Činovi u JRM

[Istria 052]

Ima li netko i okvirne podatke koliko je oficira, tehničkih i drugih, prelazilo u trgovačku mornaricu?   

Pokusaja je bilo dosta,ali uspjesnost je bila relativno niska u odnosu na znanje steceno na Akademiji koje je u mnogim segmentima bilo superiorno.

Nije lako poceti ponovo, od "nule", a doci sa odgovarajuceg statusa u RM. Jezik je bio najveci problem, ukoliko nije bilo osnova, onda strpljenje da se podnese "manje pametniji od sebe".

Nuzda zakon mijenja, pa je tako i plasman bivsih kadrova RM u trgovacku mornaricu uvecan po izbijanju dogadjanja iz clanka 11.

[momo PT61]

Neznam kako je za oficire,meni su ponudili da kao kormilar posle skidanja predjem na civilne ali prvo da prodjem neki kurs za doobuku/preobuku u trajanju od 6 mjeseci,sto je za nas kontinentalce bio veliki finansiski teret ukoliko neuspes da predhodno dobijes posao kod nekog brodara,sto je bilo vrlo tesko.

[TNT024]

Eto što je govor brojki. Ta se logika tzv. kritične mase, dakle, mora primijeniti i na razmatranje o drugim slučajevima, npr. činovima u sadašnjoj vojsci Srbije. Kakava bi to bila Mornarica kao posebni vid, s posebnim činovima (major = kapetan korvete i sl.) ako normalnim protokom ne može proizvesti ni (kontra)admirala?
Ima li netko i okvirne podatke koliko je oficira, tehničkih i drugih, prelazilo u trgovačku mornaricu?   

Ne bih ja baš previše verovao govoru brojki. Statistika (govor brojki) je čudo. Ako želiš prikazaće ti ono što želiš, kako želiš i matematika će biti ispravna. Mislim da se govor brojci u armiji može primeniti samo kroz primenu "modela". Statistika je po nekima tačan prikaz netačnih podataka ili netačan prikaz tačnih podataka. Mislim da statistika sa svojim metodama nema mestu analizi "kritične mase" u armiji, statistika može za prikaže neke druge podatke. Npr. potrošnju goriva. E sada ako uzmemo sezonski model pa 12 meseci podelimo na 2 (toplo i hlado) ili 4 (hladno-mlako-toplo-mlako) prikakani rezultati neće biti ni približno isti. Primer potrošnje goriva kod RV i PVO. Videćete da određenih meseci (prosečno) je bilo vrlo malo letova a određeni se letelo "preko norme", meseci kada je intenzivna obuka pitomaca ili preobuka je veća nego prosečna, u neke dane (ponedeljak, sreda, petak) kada se ne leti (ili leti - tehnički dani - ja sam laik), ispada da se nije letelo.
E sada malo brojki, pa da nikome ništa ne bude jasno.
Primer 1.
XVIII klasa VVA
Počelo školovanje 109 pitomaca
Završilo školovanje 86 pitomaca od toga VES 31503 - Pilot 73, 31507 Meteo 1, 31801 Veza 12 (% uspešnosti 78,90 ukupno / 66,97 za pilote)
Srednja ocena opšteg uspeha klase 7,82 (vrlo dobar).
Nije završilo školovanje 23 pitomca (21,10%) (15 otpušteno sa školovanja, poginulo    8 (7 na letenju i 1 u Kraljevu)
Poginulo u službi 13 (17,81% završilih za pilote (13/73), 12 na letenju (92,31% poginulih klase)
Ukupno generala 1 (0,92% upisanih, 1,16% potporučnika, 1,37% pilota)
Zlatni letački znak – instruktor letenja 22 pilota (20,18% upisanih, 30,14% pilota klase)
Postignuti činovi:
potporučnik 5 (poginuli) (5,81%)
poručnik 4 (poginuli) (4,65%)
kapetan 4 (3 poginula i 1 invalidska penzija) (4,65%)
kapetan I klase 14 (demobilisani – DMB) (16,28%)
major 7 (demobilisani – DMB) (8,14%)
potpukovnik 18 (penzionisani) (20,93%)
pukovnik 33 (32 penzionisan i 1 umro) (38,37%)
general-pukovnik 1 (poginuo) (1,16%)
Primer 2.
XIX klasa VVA
Počelo školovanje 108 pitomaca
Završilo školovanje 88 (81,48%); VES 31503 Pilot 76 (47 LA i 29 LBA) (86,36% od završenig broja ili 70,37% od upisanog broja), 31507 Meteorolog 10, 31801 Veza 2
Odličnih 2, vrlo dobrih 44, dobrih 42
Srednja ocena opšteg uspeha klase 8,03 (vrlo dobar).
Nije završilo školovanje 20 pitomaca (18,52%) (otpušteno zbog uspeha 13,    otpušteno iz zdravstvenih razloga    4, otpušten po molbi 1)
Poginulo u školi 2 pitomca (1,85% upisanih ili 2,27% završenih)
Ukupno generala 5 (4,63% upisanih, 5,68% završenih, 6,58% pilota)  
Zlatni letački znak – instruktor letenja 21 pilot (27,63%)

