Zene u Vojsci Srbije - vesti

[Hrundi]

Pre mozda godinu ili nesto vise sam procitao kako se u nekoj zemlji digla frka kada je uniformisanu zenu neko oslovio sa gospodjo iako nije bila udata. Ona ga tuzila za neku vrstu diskriminacije posto je takvim oslovljavanjem prejudicirao njeno bracno stanje i godine. E sad kako se to zavrsilo ne znam, ali ako bi to postao osnov za neke buduce tuzbe onda se otvara pitanje kako osloviti zenu oficira, policajca ....

To je u Evropi mogla bit samo Austrija ili južna Italija. A lako će bit da je to neki "emancipirani" dio Levanta  Grčka, Libanon... Ili neka Azija, Južna Amerika ili tako što.

[stegonosa]

To sa nazivima je zestoko zamesateljstvo koje je donekle besmisleno. Kako cemo da nazovemo musku babicu (mislim da ih ima s'vremena na vreme) babac? Ili kako cemo da kazemo za negativne osobine, ajde kradljivica ali lopovkinja, ubica - ubiteljica ili nesto levo? Mislim, kad smo vec ravnopravni ajde da budemo ravnopravni.
Posebno buni sto sam od malena slusao kako se zene bune kada ih nazoves npr. doktorkom i sl., jer ih omalovazavas, donekle zbog onog sa zenom kapetana, popadijom ali i zbog potencijalnog razlicitog vrednovanja diploma, mislim da su od pocetka zene usvojile standardne nazive (sluzbenik, radnik itd), ne zato sto su muskarci dominantni i to namecu, vec upravo zato da se njihovo zvanje ne bi omalovazavalo i da bi pokazale kako su ravnopravne sa muskarcima. I sad posle vise decenija takvog ponasanja naprasno dobijamo pravo zamesateljstvo gde za pola naziva ne znam kako glase i sto je jos gore jedan deo zena se drzi starog pravila a dugi deo prihvataju novo, i malo malo pa se neka naljuti jer si ne svojom krivicom pogresio.

[dzumba]

Данас добих магазин "Одбрану" и видим да је Фонет вест коју овде коментаришемо преузео из интервјуа начелника ГШ ВС, генерал-ппуковника Милетића објављеном у том магазину. Када се прочита изјава у целини  види се да човек уопште није мисило да да "следује" жена генерал на бројно стање жена професионалних војника, већ да ће то нека од њих постати временом. Ево тог интервјуа и код нас на Палуби: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13996.0

[kontraAdmiral1]

Prije gotovo 200 godina mnogi su kao argument protiv željeznice iznosili bojazan da krave, zbog pištanja lokomotiva i ostalih tehnoloških strahota, neće više davati mlijeko. Slično se moglo čuti i u raspravama u doba gradnje prve pruge u Srbiji (Beograd-Niš, puštene u promet 1884. godine).
Prije nešto više od sto godina u Srbiji je bilo pitanje vatrgasac ili vatrogaša. Oba su moguća, po pravilima tvorbe u srpskom jeziku (i drugim standarnim jezicima /najvećim dijelom/ iz tzv. /novo/štokavskog dijasistema). I za mušku babicu naći će se neki naziv, više ili manje pogodan. U Sloveniji ima i babičara (muški) s visokom školskom spremom. Dakle, ako je opći, "ideološki" (idejno-socijalni) pristup otvoren, jezik (nazivanje) već će naći svoj put. Taman on bio takav da, ostanimo u zdravstvu - nemamo medicinsku braću kao pandan med. sestrama, nego med. tehničare).
Što se tiče žena na najodgovornijim mjestima u oružanim snagama, to je svjetska realnost (iako bi bilo mnogo bolje da ni muški ni ženske ne idu u vojsku, tj. da nje neme, ni potrebe za njom). Uostalom, nije li u Prvom svjetskom ratu jedna lady iz Ujedinjenog Kraljevstva dobila (u krvi zaradila) majorski čin? Krave će davati mlijeko - i, važnije, loze/grožđe će davati vino/bevadu! - i kad u vojsci Republike Srbije bude generalica. No, to neće biti tako brzo, budući da je tako malo oficirki. S obzirom na to da se u srpskom jeziku barem dosad manje isticali ženski oblici (lekar/lekarka i sl.) nego u, ostanimo u "regionu", hrvatskom ili slovenskom jeziku, otvoreno je pitanje hoće li se te najviše časnice zvati generalice ili generali. No, kao što je nedavno pisano na Palubi, u JNA su dvije žene postigle generalski čin.          

