PALUBA
October 03, 2022, 03:07:37 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na miodrag.radojkovic@paluba.info i brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ... 23   Go Down
  Print  
Author Topic: Generalštab Vojske Srbije - aktivnosti  (Read 108037 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
DEMON
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 404



« Reply #60 on: September 01, 2009, 12:34:55 pm »

 01.09.2009.

  У организацији Управе за обуку и доктрину Генералштаба Војске Србије, у Београду су данас почели експертски разговори штабних официра Војске Србије и НАТО Команде здружених снага из Напуља. Разговоре је отворио начелник Управе за стратегијско планирање Сектора за политику одбране МО бригадни генерал Митар Ковач.

  Поздрављајући све учеснике разговора из ВС и НАТО, начелник Одељења за војну сарадњу Команде здружених снага НАТО у Напуљу бригадни генерал Герхард Шулц је истакао да је циљ експертских разговора изналажење начина за што ефикаснију подршку коју та Команда пружа у изради Индивидуалног програма  партнерства (IPP) и избору области сарадње и активности из Радног плана евроатлантског партнерства (EAPWP) за 2010. годину. 

  Извор: Сајт Војске Србије
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #61 on: September 02, 2009, 03:14:13 pm »

02.09.2009
Redovna analiza operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za prvih šest meseci 2009. godine održana je danas u Domu Garde u Beogradu. Analizom je rukovodio načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, a analizi su prisustvovali državni sekretari Ministarstva odbrane dr Zoran Jeftić, Igor Jovičić i Aleksandar Miščević, pomoćnik ministra odbrane Igor Pilipović, sekretar Ministarstva odbrane Dragan Radulović i najodgovornije starešine Vojske Srbije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na analizi je razmatrana dinamika realizacije postavljenih zadataka Vojske Srbije za tekuću godinu, bezbednosna situacija u zemlji i okruženju i druga pitanja koja utiču na održavanje i razvijanje sposobnosti Vojske Srbije. Razgovaralo se i o daljim pravcima razvoja Vojske Srbije i težišnim zadacima u narednom periodu. 

Izvor: Sajt Vojske Srbije


* polugodAnaliza.jpg (143.73 KB, 1024x678 - viewed 46 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #62 on: September 22, 2009, 03:59:44 pm »

22.09.2009
Načelnik Generalštaba Kopnene vojske Oružanih snaga Grčke general-potpukovnik Fragos Fragulis nalazi se u višednevnoj poseti Komandi i jedinicama Kopnene vojske. General Fragulis se u okviru posete sastao sa komandantom Kopnene vojske general-potpukovnikom Ljubišom Dikovićem koji mu je predstavio strukturu i zadatke sastava kojim komanduje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U nastavku posete, načelnik Generalštaba Kopnene vojske OS Grčke obišao je deo jedinica naše Kopnene vojske u garnizonu Niš. General Fragulis, koji je i sam padobranac, pokazao je veliko zanimanje za izvođenje obuke u 63. padobranskom bataljonu Specijalne brigade. U četi za obuku sanitetske i veterinarske službe Komande za obuku za gosta iz Grčke izveden je prikaz obuke službenih pasa.

Juče je načelnik Generalštaba Kopnene vojske Grčke položio vence na grčkom i srpskom vojnom groblju u Pirotu. U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije vence je položio načelnik štaba Kopnene vojske brigadni general Vojin Č. Jondić.

Tradicionalno polaganje venaca okupilo je vojne izaslanike i predstavnike ambasada Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Japana, Italije, Kipra i Bugarske, kao i predstavnike lokalne samouprave i organizacija koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine.   

Izvor: Sajt Vojske Srbije


* 2009-09-22_165830.jpg (88.91 KB, 685x590 - viewed 63 times.)
Logged
DEMON
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 404



« Reply #63 on: September 23, 2009, 06:23:02 pm »

  23.09.2009.

  Заменик начелника генералштаба војске Србије примио у посету начелника генералштаба копнене војске ОС Грчке

  Заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Младен Ћирковић примио је у посету начелника Генералштаба Копнене војске Оружаних снага Грчке генерал-потпуковника Фрагоса Фрагулиса.

  Генерали Ћирковић и Фрагулис разговарали су о активностима билатералне војне сарадње Србије и Грчке.  

  Извор: Сајт Војске Србије
Logged
DEMON
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 404



« Reply #64 on: October 13, 2009, 08:26:53 am »

  13.10.2009.

  У периоду од 11. до 14. октобра 2009. године, начелник Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковник Милоје Милетић, са делегацијом Војске Србије, борави у званичној посети Национaлној Гарди Републике Кипар, на позив команданта Националне Гарде Кипра, генерал-потпуковника Петроса Цаликидиса. Делегацију Војске Србије током посете прати амбасадор Републике Србије на Кипру, господин Мирко Јелић.

  Циљ посете је унапређење досадашње и успостављање нових облика сарадње између Војске Србије и Оружаних снага Републике Кипар.

  Током званичног сусрета између генерала Милетића и генерала Цаликидиса разговорало се о актуелној политичко безбедносној ситуацији у региону, као и о унапређењу билатералне војне сарадње између две земље.

  За време боравка, делегација Војске Србије обишла је Генералштаб Националне Гарде Кипар, 20. оклопну бригаду и Команду командоса НГ Кипра, где су се упознали са организацијом НГ, оружаним системима НГ као и основном наменом и задацима презентованих јединица.

  Током сутрашњег дана генерал Милетић сусрешће се са министром одбране Републике Кипар Костасом Папакостасом.

  Извор: Сајт Војске Србије
Logged
DEMON
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 404



« Reply #65 on: October 13, 2009, 11:56:29 am »

  13.10.2009.

  НАЧЕЛНИК ГЕНЕРАЛШТАБА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ СУСРЕО СЕ СА МИНИСТРОМ ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ КИПАР

  Нaчелник Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковник Милоје Милетић, сусрео се данас са министром одбране Републике Кипар, господином Костасом Папакостасом.

  Током сусрета разговарало се о могућностима за развој билатералне војне сарадње између Републике Србије и Републике Кипар.

  Извор: Сајт Војске Србије
Logged
DEMON
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 404



« Reply #66 on: October 19, 2009, 10:18:50 am »

  19.10.2009.

  Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић са сарадницима боравиће од 19. до 21. октобра у званичној посети Великој Британији. Домаћин генералу Милетићу биће начелник Генералштаба Копнене војске Оружаних снага Велике Британије, генерал Дејвид Ричардс.

  Циљ посете је унапређење билатералне војне сарадње између Републике Србије и Велике Британије.

  Током посете делегација  Генералштаба Војске Србије посетиће Команду Копнених снага и Академију одбране Оружаних снага Велике Британије.
 
  Извор: Сајт Војске Србије
Logged
Boro Prodanic
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 419


« Reply #67 on: October 19, 2009, 07:52:36 pm »

  19.10.2009.

  Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић са сарадницима боравиће од 19. до 21. октобра у званичној посети Великој Британији.
 

Možda je tajming malo loš, možda bi bilo bolje da je ostao na razgovorima sa sutrašnjim gostima? Ili baš zato da ne bude kod kuće?
Logged
DEMON
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 404



« Reply #68 on: October 20, 2009, 12:23:42 pm »

  20.10.2009.

  НАЧЕЛНИК ГЕНЕРАЛШТАБА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ЗВАНИЧНОЈ ПОСЕТИ ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ

  Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић од данас борави у званичној посети Великој Британији.

  У поподневним часовима, генерал Милетић је имао званичне разговоре са својим домаћином, начелником Генералштаба Копнене војске Велике Британије, генералом сер Дејвидом Ричардсом. Теме разговора биле су даље унапређење војне сарадње, подршка Британије реформским процесима система одбране у Србији, подршка активнијој улози Србије у мултилатералним активностима, пре свега у програму Партнерства за мир.

  Током сусрета размењена су мишљења о трансформацији оружаних снага. Британска страна исцрпно је информисала о свом ангажовању у мултинационалним операцијама. Договорен је наставак сарадње у области обуке и школовања.

  У наставку посете предвиђен је обилазак Команде Копнене војске и Одбрамбене академије Оружаних снага Велике Британије.

  Ово је прва посета на овако високом војном нивоу после неколико деценија.

  Извор: Сајт Војске Србије
Logged
DEMON
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 404



« Reply #69 on: November 10, 2009, 03:01:23 pm »

  10.11.2009.

  Делегација Генералштаба Мађарске армије, на челу са генералом Ласлом Тембелом, налази се у дводневној посети Генералштабу Војске Србије.

  Начелник Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковник Милоје Милетић, изразио је уверење да ће посета допринети унапређењу билатералне сарадње војски двеју земаља.

  Генерал Милетић је оценио да је билатерална војна сарадња две земље  узнапредовала . У последње три године у континуитету изводе се се заједничке вежбе и обука  речних и инжињеријских јединица. Сутра ће у Новом Саду почети прва планска конференција за билатералну вежбу коју ће извести идуће године 1. бригада Копнене војске Војске Србије и 5. пешадијска бригада Мађарске армије. 

  - Током ове посете разговараћемо о могућностима сарадње у областима обуке,  размени искуства у професионализацији војске. Мађарска је процес професионализације завршила 2004. године и верујем да ће искуство које су они спремни да поделе с нама допринети  да ми, што је могуће повољније, завршимо тај процес – рекао је начелник Генералштаба Војске Србије.

  Једна од битних тема разговора двојице начелника генералштабова јесте и размена искустава о ангажовању јединица у мировним операцијама, у којима Мађарска такође има значајно искуство. Разговараће се и о унапређењу даље сарадње у  оквиру државног партнерства са Националном  гардом Охаја, и то  прерастањем у трилатералну сарадњу Мађарска армија – Војска Србије- Национална гарда Охајо, рекао је генерал Милетић, подсетивши да је Национална гарда Охајо државни партнер и Мађарске армије  и Војске Србије.

  Високи гост из Мађарске нагласио је да војно руководство његове земље сматра сарадњу са Србијом веома важнoм, те да је уверен да Србија има истакнуту улогу у очувању мира  на овим просторима. 

  Извор: Сајт Војске Србије
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #70 on: December 30, 2009, 01:12:16 pm »

NGŠ VS obišao jedinice 3. brigade KOV u Prokuplju i Kuršumliji


28.12.2009

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, u pratnji komandanta Kopnene vojske general-potpukovnika Ljubiše Dikovića, obišao je jedinice Treće brigade Kopnene vojske u garnizonu Prokuplje i garnizonskom mestu Kuršumlija.


Tokom obilaska, general Miletić se upoznao sa uslovima života i rada starešina i vojnika Treće brigade KoV smeštenih u kasarnama ,,Ratko Pavlović-Ćićko'' u Prokuplju i ,,Toplički ustanak'' u Kuršumliji.

General Miletić se posle obilaska jedinica Treće brigade KoV sastao sa predsednikom opštine Kuršumlija Zoranom Vučkovićem.

Izvor: Sajt V.S.
 
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #71 on: January 11, 2010, 08:48:10 pm »

Intervju: General Miloje Miletić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije


08.01.2010

SAVEZNIKE ODREĐUJE DRŽAVA, A NE VOJSKA

U bezbednosnom smislu Vojska Srbije ima zadatak da u skladu sa političkim opredeljenjem obezbedi onaj nivo operativnih sposobnosti koji je neophodan i za neutralnost i za ulazak u NATO General-potpukovnik Miloje Miletić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, retko se pojavljuje u medijima. Na pitanje zašto, lakonski odgovora da smatra da to njegovoj funkciji ne priliči. „Ja nerado obilazim jedinice sa novinarima, radije to činim sa svojim saradnicima, ekspertima po pojedinim oblastima. Kad obilazim hoću da vidim sve, hoću pravu sliku.“

Svestan je položaja vojske, ekonomske krize i restriktivnosti budžeta. Ali na pitanje u šta bi pre investirao kad bi raspolagao i odlučivao o velikom novcu, u najmoderniji raketni sistem ili stanove za pripadnike Vojske, ne premišlja se mnogo: „Kad bih morao da potrošim sve, uvek bih birao raketni sistem, a ako bi nešto preostalo, onda bi na red došli i stanovi.“ Razgovor za NIN vodimo u njegovoj kancelariji u kojoj dominiraju državna zastava i poprsje vojvode Živojina Mišića.

