Официри неће радо у синдикат

[Rade]

То је убацио неки пешадијски морнар .

Pre će biti da je to ubacio neko od nabedjenih pravnika, koji su sumnjivo stekli diplomu pa je sve nacrte radio prepisivanjem starihi zakona uz kozmetičke izmene. Ima ih tušta i tma. A veze sa vojskom nemaju.

[mandalina]

Ni jedna vojska sa područja bivše JUGE ne drži se svih regulativa i zakona koji pokrivaju status pripadnika tih vojska. To ne govorim na pamet nego govorim na osnovu sve večega broja kolektivnih i individualnih tužbi. Pa sindikati su čisti odraz tih nerješenih odnosa.
Boro dobro kaže da ne vidi potrebe za sindikatima u sistemima gdje je sve rješeno putem zakona i ostalih regulativa. Ali stvar je ovakva kakva jeste. Odgovorni puno puta rade svojevoljno. Pa kad neko ministarstvo gubi tužbe i plača skupe odvjetnike, kamate i sve ostale troškove niko od tih neodgovornih ljudi nije pozvan na materialnu odgovornost.    

[Adler]

Rade je u pravu. Glavnu reč vodio je jedan magistar a danas profesor jednog privatnog fakulteta (na kome su svi stručnjaci opšte prakse) koji nije služio vojsku, ali je bio član NVO pa kao takav "ekspert za reformu sistema odbrane". Bilo je potrebno samo da temeljno popljuje prethodni zakon (koji su ipak pisali istaknuti vojni pravnici) ali mu nije smetalo da ga prepiše, pa tako prepisao i podmornice. Imam nekoliko knjiga kako je tekla reforma vojske, to je za Bogu plakati koje tu sve učestvovao, kakva su bili argumenti...

[Boro Prodanic]

Prethodne diskusije upravo potvrđuju moju tezu: kad se srede stvari u sistemu, sindikata neće trebati tamo gde im nije mesto.

[micha]

   Tek sad se priključih i vidim da je moja opaska izazvala debatu. Nisam član rukovodstva nijednog sindikata već sam hteo da ukažem na netačno iznete informacije objavljene u Novostima. Što se tiče primedbe da sindikatima nije mesto u vojsci, o tome je država dala svoj sud još 2008. kada je  zakonom o Vojsci Srbije dozvoljeno sindikalno organizovanje. Otpor i neslaganje sa ovim vidom radničkog organizovanja je prisutno od početka pa je tako MO donelo uredbu o SO tek 2011.g. a osporavanja traju i danas, kao što možemo pročitati i na ovom forumu. Za visoke oficire i vojne penzionere koji su svoja statusna pitanja već ostvarili, tj. rešili su na odgovarajući način stambeno pitanje, imaju primanja dovoljna da mogu dostojanstveno da žive, deca su im završila školovanje, profesionalno su dosegli položaj shodno svom činu i stručnosti, sindikatu nema mesta u vojsci jer bi sada, ne daj bože, i neki podoficir ili profesionalni vojnik mogao da zatraži nešto od toga za sebe i svoju porodicu. Sujeta i zavist su u državnoj službi na ovim prostorima odvajkada bili generator zuluma i loših međuljudskih odnosa.

   Neko od članova je pitao da mu se navede 10 pitanja koje je sindikat rešio  u vojsci, a ja ću probati da navedem nekoliko koje je rešio jedan od sindikata koji je aktivan u mom okruženju i to za nepunih godinu dana od osnivanja sindikalne podružnice.

   1. U članku Novosti je pomenuta smena komandanta koji je zloupotrebljavao položaj, između ostalog zabranjivao je sindikalno organizovanje u svojoj jedinici i koji je nakon intervencije sindikata smenjen.

   2. Članovi sindikata imaju pravo na besplatnu pravnu zaštitu i zastupanje advokata kako pred vojno-disciplinskim organima tako i pred redovnim sudom. Takođe sindikati preko svojih zastupnika ulažu primedbe i sugestije prilikom javnih rasprava o navedenim zakonima koji su u toku, zastupajući prava zaposlenih.

   3. Jedan deo sindikalne članarine se izdvaja za polisu osiguranja koju imaju svi članovi i obuhvata obeštećenje u slučaju teške telesne povrede i smrti kako na poslu tako i van posla svih 24 sata u zemlji i inostranstvu, na kopnu, nebu i vodi. Tu je obuhvaćeno i putovanje na posao i sa posla pošto novi zakon o zdravstvenoj zaštiti više ne pokriva ovaj slučaj pa se povreda prilikom dolaska na posao ne smatra povredom na radu.