[kontraAdmiral1]

Evo malo prividnog offa: lani je u dubokoj starosti umrla Jeanne Holm, prva američka dvozvjezdana zrakoplovna generalica ("First female Air Force major general dies"), koja je bila i prva ZRAKOPLOVKA ("female airman") koja je postala general(ica).
http://www.upi.com/Top_News/US/2010/02/18/First-female-Air-Force-major-general-dies/UPI-40851266534199/

 

[dzumba]

Слажем се да ће време учинити своје и неке, данас можда рогобатне називе, учинити уобичајеним и нормалним. Дешава се да нешто што строго граматички (некад ни логички) није исправно временом постане апсолутно исправно јер је прихваћено. На пример, "писмени" (а требало би "писани") састав, рад. Или,  "испржио је јаје на око". Многи странци питају како је могуће испржити јаје на оку а да се неко не повреди?

[Istria 052]

Ma na nasim prostorima vlada "bolest" da sinonime odvajamo i pretvaramo u jezik, pa tako i sa nazivima cinova. Ne bih se pretjerano uzbudjivao oko toga, svi znamo o cemu se radi..

[Trifko]

Za profesionalne vojnike obučava se 795 žena

BEOGRAD - Komandant Komande za obuku general-potpukovnik Aleksandar Živković izjavio je da uključivanje žena u profesionalnu vojsku teče bez problema i da je do sada obučeno ukupno 795 kandidatkinja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Trenutno u Prvom centru za obuku imamo 64 žene koje će, ukoliko ispune kriterijume, nastaviti rad u jedinicama Vojske Srbije", rekao je Živković za najnoviji broj magazina Odbrana.

On je naveo i da je uz to, "deset profesionalnih vojnika žena do sada završilo liderski kurs, koji je preduslov za upućivanje na osnovni kurs za podoficire".

Živković je dodao da je njih šest nedavno uspešno okončalo osnovni kurs za podoficire i stupilo na prve starešinske dužnosti.

Извор:Агенција ТАНЈУГ и www.glas-javnosti.rs

[Kuzma®]

Taj liderski kurs koji pominju jel` to nesto kao sto je bio kurs za desetare?

[Rade]

Liderski kurs je kurs na koji se upućuju profesionalni vojnici i koji je uslov za odlazak na osnovni kurs za podoficire.

[Rocker]

Kod pominjanja ovih cinova u zenskom rodu nekako sam propustio da li je i kako regulisano oslovljavanje zena oficira i podoficira? Mislim na ono ``Gospodjo kapetanice`` ili ``Gospodjice kapetanice``. Kako neko da zna da li je doticna udata ili ne?

P.S.

U moje vreme toga nije bilo pa zato ne znam a interesuje me.

Nama su rekli da ih osvlovljavamo isto kao i muške kolege, tj. u muškom rodu. Ja se doduše ponekad u kantini zezam, pa im se obraćam sa "madam desetare", ali to nije po PS-u!

[MOTORISTA]

Kod pominjanja ovih cinova u zenskom rodu nekako sam propustio da li je i kako regulisano oslovljavanje zena oficira i podoficira? Mislim na ono ``Gospodjo kapetanice`` ili ``Gospodjice kapetanice``. Kako neko da zna da li je doticna udata ili ne?

P.S.

U moje vreme toga nije bilo pa zato ne znam a interesuje me.

Nama su rekli da ih osvlovljavamo isto kao i muške kolege, tj. u muškom rodu. Ja se doduše ponekad u kantini zezam, pa im se obraćam sa "madam desetare", ali to nije po PS-u!

Oćeš ti da popaseš prekoredno, vidim ja.

Pa gde si bre Rockeru?

[Trifko]

И жена може бити на челу војске


БЕ­О­ГРАД – У Вој­сци Ср­би­је тре­нут­но има око 900 же­на у уни­фор­ми, ко­је оба­вља­ју ду­жно­сти вој­ни­ка, под­о­фи­ци­ра и офи­ци­ра, што на­шу ору­жа­ну си­лу свр­ста­ва у ред оних у ко­ји­ма је по­стиг­ну­та рав­но­прав­ност по­ло­ва. Ове је­се­ни Вој­ну ака­де­ми­ју за­вр­ши­ће пр­ва ге­не­ра­ци­ја же­на-офи­ци­ра, ме­ђу ко­ји­ма су и бу­ду­ћи пи­ло­ти бор­бе­них ави­о­на.


