O podmornicama uopšteno

[kilezr]

 Mislio sam još da napišem Taktičko tehnička svojstva vojne podmornicei nešto o organizaciji života i rada kao i o uslovima eksploatacije kako u ratu tako u miru???
 A da nebude previše suvoparno ,evo par slika( za ostatak molim pomoć kako to ML već intenzivno čini, i ja mu se zahvaljujem)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ML]

Savršenstvo II SR tada vrhunac podmorničke tehnike njemačka XXI, i nakon rata uzor za gradnju podmornica. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

                                          Taktičko-tehnička svojstva vojne podmornice


    Da bi vojna podmornica mogla izvršavati zadatke koji su joj namenjeni mora imati minimalno potrebna taktičko-tehnička svojstva ( TTS )
Ova TTS obuhvataju dve grupe TT-svojstava :
  Prva grupa, koja predstavlja skup neposrednih borbenih karakteristika zavisi prvenstveno od izbora borbenih uređaja , odnosno , borbene ili tome srodne opreme , a koja sva daju podmornici tražene borbene mogućnosti . U tu grupu spadaju prva četiri TTS . Preostalih 15 TTS su ona koja predstavljaju samo posredne borbene ( naprimer: brzina , daljina plovljenja , upravljivost , žilavost ) ili neborbene ( naprimer: uslovi održavanja podmornice , sigurnost I spasavanje  ) a koji dopunjuju fizionomiju P. kao objekta u celini.

  Ima ukupno devetnaest (19 ) TT- svojstava ( karakteristika ) podmornica :

  TTS 1. Naoružanost ( naoružanje po vrsti I količini I ukupan broj ubojnih sredstava kao što su torpedo , rakete , alternativno mine , I vrste I karakteristike uređaja za upravljanje vatrom )

  TTS 2. Vreme postizanja spremnosti za ponovo otvaranje vatre (Sistem dopune lansirnih aparatai vreme koje je potrebno za ponovo korišćenje jednog lansirnog aparata ili više njih,sve do ponavljanja plotuna )

  TTS 3. Podobnost osmatranja I održavanja veze( Mogućnosti koje pružaju sredstva osmatranja I veze , kako pasivna tako I aktivna)

  TTS 4. Podobnost vođenja navigacije ( mogućnosti koje  pružaju navigacijski uređaji u pogledu preciznosti I pouzdanosti vođenja objekta željenom putanjom , naročito tokom podvodne plovidbe u kojoj nema kontakta s površinom)

  TTS 5. Podvodna energetska autonomnost ( količina energije koja se može utrošiti u podvodnoj vožnji između dva šnorkelska režima plovidbe – kod nuklearnih podmornica ,između dva punjenja nuklearnim gorivom )

  TTS 6. Vreme nadopunjavanja ( podrazumeva se vreme potrebno samo za obično – “ radno “ punjenje baterija u šnorkel vožnji ,kojima se akumulatorska baterija napuni do skoro 100% ( ovo TTS nije od značaja za nuklearne podmornice) )

  TTS 7. Signifikantnost podmornice kao cilja ( obuhvata sve vrste signifikantnosti : šumnost , magnetičnost , refleksivnost , intezivnost toplotnog zračenja I intenzitet stvaranja tlačnog polja ; kroz refleksivnost su posredno obuhvaćene posledice koje su vezane za dimenzije objekta )

  TTS 8. Brzina objekta ( u raznim režimima vožnje )

  TTS 9. Dubina ronjenja ( najmerodavniji su : granična dubina  uz navođenje dubine kolapsa čvrstog trupa )

  TTS 10. Manevrabilnost I upravljivost ( merila “ poslušnosti “ objekta pri pojedinim režimima  upravljanja )

  TTS 11. Daljina plovljenja ( U stvari niz podataka o daljinama koje se postižu u zavisnosti od režima plovidbe ili kombinacija režima plovidbe kojima se plovi)

  TTS 12. Biološka autonomnost ( vreme koje određeni broj ljudi može provesti pod prihvatljivim životnim uslovima u hermetičnom objektu I to posebno na osnovu zaliha : hrane , vode I materije za regenerizaciju vazduha )

  TTS 13. Žilavost objekta ( kompleksno svojstvo , komponenta ukupne borbene otpornosti objekta , obuhvata I veličinu rezervne plovnosti , sposobnosti održavanja te plovnosti I slično )

  TTS 14. Automatizacija I lakoća upravljanja ( nivo I stepen automatizacije I daljinskog upravljanja )

  TTS 15. Brojnost posade ( broj posade po kategorijama a danas možda naj važnije po specijalnostima)

  TTS 16. Nivo uslova života posade ( smeštaj , komfor , uslovi za higijenu , ishranu , relaksaciju )

  TTS 17. Podobnost za lako održavanje objekta I sistema ( primerenost napora I postupaka za održavanje prema : nameni , veličini I vrednosti objekta )

  TTS 18. Podobnost za održavanje opšte sigurnosti objekta I sistema za spašavanje posade I objekta ( mere protiv eksplozija , požara , prodora vode , I mogućnost za spašavanje posade I za dizanje objekta u celini )

  TTS 19. Mogućnost izvršavanja specifičnih zadataka ( naprimer : prevoza ronilica na svojoj palubi ili podmornice za spašavanje , rezanje protivpodmorničkih zaštita ,  prevoz većih količina materijala I drugo )

