Laki prijenosni raketni sustavi PZO: ubojice u infracrvenom spektru

[Kubovac]

Rosteh predstavlja prateći lanser za Džigit LPRS na Svetskom sajmu odbrane 2024.

Na dugo očekivanom Svetskom sajmu odbrane u Rijadu, lansirni sistem, nazvan „Džigit“, ušao je u centar pažnje svojim naprednim mogućnostima.

Posebno dizajnirana za ispaljivanje LPRS (laki prenosivi protivvazdušni raketni sistemi) projektila tipa lgla-1, Igla i Igla-S ili Verba, ova najsavremenija municija sledi princip „ispali i zaboravi“, koji obezbeđuje efikasno i brzo raspoređivanje na bojnom polju. Podrška lansera „Džigit” može se pohvaliti poboljšanim karakteristikama, uključujući povećanu brzinu paljbe, 1,5 puta veću verovatnoću zahvata i gađanja mete i poboljšane uslove za strelca.

Sa modelima opremljenim za 24-časovnu upotrebu sa tehnologijom noćnih vizira i sistemom identifikacije „svoj-tuđi“, ovaj sistem postavlja novi standard duboke tajnosti i održivosti.

Kostruisan za brzo raspoređivanje, precizno ciljanje i istovremeno lansiranje dve prenosive protivvazduhoplovne rakete u salvi ili uzastopno, lanserom podrške „Džigit” može da se upravlja ručno ili u automatskim režimima od strane jednog strelca. Glavne karakteristike sistema uključuju uglove navođenja koji pokrivaju azimut od 0 do 360 stepeni i ugao elevacije od -15 do +60 stepeni. Sa težinom od 128 kg (bez projektila) i kompaktnim dimenzijama u borbenom režimu, „Džigit“ lanser obezbeđuje svestranost i lakoću upotrebe u različitim scenarijima. Lanser olakšava obuku strelaca korišćenjem trenažnih prenosivih protivvazduhoplovnih raketa, dodatno poboljšavajući njegove operativne sposobnosti.

9K38 Igla je ruski/sovjetski infracrveno samonavođeni raketni sistem zemlja-vazduh koji je ručno prenosiv. Pojednostavljena, ranija verzija je poznata kao 9K310 Igla-1 , a najnovija varijanta je 9K338 Igla-S .

Igla-1 je ušla u upotrebu 1981. godine, Igla 1983., a Igla-S 2004. Od 2014. godine Igla se u ruskoj upotrebi zamenjuje novijim LPRS 9K333 Verba (Vrba). Glavna karakteristika Verbe je multispektralni optički tragač, koji koristi tri senzora za razliku od dva kod Igla-S. Unakrsna provera i upoređivanje među senzorima, omogućava bolje razlikovanje relevantne mete i mamaca, i smanjuje mogućnost ometanja usled protivmera, uključujući lasere koji pokušavaju da zaslepe rakete.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Veoma dobro ugrađena grafika koja nam može približiti vizuelne razlike između pojedinih sovjetskih/ruskih lakih prenosnih raketnih sistema PVO:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Још СФРЈ је производила Стрелу2, не знам да ли по званичној лиценци или копирањем. Направљена је и верзија МА, са минијатуризацијом електронике и повећаном бојном главом. Крајем 80их набављен је одређени број ракета Игла, мислим основне верзије - Игла1, код нас позната као Шило. Њом је оборен Мираж 2000 изнад Пала 1995. Новије верзије мислим да нису набављане. Велики број Стрела уништен је после 1999., али је добар број и остао, враћен у службу. Стрела може бити корисна и данас против БПЛ које имају већи топлотни одраз, јер глава Стреле2 није хлађена.

