duje
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 17 876
|
 |
« Reply #105 on: October 10, 2012, 08:56:09 am » |
|
Krcanje torpeda na podmornicu Otaria 1941. godine
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
duje
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 876
|
|
« Reply #106 on: October 16, 2012, 10:42:54 am » |
|
Krcanje torpeda
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
švercer011
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Gender:
Posts: 2 749
|
|
« Reply #107 on: January 07, 2014, 12:42:43 am » |
|
Naleteo sam na ovaj veoma zanimljiv dokumentarac nemacke produkcije o istoriji njihovih podmornica
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 345
Jednakost, Bratsvo, Sloboda
|
|
« Reply #108 on: January 07, 2014, 01:14:29 pm » |
|
Imam nekoliko pitanja o podmornicama i molim da se ne smejete jer sam laik za iste a zanimaju me neke osnovne stvari.
Balast kod podmornica može biti voda ali postoji i čvrsta balast. Šta se koristi kao čvrsta balast.
Takođe u vezi načina rada balasti. Jasno mi je, ili mislim da je tako, kada podmornica zaranja, onda se izbacuje vazduh i (valjda) upumpava vodu.
Kako ide taj sistem kada podmornica treba da izroni kada je vazduh izbačen prilikom zarona. Ili sve ovo što sam naveo nema blage veze već je taj sistem zarona/izrona sasvim drugačiji, i ako je tako, a verovatno jeste, ako može ukratko pojašnjenje.
Takođe, kolikom brzinom prosečno može danas moderna podmornica da izroni ili zaroni (metara u sekundi ili ne znam koja merna jedinica se koristi) i koji je najveći uglao u stepenima pod kojim podmornica može da izvrši zaron/izron.
Pošto TT podaci zavise od podmornice do podmornice, od klase do klase, možete li dati ako je tako lakše, konkretno za datu podmornicu ove podatke, nema veze ako je podmornica starija. Verujem da su ovi TT podaci kod podmornici koje su u operativnoj upotrebi dobro čuvana tajna.
Ko sada drži rekord u kategoriji najdubljeg zarona. Takođe ko drži rekord provedenog vremena pod vodom. O autonomiji zarona gledao sam pre par godina jednu emisiju na Diskaveriju, ali verujem da se od tada svašta promenilo.
Na kraju još jednu smešno pitanje. Šta je ovo, koliko sam primetio uglavnom na ruskim podmornicama, i čemu služi, obeleženo je strelicama na prikazu ispod
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Unapred hvala na odgovorima.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Gazda
zastavnik
Offline
Gender:
Posts: 1 476
|
|
« Reply #109 on: January 07, 2014, 03:35:05 pm » |
|
Ovo na slici gore je komandni most koji se,naravno,koristi samo u povrsinskoj voznji.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 345
Jednakost, Bratsvo, Sloboda
|
|
« Reply #110 on: January 07, 2014, 03:38:48 pm » |
|
Ovo gde su ove stralice, to je deblje staklo ili nešto drugo je u pitanju, i ako je staklo u pitanju (tako mi izgleda), kako izdrži pritisak na većim dubinama.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
MOTORISTA
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 62 007
|
|
« Reply #111 on: January 07, 2014, 04:24:53 pm » |
|
To staklo ne izdržava nikakav pritisak. Komandni toranj se tokom ronjenja puni vodom.
Što se samog ronjenja podmornice tiče, ona na svim tankovima ima gornje i donje ventile ( ne znam kako se stručno i žargonski nazivaju). Kada zaranja, otvaraju se i gornji i donji ventili tako da kroz donje ventiloe ulazi voda, a kroz gornje izlazi vazduh. Kada izronjava, gornji ventili su zatvoreni a u tankove se ubacuje vazduh iz boca pod pritiskom ( takozvano pirenje tankova). Voda, pod pritiskom vazduha, izlazi na donje ventile i podmornica izranja.
Kao balast može da posluži sve i svašta, ali je to najčešće bila olovna sačma ( kuglice), koje su mogle da se odbace u slučaju potrebe.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Gazda
zastavnik
Offline
Gender:
Posts: 1 476
|
|
« Reply #112 on: January 07, 2014, 04:28:37 pm » |
|
Ma nema tog stakla za taj tlak.gornji most je potopljen u podvodnoj voznji,tj moze se smatrat dijelom lakog trupa.
A u pitanju su sigurno dosta debela stakla ili nekakav polikarbonat da izdrze tlak vode pri podvodnoj voznji(a i udar pri zaranjanju sigurno nije neznatan).
A sta se tice cvrstog balasta,kod ovih normalnih brodova se obicno koristi cement.vjerovatno je kod podmornice ipak u pitanju olovo,da se ustedi na prostoru,njega nikad dosta.
A kod izrona se u tankove pusta komprimirani zrak,i onda on istiskuje more iz tankova.