   4. Besplatna podela Novogodišnjih paketića za decu članova mlađu od 10 godina.

   5. Mogućnost nabavke artikla hrane, odeće, obuće, bele tehnike, kućnih aparata, nameštaja i ostale robe široke potrošnje po nižim cenama na više mesečnih rata putem administrativne zabrane.

   6. Mogućnost nabavke ogreva takođe po nižim cenama i putem AZ

   7. Mogućnost kupovine goriva za automobile po sniženim cenama na nekoliko lanaca benzinskih pumpi širom Srbije putem vrednosnih kartica izdatih posebno za članove sindikata,kupovina rezervnih delova  na rate, mogućnost registracije automobila na više rata putem AZ uz nižu cenu i besplatan tehnički pregled i pranje vozila.

   8. Mogućnost korišćenja usluga turističke agencije za porodična letovanja, zimovanja, izlete putem administrativne zabrane .

   9. Mogućnost nabavke optičkih pomagala i lekova takođe na odloženo i AZ.

  10. Organizovanje sindikalnih prodaja više prodavaca robe široke potrošnje koji dolaze na lice mesta, u garnizon.

   Gore navedeno je samo deo aktivnosti koje vrše sindikati, ono što mi je prvo palo na pamet pošto nisam aktivista i nisam potpuno u toku sa radom sindikata. Možda će većina reći da su to ,, polutke i ogrev kao za vreme SFRJ ''  ali je suština u sledećem. Profesionalni vojnici kao najbrojniji pripadnici sistema odbrane su zaposleni na određeno vreme, po ugovoru i jako teško mogu dobiti kredit ili čak dozvoljeni minus kod komercijalnih banaka preko kojih primaju platu zato što nisu stalno zaposleni.

   Isto tako odloženo plaćanje je vezano sa čekovima koje neke banke uopšte nemaju kao vid plaćanja ili su jako restriktivne kada je njihovo izdavanje u pitanju, što je do sada otežavalo kupovinu na odloženo. Putem administrativne zabrane se sredstva odbijaju od plate prilikom obračuna u VRC tako da nema potrebe za  dodatnim troškovima. Osim toga većina prodavaca koji imaju prodajne objekte širom zemlje, rado žele da privuku potrošače kojih ima preko 4000 a pri tom imaju sigurna primanja i efikasno računovodstvo koje omogućava redovnu naplatu dogovorenom dinamikom, pa ne žale kada daju popust i otplatu na više rata nego kada posluju sa običnom mušterijom.

   Paketići su možda smešan primer ali jasno prenose poruku pripadnosti jednoj organizaciji. Naši najmlađi više ne moraju da se stide kada njihovi vršnjaci čiji roditelji rade u javnim poreduzećima i uspešnim privatnim firmama počnu da se hvale šta su dobili u tatinoj firmi za Novu godinu! Ma koliko bilo skromno, mališanima mnogo znači kada na predstavi koju je organizovao vojni sindikat vide svoje školske drugove u tolikom broju čiji roditelji takođe rade u vojsci a to do tada nisu znali.

   Pitanje nabavke ogreva na rate je verovatno smešno nekome ko stanuje u trosobnom stanu sa centralnim grejanjem izgrađenim i dobijenim u Titovoj eri. Zamislite profesionalnog vojnika koji odlazi na zadatak van mesta stanovanja u trajanju od 45 dana zimi i ostavlja nezaposlenu suprugu sa malom decom u iznajmljenom stanu sa zalihama ogreva (i svega drugog ) za desetak dana tj. do plate. To su stvari o kojima sam pisao u prethodnom postu, o kojima zna i komandant kao poslodavac ali ne može ništa konkretno da preduzme osim da ga oslobodi zadatka, što je uglavnom nemoguće jer mora odrediti drugog koji takođe ima nerešene egzistencijalne probleme.

   Nabavka goriva, održavanje i registracija vozila je ključno pitanje za većinu a pogotovu nižerangirane pripadnike vojske koji imaju skromnija primanja, zato što današnji vojnici putuju i po 70 km u jednom pravcu svaki dan, jer se usled smanjenja broja garnizona i reorganizacije vojske došlo u situaciju da zbog ostalih članova porodice koji se školuju ili su zaposleni u mestu u kome je nekada bio garnizon glava porodice sada mora da putuje na posao u drugi grad. I ovo će biti potpuno neshvatljivo nekome ko se cela veka vozio besplatno vojnim autobusom ili je dobijao besplatno markice za gradski saobraćaj a kada ode u prekomandu čekao ga je službeni stan.