-Izjavili ste da će proces profesionalizacije Vojske Srbije biti završen početkom 2011. Šta je ostalo da se uradi?

Profesionalizacija se ne može svesti samo na to da primimo ljude, stavimo ih  na platni spisak, sastavimo kontingent i smatramo da smo završili profesionalizaciju vojske. Mi smo se i u 2008. i 2009. intenzivno bavili tim poslom i to nije bilo vezano samo za povećanje broja vojnika u jedinicama, nego i za stvaranje normativnih, zakonskih i drugih dokumenata da bi sistem mogao da pređe na profesionalnu vojsku. To je podrazumevalo niz promena koje smo  imali da obavimo u sistemu obuke, jer obuka profesionalnih vojnika izgleda znatno drugačije nego kada je u pitanju regrutni kontingent.

Želeo bih da istaknem da zasluge za sve to što je do sada urađeno ne pripadaju samo menadžmentu Ministarstva odbrane i Generalštabu Vojske Srbije nego i lepezi  mladih i stručnih komandira i komandanata koji svakodnevno patroliraju u kopnenoj zoni bezbednosti,  izvode vežbe i gađanja, učestvuju u međunarodnim vojnim vežbama i u niz drugih aktivnosti koje su doprinele da se naša vojska promoviše.  U 2010. godini primićemo oko 4.000 novih profesionalnih vojnika. To je ono što  ćemo završiti. Ali profesionalizacija vojske nije stvar  za koju možete da kažete da ste je završili 2010.  ili u prvoj polovini 2011. godine, i da ste tu stali. To je proces koji traje, jer podrazumeva stvaranje jedinica koje će se odlikovati ne samo brojem ljudi koji su  profesionalno zaposleni u Vojsci, već i posvećenošću i stručnošću. U tom smislu mi nastavljamo i u 2010. i u 2011.

-Koliko ekonomska kriza utiče na dinamiku profesionalizacije i opremanja vojske savremenim borbenim sredstvima?

Nesporno je da ekonomska kriza utiče na dinamiku profesionalizacije vojske, posebno se ispoljava uticaj na opremanje i modernizaciju. To je nesumnjivo, ali kad razgovarate sa načelnicima generalštabova svih zemalja, svi će istaći problem novca. Ako vi mene, kao vojnika, pitate šta je ono što bih ja želeo da vidim kao deo novouvedene opreme u  naoružanje Vojske Srbije, onda bi taj spisak bio zaista dugačak. Ali to nije samo zato što nama mnogo toga nedostaje, već zbog činjenice što smo svedoci da vojna tehnologija napreduje fantastičnom brzinom. Neke vojnotehnološke inovacije strahovito menjaju fizionomiju savremenih vojski. Mi smo ušli u  proces  srednjoročnog i dugoročnog planiranja razvoja i opremanja vojske.

I mi prioritet više ne vidimo u tome da pojedinačno razvijamo rodove ili  službe vojske, nego je osnovni cilj da se razvijaju određene sposobnosti vojske. Javnost je manje-više upoznata sa problemima i našim  potrebama, ali kad govorimo o tom razvoju sposobnosti, onda u  prvom redu govorimo da je to razvoj mobilnosti naše vojske kroz uvođenje u naoružanje savremenog oklopnog borbenog vozila - točkaša. Druga stvar je unapređenje zaštite snaga kroz nabavku zaštitne opreme opšte i posebne namene i unapređenje iskorišćene informacione tehnologije. Kad se radi o jedinicama, ono što mi sada imamo kao problem jeste stanje u našem vazduhoplovstvu. Ne mogu reći da mi imamo ozbiljno zaostajanje, ali ukoliko u skorijoj budućnosti ne rešimo neke probleme, verovatno ćemo imati ozbiljno zaostajanje. To je nažalost još uvek posledica događaja iz 1999. godine kad smo tu pretrpeli najveće gubitke.

-Šta je bolje za Vojsku Srbije, da bude neutralna ili da perspektivno uđe u NATO?

Pravo pitanje je šta je bolje za Republiku Srbiju.  Pitanje savezništva je stav države, a ne vojske i saveznike određuje država, a ne vojska. Aktuelna situacija je takva da se politika opredelila prema tome i na snazi je Rezolucija o vojnoj neutralnosti. U bezbednosnom smislu Vojska Srbije ima zadatak da u skladu sa političkim opredeljenjem obezbedi onaj nivo operativnih sposobnosti koji je neophodan i za neutralnost i za ulazak u NATO.

Kada su u pitanju operativne sposobnosti,  nije nikakva tajna da su zemlje koje su članice NATO-a, do sada najdalje odmakle u organizacionom pogledu, u standardima upravljanja obukom, procedurama u pogledu operativnog planiranja i dugoročnog planiranja razvoja. To je činjenica. Sve zemlje u našem regionu i okruženju su u NATO-i ili su u Programu partnerstva za mir, sa tendencijom ili  izraženim opredeljenjem da postanu članice NATO-a.

Bez obzira na političku odluku, naš cilj jeste prihvatanje i razvijanje najviših standarda u našem zanatu. Zato želim da kažem kada meni postave pitanje da li mi obučavamo naše oficire po NATO standardima, mada ne postoji NATO standard kad je u pitanju obuka,  ja kažem - da. Ali ne zato što namećem ili preferiram naše članstvo u NATO, nego zato što mislim da su to standardi koji daju najbolje rezultate.

-Ministar odbrane Šutanovac kaže „bolje je da šaljemo svoje vojnike u inostranstvo, nego da gostimo tuđe u našoj zemlji“. Da li su naši vojnici spremni za misije u inostranstvu, u kom obimu i koje bi specijalnosti bile u pitanju?

Nesumnjivo da je učešće u multinacionalnim aktivnostima ima značajan uticaj na razvoj profesionalizacije jedne vojske. Jer, to je mesto gde se stiču velika iskustva, razmenjuju znanja i pospešuje razvoj sposobnosti. I u tom pogledu ja se u potpunosti slažem sa stavom ministra. Moram reći da iz vremena JNA imamo veoma korisna iskustva. Tadašnja vojska je bila jedan od značajnih izvoznika bezbednosti. I tadašnja iskustva sasvim jasno govore da jedinice koje se angažuju na međunarodnim vežbama ili u multinacionalnim operacijama moraju biti optimalno osposobljene i adekvatno opremljene.