Sada sam već debelo zašao off topic, ali izvolite statističke podatke koji govore svašta i ne govore ništa, klasa koja ima više pilota nosilaca Zlatnog letačkog znaka ima jednog generala.

Moje mišljenje je da statistika, pogotovu pojam "kritična masa" nije primeren ovakvoj vrsti analize o vojci, pa ni o JNA.

[kontraAdmiral1]

Ima li netko i okvirne podatke koliko je oficira, tehničkih i drugih, prelazilo u trgovačku mornaricu?   

Pokusaja je bilo dosta,ali uspjesnost je bila relativno niska u odnosu na znanje steceno na Akademiji koje je u mnogim segmentima bilo superiorno.

Nije lako poceti ponovo, od "nule", a doci sa odgovarajuceg statusa u RM. Jezik je bio najveci problem, ukoliko nije bilo osnova, onda strpljenje da se podnese "manje pametniji od sebe".

Nuzda zakon mijenja, pa je tako i plasman bivsih kadrova RM u trgovacku mornaricu uvecan po izbijanju dogadjanja iz clanka 11.

Kako početi od nule? Pa nisu li kapetani korvete mogli postati kapetanima duge plovidbe?

[kontraAdmiral1]

U vezi s primjerom dviju zrakoplovih klasa o kojima piše TNT024: brojke i "kritična masa" svakako nisu, kao uopće statistika, JEDINI indikator, ali na većem uzorku pokazuju tendenciju i druge pravilnosti. Primjerice, da je tada broj pitomaca bio gotovo isti. Hm, mnogo ih je poginulih, osobito u prvoj navedenoj klasi.

[dzumba]

Унпаређење неког официра у чин генерала условљава неколико чинилаца. Прво, мора постојати формацијско место (ФМ) генерала.  Друго, број формацијских места генерала није сразмеран по бројности видова и родова, а још мање по службама и специјалностима. Сразмерност је можда добра између водова, али се унутар њих губи на корист "општевојних" родова (пешадије и ОМЈ у КоВ, поморства у РМ, авијације у РВ и ПВО). Дакле, старешине наведених родова су у  предности (статистички и чињенично) у односу на старешине осталих родова а посебно служби. На пример, у интендантској служби је у ЈНА био одређено само једно ФМ генерала (начелник интендантске управе). А њих је било у свакој класи 50-60. Дакле, из 5-6 класа могао је испасти један генерал. Понекад се дешавала да неки од њих прође по "другој" линији" (по линији службе задужене за морално-политички рад, безбедност, општа логистика, што је ипак била реткост). Да узме други, супротан пример. У авијацији (РВ и ПВО) су скоро сва ФМ генерала практично била резервисана за пилоте. Генералска места се крајем 80-тих била: командант РВ и ПВО, начелник штаба РВ и ПВО, начелник оперативног у КРВ и ПВО, начелник позадине (логистике), помоћник за МПВ, начелник авијације (алтернативно), команданти ваздухопловних корпуса и начелници штабова тих корпуса (мислим да  је било три корпуса). Дакле, укупно је било 12 ФМ генерала међу којима су два  била из "неаваијацијских" родова и служби (ВЕС-ти). Изузетак су била ФМ помоћника команданта за позадину (општу) али је и то ФМ могао бити постављен официр авијацијског а не "позадинског (тахничког, ваздухоплово-тетхничког, интенадатског или неког другог сличног ВЕС-а) и "моралиста" који је могао бити, а најчешће није био из "неавијацијских" ВЕС-ти. Могао је неки од противаваионаца да "залута" у генерале, али су команданти корпуса , па касније чак и корпуса ПВО били пилоти (ловачка авијација). Иначе гро официра (преко 60%) у РВ и ПВО су чинили официри неавијацијских ВЕС-ти.   Сада је ТНТ навео колико  је пилота "излазило" из академија.