A za zaron si pogodio.sad ce nam nasi podmornicari nadam se detaljnije objasnit ovo sto sam ugrubo obrazlozio.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 345
Jednakost, Bratsvo, Sloboda
|
|
« Reply #113 on: January 07, 2014, 05:04:26 pm » |
|
Sada je dosta jasnije.  Još ako ima neko da napiše neku oko ovih TT podataka, maksimalni uglovi zarona/izrona, maksimalne brzine zarona/izrona, autonomija pod vodom i maksimalna dubina, mada verujem da je do tih podataka teško doći. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #114 on: January 07, 2014, 05:09:33 pm » |
|
Sada je dosta jasnije. Još ako ima neko da napiše neku oko ovih TT podataka, maksimalni uglovi zarona/izrona, maksimalne brzine zarona/izrona, autonomija pod vodom i maksimalna dubina, mada verujem da je do tih podataka teško doći. Ma kad se pojavi kolega "plavnik" on ce ti to najmerodavnije objasniti. Malo strpljenja...  Ove kolege "znalci" su isti kao i ja, ja sam bar prolazio kraj podmornica, a oni ih vidjeli jedino na slikama...  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
MOTORISTA
Global moderator u penziji
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 62 007
|
|
« Reply #115 on: January 07, 2014, 05:19:04 pm » |
|
Jbg...pošto nisam bio na Higinsu kao da nisam ni služio RM...  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 052
|
|
« Reply #116 on: January 07, 2014, 05:22:22 pm » |
|
Jbg...pošto nisam bio na Higinsu kao da nisam ni služio RM... Ниси приметио да је након изласка Хигинса наступио потоп у ЈРМ? Цццц... |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #117 on: January 07, 2014, 05:22:50 pm » |
|
Jbg...pošto nisam bio na Higinsu kao da nisam ni služio RM... Nesiraj se druze, , nisam ni ja nikad bio na Higinsu, nisam cak nikad u njuga ni usao, pa sam prezivio, kako vidis. Ma nisam nista lose mislio o podmornicama, mislim na "plavnika", jer je covjek tamo proveo citav zivot. Ako on ne kaze sta i kako, a koce onda. Rukovodio sam se jedino time da je "Brok" postavio decidirana pitanja koja i zasluzuju takve odgovore i to je to. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ML
kapetan korvete
Offline
Posts: 6 798
|
|
« Reply #118 on: January 07, 2014, 08:33:13 pm » |
|
Ne bi da pametujem, dosta je literature koja obrađuje te tematike. Pitanja su striktno postavljena i na njih je teško jednoznačno odgovorit. Npr. što se tiče max trima kod zaronjavanja i izronjavanja, odnosno brzine. Postoje slučajevi gdje je posada polomila kosti i ostala visit na ventilima a podmornica je ronila pod 75 stepeni pramčanog trima, a izronjavala pod 82 stepena, konvencjonalna, pa se i vratila u bazu. Radi se o USS Chopper, 1969g. Slučajeva velikog trima je bilo podosta, ali nikad voljom posade.Inače maksimalni trimovi kod današnjih podmornica su negdje do 30 stepeni. To svakako ne znači da ne mogu biti veći, ali to više nisu normalna stanja. Najveće brzine izrona neka bi bile oko cca 10m/s. Brzina iz površinske vožnje u podvodnu, nije nimalo veća od brzine njemačkih podmornica u IISR, koje su postizale brzinu čak 22 sec, dok danas neke nuklearne podmornice trebaju i po par minuta. Međutim ta podatak za nuklearne podmornice i nije značajan, jer operišu pod vodom. Kruti balast je sigurnostna mjera i primjenjivao se kod ranih podmornica, odbacivanjem tog balasta podmornica je uspostavljala plovnost, koju nije mogla povratiti normalnim putem, pirenjem tankova. Bio je obično olovni i ugrađen kao dio kobilice. Nadopuna sada vidim i dubinu, treba pročitati http://en.wikipedia.org/wiki/Submarine_depth_ratingsNajveća na koju sam naišao je ruski Project 661 Papa klasa, koja neka bi imala operativnu dubinu 800m, bar se tako pričalo, ali ima deklarisanu testnu dubinu 400m. http://en.wikipedia.org/wiki/Papa_class_submarine, znači manje od Seawolf klase? Amerikanci u budučnosti predviđaju dubine do 2000m. Mada dubina baš i ne znači neki veliki dobitak. Torpedo je može pogoditi bez problema i dublje. Definitivno po prednjači K 278 Komsomolac, koja može zaroniti do 1300m. http://www.wisegeek.org/what-is-the-deepest-depth-a-submarine-can-go.htmAutonomija zarona je limitirana zalihama hrane i izdržljivostu posade. |
|
|
|
« Last Edit: January 07, 2014, 08:53:29 pm by ML »
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Prijatelj foruma
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 16 968
|
|
« Reply #119 on: January 07, 2014, 09:18:47 pm » |
|
Rusi su sagradili nekoliko tipova podmornica sa čvrstim trupom od titana. Kako titan ima čvrstinu veću od čelika, takve podmornice mogu roniti dublje, radne dubine su im i preko 500m, a maksimalne i znatno više od toga, da ne pominjemo uslove rata, kada se ide do dubina bliskih kritičnim dubinama loma trupa. Međutim, titan je težak za metaluršku obradu i veoma je skup, pa su i Rusi posle 1991. odustali od njihove gradnje i vratili se posebnim legurama čelika, pa njihove podmornice danas rone pliće nego nekad. Što se tiče krutog balasta, tačno je da se on ne koristi u normalnim već ekstremnim situacijama. Od savremenih podmornica literatura pominje samo da su francuske podmornice klase Agosta imale odbacivu kobilicu od olova? ili gvožđa? za ekstremno izronjavanje. Oni prozori na tornju podmornice koriste se samo u površinskoj vožnji, a pod vodom je toranj potopljen, nije deo čvrstog trupa, slobodno se plavi, pa ne trpi hidrodinamički pritisak(?). Ovde nešto sa definicijom nije u redu, ali ja fiziku ionako slabo znam, znam samo da pritisak sredine u ovom slučaju ne može naneti štetu.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