[Kubovac]

Veoma dobro ugrađena grafika koja nam može približiti vizuelne razlike između pojedinih sovjetskih/ruskih lakih prenosnih raketnih sistema PVO:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Možda i dodatna informacija oko ovih "šiljaka" na vrhu GSN nekih od IC raketa na skici. To je sve deo glave za samonavođenje. Pored toga što ta "iglica" ili "šiljak" smanjuje čeoni otpor vazduha na, inače zaobljenu glavu rakete, time se smanjuja potrošnja goriva u raketi jer je potrebna manja pogonska sila za savladavanje otpora, pogotovo kod nazdvučnih brzina.
Takođe, vrši disperziju zagrejanog vazduha na telo rakete, čime smanjuje zagrevanje rakete.
I na koncu, "igla" ili "šiljak" služi i kao odstojnik koji izaziva kašnjenje od nekoliko milisekundi od momenta kada njen vrh dodirne cilj do trenutka aktiviranja bojeve glave. Ovo omogućava bojevoj glavi sa usmerenim (specijalnim) punjenjem da ostvari najbolje probojno dejstvo na cilju, tzv. kumulativni efekat.

[Kubovac]

Ministarstvo odbrane RF prikazalo borbeni rad posade lakog prenosnog raketnog sistema PVO Igla na pravcu Južnodonjecka

Strelci protivavionci grupe snaga Istok efikasno koriste lake prenosive protivvazduhoplovne raketne sisteme Igla u pravcu južnog Donjecka u zoni specijalne operacije: za mesec dana ruski lovci uspeli su da unište najmanje jedan ukrajinski helikopter. Snimak borbenog rada posade 6. marta pokazuje Ministarstvo odbrane Rusije.

Jedan od glavnih zadataka strelaca protivavionaca je borba protiv bespilotnih letelica Oružanih snaga Ukrajine (OSU). Nakon što operator zahvati vazduhoplovni cilj, projektil LPRS sa IC samonavođenjem automatski poleće i garantovano ga pogađa u vazduhu.

„Njegova efikasna daljina dejstva je do 5 km. Može biti otežano raditi zbog toplotnih zamki, ali mi se trudimo da ovde radimo efikasno, kompetentno i stičemo borbeno iskustvo. Uništimo najmanje jedan ili dva helikoptera za mesec dana. Glavno je da sačekamo da neprijateljska letelica oslobodi toplotne zamke kako projektil ispaljen u njegovom pravcu ne bi skrenuo sa kursa i kako bi pogodio metu“, rekao je strelac protivavionac sa pozivnim znakom "Soči".

Laki prenosni raketni sistem PVO Igla je sposoban da gađa vazduhoplovne ciljeve na daljinama od 500 do 5000 m i visinama do 3500 m. Precizno navođenje rakete do cilja se vrši zahvaljujući IC glavi za samonavođenje, koja detektuje toplotu motora vazduhoplovnog objekta. Posada je oborila stotine različitih bespilotnih letelica ukrajinske vojske.

Pored toga, na snimku vidim i timski rad strelaca protivavionaca sa sistemima Igla i lovaca na bespilotne letelice opremljenih sa sredstvima radio-elektronske borbe, sa anti-dron puškama.




Izvor

[Kubovac]

Laki prenosni raketni sistem KP-SAM Chiron je sada jeftiniji od Mistrala ili Pioruna, ali koliko je dostupan?

Prošle godine Rumunija je potpisala ugovor o kupovini 54 prenosiva protivvazduhoplovna raketna sistemaKP-SAM Chiron od Južne Koreje po ukupnoj ceni od 100 miliona dolara. Rumunska vojska bi prvi od ovih kompleksa trebalo da dobije 2024. godine, njihova isporuka će se odvijati po direktnom međuvladinom sporazumu.

Time će Rumunija postati prvi korisnik južnokorejskih LPRS KP-SAM Chiron u Evropi, koji će postati komponenta opštih napora za modernizaciju PVO vojske. O tome piše rumunski portal Defense Romania.

Napominje se da je prvobitno Ministarstvo odbrane Rumunije želelo da na otvorenom tenderu nabavi prenosne protivvazduhoplovne raketne sisteme, a u finale takmičarske selekcije prošla je samo jedna ponuda – francuski Mistral 3 od MBDA. Ali na kraju je rumunsko Ministarstvo odbrane poništilo rezultate tendera, pozivajući se na to da nijednom od ponuda nisu bili zadovoljni.