Ипак, ма­ло је де­це офи­ци­ра ко­ја по­ђу сто­па­ма сво­га оца, а још је ре­ђи слу­чај да се кћер­ка офи­ци­ра опре­де­ли за тај по­зив. Пот­пу­ков­ник Мир­ја­на Ми­лен­ко­вић ра­сла је уз оца ко­ји јој је био узор, па је још од ма­лих но­гу же­ле­ла да по­ста­не офи­цир. Ка­ко то пре две де­це­ни­је ни­је би­ло мо­гу­ће, она је од­лу­чи­ла да упи­ше Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, смер за оп­ште­на­род­ну од­бра­ну у Са­ра­је­ву. Тај град био је за Мир­ја­ну пре­су­дан, јер се у њу за­гле­дао на­о­чи­ти офи­цир за ко­га се и уда­ла. Због ра­та у БиХ Ми­лен­ко­ви­ћи су се пре­се­ли­ли у Бе­о­град, а пр­во рад­но ме­сто јој је би­ло у Вој­ном од­се­ку Ра­ко­ви­ца, у свој­ству ци­вил­ног ли­ца на слу­жби у вој­сци. По­сле не­ко­ли­ко го­ди­на ра­да, ка­да је за­ко­ном би­ло омо­гу­ће­но ак­ти­ви­ра­ње, под­не­ла је мол­бу и убр­зо за­тим би­ла уна­пре­ђе­на у чин по­руч­ни­ка.
Сле­ди­ле су го­ди­не на­пор­ног ра­да, уче­ња и на­пре­до­ва­ња. По­сле Вој­ног од­се­ка, пре­ко­ман­до­ва­на је у Пер­со­нал­ну упра­ву Ге­не­рал­шта­ба, за­тим је ра­ди­ла у Упра­ви за ме­ђу­на­род­ну вој­ну са­рад­њу Ми­ни­стар­ства од­бра­не, а од 2007. го­ди­не успе­шно оба­вља ду­жност на­чел­ни­ка Од­се­ка за ме­ђу­на­род­ну вој­ну са­рад­њу у Ка­би­не­ту на­чел­ни­ка Ге­не­рал­шта­ба ВС.
– По­ло­жај и уло­га же­на у вој­сци и у це­ло­куп­ном си­сте­му од­бра­не, по­след­њих го­ди­на знат­но је про­ме­њен. Де­вој­ке су пр­ви пут при­мље­не за ка­де­те вој­не ака­де­ми­је, све је ви­ше при­пад­ни­ца не­жни­јег по­ла на нај­ра­зли­чи­ти­јим ду­жно­сти­ма у Вој­сци, чи­ме се ме­ња­ју и пред­ра­су­де. Наш си­стем пра­ти мо­дел ко­ји се раз­ви­ја у мно­гим зе­мља­ма –ка­же за „Прав­ду“ пот­пу­ков­ник Ми­лен­ко­вић.– У мно­гим стра­ним др­жа­ва­ма, та­ко­ре­ћи до ју­че, би­ло је не­за­ми­сли­во ви­де­ти же­ну у уни­фор­ми. У Фран­цу­ској и Хо­лан­ди­ји омо­гу­ће­но им је да би­ра­ју где ће да ра­де, али у прак­си су при­сут­на огра­ни­че­ња, за­сно­ва­на на фи­зич­кој из­др­жљи­во­сти. У бел­гиј­ским ору­жа­ним сна­га­ма је око се­дам од­сто же­на, Шпа­ни­ја их ре­гру­ту­је још од 1988. го­ди­не, а у пор­ту­гал­ским ору­жа­ним сна­га­ма на вој­нич­ким ду­жно­сти­ма је око шест од­сто да­ма. Омо­гу­ће­но им је да кон­ку­ри­шу за све ро­до­ве, али их ни­ка­да не­ће­те ви­де­ти у спе­ци­јал­ним је­ди­ни­ца­ма. У Грч­кој још увек по­сто­ји огра­ни­чен при­ступ же­на вој­ним шко­ла­ма. Ма­ло је по­зна­то да је од не­дав­но на че­лу На­ци­о­нал­не гар­де из Оха­ја же­на са чи­ном ге­не­ра­ла. У САД же­не не мо­гу да бу­ду офи­ци­ри ро­да пе­ша­ди­је. Код нас то ни­је смет­ња.
Да ли је ре­ал­но да и у Ср­би­ји, у до­глед­но вре­ме, же­не ко­ман­ду­ју, на при­мер, ба­та­љо­ном или бри­га­дом?
– А за­што да ме? У Вој­ној ака­де­ми­ји ста­са­ва­ју ге­не­ра­ци­је ка­дет­ки­ња, ко­је ће вре­ме­ном до­ћи на ис­ту­ре­не по­ло­жа­је у Вој­сци Ср­би­је. Уве­ћа­ни број же­на у вој­сци део је ре­форм­ских про­це­са.
Ка­ко на же­ну офи­ци­ра гле­да­ју ко­ле­ге? Ви сте прет­по­ста­вље­ни ше­сто­ри­ци му­шка­ра­ца офи­ци­ра, од ко­јих је је­дан пот­пу­ков­ник?
– У вој­сци се зна­ју над­ле­жно­сти и сва­ко ра­ди свој по­сао. Мо­гу да по­твр­дим да је реч о го­то­во рав­но­прав­ном од­но­су, са пу­но ува­жа­ва­ња и без пред­ра­су­да.
Ка­ко по­ро­ди­ца до­жи­вља­ва же­ну офи­ци­ра?
– Мо­ја по­ро­ди­ца је спе­ци­фич­на по то­ме што смо и су­пруг и ја офи­ци­ри, али упра­во због то­га до­бро раз­у­ме­мо јед­но дру­го у ве­зи зах­те­ва вој­не слу­жбе. Што се де­це ти­че, прет­по­ста­вљам да би во­ле­ли ма­ло ма­ње уни­фор­ми у ку­ћи.

