И после три године врло слабо интересовање припадника Војске Србије за радничко организовање. Засада је пет синдикалних организација успело да окупи нешто више од 3.000 чланова [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
СИНДИКАТ у Војсци Србије, три године откако је заживео, окупио је мање од 10 посто запослених у систему одбране. Иако је радничко организовање тада први пут ушло и међу официре и подифицире, до данас није изазвало веће интересовање. Права војника, али и цивила који раде у војсци брани чак пет синдиката који су окупили нешто више од 3.000 чланова.
У свим организацијама које тренутно делују у систему одбране истичу да им је главни циљ омасовљавање чланства како би изборили репрезентативност. Припадницима војске они нуде низ повољности које се углавном односе на бољи третман код послодавца, правну заштиту, помоћ у борби против дискриминације, као и низ повластица у свакодневној куповини - огрева, аранжамана за годишње одморе, горива...
- Министарству одбране указали смо на неке од постојећих проблема у Војсци Србије и иницирали њихово решавање - кажу у АСНС синдикату Војске Србије, првом који је прорадио на нивоу система. - Указали смо и на мучно стање припадника Гарнизона Куршумлија због самовоље команданта, који је касније смењен и ухапшен. Основан је и Фонд солидарности из кога ће се члановима исплаћивати по 10.000 динара.
Најмасовније удружење је Војни синдикат Србије (ВСС), који је за годину дана постојања окупио око 3.000 чланова. У истом радничком строју, први пут у српској војној историји, нашли су се и војници и старешине, заједно са службеницима и намештеницима.
ЗАБРАЊЕН ШТРАЈК
ВОЈНИ синдикати, за разлику од колега у цивилним предузећима, своје чланове не могу да позову на обуставу рада. Њима је, међутим, дозвољено да заступају припаднике војске у поступцима пред органима Војске Србије и надлежним судом. Ако поступа у складу са законом, члан синдиката не може бити позван на одговорност због учешћа у синдикалним активностима.
- Синдикат нема законско право да се меша у командовање, нити то хоћемо - каже председник ВСС Јосип Чапо. - Циљ нам је ступање у преговоре са послодавцем и потписивање колективног уговора. За репрезентативност је потребно 15 одсто од укупног броја запослених у Министарству одбране.
Чињеница је да у синдикалне организације радије приступају цивили који раде у систему одбране него професионални војници и подофицири. Идеја радничког удруживања, због природе војничког посла, још није пустила корен међу официрима, нарочито оних виших чинова. Они на синдикалне идеје углавном гледају равнодушно. Већина питања, наиме, која у другим предузећима разматра и на која може да утиче синдикат, у Војсци су регулисана Правилом службе и крутим правилницима.
Врата за успостављање синдиката у Војсци Србије отворена су први пут 2008. године, јер ова врста удруживања у ЈНА није била дозвољена. Упркос наклоности закона, синдикат је заживео тек 2011. доношењем уредбе Владе Србије. Прописима је регулисано да Министарство одбране пружи пуну помоћ раду организација. Синдикалци под опасачем, с друге стране, не смеју да „дирају“ у организацију војске, употребу и борбену готовости војске.
Раде Драговић
novosti.rs
