Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 17 062
|
 |
« on: October 08, 2008, 04:29:47 pm » |
|
Klasa Tegethoff, negde nazivana i klasa Viribus Unitis, jedina je klasa bojnih brodova drednota izgradjenih za potrebe austrougarske mornarice. Izgradjena su 4 broda, SMS Viribus Unitis, SMS Tegethoff, SMS Prinz Eugen i SMS Szent Istvan.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Austrougarska vlada naručila je konstrukciju nove flote 1908. godine., prateći najavu početka konstrukcije prvog drednota za potrebe italijanske ratne mornarice, klase Dante Alighieri. Glavni konstruktor austrougarske mornarice, Zigfrid Poper (Siegfried Popper), u to vreme bio je skoro potpuno slep (penzionisan je pre porinuća) i neki su ga smatrali krivcem za konstruktivne greške kod ove klase brodova. Brodovi ove klase svrstavaju se u prve kod kojih su primenjene trocevne artiljerijske kupole za smeštaj glavne brodske artiljerije. Prvi je bio italijanski bojni brod Dante Aligijeri, koji je austrougarskim bojnim brodovima trebao da bude glavni protivnik na moru. Trocevne kupole izradjene su u kopaniji Škoda u Plzenju, i bile su ubrzo gotove jer je Škoda već radila na ovakvom projektu za potrebe ruske ratne mornarice.
Dizajn bojnih broda klase Tegethoff imao je odredjene manjkavosti. Odsutnost povišene pramčane palube, u cilju uštede, umanjila je maritimna svojstva broda u odnosu na brodove koji su imali povišenu pramčanu palubu. Ozbiljniji problemi odnosili su se na slab oklop ispod vodene linije. Bojni brodovi klase Tegethoff imali su svega 2,45 m rastojanja izmedju spoljne oplate i unutrašnje protivtorpedne pregrade. To rastojanje je kod nemačkih brodova iz tog perioda iznosila 4,5 m. Sistem vodonepropusnih vrata na vodonepropusnim pregradama ispod vodene linije bio je vrlo komplikovan, što se pokazalo kao nepraktično rešenje u borbenim uslovima.
Prvi brod u klasi trebao je da ponese ime slavnog austrijskog admirala iz 19. veka, Vilhelma von Tegethofa (Wilhelm von Tegetthoff), ali je Franc Jozef insistirao da se za ime prvog broda u klasi upotrebi njegov lični moto, „Viribus Unitis“ (prevedeno sa latinskog “Ujedinjenim snagama“). Za svaki slučaj, klasi brodova je ostalo ime austrijskog admirala.
Prva tri broda izgradjena su u brodogradilištu „Stabilimento Tecnico Triestino“ u Trstu. Madjari su insistirali (i uslovili plaćanjem) da se četvrti brod izgradi u madjarskom brodogradilištu „Danubius“ u Rijeci, koje nikada nije napravilo brod veći od razarača, tako da su radovi na izgradnji četvrtog broda dosta kasnili. Iz tog razloga je poslednji brod u klasi isporučen sedamnaest meseci nakon roka. Nazvan je po prvom madjarskom kralju i svecu, Szent Istvan.
Austrougarska mornarica nije imala pravu akciju tokom Prvog svetskog rata, provodeći većinu vremena u svojoj bazi u Puli, ali je činjenica da su svojim boravkom u Puli vezali italijansku i francusku flotu u Mediteranu tokom celog rata. Razlozi za ovakvu neaktivnost flote leže u nedostatku uglja za pogon kotlova, koji je sa odvijanjem rata postajao sve veći i veći problem, a delom i zbog straha od položenih mina u Jadranu. Mine su takodje bile i jedan od razloga neaktivnosti italijanske flote u Jadranu.
Admiral Mikloš Horti 1918. godine postaje kontraadmiral flote i odlučuje da upotrebi flotu za napad na Otrantski baraž. 8. juna 1918. godine isplovljavaju Viribus Unitis i Prinz Eugen u pratnji flotile manjih brodova, da bi veče nakon njih isplovili i Szent Istvan i Tegethoff. Na nesreću, u pokušaju da dostignu maksimalnu brzinu broda, turbine na Szent Istvanu se pregrevaju i brzina je morala da bude redukovana na 12 čv. U sledećem pokušaju da se podigne brzina broda na 16 čv, 10. juna u 0320 časova iz dimnjaka Szent Istvana izbija gust dim, koji je privukao pažnju dva italijanska torpedna čamca. MAS-21 napada Tegethoffa, ali jedno od torpeda ostaje zaglavljeno u torpednoj cevi, dok je drugo torpedo, koje je uspešno lansirano, zatajilo.
MAS-15 izvodi uspešan torpedni napad na bojni brod Szent Istvan sa dva pogotka u 0331 časova. Tegethoff se vraća da uzme Szent Istvana u tegalj... Kako je plovio preblizu o. Molat, dolazi do nasukivanja i prodora vode. Pumpe nisu imale dovoljno kapaciteta da izbace prodiruću vodu, tako da se brod u 0612 časova prevrnuo. 89 članova posade odlazi na dno zajedno sa brodom. Poslednjih 30 minuta „života“ Szent Istvana snimljeno je sa palube bojnog broda Tegethoff (jedan od dva ikada snimljena potapanja bojnih brodova – drugi je potapanje HMS Barnham u Drugom svetskom ratu). Bojeći se daljih napada torpednih čamaca i razarača italijanske ratne mornarice, a uz uništen efekt iznenadjenja admiral Horti odlučuje da se povuče nazad u Pulu, odakle se nije isplovljavalo sve do kraja rata.
Snimak potonuća
TT PODACI
Deplasman: 20 000 t ( standardni)
21 600 t ( maksimalni)
Dužina 152,2 m
Širina 27,3 m
Gaz 8,9 m
Pogon: Szent Istvan: 12 kotlova „Babcock & Wilcox“, 4 parne turbine „AEG Curtis“.
ostali brodovi: 12 kotlova „Yarrow“, 4 parne turbine „Parsons“
Brzina 20 čv
Daljina plovljenja: 4 200 milja brzinom od 10 čv
Posada: 1 087 članova
Naoružanje 12 × 305 mm u trocevnim kupolama
12 × 150 mm jednocevni, u kazamatima
18 × 70 mm, jednocevni
4 TC 533 mm
Oklop pojas : 6 - 11 inča
kupole : 2 - 11 inča
paluba : 1.2 - 2 inča
kazamati : 4.7 inča
|