   Što se tiše pitanja štrajka, on nije jedini vid sindikalne borbe a nije uvek ni efikasan. Ni sindikati policije nisu u početku imali pravo na štrajk pa su se vremenom izborili, kao što su se izborili za mnoge druge stvari od značaja za sve zaposlene u policiji, bez obzira da li su članovi ili ne. Inače, jedan od policijskih sindikata od prvog dana sarađuje sa vojnim sindikatom i njihovi aktivisti savetima i iskustvom su se ponudili da pomognu svoju sabraću koja takođe rade u sistemu bezbednosti.

   Osnovni cilj sindikata u ovom trenutku je potpisivanje kolektivnog ugovora koji će precizno, bez mogućnosti da se zaobiđe ili svojevoljno tumači, definisati prava i obaveze zaposlenih i poslodavca. I ovo će verovatno smetati Titinim pitomcima jer će se sada znati šta je čiji posao pa neće moći da se izbegnu obaveze i da se prebace na potčinjenog. Takođe ni krokodil više neće moći da leti, samo nisko, jer je tako kazao kapetan pa zato i ne čude ovolike opaske i podsmevanje. Čekam samo da restriktivne mere vlade potkače i vojne penzionere, da vidite kako će i oni početi da se sindikalno organizuju a sada se zajedljivo smeju rezultatima rada sindikata koji postoji nešto više od dve godine. Ne znam da li će se i onda držati samo zakona i smatrati da je dovoljno to što je propisao zakonodavac da bi se pristojno živelo.

   



   

[Boro Prodanic]

Za visoke oficire i vojne penzionere koji su svoja statusna pitanja već ostvarili, tj. rešili su na odgovarajući način stambeno pitanje, imaju primanja dovoljna da mogu dostojanstveno da žive, deca su im završila školovanje, profesionalno su dosegli položaj shodno svom činu i stručnosti, sindikatu nema mesta u vojsci jer bi sada, ne daj bože, i neki podoficir ili profesionalni vojnik mogao da zatraži nešto od toga za sebe i svoju porodicu.

Ne znam šta da dobije podoficir ili vojnik, čin majora, potpukovnika, platu majora, potpukovnika?

Micha, samo da ne bude neke nejasnoće: od 26 godina službe stan sam imao nepunih 10. Od 8 prekomandi iz grada u grad, ni u jednoj me nije čekao stan. Putovao sam vojnim autobusom Pula-Fažana (oko 9 km) 4 godine, svojim kolima Bar - Zoganje (32 km) 2 godine, Bar - Tivat (62 km) 6 meseci, Bar - Skočiđevojka (27 km) 4 godine, ponovo Bar - Tivat 1 godinu.

Ni jedno egzistencijalno pitanje nije mi rešila vojska, od penzije ne mogu da živim pa evo već 7 godina radim... a ipak sam protiv sindikata u Vojsci. Što ne ide, ne ide.

Da li neko zna imaju li američki vojnici sindikat, ili britanski, francuski?

[brodarski]

Sindikalisti u vojsci mogu dosta toga napraviti. Kad se smanji osobni standard pokrenu motoriziranu brigadu i dođu prid vladu. Pare ili život! Pa neka se vladajući češu. Od svega toga nema ništa. Još jedna umjetna magla na ovim prostorima. Tako već skoro iljadu i pet stotina godina. Zato vladajući vladaju i podvaljuju narodu rog za sviću. Kad se uvelo samoupravljanje jedan radnik iz šibenske tvornice išao je u mirovinu. Lipo ode u direktora i kaže da mu se isplati njegov dio. Direktor zinuo a radnik vidi kako su ga nasamarili sa samoupravljanjem. Tako i sa sindikatom u vojsci. Sindikalisti su produžena ruke vlade i ministarstva obrane a sindikalci masa za manipulaciju. Sve će se to jednog lipog dana viditi i razjasniti.

[dzumba]

2. Članovi sindikata imaju pravo na besplatnu pravnu zaštitu i zastupanje advokata kako pred vojno-disciplinskim organima tako i pred redovnim sudom. Takođe sindikati preko svojih zastupnika ulažu primedbe i sugestije prilikom javnih rasprava o navedenim zakonima koji su u toku, zastupajući prava zaposlenih.

Pa ovo je i bilo ranije, dok je postojao sindikat civilnih lica u JNA (VJ). Bio sam član veća na VDS-u kada je tužena došla sa advokatom koji joj je obezbedio sindikat.  Generalno korisno, ako je advokat dobar i srčan.