Trenutno u mirovnim misijama u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu  i Čadu imamo angažovana 34 pripadnika. Iskustva iz njihovog angažovanja samo potvrđuju prethodne konstatacije. Ali nisu multinacionalna angažovanja samo učešća u operacijama. Mi smo prošle godine na različite načine bili angažovani u više od 20 multinacionalnih vežbi.

Na svim tim vežbama potvrdilo se da su naši  oficiri osposobljeni da ravnopravno mogu da rade sa oficirima drugih armija. Kad je reč o jedinicama koje bi se mogle angažovati, to su u ovom trenutku neki manji sastavi roda pešadije, jedinica vojne policije, inžinjerijskih jedinica, ABH jedinica, i medicinskih timova. Ove jedinice predstavljaju značajan kapacitet za saradnju.

-Da li je Generalštab Vojske Srbije uradio svoj deo posla u izradi Strategije nacionalne bezbednosti i Vojne doktrine?

Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane usvojene su u Skupštini Srbije 26. oktobra. Generalštab ima obavezu da  izradi Doktrinu Vojske Srbije i rok za izradu je 90 dana nakon donošenja Strategije nacionalne bezbednosti, što znači da on ističe 26. januara. Doktrina Vojske Srbije je sada u fazi tehničke pripreme za odobrenje i u narednim danima biće dostavljena predsedniku Republike.

-Najperspektivniji oficiri su završavali generalštabnu školu. Koliko je takvih oficira danas u Vojsci Srbije, a koliko ih je od 2000. godine po raznim osnovama napustilo službu?

Želeo bih da naglasim da usavršavanje oficira nije pitanje emocija, već pitanje osvajanja neophodnih profesionalnih standarda. Naš cilj su najviši standardi u našoj profesiji. Ukupan broj formacijskih  mesta oficira u vojsci sa završenim generalštabnim usavršavanjem je negde oko 150 mesta, a naša trenutna popuna je na zadovoljavajućem nivou. Od  2000. godine prosečan odliv kadra te kategorije je oko 5 ljudi godišnje. Ono što ponekad zna biti problem i što dovodi do određenog nezadovoljstva je činjenica da završetak ove škole ne podrazumeva po automatizmu i generalsku epoletu. Uloga školovanja je osvajanje struke a generalske epolete kače samo najbolji. I to je odlika profesionalne vojske.

-Koliko je oficira koji su komandovali jedinicama svih nivoa tokom agresije NATO, danas u Vojsci Srbije?

Postoje spekulacije u delu javnosti da je čitav ratni kadar iz 1999. otišao iz Vojske Srbije. Moram da istaknem da to nije tačno. Spekulisanje brojkama i nije posao načelnika Generalštaba. Mislim da će biti dovoljno da kažem da su svi oficiri koji se danas u Vojsci  Srbije nalaze na najodgovornijim dužnostima,  bili  komandanti ili zamenici komandanata jedinica ranga brigade tokom ratne 1999. godine.

-Kako se vi lično osećate kad vidite Zoltana Danija, oficira koji je oborio F-117, kako danas pravi kifle?

Avion F117 tokom NATO agresije nije oborio  Zoltan Dani, nego jedinica kojom je komandovao Zoltan Dani i to se nikako ne može pripisati pojedincu. Jednostavno stvari u vojsci a posebno u jedinicama za PVD ne funkcionišu na taj način. Tu do izražaja dolazi timski rad.

Ako neko želi da u svemu tome iskaže svoje veće zasluge u odnosu na ostale, onda nešto tu nije u redu. Naravno, to se ne odnosi na Zoltana Danija koji je tokom karijere bio izvanredan oficir. Ja sam zadovoljan da smo u svojim redovima imali takvog profesionalca. Siguran sam da Zoltan Dani i novom poslu prilazi sa profesionalizmom koji je imao dok je bio oficir, te da je danas izvanredan pekar.

-Da li je istina da su svi izveštaji o detaljima postupanja ratnih jedinica iz 1999. učinjeni dostupnim oficirima NATO?

Nije istina.

-Gde je danas Vojska Srbije u odnosu na vojske susednih zemalja?

Svako linearno poređenje unapred je osuđeno na površnost i generalizaciju. Jednačina vojne moći danas se ne iskazuje prostim brojem vojnika, tenkova i aviona. Pitanje je mnogo kompleksnije. Osnovno pitanje jeste šta oni zajedno mogu da urade. Uzmimo, na primer, Mađarsku koja je 1990. godine imala 125.000 vojnika. Danas ima oko 25.000 vojnika. Znači, ona je smanjila brojno stanje za preko 100.000 ljudi u nepunih 20 godina. Ali ja ne mislim da su oružane snage Mađarske danas deset puta slabije nego što su to bile 1990. godine. Naprotiv.

S druge strane, interesantno je pitanje vezano za profesionalizaciju. Obavezno služenje vojnog roka ukinuto je u svim nama susednim zemljama osim Albanije. Svi su zadržali dobrovoljno služenje vojnog roka. Niko nije ukinuo obavezu služenja vojnog roka, ali se ona zamrzava, a aktivira se u slučaju neposredne ratne opasnosti. Ja sam se tokom ove godine susreo sa načelnicima generalštabova svih nama susednih zemalja. I siguran sam da je naša vojska izuzetno cenjena, ne samo u regionu nego i šire. Naša vojska ne zaostaje u odnosu na vojske susednih zemalja.

-Najteže i najbolje u prethodnoj godini?

Ne postoji ništa  u toku 2009. godine što bih mogao da pripišem kao svoj uspeh jer sebe doživljavam kao deo tima  koji je radio na reorganizaciji i dogradnji sistema odbrane. Dakle, na ozbiljnim zadacima. Bilo je zaista mnogo trenutaka u prošloj godini kad sam osetio veliko profesionalno zadovoljstvo. Ako bih i morao nešto da izdvojim, onda je vežba  „Sretenje 2009“, Konferencija NGŠ  balkanskih zemalja, međunarodna vojnomedicinska vežba  „MEDCEUR 2009“, međunarodni aeromiting „Batajnica 2009“ i taktička vežba „Odlučan odgovor“ na Pešteru. Jedan od dana kad mi  je bilo najteže je 7. jul kada se srušio naš avion MIG-29 i kad su nam je poginuli vojnik Milan Ulemek i pukovnik Rade Ranđelović. To mi je profesionalno i lično bio najteži dan ne samo u prošloj godini, nego u jednom dužem periodu.