Izvor: http://www.pravda.rs

[dexy]

utorak 12.04.2011

Umesto varjače – puška

Žene u Vojsci Srbije

Ivana Spasojević, Jelena Petković

Da nisu samo muškarci ti koji mogu i treba da brinu o bezbednosti svoje zemje, govori i činjenica da sve veći broj žena upisuje Vojnu akademiju i uključuje se u profesionalnu vojsku.

"Rado Srbin ide u vojnike" - kaže stara izreka. Iako je vojni poziv dugo bio rezervisan za muškarce, danas u uniformi Vojske Srbije možete videti i ženska lica.

Prva generacija žena na Vojnu akademiju upisana je pre 4 godine.

U početku im je bilo teško da se naviknu na drugačiji način života. Podrška muških kolega, ipak, nije izostajala.

Te 2007. godine, primljena je i Mirjana Borovina sa još 29 devojaka.

Želi da postane inženjer Vojne hemije i kako kaže – nije se pokajala, jer Akademija pruža mnogo prilika.

"Sa jedne strane, tu je siguran posao koji ih čeka nakon završetka akademije. Poziv oficira je ste zahtevan, ali i pruža mnogo", objašnjava Mirjana Borovina.

"Mislim da su žene postale svesnije da moraju same da uzmu život u svoje ruke, da je prava sreća zapravo biti nezavisna, a onda je lako postati zavisna ili ravnopravna", kaže ona.

Prva generacija žena na Vojnu akademiju upisana je pre 4 godine.

U početku im je bilo teško da se naviknu na drugačiji način života. Podrška muških kolega, ipak, nije izostajala.

Te 2007. godine, primljena je i Mirjana Borovina sa još 29 devojaka.

Želi da postane inženjer Vojne hemije i kako kaže – nije se pokajala, jer Akademija pruža mnogo prilika.

"Sa jedne strane, tu je siguran posao koji ih čeka nakon završetka akademije. Poziv oficira je ste zahtevan, ali i pruža mnogo", objašnjava Mirjana Borovina.

"Mislim da su žene postale svesnije da moraju same da uzmu život u svoje ruke, da je prava sreća zapravo biti nezavisna, a onda je lako postati zavisna ili ravnopravna", kaže ona.

Devojke u nekim zadacima bolje od muškaraca

"Zadaci isti, norme drugačije. Nije lako izdržati fizičke napore, ali devojke se ne predaju" , kaže profesorka fizičke kulture na Akademiji Lela Marić.

"Gotovo se hrabro bore kao i muškarci, čak su u nekim zadacima i bolji od njih", ukazuje ona.