Sve drugo što je nabrojano kao uspeh, možda to i jeste, ali nije suština postojanja sindikata. Zato i neće mnogo postići. Koliko ja primećujem sindikalci nemjau viziju.

Inače, što se onih privilegija penzionisam i aktivnih visokih oficira tiče ne vidim šta je tu sporno. Vojska je od kad postoji "kastinska" organizacija. Hiljadama godina i niko to nije promenio. Pokušali u Crvenoj armiji tokom revolucije (bira se komandant tako što potčinjeni glasaju, nema činova, i td.) da uvedu demokratiju. I, nije išlo. Počeli da gube bitke. Vratili sve na stari i pobedili. Čak i takva kakva je vojska i njen sistem su pravedniji od civilnog sistema. Znam jer sam radio u oba sistema. U civilnom sistemu možeš zaposlenog da otpustiš dok si rekao "keks". U ugovoru o radi uneseš šta sve ne sme, odnosno šta je sve prekršaj. Na primer da kasni na posao, ili da pobegne sa posla ranije. Samo ga uhvati u šteti, to dokumentuj i poštuj zakonom propisani postupak. Nikakva sud, inspekcija, advokat ni sindikat tog neće spasiti od otkaza. U vojsci to baš i ne može tako. Postoji procedura, pa olakšavajuća okolnost, pa sitna deca mlada žena, obrni okreni, prođeš sa opomenom. U privredi firme se ne bave socijalnim aspektom. To je posao države.

Sindikat je nastao sa namerom da se radnici, radnička klasa, sada zaposleni, izbore za pravedniju raspodelu dobiti i viška vrednosti. Privredne i javne fimre rade na principu sticanja dohotka (zarade). Oni zarađuju i troše i ostavruju dobit ili gubitak. Namera sindika je da se dobi (zarada) pravednije podeli, a ako ima gubitaka da ne idu na teret zaposlenih. Vojska, policija i njima slične državne službe ne stvaraju dohodak, ne proizvode višak vrednosti. Bar ne direktno, ali posredno učestvuju i stvaranju društvenog proizvoda. Njima država odreže bužet (iz društvenog proizvoda) i to je to. Vojska je element sile a to (sila) je važan (najvažniji) sadržaj svake vlasti. Svaki vlastodržac zna za to i vodi račanu da institucijama sile, koje ga i drže na valsti, da koliko treba i može. Ne može davati više jer će ugušiti one koji proizvode i njemu plaćaju danak (porez) kojim on opet plaća vojsku, policiju, administraciju i sl. Dakle, sindika u vojsci ne može nikad da ostavri ulogu zbog koje je i svojevremeno nastao. Nema neposredne, vidljive dobiti i viška vrednosti koji se može deliti. Zato će se i dalje baviti sporednijim stvarima koje je već Mića opisao. Budžet je tuđi višak vrednosti i dobiti koji je vlast "otela" drugima. Može delimično uticati da se popravi standard zakidanjem drugim korisnicima budžeta ili smanjenjem izdvajanja za opremanje ili obuku, čime samo "skače sam sebi u stomak" jer narušava sposobnost institucije sile  pa na kraju može dovesti upitanje i svrhu postojanja. To pitanje statusa pripadnika vojske i drugih institucija sile se rešava zakonima. Ti zakoni i "proizvode privilegije" o kojima sam malopre govorio jer obezbeđuju funkcionisanje sistema, bez obzira koliko se to sindikalcima i onima koji nisu vojna lica to ne dopadalo. Samo tako ovaj sistem funkcioniše. Kad se pronađe nešto bolje, kad dođemo u besklasno društvo, što bi rekao Marks, neće biti rata, ni vojske, pa ni privilegija. A ni sindikata.

[micha]

   Naravno da nam niko drugi ne može pomoći dok mi sami to ne uradimo. Sindikati i nisu Zemlja Dembelija koja će neradnicima i simulantima omogućiti pravnu zaštitu i doživotnu sigurnost na račun drugih. Verovatno je dosta članova i pristupilo s ciljem da isteruju neku svoju pravdu misleći da pri tom imaju podršku. Slažem se da od sindikata čiji su čelnici regularno na državnom platnom spisku, tj. dobijaju platu od vlade, ne možete očekivati bog zna šta. Zato i imamo situaciju da se pominje izmena zakona o radu kojom će se još više smanjiti naknada za vreme bolovanja, prilikom korišćenja godišnjeg odmora primaće se samo pola plate, poslodavac je u obavezi da otpremninu otpuštenom radniku isplati samo za godine provedene u njegovoj firmi, otkaz će se moći dati zaposlenom bez obrazloženja, u penziju će se ići tek sa navršenih 65 godina života nezavisno od ostvarenog staža i slične stvari za koje su se zadnjih 200 godina sindikalni aktivisti i radnici celog sveta krvavo borili, neki od njih i životom platili da bi se dostigao određeni nivo prava radnika. Sadašnje vođe sindikalaca su to sve bacili u vodu zarad navodnog stvaranja povoljne poslovne klime za strana ulaganja, a više zbog svojih tantijema.