Izvor: NIN, Sajt Vojske Srbije
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #72 on: January 11, 2010, 08:58:16 pm »

NGŠ Vojske Srbije u poseti kopnenoj zoni bezbednosti


08.01.2010

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić, u pratnji komandanta Kopnene vojske, general potpukovnika Ljubiše Dikovića i drugih saradnika, posetio je kasarnu ,,1300 kaplara'' u Vranju i bazu ,,Cvore'' u Kopnenoj zoni bezbednosti.

 
Posle referisanja komandanta Kopnene vojske o bezbednosnom stanju u Kopnenoj zoni bezbednosti, razgovora sa komandantima i komandirima jedinica i sticanja ličnog uvida, general Miletić je izjavio da je stanje u Kopnenoj zoni bezbednosti mirno i stabilno, ali istovremeno i osetljivo. ,,Pokazalo se da i najmanji i nenamerno izazvan incident u Kopnenoj zoni bezbednosti može izazvati veliku uznemirenost građana koji žive duž administrativne linije prema Kosovu. Nameće se potreba da svi organi, koji obavljaju zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti, moraju jako odgovorno pristupiti tim zadacima, te u svakoj situaciji moraju se pridržavati propisanih procedura.''

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije je naglasio da u tom delu posebnu odgovornost treba da imaju i lokalne samouprave, koje moraju mnogo više da rade na izgradnji poverenja među stanovništvom. ,,Pripadnici Vojske Srbije koji izvršavaju zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti pridržavaju se pravila i propisanih procedura i ne izlaze izvan okvira Ustavom i zakonima utvrđenih nadležnosti'' izjavio je general Miletić. 

,,Vojska na području juga Srbije nijednim svojim postupkom ne utiče na politički, ekonomski, društveni, kulturni i sportski život i ne ograničava slobodu i prava građana. Kada se zna da je tako, jasno se nameće zaključak da se ne može govoriti o militarizaciji ovog prostora'', naglasio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

General Miletić se osvrnuo i na događaje u selu Raševac, u opštini Kuršumlija. On je podvukao da nije bilo ugrožavanja života ljudi u tom selu i da će istraga Ministarstva unutrašnjih poslova pokazati šta se tamo tačno desilo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije je sa baze ,,Cvore'' poručio da je raspisan konkurs za prijem 4500 profesionalnih vojnika, koji treba da postanu deo Vojske Srbije u toku ove godine. ,,I na ovaj način mi smo se uverili, u razgovoru sa profesionalnim vojnicima, da su zadovoljni što su u jedinicama Vojske Srbije, i da kod njih ne postoje nikakve sumnje da su se opredelili za pravi poziv'', rekao je general Miletić.

,,Poručujem mladim ljudima, koji žele da se prijave na konkurs, da je Vojska Srbije u poslednje dve godine izvršila izmenu zakonskih, normativnih i drugih propisa, koji Vojsku Srbije približavaju standardima profesionalne vojske. Tako je i starosna granica za profesionalne vojnike pomerena sa 40 na 50 godina, a iz kategorije profesionalnih vojnika vršiće se odabir i selekcija kadra za podoficire Vojske Srbije. Skoro 50 procenata profesionalnih vojnika imaće mogućnost da se stručno usavršava, dobije podoficirski čin i tako napreduje u službi. S druge strane, očekuje ih naporan rad i velika odgovornost'', rekao je general Miletić.

Izvor: Sajt Vojske Srbije


* Cvore_035.jpg (242.41 KB, 1024x768 - viewed 44 times.)

* cvore 1.jpg (170.64 KB, 779x582 - viewed 47 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #73 on: January 27, 2010, 07:27:22 pm »

General Miloje Miletić na sastanku Vojnog komiteta evroatlanskog partnerstva


27.01.2010.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić učestvovao je na 24. sastanku Vojnog komiteta evroatlanskog partnerstva u Briselu, u formatu načelnika generalštabova NATO i partnerskih zemalja koji se, u skladu sa novim principima, održava jednom godišnje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovom dvodnevnom sastanku prisustvovli su načelnici generalštabova iz 63 zemlje. Tema ovogodišnjeg skupa bila je usmerena na povećanje fleksibilnosti NATO snaga za odgovor.

Tokom skupa, učesnicima sastanka obratio se i general Miletić naglašavajući spremnost Vojske Srbije da aktivno sarađuje u okviru programa Partnerstvo za mir i da da svoj doprinos u suprotstavljanju regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima.

General Miletić je istakao da Vojska Srbije nastavlja sa započetim reformskim procesima, pre svega u pravcu profesionalizacije i dostizanja najviših standarda. On je izrazio očekivanje da KFOR deluje na statusno neutralan način i u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN i ukazao da bi svako ishitreno i preuranjeno smanjivanje snaga KFOR moglo da ima ozbiljne posledice na sprovođenje njegovog mandata.

General Miletić imao je bilateralni susret sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Rusije generalom armije Nikolajem Makarovim. Iskazan je obostrani interes za unapređenjem vojne saradnje u narednom periodu. General Miletić pozvao je generala Makarova da u toku ove godine poseti Srbiju što je sa zadovoljstvom prihvaćeno.


Izvor: Sajt MORS


* 26012010Brisel1.jpg (164.32 KB, 1024x768 - viewed 43 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 457



« Reply #74 on: February 01, 2010, 09:22:48 pm »

Intervju sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnikom Milojem Miletićem za magazin ODBRANA


01.02.2010.

Vojska mora ići napred

Kada se govori o ulasku Srbije u Nato, posao načelnika Generalštaba nije da spekuliše o onome o čemu se polemiše u javnosti, niti da komentariše odluke koje donosi Narodna skupština. Naša ukupna odgovornost, moja najpre, jeste da Vojska Srbije izgradi operativne sposobnosti u skladu sa odlukama državnog vrha, a mi smo taj zadatak do sada uspešno izvršavali, rekao je u interjuu magazinu ODBRANA general Miletić.