Служба безбедности је у ЈНА имала два ФМ генерала (начелник и заменик начелника Управе безбедности). Једно кртако време 90-тих су увели да су начелници безбедности Војишта алтернативна ФМ генерала (пуковник-генерал мајор) али је то укинуто. У служби безбедности ЈНА је тада било око (приближно, укључујући и војну полицију) око 700-800 ФМ официра. Могућност да у тој служби официр досегне чин генерала била је релативно мала. Слично је било и у обавештајној служби. Са друге стране у органима за морал је било више ФМ генерала (у свакој армији - војишти, помоћник командант је био генерал, плус у управи за морал и у Комитету СК за ЈНА, тако да их је било бар 10-так).  Дакле, ради се и о томе колико нека војска-држава (уствари војни и државни врх) придаје значај некој служби-виду-роду.

Да директно одговорим на Адмираловои питање када су у питању МТ генерали. Било је само једно формацијско место за ту службу. У поређењу са бројем поморских официра постојала је несразмера у броју генералских-адмиралских ФМ. Није било ни теоретске шансе да се МТ генерал нађе на челу РМ, па чак ни да буде начелник штаба. Можда је могао бити помоћник за морал, али је и ту имао мале шансе у конкуренцији поморских официра сличних квалитета. Слично је било и у РВ и ПВО и у КоВ.

Иначе МТ генерал Кадијевић се звао Радојица. У ВЈ је био помоћник министра или начелник Сектора позадине (заборавио сам тачно). Отишао је у пензију као генерал-ппуковник.

[kontraAdmiral1]

Dzumba piše kao general, odnosno otprilike kao kapetan fregate! Svaka mu čast: izvaredna obaviještenost!

[TNT024]

Dzumba,
kako bi reki "maratonci" tačno i je.itačno. Ubiće ga Bili kao zeca.
Tačno tako sam i ja mislio.
Generali / admirali su priča za sebe. Generali (KoV, RV i PVO, MTS RM) u odnosu na admirale.
Pokusao sam na primeru DVE klase VVA da pokazem da statistika "kritične mase" ne pije vodu. I dalje mislim da ne pije vodu. A da li je to bilo OK, nemam ambicija da sudim, bilo je kako je bilo.
P.S.
Off topic, od kada RM nije imala vojnu policiju u uniformama mornarice. Kod mene u kasarni 1983. vojna policija je bila u uniformama RM. Super je bilo sa legitimisanjem. Ko je pod čijom komandom. Mi uvek pobeđivali (zaustavite VP SMB a ti SMB pa kažeš mi pod komandom VPO, zaustavi te mornarička a ti čažeš jer vidiš da sam SMB). Dok se oni opasulje ti već kidnuo.

[kontraAdmiral1]

Pokusao sam na primeru DVE klase VVA da pokazem da statistika "kritične mase" ne pije vodu. I dalje mislim da ne pije vodu. A da li je to bilo OK, nemam ambicija da sudim, bilo je kako je bilo.

Ja mislim da ne samo da statistika (specificirano; korigirano; i u dužem intervalu) pije ne vodu nego BEVANDU.   Podrazumijeva se da će piloti napredovati do viših činova nego, primjerice, meteorolozi.  

[TNT024]

Pokusao sam na primeru DVE klase VVA da pokazem da statistika "kritične mase" ne pije vodu. I dalje mislim da ne pije vodu. A da li je to bilo OK, nemam ambicija da sudim, bilo je kako je bilo.