Kao što ovde možemo pretpostaviti, u pitanju bi mogla biti deklarisana vrednost LPRS-a. Na osnovu gornjih cifara, jedan južnokorejski KP-SAM Chiron koštaće rumunsku vojsku u proseku 1,85 miliona dolara po jedinici.

A ovde možemo da uporedimo ovu cifru sa cenom kompleksa slične klase na primeru kupovine Slovačke prošle jeseni – tamo je jedan poljski LPRS Piorun koštao 1,8 miliona evra, francuski Mistral 3 je još skuplji, 2,9 miliona evra po jedinici, švedski RBS 70 NG su ponuđeni za ukupno 3,3 miliona evra po jedinici.

Ali da budemo pošteni, Južna Koreja je tada tražila 2,6 miliona evra za jedan KP-SAM Chiron, a svojim predlogom takođe nije ušla u konačan izbor, jer su Slovaci tada na kraju izabrali poljskog Pioruna. Iz toga možemo da pretpostavimo da su Južnokorejci, da bi što bolje promovisali svoj KP-SAM Chiron, odlučili da donekle „resetuju” cenu svog kompleksa.

Osim toga, rumunska vojska bi mogla da izabere KP-SAM Chiron iz Južne Koreje, takođe na osnovu karakteristika ovog kompleksa, na neki način čak i boljih od Mistrala, na osnovu kojeg je stvoren ovaj južnokorejski LPRS. Na primer, ako Mistral ima domet do 6 kilometara i visinu do 3 kilometra (Mistral 3 - 8 km / 3,5 km, prim. Kubovac), onda KP-SAM Chiron ima domet do 7 kilometara po daljini i do 3,5 kilometara po visini.

Dalje, vredi obratiti pažnju na tako zanimljiv paradoks – na osnovu podataka Military Balance 2023, rumunska vojska ne raspolaže LPRS kao vrstom naoružanja i sredstvom protivvazduhoplovne odbrane. Stoga je, verovatno, Rumunija u ovoj priči odabrala Južnu Koreju za dobavljača LPRS-a upravo na osnovu toga što će ova zemlja moći relativno brzo i po atraktivnoj ceni da isporuči potrebne komplekse.

Tim pre što Rumunija već ima veliki ugovor sa Južnom Korejom za nabavku 54 samohodne artiljerijske jedinice K9, TKM i pratećih materijala.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

KP-SAM Chiron:

[Kubovac]

Indija je primila početnu pošiljku LPRS Igla-S iz Rusije

Indija je nedavno ojačala svoje sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane nabavkom nove serije prenosnih protivvazduhoplovnih sistema Igla-S (LPRS) iz Rusije, namenjenih za raspoređivanje duž linije stvarne kontrole (LAC). Ova početna isporuka lakog prenosnog raketnog sistema PVO Igla-S uključuje 24 lansera i 100 projektila, što je deo šireg sporazuma prema kojem će se naknadni sistemi proizvoditi u zemlji prema sporazumu o transferu tehnologije sa Rusijom. Ovaj potez ima za cilj da unapredi sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane veoma kratkog dometa (VSHORAD) indijske vojske, posebno duž linije stvarne kontrole (LAC) severnih granica sa visokim planinskim vrhovima gde se uspostavljaju nove formacije protivvazduhoplovne odbrane.

Sistem Igla-S, sa dometom presretanja do 6 kilometara, predstavlja značajnu nadogradnju u odnosu na trenutno korišćene sisteme Igla-1M. Ograničeni broj ovih sistema je prvobitno uveden 2021. godine kao deo hitne nabavke, ali je ova nova narudžba deo opsežnije i planirane inicijative. Nakon ove početne serije iz Rusije, buduće sisteme će u Indiji proizvoditi indijska kompanija kao deo sporazuma o transferu tehnologije.