Kada je u februaru prošle godine preuzeo dužnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Miletić rekao je da će 2009. biti godina konsolidacije stanja u Vojsci i održavanja dostignutog stepena razvoja. Za prioritete u radu naveo je obuku, pripreme za učešće u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, izradu i usvajanje doktrinarne regulative, te potpunu profesionalizaciju i organizacijsku dogradnju komandi, jedinica i ustanova naše vojske. Generala Miletića pitali smo da li je ispunio prošlogodišnje planove.

– U ekonomski turbulentnoj godini koja je za nama, projektovanje bilo kog obimnijeg cilja bilo bi, u najmanju ruku, neozbiljno. Ukoliko se prate analize svetskih vojnih analitičara može se zapaziti da su i oružane snage razvijenijih zemalja po vojnom budžetu osetile posledice globalne ekonomske krize.
Utoliko je i realniji bio naš plan da se usmerimo na stabilizaciju stanja u Vojsci i na održavanje najvažnijih dostignuća u transformaciji sistema odbrane. Naravno, sve to u funkciji održavanja potrebnog nivoa operativnih i funkcionalnih sposobnosti komandi i jedinica.

Zadatak i veština nas vojnika jeste da budemo realni u predviđanju. Lista težišnih zadataka koju smo definisali za 2009. nije bila ništa drugo nego izvod iz dinamičkog plana profesionalizacije naše vojske, a taj proces u kontinuitetu ostvarujemo poslednjih nekoliko godina.

Prošla godina bila je, na neki način, prelomna u realizaciji pomenutih zadataka, budući da smo tokom 2008. okončali niz aktivnosti koje su se, uglavnom, odnosile na organizacijsko-mobilizacijske promene. Posle usvajanja nove organizacije, usledile su promene koje bi trebalo da Vojsci Srbije omoguće dodatni kvalitet. Reč je o novinama u oblasti obuke, pripremama za učešće u mirovnim misijama, zatim, o profesionalizaciji sastava i organizacijskoj dogradnji. Na početku nove godine, odgovorno mogu reći da smo taj plan u potpunosti ostvarili.

Prema ocenama nadležnih, zapaženi rezultati u proteklom vremenu postignuti su u oblasti upravljanja obukom. U čemu je prednost novog modela osposobljavanja pripadnika Vojske Srbije?

– Profesionalizacija zahteva potpuno drugačiji pristup obuci. Umesto dosadašnjeg, takozvanog cikličnog obučavanja vojnika na služenju vojnog roka, razvija se novi model obuke koji je usmeren na dostizanje visokih individualnih standarda obučenosti profesionalnih vojnika i sposobnosti jedinica da izvrše dodeljene misije i zadatke. Nov sistem obuke je decentralizovan, omogućava i podstiče inicijativu komandanata, daje im veću slobodu u kreiranju osposobljavanja, ali zahteva i veću odgovornost za stepen obučenosti jedinica. Razdvojene su individualna i kolektivna obuka.

U individualnoj obuci primenjuje se instruktorski model obučavanja i precizni standardi šta pojedinac treba da ispuni kako bi uspešno savladao obuku. Kolektivna obuka zasniva se na sistemskom pristupu obuci jedinica u svim segmentima, počev od procene pa do evaluacije obučenosti za konkretno dodeljenu misiju. Na taj način obuka je efikasnija, efektivnija i ekonomičnija. Takođe, predstavlja stalni, napredan i izazovan proces.

Pojašnjenja radi, do sada smo imali jedinstven sistem i plan i program obučavanja za sve vojnike, koji se primenjivao iz generacije u generaciju. Danas sve jedinice imaju definisane profesionalne zadatke i misiju, pa je komandant odgovoran da sastav osposobi za njihovo izvršavanje. Komandanti imaju slobodu da kreiraju i planiraju obuku, ali i da intenziviraju osposobljavanje ukoliko je to potrebno. Decentralizacija olakšava planiranje, ali povećava odgovornost za nivo obučenosti sastava.

Profesionalizacija naše vojske i dalje predstavlja težišni zadatak i Generalštaba i Ministarstva odbrane. Dokle se stiglo u tom procesu? Kako će se odvijati u 2010. godini, u uslovima smanjenog vojnog budžeta?

– Profesionalizacija jeste jedan od deklarisanih ali i suštinskih ciljeva transformacije naše vojske. Taj proces započeli smo pre nekoliko godina, a intenzivirali ga tokom 2009. godine. Naš cilj je da do 2011. u potpunosti završimo profesionalizaciju, popunimo jedinice profesionalnim vojnicima. Ne treba, međutim, zaboraviti činjenicu da je to proces koji traje. Stoga, ne možemo ni tada tvrditi da smo posao potpuno završili, jer profesionalizacija podrazumeva niz aktivnosti, poput dogradnje sistema obuke, osposobljavanja jedinica i ljudi da se profesionalno odnose prema obavezama. U tom smislu, aktivnosti će se nastaviti i posle predviđenog vremena za završetak profesionalizacije, odnosno i u 2011. i u godinama koje slede.

U toku je prijem oko 4.500 profesionalnih vojnika. Šta usporava njihov ulazak u vojnu službu?

– Nemamo ozbiljnijih problema koji opterećuju prijem profesionalnih vojnika u službu, jer se kompletan postupak odvija na osnovu javnog konkursa. Taj posao i ne treba da bude brži. Postoje odgovarajuće procedure koje se moraju ispoštovati. Naša najveća teškoća jeste da od velikog broja dobrih kandidata izaberemo najbolje. Oni se pre sklapanja prvog profesionalnog ugovora najpre obučavaju nekoliko sedmica, što predstavlja dodatnu selekciju za izbor najkvalitetnijih kandidata u jedinice Vojske.

Hoće li početkom naredne godine biti vojnika na služenju vojnog roka?

– Iako ćemo profesionalizaciju završiti do 2011. godine, cenim da ćemo i dalje imati određeni broj vojnika na služenju vojnog roka, jer Vojska ima potrebu za njima. Oni predstavljaju kategoriju iz koje će se i u godinama pred nama regrutovati budući profesionalni vojnici i podoficiri.

Aktivna i pasivna rezerva su kategorije koje raniji sistem nije prepoznavao. Pretpostavka su kompletne transformacije srpske vojske…

– Aktivna rezerva predviđena je zakonom. To je nešto što tek treba da stvaramo. Reč je o rezervnom sastavu koji ima poseban odnos s vojskom, koji je uređen ugovorom. Oni se u određenom periodu angažuju za pojedine zadatke. Dobra aktivna rezerva može smanjiti mirnodopsko brojno stanje naše vojske, a da se pri tome ne naruše njene operativne i funkcionalne sposobnosti. Pripadnici aktivne rezerve su obučeni i osposobljeni, svakodnevno se nalaze na svojim radnim mestima, a po potrebi ih pozivaju u jedinice.

Naravno, država mora motivisati ljude ѕa pristup aktivnoj rezervi. Postoje različiti primeri kako se to postiže – stipendije za školovanje, različite socijalne olakšice i slično. U svakom slučaju, taj nam posao tek predstoji, na osnovu usvojene pravne regulative.

Pasivna rezerva predstavlja ono što smo do sada kao rezervu imali i poznavali. Tokom 2010. neće biti većih pozivanja rezervnog sastava na obuku, jer su nam ograničena finansijska sredstva, a to ne zahteva ni bezbednosna situacija.

Iako ovogodišnji vojni budžet nije razvojan, očekuje se opremanje Vojske savremenim tehničkim sistemima i njena modernizacija. Šta će biti prioriteti, a od čega se, bez obzira na srednjoročne planove razvoja do 2015. godine, mora odustati? Koja su sredstva naoružanja i vojne opreme trenutno neophodna srpskoj vojsci? Jesu li to točkaši, višenamenski borbeni avion…?

– Vojska Srbije ne odustaje od opremanja, ni u celini ni u delovima Plana razvoja, bez obzira na aktuelnu ekonomsku situaciju. Instrument kojim pokušavamo da ublažimo realnu finansijsku ograničenost, to jest umanjenje vojnog budžeta, jeste iskazivanje prioriteta u opremanju, po godinama i u skladu sa potrebnim operativnim sposobnostima Vojske. To znači da ako u 2010. ili nekoj drugoj godini nemamo resursa za nabavku sredstava, ali ni za odgovarajuću obuku ili održavanje, mi pokušavamo da prioritet damo nekoj drugoj vrsti sredstava za koja imamo dovoljno resursa, a koji omogućavaju dostizanje potrebnih operativnih i funkcionalnih sposobnosti. Svesni smo da taj proces ne može da traje u nedogled, kao što očekujemo i da kriza neće trajati godinama. Ne smemo stajati, bez obzira na ekonomske okolnosti. Vojska mora ići napred.

Opremanje planiramo prema potrebnim sposobnostima naše vojske. Naš prioritet, kada se govori o razvoju sposobnosti kao što je mobilnost, jeste oklopno vozilo točkaš. Kada je reč o zaštiti snaga, onda težište predstavlja zaštitna oprema opšte i posebne namene. Radi razvoja sistema komandovanja i stvaranja uslova za korišćenje informacija u realnom vremenu potrebni su nam komandno-informacioni sistemi.

U odnosu na savremene armije sveta, određeni kvalitativni zaostatak postoji, pre svega, u srpskom vazduhoplovstvu. To je posledica ratnih dejstava 1999. godine, kada smo pretrpeli i najveće gubitke. Trenutno radimo na programskim dokumentima za nabavku savremenog višenamenskog borbenog aviona. Nije realno očekivati da se ona i realizuje u 2010. godini. Za sada će nam prioriteti biti remont i modernizacija postojećih vazduhoplova.

Kakav je epilog priče o podoficirskom koru?

– Ne postoji nijedno pitanje, nijedna oblast Vojske Srbije za koju možemo reći da je završena i zaokružena tokom transformacije, jer se radi o procesima koji traju, a sadrže veliki broj aktivnosti, mera i postupaka. S druge strane, procesi traju jer se menjaju i dograđuju. U tom smislu je i priča o podoficirskom koru. Taj projekat zasniva se na tradiciji srpskog podoficira i iskustvima modernih armija sveta. Takav kompleksan zadatak ne podrazumeva samo definisanje uloge i osposobljavanje podoficira, već i odgovarajuću pripremu sistema i obuku oficira za njegovu primenu.

U poslednje dve godine za dužnosti glavnih i prvih podoficira osposobili smo i školovali oko 220 podoficira, od čega osamdesetak u inostranstvu. Rezultate tek očekujemo. Osnovni cilj je da podoficiri u Vojsci dobiju mesto koje zaslužuju, najpre u domenu obuke, osposobljavanja vojnika i komandovanja sastavima kao što su grupe, timovi i odeljenja.

Kada možemo očekivati da će biti gotova doktrinarna regulativa Vojske Srbije?

– Rok za izradu Doktrine vojske je tri meseca od usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. Sva strateška dokumenta Vojske Srbije radili su nadležni timovi Generalštaba istovremeno, tako da su tekstovi regulative nižeg ranga usaglašeni sa višim propisima. Doktrinu vojske uputili smo 26. januara na odobrenje predsedniku Republike.

Usvajanje te doktrine, najvišeg hijerarhijskog reda, jeste preduslov za izradu funkcionalnih doktrina. Međutim, to nisu odvojeni već komplementarni procesi. Razvijajući Doktrinu vojske, mi smo u značajnoj meri postavili osnove i za izradu funkcionalnih doktrina. Stoga očekujem da u kratkom roku posle stupanja na snagu Doktrine vojske dobijemo i funkcionalne doktrine. Na taj način, u 2010. zaokružićemo strateško-doktrinarnu regulativu, koja određuje organizaciju, planiranje i upotrebu naše vojske.

Početkom januara obišli ste pripadnike Vojske u Kopnenoj zoni bezbednosti i istakli da je stanje u tom delu Srbije stabilno, ali osetljivo. Šta to, zapravo, znači?

– Samoproglašena nezavisnost Kosova ni u kom slučaju nije rezultirala smanjenjem bezbednosnih izazova na jugu centralne Srbije i na teritoriji naše južne pokrajine. Bezbednosne institucije takozvanog nezavisnog Kosova, nastale na temeljima paravojnih organizacija, ne mogu, ni u kom slučaju, biti garant stabilnosti na tom području. I dalje smo svedoci povremenih povreda administrativne linije, koje su posledica delovanja, pre svega, određenih kriminalnih grupa, ilegalne trgovine i šverca, nedozvoljene seče šuma, ali i oružanih provokacija sa teritorije Kosmeta.