  Sva navedena TT svojstva ustvari određuju fizionomiju I karakteristiku podmornice ili ronilice u potpunosti jer se van navedenih karakteristika nalaze samo sporedne karakteristike ili neki detalji koji ne utiču na ukupnu sliku objekta. Naručilac objekta odlučuje o svakom TTS I na osnovu svojih potreba određuje redosled prioriteta . Ovako izabrana  I po prioritetu poređana  TTS nazivamo Taktičko-Tehničkim Zahtevima ( TTZ ) naručioca ( korisnika ) objekta . Pri tome je prioritet pojedinih TTZ jednako važan pa čak I važniji od sadržaja pojedinih TTZ . Tako naprimer ako je naoružanost prva po prioritetu , a brzina I dubina ronjenja objekta su nižeg ranga predpostavlja se da će u cilju održavanja prvog prioriteta , TTZ za brzinu I dubinu mogu na odgovarajući način smanjiti zadržavajući I nisku signifikantnost cilja.

  Navedena TTS vrede skoro sva I za ronilice , s tim da kod onih mokrog tipa otpadaju TTS 2 I TTS 6 , dok druga imaju smisla naravno u smanjenom opsegu I ponekad u nešto drugačijem smislu ( TTS 12 ,TTS 16 , TTS 18 , I TTS 19 )   

[Silent Ace]

Mislim da bi bilo više nego poučno da obradiš TTS 12 , jer se o tome najmanje može naći podataka.
Unapred Hvala

[ML]

Biološka autonomnost podmornice?

Sve zavisi od mogučnosti proizvodnje energije za održevanje sustava za regeneraciju i odvođenje štetnih produkata.
(Life suport sistem).
Nuklearne podmornice mogu ostati pod vodom više meseci, AIP podmornice do par sedmica, a klasične dizel električne do par dana(radi punjenja baterija u šnorkel vožnji).
Obnavljanje i održavanje atmosfere kod novih sistema  nije zavisno od zaliha već od energije.(kisik se dobija elektrolizom i skladišti u spremnike,CO2 se odstranjuje iz zraka uglavnom kemijski sa upotrebom natrij hidroksida i kalcijevog hidroksida u napravama za čiščenje,odstranjuje se katalizatorima i ugljen monoksid CO, pročiščavaju se djelci prašine i važan dio je i razvlaživanje vazduha)
Otpadne vode se skupljaju u tankovima i povremeno prazne, kruti odpaci (konzerve i slično)  se isto tako skupljaju u spremniku i povremeno prazne u more.
Voda se proizvodi ili u isparivaču ili reverzne osmoze( nke podmornice imaju mogućnost proizvodnje 38 000-150 000l vode dnevno)
Važna stavka kod potrošnje energije je i zagrijavanje podmornice (temperatura oceana u dubini je oko 4 stepenaC9

Ukratko biološka autonomnost je zavisna od mogučnosti proizvodnje energije u zaronjenom stanju.

[mrpreza]

<iframe width="640" height="367" src="//www.youtube.com/embed/SLJwSMTACRE?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[kanader41]

Zanimljiva stranica o podmornicama iz 1. i 2. svjets. rata. www.uboat.net

[barba]

 U 995 Tip VIIc/41
porinuta 22.07.1943.
Nekoliko puta bila je ostecenja prije stupanja u sluzbu u zracnim napadima na Hmaburg.
Usla u sluzbu: 16.09.1943.
Komandant: Oberleutnant Walter Köhntopp, a poslije Oberleutnant Hans-Georg Hess.
U ukupno 9 borbenih akcija potopila je 2 trgovacka broda, jedan sovjetski partolac, jpomocni minolovac i motornu brodicu.
U napadu kanadskog aviona tip Sunderland 21.05.1944. smrtno su stradala petorica mornara.

U trenutku kapitulacije Njemacke nasla se u Trondheimu, Norveska potopljena od strane posade.
Izvadjena je i 1948. presla u sluzbu norveske RM kao “Kaura” (NATO-S 309).
Otpisana je 1962. godine, a 1965. je vracena Njemackoj. Od svibnja 1972. godine sluzi kao eksponat  u njemackom memorijalnom pomorskom muzeju u Laboe pokraj Kiela.

Evo slike snimljene prosle zime:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[madmitch]

Ovo torpedo na zadnjoj fotografiji mi izgleda kao manja podmornica. Koliko je (ako išta) efikastniji od onih na Shershenih? Ako se to uopšte može uspoređivati.

[ML]

Torpedo je normalne veličine 533 mm, samo je lik na slici mali.

[barba]

Torpedo je normalne veličine 533 mm, samo je lik na slici mali.

Decko je 15-godisnjak i visok 180 cm. Torpedo je 533 mm.

[madmitch]

Onda me samo oko prevarilo, jer na fotografili izgleda jako dugačko. Možda zbog sključenog prostora, uvijek sam torpeda vidi na otvorenom. Thx.

[duje]

Neke slike su več bile, ove su sa "našim" tekstom

[duje]

Još dvije sa samih početaka podmorničarstva.

[duje]

Francuska podmornica Narval, prva podmornica sa dvostrukim trupom, 117/220t, pogom parni i električni preko baterije, podvodna brzina 6,5čv.
Izvan trupa je nosila 4 kom torpeda.