   Nebitno je da li će sindikat i na koji način, moći u vojsci da olakša život i omogući bolje uslove rada, važno je da se problemi prepoznaju i prvi put javno iznesu pred nekoga ko može da ih reši a da to ne bude preko tužbi, grupnih podnesaka i optužnih raporta. Socijalni dijalog je svakako uvek dobrodošao i u većini slučajeva može rešiti problem.

   Postojanje pravnog zastupnika u dosta slučajeva može i savetom odagnati dileme i nedoumice zaposlenog kada oseti da je ugrožen. Do sada smo imali savetodavnu funkciju u okviru komandovanja koja se sastojala u tome da kada pretpostavljenom iznesete svoj problem, bilo iz službe bilo privatni, on bi kao magarac počeo da nabraja kako se isto to i njemu nekada desilo stavljajući sebe kao i uvek na prvo mesto govoreći: I ja... I ja... I ja... tako da se problemi na taj način nisu mogli rešiti već bi se žalioc nanovo uplašen okrenuo i nikada više ne bi mu palo na pamet da se dotičnom požali.

   Već sam pisao o uspešno organizovanim vojnim sindikatima u okruženju, a kao uzor svima služe Nemački i Australijski. Naravno da i u zapadnim vojskama postoje sindikati. O tome se ne priča puno jer je to za njih sasvim normalna stvar i to je način na koji zaposleni ostvaruju svoja prava. To isto stoji i u našem zakonu o radu pa ako nema sindikata onda su i mogućnosti za njihovo ostvarivanje male. Naime, ostvarivanje nečijeg prava nije stvar sistema niti njegovog uredjenja već lična stvar svakog pojedinca. Dok dete ne zaplače majka ne da sisu! Jako je naivno očekivati da će o mojim pravima brinuti pomenuti pravni stručnjak koji u zakonu o vojsci Srbije tretira podmorničare u RRF-u. On i njegovi saradnici iz ministarstva koji pišu predloge zakona i uredbe kroje guber prvenstveno prema sebi i svojim apetitima, dok za rudare u trupi postoje samo obaveze i kaznene odredbe. Beneficije i povlastice mogu ostvariti jedino kao podmorničari na Savi...

[Rade]

1. U članku Novosti je pomenuta smena komandanta koji je zloupotrebljavao položaj, između ostalog zabranjivao je sindikalno organizovanje u svojoj jedinici i koji je nakon intervencije sindikata smenjen.

Vili je uhapšen na osnovu akcije VBA, nije tu sindikat ništa pomogao (sem ako organi VBA nisu bili članovi istog pa se to tako gleda).

Administrativne zabrane postoje već godinama, kao i sindikalna prodaja po garnizovniam (čije su cene najčešće skuplje nego u gradu).

[micha]

   Naravno da sindikat ne može da smenjuje komandante, to je posao onog ko ga je postavio ili vojne bezbednosti. U pozadinu celog slučaja ne mogu da ulazim, ali je činjenica da u navedenom ima nekog udela sindikata čim se o tome piše u novinskom članku. O nekakvom demokratskom kadrovanju nikad niko nije govorio, niti će sindikat to ikada tražiti jer je to nemoguće i kontraproduktivno, a i zakonom zabranjeno.

   Tačno je i da administrativne zabrane odavno postoje ali su do sada u vojsci bile moguće samo u slučaju da prodavac ili firma koja pruža uslugu sama obavi posao oko potpisivanja ugovora sa VP. Sada je to delatnost koju obavlja sindikat koji za račun svojuih članova bira sa kom će da sarađuje i potpisuje ugovor ( ili ga raskida u slučaju neispunjavanja istog ) sa određenom firmom i garantuje ispunjavanje ugovorenih obaveza. Takođe, ugovara cenu robe ili usluge kao i dinamiku otplate u cilju postizanja niže cene za članove a za firmu povećanje prometa. Rezultat je masa potpisanih ugovora sa mnogim poznatim trgovinama širom Srbije što sigurno na neki način omogućava nešto veći standard članovima sindikata, čime se povećava njihov osećaj pripadnosti sistemu odbrane i povećava motivisanost, između ostalog.