Istovremeno, moram da podsetim da smo prošle godine u julu imali dva teroristička akta u Preševu i Lučanima. Početkom 2010. godine dogodio se i manji incident na području sela Raševac, u opštini Kuršumlija, koji je uznemirio stanovnike tog kraja. Tamo gde su terorizam, ilegalna trgovina, šverc i slične pojave, ne može se govoriti o stabilnom miru. U tom smislu situacija na tom prostoru jeste osetljiva.

Koliko je saradnja s Kforom, koju su prema Vašim ocenama u 2009. karakterisale profesionalnost i međusobno poverenje, uticala na takvu bezbednosnu situaciju?

– Tokom protekle godine snage Kfora bile su na terenu pouzdan partner Vojske Srbije u obezbeđivanju neophodnog nivoa bezbednosti na teritoriji Kosova i Metohije, u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Prošle godine više puta govorilo se i o ukidanju Kopnene zone bezbednosti…

– Ukidanje Kopnene zone bezbednosti jeste političko pitanje i kao takvo mora se rešavati. Mi vojnici o tome možemo dati samo stručni stav, uvažavajući bezbednosne ili sigurnosne izazove, ali, ponavljam, rešavanje tog pitanja je u domenu politike.

Posle deset godina na tom prostoru znatno su se promenile okolnosti. Srbija se tokom poslednje decenije uključila u Program Partnerstvo za mir, potpisala bezbednosni sporazum, uspostavila odnos poverenja i saradnje s Kforom. Svako ograničavanje Vojske i ostalih snaga bezbednosti Republike Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti nije opravdano.

Može li Vojska Srbije biti izvoznik bezbednosti? Kakvo je njeno mesto u odnosu na susede i koliko je učešće u mirovnim misijama svojevrstan srpski brend?

– Izvoznik bezbednosti nije Vojska nego Republika Srbija. Da podsetim, međunarodno angažovanje srpske vojske regulisano je Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. Ali bih ja, međutim, to posmatrao na malo drugačiji način. Neophodno je da budemo pouzdan bezbednosni partner – da obezbedimo stabilnost na sopstvenoj teritoriji i sprečimo širenje bezbednosnih rizika iz naše zemlje.

U sledećem koraku, u skladu s odgovarajućim odlukama nadležnih državnih institucija, Vojska može da učestvuje u obezbeđivanju regionalne i globalne stabilnosti. Dostizanjem operativnih sposobnosti potrebnih za izvršavanje oba zadatka, Vojska Srbije doprinosi izgradnji bezbednosnih kapaciteta i kredibiliteta naše zemlje i u regionu i šire.

Vojska je spermna da prema odgovarajućim odlukama Narodne skupštine u 2010. godini poveća međunarodno angažovanje. Planira se učešće u više misije pod okriljem Ujedinjenih nacija. Srpska vojska za to ima kapaciteta, znanja i sposobnosti.

Intenzivna međunarodna saradnja, zadaci u okviru Programa Partnerstvo za mir, zajedničke vežbe sa pripadnicima inostranih armija, obeležili su proteklu godinu. Učestvovali ste i na Konferenciji načelnika generalštabova balkanskih zemalja… Koji je zajednički imenitelj pomenutih aktivnosti?

– Krajnji cilj koji realizujemo u međunarodnoj vojnoj saradnji jeste podizanje bezbednosnog i partnerskog kapaciteta, te kredibiliteta naše zemlje, unapređenjem komponente vojne moći. To su, istovremeno, aktivnosti kojima se naša vojska razvija i dograđuje, ali i jača. Izgradnja poverenja, razmena iskustava, zajednička obuka, usvajanje savremenih pojedinačnih i kolektivnih standarda profesije, samo su neki od instrumenata kojima ostvarujemo predviđene ciljeve. To su i oblasti naše saradnje sa inostranim partnerima.

Pominjete inostrane partnere… Na snazi je odluka o neutralnosti Srbije, ali se u javnosti mnogo govori i o ulasku u Nato. Kako na to gleda vojnička struka?

– Posao načelnika Generalštaba nije da spekuliše o onome o čemu se polemiše i govori u javnosti, niti da komentariše odluke koje donosi Narodna skupština. Naša ukupna odgovornost, moja najpre, jeste da Vojska Srbije izgradi operativne sposobnosti u skladu sa odlukama državnog vrha, a mi smo taj zadatak do sada uspešno izvršavali. Takođe, naša vojska je tako organizovana i osposobljena da se bez većih potresa može prilagoditi svakoj odluci, koju, u tom smislu, donesu nadležne državne institucije.

Nedavno ste rekli da je cilj Vojske Srbije da razvija najviše standarde u struci, odnosno vojničkom zanatu. Da li su to, trenutno, standardi Alijanse?

– Naš cilj nije da osposobljavamo ljude po nečijim standardima, već da ih obučavamo tako da dostignemo one standarde koji su u našoj profesiji najviši. Srpski oficir mora da bude spreman za rad u savremenom štabnom okruženju, bez obzira na to da li je nacionalni ili multinacionalni. Postoje načela kojih se mnoge zemlje u radu pridržavaju, ali svaka ima sebi svojstvenu organizaciju i obuku koju primenjuje, a za koju veruje da će joj doneti najbolje rezultate.

Uvažavajući domete koje je Vojska ostvarila u dosadašnjoj reformi sistema odbrane, kako ocenjujete njenu operativnu sposobnost?

– U ovom trenutku, operativne sposobnosti Vojske Srbije su na nivou koji obezbeđuju izvršavanje namenskih zadataka. Vojska je i u protekloj godini efikasno izvršila sve zadatke.

Bliži se Dan Vojske. Obično je to povod i prilika za unapređenja, penzionisanja, različita kadrovska pomeranja… Očekujete li određene personalne promene?

– Da, očekujem. Jedan poručnik u Trećoj brigadi Kopnene vojske će postati komandir čete.


Izvor: Sajt MORS
Logged
Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ... 23   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 23 queries.