Официри неће радо у синдикат

[Rade]

Micha je izgleda jedan od vodja ogranka sindikata...

[Boro Prodanic]

Ni ja nisam osuđivao ili se izrugivao sindikatu u vojsci, samo sam se čudio.

Isto tako čudio sam se pre 30-ak godina dugoj kosi u danskoj vojsci, homoseksualcima u nekim vojskama, ženama u većini vojski... pa sam sve prihvatio kao deo normalnog razvoja i napretka.

Ne razumem ulogu sindikata u organizaciji u kojoj je sve regulisano vrlo čvrstim pravilima - gde je tu margina za sindikalno delovanje?

[dzumba]

Пажљиво сам прочитао врло лепо и афирмативно (по синдикат) написан Мићин текст. Из њега, барем мени, је очигледно да се синдикат сам са собом бори како би у једној ригидно устројеној организацији, пронашао своју улогу. И колико видим налази је пре свега у социјалној функцији, односно помагања својих чланова. То није спорно. Међутим, свако удружење (спортско, ловачко, филателистичко и тд.) има мање више такву функцију. Ако се чланови између себе неће помагати, на овај или онај начин, онда и нису удружење. Међутим, синдикат мора имати "јаче" усмерење. Оно што ја видим као тежиште деловања синдиката (не само у војсци) јесте борба за пристојне зараде и услове живота и друге услове који ће обезбедити да и онај са најнижим статусом има приближно просечне услове за живота. Синдикат треба да дефинише те "просечене услове" и унесе их у програм.  При том не треба буквално инсистирати да нике не сме бити отпуштен, већ да број запослених буде оптималан и рационалан. Ту укључујем и настојање да обавеза послодавца (државе) буде да обавља своју социјалну функцију у којој неће синдикат скупљати прилоге (или издвајати из чланарине) за припаднике система који су на пример добили дете и сл. То треба (ако треба) да ради послодавац, систем. А то се најбоље постиже обезбеђивањем пристојне плате где свако из ње може подмирити основне потребе, укључујући и принову у породици. Други елемент борбе синдиката јесте инсистирање на законитости и доследности (једнако према свима) рада система. Ако је прописано да некоме припада то и то, онда послодавац има да то поштује и то према свима и у свим јединицама (не само у "мојој" јединици где постоји синдикат).

Друго, апсолутно не мање важно јесте ко су људи на челу тих синдиката. То не смеју бити фрустрирани појединци којима функција у синдикату служи за лично доказивање или остваривање личног права (као приоритет). То морају бити високо морални људи спремни да се одрекну нечег свога зарад општег добра. Они који ће да предњаче личним примером у квалитету рада, они који уживају углед у колективу и друштву. Тако ће синдикат стећи углед и поштовање и чланова и послодавца. Ту, баш нешто нисам сигуран да је тако, судећи барем према "цивилним" синдикалним лидерима.

Треће, синдикат мора бити политички неутралан у односу на актуелне политичке странке и текућу политику. То је један од највећих слабости постојећих српских синдиката и сигурно се преноси и на њихове филијале у Војсци.  Глобално, синдикат никад није политички неутралан јер је до политичког система. Синдикална борба је и политичка борба, али за добро свих радних људи (дакле, не само својих чланова) а уских кругова партијских олигархија. Наравно да сваки члан синдиката може симпатисати овог или оног од политичара. Међутим, руководство синдиката мора имати пред собом пре свега интересе запослени, не политичких партија. Можда и у томе треба тражити разлог ипак слабог одзива чланства у синдикат.

Да ли ће запосленима бити боље са синдикатима велико је питање. Без обзира на то што синдикати воле да истакну да су они обезбедили то и то, да су јаки, да су бројни, да су ово или оно, у нашим условима то је врло упитно. Ја на пример, не видим неки бољитак за припаднике полиције где је синдикална организација постоји знатно дуже. Чисто сумњам да ће бити боље и у Војсци.

[Rade]

Policija zna zašto ima sindikat. Sindikat im je izboksovao, putem štrajka, mesečni bonus od 10 000 dinara - svakog meseca, plaćanje noćnog rada i svih dodataka koji su kasnili ili je njihova isplata bila upitna. Takodje, njihovi putni troškovi nisu ograničeni. Ne računa im se vrednost mesečne karte, ograničena naknadnom odvojenog života kao u vojsci - već je odlazak na posao, toliko dinara, povratak toliko dinara (puta br. radnih dana). Neretko su putni troškovi veći od plate. "Čudno" je da se sindikat nije zalagao (štrajkovao) za bolje uslove rada, zaštitnu opremu, uniformu itd.

[Boro Prodanic]

Iz Džumbinog teksta, koji je vrlo racionalan i argumentovan, ja zaključujem da sindikatu u Vojsci jednostavno nema mesta. Većinu ciljeva ne može da ostvari, zašto onda i da postoji, radi forme?