Ova nabavka je usledila nakon dugotrajnog procesa selekcije koji je započeo 2010. godine pod tadašnjom vladom Ujedinjenog progresivnog saveza (UPA). U 2018. godini, Rosoboroneksport, ruski proizvođač Igla-S, izabran je u odnosu na konkurente iz Francuske i Švedske u procesu nadmetanja koji ga je proglasio najnižim ponuđačem. Međutim, izbor se suočio sa kontroverzom pošto su konkurenti iz Francuske i Švedske protestvovali protiv odluke, navodeći da ruski sistem ne ispunjava tehničke uslove navedene u Zahtevu za ponudu (RFP).

Laki prenosni raketni sistemi PVO (LPRS) su ključni u visokim planinskim regionima da neutrališu pretnje na malim visinama kao što su avioni, dronovi i projektili. Potreba za nadograđenim sistemima kao što je Igla-S istaknuta je u pismu tadašnjeg načelnika Generalštaba generala V.K. Singa iz 2012. godine premijeru Manmohanu Singu, koji je naveo da je skoro 97% opreme protivvazduhoplovne odbrane zastarelo i neefikasno protiv neprijateljskih vazdušnih napada.

Sadašnje ažuriranje inventara indijske protivvazduhoplovne odbrane trebalo bi da uskoro zameni starije sisteme naprednijom infracrvenom i laserski vođenom tehnologijom. Pored toga, u februaru ove godine, Organizacija za istraživanje i razvoj odbrane (DRDO) uspešno je sprovela dva testa leta domaćih raketa VSHORADS (raketni sistemi PVO veoma kratkog dometa) sa kopnenog prenosivog lansera, što je označilo dalji napredak u odbrambenim sposobnostima Indije.

Linija stvarne kontrole (LAC) je nejasna granica koja razdvaja teritorije kojima upravlja Indija od onih koje kontroliše Kina u njihovom tekućem graničnom sukobu. Ovaj sukob proizilazi iz istorijskih neslaganja oko suvereniteta nad ogromnim planinskim teritorijama. Trenutna kontrolna linija, poznata kao "McMahon" linija, uspostavljena je britanskim sporazumima početkom 20. veka, ali je Kina osporava. Okršaji i sukobi su bili česti, uključujući rat 1962. godine, sukob u Doklamu 2017. i nedavno sukobe u dolini Galvan 2020., koji su rezultirali žrtvama na obe strane. Ovi incidenti naglašavaju tekuću nestabilnost i diplomatske izazove u ovom strateški ključnom regionu.

SA-24 Grinch, po zapadnom označavanju, odnosno Igla-S sistem je projektovan da se suprotstavi vidljivim vazduhoplovnim pretnjama, kao što su taktički avioni, helikopteri, bespilotne letelice i krstareće rakete u različitim uslovima, uključujući klatere i protivmere. Efikasno deluje i na dolazeće i na mete koji se udaljavaju koristeći ručno angažovanje za sporije mete, gde operater koristi gvozdene nišane i dvostepeni proces okidanja i automatski režim za brže mete, omogućavajući paljbu jednim potezom uz trenutna podešavanja. Sistem uključuje i sisteme za održavanje 9V866-2 i 9F719-2 za proveru raketa i lansirnih mehanizama i lanser 9P522 za ispaljivanje.

Svestrani projektil 9M342, deo ovog sistema, može se montirati na različite platforme sa kompletom opreme Strelec (9S846), nudeći visoku efikasnost i povećan domet posebno protiv manjih ciljeva kao što su krstareće rakete. Ovaj sistem, koji koristi nekoliko zemalja, uključujući Brazil, Irak, Libiju, Rusiju i Venecuelu, ima HE fragmentacionu bojevu glavu težine 2,5 kg, brzinu leta od 570 m/s i može da gađa ciljeve od 500 do 6.000 metara na visinama od 10 do 3.500 metara. Sistem spreman za lansiranje težak je 17 kg i ima vreme reakcije od 5 do 10 sekundi, koristeći pasivni IC uređaj za navođenje i mogućnosti noćnog vida u srednjem IC opsegu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor