložili v hibridni električni pogon, saj naj bi KoV ZDA tako čez nekaj let dobila relevantne zmogljivosti za prihodnost.

Kar pa seveda še bolj vznemirja tekmece iz skupine proizvajalcev pod okriljem General Dynamicsa (GLDS), ki imajo glavno proizvodno linijo v t.i. Lima Army Tank Plant v Ohaju  sicer zaposleno s prenovo (v počasnem tempu) tankom M-1 še vse skozi leto 2015. Sicer pa je usoda tega obrata precej negotova, saj se obetajo precej zmanjšana naročila za oklepna vozila namer, negotova pa je tudi usoda dobave sklopov za tanke M-1A1 abrams Egiptu. Če ne bo (naročil) novega GCV, potem bodo v Limi zagotovo ukinjali delovna mesta.

Kot pravi general Odierno, morajo biti ekspeditivni in pripravljeni za uporabo zelo hitro kjerkoli v svetu.  Zato pa potrebujejo realizacijo vsaj dveh programov: JLTV – združenega lahkega taktičnega vozila in večnamenskega oklepnega vozila (AMPV), s katerima naj bi nadomestili zastarele transporterje pehote M113 in preveč ranljive humveeje.

Pripravil: B. Knific, foto: Military Photos, Wikipedia

[Bozo13]

Ili M113 ili M2/M3 Bradley. Verovatno se nanosi na M113, koji su bili u planu da se povuku iz upotrebe do 2018 i da jih zamene sa GCV (Ground Combat Vehicle).

LPB

[Bojnik]

Pa da nisu ulupali više od 10 miljardi u onih 15 000 MRAPOVA I MRAVOVA koji sad skupljaju prašinu diljem svijeta i ne znaju šta će s njima sad bi imali para za BVP-ove. Ko bi reko da će i njima zaigrati mečka pred vratima kad su nabavke oružja u pitanju ? do sad nisu pitali za cijenu, ako je trebalo proizvest 50 svemirskih brodova za 100 000 000 000 000 000 miljardi, nije bilo problema.

Ne bi da idem u off topic, ali stručnjak za financiranje vojne mašinerije u ratno doba baš i nisam. Samo me zanima odakle njima tolko para svih tih desetljeća za kojekakve nabavke i projekte. Te cifre samo na godišnjoj razini kad pogledaš zavrti ti se. Ne znam, da li oni naprosto samo štampaju pare bez pokrića ili su sve te tisuće miljardi ulupanih u vojsku samo u zadnjih 20 godina na nekim realnim i dugoročno gledano plansko-održivim ekonomskim osnovama i temeljima.

Ako je tako, pitam se što recimo mi u HR sad ne bi mogli uzet one naše mašine za štampanje kuna, i odštampat jedno 100 miljardi kuna i reći "krećemo u nabavku 5 novih razarača za HRM i 1000 degmana M-95" 

[dzumba]

Нисам баш стручњак за економију али да покушам. Некада је на новчаницама писало да држава доносиоци јамчи вредност у злату. Значи, за папирни новац држава је гарантовала златном подлогом. Тога више нема. Прешло на гарантовање економијом. Светски монетарни систем се заснива на поверењу у неку монету (у овом случају долар) при чему та монета има "покриће" у реалној економији, односно постоји, поједностављено речено, уверење да ће те паре вредети толико колико пише на њима. Иза те монете постоји "рад", "производња добара и услуга" у које други улажу.

Људи широм планете верују да су САД моћна економија и да америчка држава и економија могу гарантовати да ће те паре (долар) вредети и да ће се за њих моћи добити не злато већ неко друго добро (роба или приход у другим вредностима). У америчку економију су преко државних обвезница и берзе многе друге државе и корпорације уложиле прилично пара (вредности) да би тако лако дозволиле да пропадне. Одржаваће вредност долара, односно подгревати уверење да је вредан нових улагања због свог интереса. Ту пре свега мислим на Кину. Она је уложила доста својих "пара" у америчке вредносне папире и није јој у интересу да долар крахира. Захваљујући и томе Америка може да штампа паре иако јој привреда посустаје. Ипак, да се не заваравамо, САД су и даље економски моћна земља. Моћни су јер им је економски систем огроман, еластичан, без великих намета и баријера (нема сијасет државних и партикуларних интереса и баријера, где се свако држи свога као пијан плота, као у Европи). Ипак, и томе ће некад доћи крај (када, још нико не зна), али ће негде друге настати неки други монетарни систем базиран на некој другој валути и другој вредности.

Наравно да и Хрватска (као и Србија) могу да штанцују паре, али ни сопствени грађани не верују да је економија јака и да ће те паре вредети баш толико. Зато нико неће да уложи у те паре (државне папире, инвестиције и сл.) баш толико да се то може радити као у САД. Па већина нас штеди (чува вредност) у еврима и доларима, а не у кунама и динарима. Зато није могуће урадити то што предлажеш.

[kumbor]

"Zlatni standard" se praktično urušio otprilike u vreme Velikog rata. Predsednik Nikson je 1971. zvaničnom uredbom ukinuo i teoretsku mogućnost da SAD plaćaju protivvrednost dolara u zlatu.

[kumbor]

To što Ameri nemaju para za GCV, govori samo da su izgleda postali normalna svetska ekonomija koja je počela da živi po tržišnim zakonima, a ne po instinktu supersile koja sve može da uradi i sve može da plati. Situacija se ubrzano intenzivira, nastupa vreme "kasnog dominata", oni su počeli da slabe.