[Rade]

Imao bi šta da radi. Recimo da ograniči samovolju personalnih organa koji svako na svoj način tumači prava i propise, tako da te ista stvar u jednoj jedinici pripada, a u drugoj ne. Potom da se pozabavi životnim osiguranjem svojih pripadnika, ali ne onim koji nema ugovor sa bankama gde se uzimaju stambeni krediti... potom da se poštuje uredba o koeficijentima plate u odnosu na porosečnu zaradu u RS itd.

Problem je što nema načina da se poslodavac natera-uslovi kao što to imaju pripadnici MUP-a. I tu se sve završava i pada u vodu. Tj, trla baba lan.

[Adler]

Rade, pripadnicima VS je zabranjen štrajk, a policiji je dozvoljen. Dakle, vojni sindikati nemaju osnovno sredstvo pritiska na poslodavca.

[Boro Prodanic]

Imao bi šta da radi. Recimo da ograniči samovolju personalnih organa koji svako na svoj način tumači prava i propise, tako da te ista stvar u jednoj jedinici pripada, a u drugoj ne. Potom da se pozabavi životnim osiguranjem svojih pripadnika, ali ne onim koji nema ugovor sa bankama gde se uzimaju stambeni krediti... potom da se poštuje uredba o koeficijentima plate u odnosu na porosečnu zaradu u RS itd.

Većina tih problema spada u kategoriju onih koje bi poslodavac, dakle država, trebala sistemski da reši, a ne sindikat.

[Adler]

Boro, treba, ali neće. Slažem se sa Radetom da imaju itekako posla samo da hoće.

Eto, ti sindikati bi za početak trebalo da daju inicijativu Ustavnom sudu za utvrđivanje saglasnosti Zakona o VS i Zakona o štrajku sa Ustavom, kao što su to uradili državni službenici i pripadnici policije.

[dzumba]

Што се персоналаца тиче, увек важи она народна: "и над попом има поп". Лепо пресавијеш табак и напише притужбу, наравано добро је аргументујеш, користиш пристоји речник и правну терминологију (из закона и прописа) у добијеш повољан одговор (ако си управу, ако ниси барем добијеш одговор). И сам сам тако два пута добио за право (без суда, него притужбом надређеној команди).

[Rade]

Rade, pripadnicima VS je zabranjen štrajk, a policiji je dozvoljen. Dakle, vojni sindikati nemaju osnovno sredstvo pritiska na poslodavca.

Upravo tako. Kad god im demagogiju prekinem pitanjem "Kako to mislite da ostvarite'" oni slegnu ramenima, pošto nemaju sredstvo prEtiska. Poslodavac će ih saslušati i reći "Fino, saslušali smo vas, ajd' sada svi na svoje radne zadatke." I nikom ništa.

[dzumba]

Чекај, ко је у овом случају "послодавац". То сигурно није командант. Он је у истој позицији као и остали запослени. Он спроводи наређено, односно прописано. Послодавац је држава, коју заступа министар одбране, а он пренео нека овлашћења (по овом сада Закону врло мала) на систем командовања. Мислим на права одлучивања о таквим правима као што су статус војних и цивилних лица. Дакле, послодавца треба притиснути притужбама па и тужбама судовима. Када то учини више лица никоме није свеједно.

Друга ствар. Када се раде прописи они увек оду и тзв, јавну расправу. Барем у ЈНА, па и ВЈ је била пракса да се нацрти увек доставе секторима, управама, командама оперативних састава, а они најважнији и тактичких. Они погледају и доставе примедбе. Састављач на основу примљених примедби и предлога сачињава коначни предлог који иде на усвајање. Код усвајања већину у колегујуму је занимало шта је рекла трупа. Наравно да се све не може усвојити, али врло је важно да ли у секторима и управама има оних који ће се борити за оне у трупи. А тврдим да се може ако си упоран. Најчешћи проблем је био да огромна већина, посебно у трупи, али и у управама не жели или нема навику да чита нацрте. Реагују тек када се усвоји.

[Adler]

Pa svedoci smo valjda kako i koliko su tužbe i sudske odluke, makar bile i masovne, "efikasno" sredstvo za to.

A i to što se trupa složi ili ne složi sa nacrtom zakona, može ali i ne mora da ima ikakvog uticaja, kao što ni sam nacrt nije nedodirljiv jer i Vlada i Parlament mogu da ga menjaju po sopstvenom nahođenju. Dug je i neizvestan put dok on postane zakon.

Inače, jel se neko seća da je nacrt Zakona o VS sadržavao i odredbu da se službom pod otežanim uslovima podrazumeva i podmornička služba u Rečnoj flotili.    Toliko o kvalitetu samih nacrta.

[dzumba]

То је убацио неки пешадијски морнар .

[Boro Prodanic]

Inače, jel se neko seća da je nacrt Zakona o VS sadržavao i odredbu da se službom pod otežanim uslovima podrazumeva i podmornička služba u Rečnoj flotili.    Toliko o kvalitetu samih nacrta.

Ne mogu da verujem, mislim da je u pitanju vic.