   Korišćenje izraza "kastinska" verovatno treba da naglasi privilegovani položaj jednog dela društva u odnosu na ostale. Inače kastinska podela je tipična za Indiju i označava pripadnost jednom socijalnom sloju ljudi samo na osnovu rođenja, bez mogućnosti mešanja i prelaska iz jedne u drugu što nije baš primenljiva za pripadnike vojske. Naročito ako znamo socijalno poreklo i dosegnuti nivo privilegija.

   Definicija sindikata kao načina za pravilniju raspodelu dobiti je preuzeta iz samoupravljanja i SSSJ-a ( koji je 90-tih prerastao u SPS ) i nije primenljiva u sadašnjem tržišnom načinu proizvodnje. Eventualno, sindikat može da utiče na pravedniju raspodelu sredstava iz budžeta namenjenih platama zaposlenih, da ne bude baš po principu " može biti samo jedan" već da se sagleda i socijalni momenat svih pripadnika. Jednostavno, sindikat je potreban zato što su poslodavci tako definisali u zakonu o radu kao jedini način zastupanja interesa zaposlenih i to je to. Ništa više i ništa manje...

[Rade]

Garant ispunjenja obaveza jeste obrazac administrativne zabrane koji potpisuje i overava VP i šalje u VRC, a ne gospodin predstavnik sindikata. Ne isplaćuje on platu pa da garantuje već računski centar MO. Njih je bilo i dok nije bilo sindikata. Takodje, ko god se obratio vojnoj pošti, dobijao je dozvolu da ponudi robu zaposlenima, koja je plaćana, vidi čuda - preko administrativnih zabrana.

Ali, kako god - dok god ne shhvate da je vojsci potreban jedan sindikat, a ne 5 ili 55, dok ih ne predstavlja neko normalan po garnizonima, umesto dosadašnjih etalona za nerad i zabušavanje, dok ne dobiju neki alat pritiska na poslodavca - brdo ljudi nema nameruda se učlani. To je to.

Usput, da li je oslobodjen onaj šef sindikata što beše 'apšen onomad?

[dzumba]

Како у пракси делују синдикални лидери у полицији може се прочитати у овом тексту "Политике": http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ko-u-policiji-radi-sat-vremena-a-ko-ni-minut-za-150_000-dinara.lt.html

Бојим се да ће слично испасти и у војсци. Познато ми је (видео уживо) како то најчешће функционише у великим државним (јавним),а богами и у приватним предузећима (где има синдиката). Синдикални лидер има посебну канцеларију (кабинет, барабар са директорима), плату као и директори, службено возило, и наравно бори се за права запослених колико може, јер своја је права најчешће остварио. Менаџмент га тако "купује" па на крају увек буде како власници или министри хоће. Привилегије у војсци су барем системски уређен, а у синдикатима? Не говорим о право на одсуство са посла због синдикалних обавеза већ о службеним возилима, високим платама (и уз плате што следује), шуровањем са директорима и сл.

Истине ради, радећи у неколико приватних фирми наишао сам и на ситуацију у једној од њих да су оба председника репрезентативних синдиката били врло добри радници, одговорни и часни људи којима лично нико није могао да замери ништа. Шта више, као радници, служили су за пример другима. Као преговарачи у име синдиката били су "тврди" и упорни, али и уважавани од менаџмента. Имали су право на одређени број сати синдикалног рада, али врло ретко су то користили. И увек би то на време најавили свом руководиоцу како би им одредио замени док су одсутни. Службена возила нису имали нити су тражили. Нажалост такви су ретки. Волео бих да такви буду у војсци: скромни, радни, стручни, морални, одлучни и људи који имају визију.

[micha]

   Zaista ne vladam bezbednosno-obaveštajnim podacima pa ne znam za pomenutog šefa sindikata. Ova opaska verovatno treba da predstavi sindikate kao leglo lopova i kriminalaca, koliko ja to razumem. Pomenuo sam već sujetu i zavist kao opšteprihvaćene norme ponašanja na ovim prostorima pa me ne čude i ovakve stvari. Verovatno su i preko 4000 članova sindikata uglavnom zreli za hapšenje, ili bi im bar trebalo time pripretiti. Kad već DB to nije uradio ajde da to pokrenu dušebrižnici koji, jest' da nemaju nikakve direktne veze sa temom al' ajde da i oni nešto kažu. Pričajte usta ne ostala pusta...