[MOTORISTA]

Kupolu skinuli sa Krusadera.

[Рашо]

Kupolu skinuli sa Krusadera.

Јес', вала, иста.

[Bojnik]

@Dzumba, hvala na objasnjenju. To sam si i ja mislio, tj barem je to bilo ono kako se to službeno objašnjava u novinama. Štampanje para bez realnog pokrića, ali lako njima, zasebni su kontinent i šta god da se desi i kolko god love da odštampaju propast neće. Svijet više ovisi o njima jer su napravili takav sistem, nego oni o svijetu, oni uvijek mogu reformu napraviti i da dođe do bankrota da počnu od 0, pa da opet štampaju kolko treba. Može im se, nemaju 200 susjednih država oko sebe , imaju jednu veliku drzavu, sa puno stanovnika, tehnologiju i sve potrebnim resursima da zive i sami odvojeni od svijeta ako treba. Ne ovise de-fakto o uvozu ničeg. Od hrane do energenata sve sami proizvode. Ako nešto i "zafali" - eto velike i resursima bogate bratske Kanade koja je 90% nenaseljena pa im samo upute "ultimatum". Na taj način lako je pumpat miljarde na štampačima.

[kumbor]

Kupolu skinuli sa Krusadera.

Јес', вала, иста.

A ja se još pitam što mi fali 2 pounder u kupoli, baš fali.

[Honkytonky]

Malo se racionalizira proracun i to je sve.

[Morskoprase]

Ja tvrdim, SAD najsocialističnija su država. Ti su već odavno počeli da štampaju novac prema potrebama svojih građana-doduše vrlo malene manjine. (Problem je samo u tome, da ga štampaju zbog i za one, koji ga već imaju debelo previše.)

[kumbor]

@Dzumba, hvala na objasnjenju. To sam si i ja mislio, tj barem je to bilo ono kako se to službeno objašnjava u novinama. Štampanje para bez realnog pokrića, ali lako njima, zasebni su kontinent i šta god da se desi i kolko god love da odštampaju propast neće. Svijet više ovisi o njima jer su napravili takav sistem, nego oni o svijetu, oni uvijek mogu reformu napraviti i da dođe do bankrota da počnu od 0, pa da opet štampaju kolko treba. Može im se, nemaju 200 susjednih država oko sebe , imaju jednu veliku drzavu, sa puno stanovnika, tehnologiju i sve potrebnim resursima da zive i sami odvojeni od svijeta ako treba. Ne ovise de-fakto o uvozu ničeg. Od hrane do energenata sve sami proizvode. Ako nešto i "zafali" - eto velike i resursima bogate bratske Kanade koja je 90% nenaseljena pa im samo upute "ultimatum". Na taj način lako je pumpat miljarde na štampačima.

Ne prave npr. čarape i gaće. I ta kućna tehnika koju SAD prave uskoro će potpuno izgubiti kupce, jer je ionako mnogo skuplja od uvozne. Ako se ipak preobrate, pa započnu kampanju "kupujte domaće - kupujte američko", cela ideja globalizacije pada u vodu. Kako vreme ide, i SAD su sve više međuzavisni sa svetom. Veliki je problem što moraju zameniti ogroman broj starih guseničnih OT, a ne mogu brzo napraviti potrebno vozilo koje će ga zameniti jer je skupo i složeno. MRAP-ovi su vozila ograničene upotrebljivosti, ali izgleda da će morati da koriste upravo njih.

[MOTORISTA]

@Dzumba, hvala na objasnjenju. To sam si i ja mislio, tj barem je to bilo ono kako se to službeno objašnjava u novinama. Štampanje para bez realnog pokrića, ali lako njima, zasebni su kontinent i šta god da se desi i kolko god love da odštampaju propast neće. Svijet više ovisi o njima jer su napravili takav sistem, nego oni o svijetu, oni uvijek mogu reformu napraviti i da dođe do bankrota da počnu od 0, pa da opet štampaju kolko treba. Može im se, nemaju 200 susjednih država oko sebe , imaju jednu veliku drzavu, sa puno stanovnika, tehnologiju i sve potrebnim resursima da zive i sami odvojeni od svijeta ako treba. Ne ovise de-fakto o uvozu ničeg. Od hrane do energenata sve sami proizvode. Ako nešto i "zafali" - eto velike i resursima bogate bratske Kanade koja je 90% nenaseljena pa im samo upute "ultimatum". Na taj način lako je pumpat miljarde na štampačima.

Ne prave npr. čarape i gaće. I ta kućna tehnika koju SAD prave uskoro će potpuno izgubiti kupce, jer je ionako mnogo skuplja od uvozne. Ako se ipak preobrate, pa započnu kampanju "kupujte domaće - kupujte američko", cela ideja globalizacije pada u vodu. Kako vreme ide, i SAD su sve više međuzavisni sa svetom. Veliki je problem što moraju zameniti ogroman broj starih guseničnih OT, a ne mogu brzo napraviti potrebno vozilo koje će ga zameniti jer je skupo i složeno. MRAP-ovi su vozila ograničene upotrebljivosti, ali izgleda da će morati da koriste upravo njih.

Sami ih tako prave da budu komplikovani. Umest da pokušaju da pojednostave stvari, oni pokušavaju da naprave od tučka za meso multipraktik...e to teško da će ići...

[wermez]

Šta ih košta da kupe npr Pumu od Nemaca. Jeste da Puma košta kao nov T90, ali jeftinija je sigurno nego neki buduči američki nerast od 60 t koji može sve i ne može ništa.