Ja mislim da ne samo da statistika (specificirano; korigirano; i u dužem intervalu) pije ne vodu nego BEVANDU.   Podrazumijeva se da će piloti napredovati do viših činova nego, primjerice, meteorolozi.  

Veruj mi da imam podatke za malo više od dve klase VVA.
To što ova priča ne pije vodu, ne znači da mi nećemo popitu koju čašu bevande kada se vidimo.
Jednostavno, po mom mišljenju RM i RV i PVO su čisto "tehnički" smerovi u odnosu na KoV.
Ali (uvek ima jedno ali što devojci sreću kvari) vazduh/zrak je pokrivao veći deo teritorije bivše zemlje od mora (sa sve rekama i jezerima), uz to je Komanda RV i PVO bila mnogo bliže glavnom gradu od komande VPO (uz to po meni je VPO stepenica ispod K RV i PVO), a KoV-a je bilo svuda, a piloti manje sujetni i spremni na prekomandu (daleko od mora). Jednostavno masa je morala da ima prednost.
Koliko se ja sećam kog generala je bilo : general-major, general-potpukovnik, general-pukovnik, general-armije i general (5 činova sa zvezdicama) u isto vreme u RM je bilo: kontraadmiral, viceadmiral, admiral i admiral flote. Nakon toga, čin general-a (sa 5 zvezdica) u KoV i RV i PVO je više fikcija (u RV i PVO uvek), nego realnost, kao i čin admiral flote (Branko Mamula, koji mislim da je i dobio taj čin jer je bio SSNO).
A 15 admiralskih mesta i nije tako teško nabrojati: SSNO, GŠ JNA, VPO, Flota, GINO.

[Istria 052]

Kako početi od nule? Pa nisu li kapetani korvete mogli postati kapetanima duge plovidbe?

Uslov za sticanje ZVANJA "kapetana duge plovidbe" nije bio cin iz RM vec broj godina provedenih u stausu "oficira palubne straze" i uspjesno zavrsena Mornaricka vojna akademija.
Takav kandidadat je pristupao polaganju diferencijalnih ispita kod Lucke Kapetanije u doba SFRJ i po polozenim ispitima dobivao je zvanje "kapetana duge plovidbe", ali i najcesce ogranicenje u brevetu da je osposobljen za prvog oficira palube.
Znaci, samo ukrcani oficiri imali su tu mogucnost. Hipotetski, nije bilo potrebno da ukrcan oficir JRM ne bude i komandant broda ili zamjenik, a da stekne uslov za polaganje ispita.

Naravno, ni jedna ozbiljna brodarska kompanija nije licu sa takvom licencom i radnim iskustvom povjeravala zapovjednistvo trgovackim brodom, vec su kretali ispocetka, od treceg oficira. Mnogima je to bila prva i zadnja duznost, a neki su pokazujuci svoje sposobnosti ubrzanom procedurom dosli do polozaja zapovjednika broda.

[kontraAdmiral1]

Uslov za sticanje ZVANJA "kapetana duge plovidbe" nije bio cin iz RM vec broj godina provedenih u stausu "oficira palubne straze" i uspjesno zavrsena Mornaricka vojna akademija.
Takav kandidadat je pristupao polaganju diferencijalnih ispita kod Lucke Kapetanije u doba SFRJ i po polozenim ispitima dobivao je zvanje "kapetana duge plovidbe", ali i najcesce ogranicenje u brevetu da je osposobljen za prvog oficira palube.
Znaci, samo ukrcani oficiri imali su tu mogucnost. Hipotetski, nije bilo potrebno da ukrcan oficir JRM ne bude i komandant broda ili zamjenik, a da stekne uslov za polaganje ispita.

Naravno, ni jedna ozbiljna brodarska kompanija nije licu sa takvom licencom i radnim iskustvom povjeravala zapovjednistvo trgovackim brodom, vec su kretali ispocetka, od treceg oficira. Mnogima je to bila prva i zadnja duznost, a neki su pokazujuci svoje sposobnosti ubrzanom procedurom dosli do polozaja zapovjednika broda.

Razumljivo da npr. potpukovnik pilot neće automatski postati kapetan putničkog aviona. Kao što neće ni civilni oficir jer nema licencu, staž u statusu kopilota, itd. Vojnopomorska je akademija, dakle, otvarala vrata i za civilnu pomorsku službu.  