   To što je neko član nekog sindikata ili čak deo uprave, ne oslobađa ga disciplinske i krivične odgovornosti za ono što je počinio. Pokretanje postupka protiv bilo kog člana sindikata koje ima za pozadinu njegovu sindikalnu aktivnost ili se time namerava sprečavanje sindikalne delatnosti, direktno ili indirektno, predstavlja grubo kršenje zakona a na kraju i Ustava. Takav slučaj bi sigurno izazvao burnu reakciju bilo kog sindikata uz učešće svih sindikata i medija kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Odsutnost bilo kakve reakcije u pomenutom slučaju jasno ukazuje na ograđivanje sindikata. Sindikat i nije udruženje časnih sestara pa da među članovima nema onih koji se ogreše o zakon, to niko nije ni tvrdio.

   Što se tiče adm. zabrana ponovo ću ukazati na postupak potpisivanja ugovora opisan u prethodnom postu. Sindikat kao pravno lice, tj. registrovano udruženje građana ima svoj pečat, PIB, plaća porez i ima obavezu da vodi knjige pa kao takvo može da posreduje u transakcijama između prodavca i članova sindikata kao kupca i da garantuje za ispunjenje obaveze. Prosto rečeno, nastupa kao ozbiljna firma kada sklapa ugovore za nabavku robe ili pružanje usluga, a ne kao do sada: preduzetnik koji ima nekog poznanika u komandi, a zainteresovan je da posluje sa zaposlenima u VP, dolazi u kasarnu i traži prijem kod komandanta ili nekoga ko može da mu omogući potpisivanje pomenutog ugovora, opterećujući pomenuta lica obavezom koja im nije prevashodi predmet delatnosti. Postoji veliki broj zainteresovanih firmi u civilstvu koje bi rado poslovale sa pripadnicima vojske, ali do sada nisu imali adekvatan pristup niti su znali kako da ostvare kontakt sa nekim ko je merodavan. Uostalom, u garnizonima u kojima je sindikat aktivan zaposleni mogu da primete višestruko povećan broj ponuda za sindikalnu nabavku na oglasnim tablama koje je komandant kao poslodavac dužan da obezbedi.

   Rukovodstvo sindikata se bira na sastancima koji se zakazuju periodično ili po potrebi na zahtev bilo kog člana podružnice. Mandati predsednika, sekretara i blagajnika u sindikalnoj podružnici kao osnovnom i najnižem nivou organizovanja traju određeni period, nakon čega se pokreće ponovni izbor koji može biti pokrenut i ranije ukoliko neko od članova ima primedbu na njihov rad. Rukovodstvo se ne postavlja naredbom ili nečijom slobodnom voljom već ga bira članstvo koje ga isto tako može i smeniti. To je taj demokratski princip koji važi isključivo za rukovodstvo sindikata a ne i za komandni kadar u jedinici, kako se na ovom forumu predstavlja.

   Prigovor prethodnog učesnika na predstavnike sindikata po garnizonima je neumesan kao i njihovo etiketiranje, pogotovu ako isti nije član sindikata. Ukoliko pomenuti predstavnici ne odgovaraju članstvu biće lako zamenjeni, a ako im odgovaraju ne vidim zašto to smeta onima koji nisu članovi. Članstvo je dobrovoljno, svako ko se učlani može uvek da se iščlani i to je takođe još jedan primer demokratičnosti. Ovo će pogotovu zaboleti protivnike sindikata jer znam da se saradnik službe bezbednosti lako postaje ali se nikad ne izlazi.

