Поморац не сме бити далтониста

[Dreadnought]

Они плове на страним бродовима, могу у банкама да добију стамбени кредит кад зажеле, најугледнији су гости кафана и, кажу, најпожељније младожење у граду

 11/10/2008
Бар – Због опште немаштине позив поморца је у Црној Гори још атрактивнији него раније, без обзира што се ту зарађује „хлеб са девет кора”. Поморци који плове на страним бродовима могу у овдашњим банкама да добију стамбени кредит кад зажеле, најугледнији су гости кафана и, кажу, најпожељније младожење у граду.

– Поморац се постаје на два начина – редовним завршавањем Средње поморске школе, односно Поморског факултета или обуком у једном од Центара за обуку помораца – у Бару, Котору или Бијелој. По завршетку обуке, у Лучким капетанијама Бар и Котор полажу се испити по међународној поморској STCW конвенцији из 1978. године – каже Драго Вукић, координатор Центра за обуку помораца BMV у Бару.

Вукић истиче да ниједна поморска компанија не започиње преговоре о запошљавању помораца без провере њиховог знања о поступцима у случају опасности на броду, о заштити личне сигурности, као и о пружању прве медицинске помоћи на броду. Наравно, ни без специјалних лекарских прегледа за поморце који важе две године, јер „слух и вид су битни, поморац не сме бити далтониста”.

– BMV има уговор са АД „Барска пловидба” по којем ми праксу једном седмично изводимо на њиховим фериботима. Уз изванредну сарадњу са заповедницима оба ферибота „Свети Стефан”, изводимо вежбе за обуку посаде – напуштање брода, спуштање спасилачких чамаца, противпожарна борба. После обуке следи испит пред Комисијом Лучке капетаније, коју одређује Министарство поморства. Резултати испита су међународно валидни, вели Вукић.

STCW конвенција о стандардима обуке и обављању бродске страже тачно прописује обуку за сва звања, од почетника до заповедника брода.

– У BMV, каже Вукић, наставни програми и планови су у потпуности усклађени са тим захтевима, а предавачи су „све искусни заповедници и управитељи машине”. Кроз Центар годишње прође од 600-700 помораца, и почетника и старих морских вукова, а раније их је било много више.

У Центру BMV Вукић, који је пловио осам година на бродовима барске „Прекоокеанске пловидбе”, после био шеф обалне радио-станице и инспектор Лучке капетаније 15 година, ради од његовог званичног почетка – 2000. године. А и пре тога је годинама обучавао поморце. Он је и председник недавно формиране НВО „Удружење помораца Црне Горе”, које даје правне и савете у вези са образовањем и социјално-здравственим осигурањем.

– Доста се жена јавља за путничке бродове – да буду стјуардесе, лекари, медицинске сестре, рецепционерке. Пре их је било и до десет одсто у броју полазника обуке, сада их је мање. Има и жена капетана – трећи официр палубе са „Ређине Елене”, Весна Станковић, иначе из Херцег-Новог, сада је заповедник на „хемикалцу”, односно танкеру за хемикалије – истиче Вукић.

Вукић потенцира да је економски моменат најбитнији – људи су изгубили посао у старим фирмама, а ово је „једна од ретких служби где се може доћи до велике количине новца на поштен начин”.

– У просеку сваки поморац прими између 1.500-3.000 евра месечно, то је велика зарада, а поморци којих има преко 3.500, неки кажу и до 5.000, најјача су привредна грана у Црној Гори, јер месечно од њихових плата у Црну Гору улази преко пет милиона евра – тврди Вукић.

Иначе, Центар BMV има две учионице и најмодернији симулатор за супертанкере који је поклонила „Азалеа” из Бијеле. Наручен је и наутички симулатор из САД за пилотирање бродова, вожњу патролних чамаца, јахти и чамаца за превоз путника. Центар BMV једини држи обуку за оспособљавање полазника за рад на танкерима који превозе хемикалије и течне гасове, као и за путничке бродове.


Милан Вујовић
"Политика"