[kontraAdmiral1]

Унпаређење неког официра у чин генерала условљава неколико чинилаца. Прво, мора постојати формацијско место (ФМ) генерала.  Друго, број формацијских места генерала није сразмеран по бројности видова и родова, а још мање по службама и специјалностима. Сразмерност је можда добра између водова, али се унутар њих губи на корист "општевојних" родова (пешадије и ОМЈ у КоВ, поморства у РМ, авијације у РВ и ПВО). ...
Да директно одговорим на Адмираловои питање када су у питању МТ генерали. Било је само једно формацијско место за ту службу. У поређењу са бројем поморских официра постојала је несразмера у броју генералских-адмиралских ФМ. Није било ни теоретске шансе да се МТ генерал нађе на челу РМ, па чак ни да буде начелник штаба. Можда је могао бити помоћник за морал, али је и ту имао мале шансе у конкуренцији поморских официра сличних квалитета. Слично је било и у РВ и ПВО и у КоВ.

Kako i unutar općeg pravila postoje iznimke ili mogućnosti (u dužem razdoblju) pokazuje, ako se ne varam, primjer MT generala Žarka Alujevića, koji je ranih sedamdesetih bio zapovjednik (ili načelnik?) CVTŠ-a u Zagrebu. Vjerojatno bi, ako i nije, na čelo toga sklopa učilišta jednom došao i neki zrakoplovni general, bez obzira na to što je, naravno, velika većinu pitomaca i nastavnog kadra iz KoV-a.

[Istria 052]

Mislim da se ne varam, MT general-potpukovnik Zarko Alujevic (radio na konstrukciji podmornica, izmedju ostalog) je bio Nacelnik TSC do 1980 ili 81. godine kada ga je zamijenio general Ramiz Abduli.
U to vrijeme, MT general-potpukovnik Joze Praprotnik bio Nacelnik Tehnicke uprave GS JNA. Bez obzira na "opci" generalsko-admiralski VES vodilo se u nacelu racuna da mu formacijsko mjesto korespondira sa prethodnim VES-om.

[dzumba]

Сви "технички" генерали (МТСл, ВТСл и ТСл КоВ) могли су да дођу на чело Техничке управе јер је она била у ССНО (не у ГШ, како је написао Истриа, већ у Сектору позадине ССНО). Дакле била је интервидивска установа. Такође могли су да дођу и на чело Сектора позадине ССНО. Начелник тог сектора је био и помоћник ССНО. На чело тог сектора су могли да дођу и "општевојни официри (генерали)" јер је позадина (логистика какао то данас кажемо) била "оштевојно" формацијско место.

Цела моја претходна прича, је била усмерена на то да кажем како бројност неке службе, посебно "позадинских" није значила и пропороционално напредовање у смислу чинова, посебно генералских. У ЈНА је техничка служба генерално, имала висок проценат пуковника, али врло мали проценат генералских места.  Техничка управа и генерално сектор логистике су били бројни, са доста ФМ чина пуковника и ппуковника, али свега пар генерала. Са друге стране "општевојне" управе ГШ: 1. (оперативна), 2. (обавештајна), 3. (за организацију и формацију), 4.(за обуку)  су практично биле  намењене само "општевојним" официрима (официрима родова видова, не и служби). Наравно све управе родова у Сектору КоВ, Сектору РМ, Секотору РВ и ПВО су биле генералске иако су биле знатно мање од, на пример, управа служби. То што официри служби нису могли сразмерно броју да постану генерали компензовано је већем бројем (процентуално) пуковничких места у односу на колеге из родова.

Моје мишљење је било да доступност највиших генералских места посебно у "општевојним" управама требају бити доступне свима онима који су завршили највише војне школе (Командо-штабну, односно Вишу војну академији, као и Школу оператике, односно Школу национална одбране - Ратну школу). Посебно највиша школа (Школа националне одбране) није садржавала посебне програме за родове и  службе већ су сви слушаоци учили и проигравали дужности без обзира на основни ВЕС. У пракси су се сви који су одлучивали ипак руководили њиховим основним ВЕС-иам.