   Razloga zbog čega se veći broj od pomenutih 15% pripadnika vojske ne učlanjuje ima više. Pored dugogodišnje opstrukcije od strane samog MO koje 3 godine nije moglo da donese uredbu o sindikalnom organizovanju u vojsci, što je takođe jasna poruka zaposlenima o stavu ministarstva, prisutno je odugovlačenje i tihi bojkot od strane poslodavca kada su u pitanju njihove zakonske obaveze prema sindikatu, a tiču se obezbeđivanja prostorije, tehničke podrške,telefonske linije, oglasnog prostora pravdajući se da nema sredstava i sl. To dalje izaziva uzdržanost pripadnika koji čekaju da vide kako će proći ovi što su se prvi učlanili, pa ako ih ne po'apse i ne oteraju, učlaniće se i oni. Sam demokratski princip na kojem je sindikat organizovan, verovali ili ne, takođe utiče na nešto manji broj oficira članova. Prvo zbog ličnih ambicija, jer smatraju da će oni nekad doći na položaj poslodavca sa čime bi njihovo članstvo u sindikatu bilo nespojivo, a drugo zbog toga što se rukovodstvo bira javnim glasanjem a ne po osnovu čina, funkcije ili platne grupe. Jedan od tih tradicionalnih postulata sam već pomenuo ranije. Stariji pripadnici koji su uglavnom rešili, na ovaj ili onaj način, svoja egzistencionalna pitanja sada nisu zainteresovani za ono za šta se sindikat zalaže ( deca su im velika za paketiće,ogrev im  ne treba-imaju centralno, zimnicu sami proizvode na svojoj vikendici i sl. ) i ne žele da se odreknu 1% mesečne zarade koliko iznosi sindikalna članarina, jer 1% puta 12 meseci su jako velike pare koje i tako neko drugi troši... Dosta su na loš imidž uticale i ovakve glasine i neizgovorene pretnje ali sindikalni prvaci mogu biti zadovoljni ovolikim brojem članova koji siguran sam višestruko prevazilazi broj pripadnika MO i vojske koji su ujedno članovi gradske biblioteke.

   Razlog zašto ima 5 sindikata u vojsci a ne jedan je taj što su prvi sindikat osnovali bezbednjaci da bi videli kako će to da funkcioniše a i da budu u toku ko se to buni. Potom su  zaposleni, kada su videli da je to samo zamazivanje očiju, počeli da osnivaju sindikate u svojoj branši pa tako imate sindikat mehaničara na Batajnici u okviru Mome Stanojlović i sindikat vojnih lekara na VMA. Neki od ovih sundikata su prišli nezavisnom sindikatu Srbije a ostali su u pregovorima sa VSS, koji iako najmlađi ima največi broj članova. Jednostavno, sindikat koji postigne broj članova više od 15% od ukupnog broja zaposlenih ima svojstvo reprezentativnog pa kao takav ima svog predstavnika u ministarstvu koji ravnopravno učestvuje u donošenju odluka i podzakonskih akata koji se tiču prava radnika. Osim toga na taj način se postiže transparentnost u donošenju važnih odluka pa ako ništa drugo članovi će bar znati šta im se sprema. Razvlačenje članstva ima za cilj da se spreči bilo kom sindikatu da postigne reprezentativnost kao jedan od alata kojim mogu vršiti uticaj na poslodavca. DB može preuzeti jedan ili dva sindikata, ali će mnogo teže kontrolisati svih pet u istoj meri.

   Predsednici vodećih sindikata u Srbiji primaju platu kao zaposleni u Vladi, gde koriste prostorije i službeni auto pa je to možda i razlog nepoverenja u sve sindikate generalno i to sa punim pravom. Nisu svi isti a pravi primer je policija koja, iako ima nekoliko sindikata, uspeva da ostvari prava zaposlenih koja sigurno ne bi dobili zdravo za gotovo od poslodavca.

[dzumba]

Pored dugogodišnje opstrukcije od strane samog MO koje 3 godine nije moglo da donese uredbu o sindikalnom organizovanju u vojsci, što je takođe jasna poruka zaposlenima o stavu ministarstva, prisutno je odugovlačenje i tihi bojkot od strane poslodavca kada su u pitanju njihove zakonske obaveze prema sindikatu, a tiču se obezbeđivanja prostorije, tehničke podrške,telefonske linije, oglasnog prostora pravdajući se da nema sredstava i sl.

Не могу да верује. Па за синдикалну активност не треба никаква уредба. За синдикалну активност не требају посебне канцеларије, телефони и сл. Потребна је воља чланова и спремност да се понешто и жртвује (време,живци,  неки динар са свог мобилног телефона и сл.). Ово што се наведи као потреба (просторије, телефонске линије и сл.) може да дође као прилог који апсолутно није нужан.

Razlog zašto ima 5 sindikata u vojsci a ne jedan je taj što su prvi sindikat osnovali bezbednjaci da bi videli kako će to da funkcioniše a i da budu u toku ko se to buni.

А овамо немаш безбедносно-обавештајне подтаке ?

И прочитај први и последњи пасус у свом посту. Па и ти у суштини исто кажеш (у односу на први пасус). Наравно да нису сви исти и да све зависи од мотивације, моралности и способности људи. Ја сам и навео један конкретан супротан пример. Нисам навео назив фирме, али ако те то баш занима могу (на ПП).