Lela Marić navodi i da je i raduje što sada nakon 22 godine rada isključivo u muškom kolektivu ima mogućnost da sarađuje i sa devojkama.

"Zaista je teško raditi u muškom kolektivu. Međutim, uz ljubav i želju da se ostvarite u svemu tome - može da se postigne i smatram da je dobro da žene budu jednim delom u ovom sistemu", rekla je ona.

"Jer, onaj posao, zadatak koji se dobije nije samo u tome da li će uspeti ili neće, nego se očekuje i rezultat bez obzira na pol", kaže Marićeva.

Mirjana Borovina ispričala je da je u početku bilo potrebno vremena i kadetkinjama i kadetima da se naviknu jedni na druge.

"Mi smo upali u jednu totalno mušku sredinu, nas 30 u prvoj generaciji. Jako brzo su nam znali svima imena, a mi i danas ne možemo da popamtimo njihova", navela je ona.

"U početku je bilo njima strano, svi su gledali da li ćemo one moći sve i kako, ali jako brzo su počeli da nam pomažu da se snalazimo u svim tim situacijama", rekla je Mirjana Borovina.

Duga lista žena na Vojnoj akademiji

Ono što žene dobijaju priključivanjem u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije svakako je mogućnost zaposlenja, ali i aktivno učestvovanje u pitanjima bezbednosti.

"Ove godine imamo prvu generaciju oficira, a da su pritom žene koje se ističu svojim kvalitetima. Praksa u drugim armijama pokazala je da žene imaju i te kako značajno mesto u vojsci. Kod nas se to tek odnedavno potvrđuje", kaže državna sekretarka Ministarstva odbrane, Tanja Miščević.

"To je u drugim vojskama krenulo mnogo ranije. Nama je trebalo možda malo više vremena, ali čini mi se da je zamajac sada zaista veliki, da recimo u prijavama za profesionalne vojnike, u prijavama za Vojnu akademiju i Vojnomedicinsku akademiju imamo dosta lep pritisak žena. One se ističu posebno kvalitetom, svojim znanjem i sposobnostima i to kasnije dokazuju i pokazuju", navodi Miščevićeva.

Posle mnogo godina – poverenje u vojsku veće nego u crkvu

Prema istraživanju agencije Galup, Vojska Srbije uživa više poverenja od Srpske pravoslavne crkve i to se prvi put dogodilo posle dugog niza godina.

"Rodna ravnopravnost koja sada postoji u sektoru bezbednosti naše zemlje preduslov je za korak ka integracijama i učestvovanje u mirovnim misijama. Samim tim poverenje u Vojsku Srbije neće biti na staklenim nogama", kaže Tanja Miščević.

"Ja ne mislim da će se poljuljati poverenje. Naprotiv, čini mi se da taj ugled može da bude samo veći, jer je ozbiljnost svega onoga što se radi u Ministarstvu odbrane i vojsci prepoznata od strane građana. I ukoliko nastavimo ozbiljno da radimo taj posao na svim reformama, ukoliko budemo deo svega onoga što je potrebno za integraciju srbije u EU, i poverenje će naravno samo da raste, nikako da opada", navela je Miščevićeva.

Nema više muškaraca-ratnika i ženi-majki

Miščevićeva kaže i da implementacijom Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN i realizacijom Nacionalnog akcionog plana (NAP) početkom ove godine, Srbija zaista preuzima ulogu lidera u regionu.

Tema o ženama u vojsci bila je složena upravo zbog vekovne podele na muškarce-ratnike i žene-majke. Ali, činjenica da umesto varjače drže pušku ne znači da gube na svojoj ženstvenosti - iako staju rame uz rame sa muškim kolegama.

Ova rezolucija odškrinula je vrata pripadnicama lepšeg pola, a ujedno je dobar put uključivanja u proces regionalnih i međunarodnih integracija.

Izvor: B92

[kopriva]

Miščevićeva kaže i da implementacijom Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN i realizacijom Nacionalnog akcionog plana (NAP) početkom ove godine, Srbija zaista preuzima ulogu lidera u regionu.

Mogu li išta da predstave bez te floskule.
A ako več tako tvrde onda bi bilo dobro da prikažu i brojke koliko gdje ima žena u vojsci i policiji pošto su to oduvijek recimo bili poslovi rezervirani samo za muškarce.