Vojni proračuni

[MOTORISTA]

Kina odbija da kaže koliko je povećan vojni budžet
Tanjug   05.03.2018.

"Umereni" rast potrošnje Kine na odbranu u poslednjh nekoliko godina ima za cilj da nadoknadi propuste iz prošlosti, a kineska vojska neće pretiti nikome, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Kine Džang Jesui.

On je, međutim, odbio da saopšti za koliko će se tačno ove godine povećati vojni budžet Kine, navodi AP.

- Poslednjih godina, Kina je umereno povećavala trošak na odbranu, delom zbog toga što smo morali da ispravimo investicije iz prošlosti, a većina je otišla na obnovu opreme i bolje materijalne beneficije za vojnike. Kina je oduvek bila na putu mirnog razvoja i neće pretiti nijednoj zemlji - rekao je Džang, prenosi Rojters. Kina je prošle godine za vojni budžet izdvojila 164,60 milijardi dolara, što je oko četvrtina vojnog budžeta SAD. Vašington, kao i države oko Kine, blisko prate koliko Kina troši na vojni budžet u cilju otkrivanja programa modernizacije vosjke i strateških ciljeva.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Na oružje se troši sve više novca
euronews , M. Ro.  03.05.2018.

Vojni troškovi širom planete procenjeni su na 1.434 milijarde evra, podaci su Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo predstavlja 2,2 odsto ukupnog BDP-a u svetu, čime je po osobi dato samo 189 evra svake godine.

Prvih pet zemalja

Najvećih pet potrošača tokom 2017. godine bile su SAD, Kina, Saudijska Arabija, Rusija i Indija. Ove zemlje potrošile su 60 odsto ukupnog novca namenjenog za vojske u svetu.

Evropa

U totalu Evropa je potrošila 20 odsto na ukupno svetsko naoružanje, odnosno 282 milijarde evra, što je 2,2 odsto manje nego 2016. godine. Zapadna Evropa je najspremnija na izbijanje sukoba sa većinskih 202 milijarde evra. Troškovi Rusije su se smanjli, a Rumunija je povećala budžet. Evropa je relativno stabilna u trošenju, ali to bi moglo brzo da se promeni, jer su Francuska i Velika Britanija već najavile planove za modernizovanje nuklearnog aresnala, a to će biti papreno.

Amerike

Sa 573 milijardi evra, Amerike su u 2017. godini dale ubedljivo najviše novca, čak 40 odsto planetarnog udela. To se u velikoj meri može pripisati ukupnom iznosu SAD od 520 milijardi evra 0,2% manje nego u 2016. godini, ali 13 odsto manje u odnosu na 2008. godinu. U Južnoj Americi, potrošnja Brazila porasla je između 2016. i 2017. godine za 6,3%, možda iznenađujuće s obzirom na trenutna ekonomska i politička previranja u toj zemlji.

Azija

Već 29. godinu za redom raste vojna ptrošnja Azije i Okeanije. Kina je vodeći igrač koji je uložio 13 odsto u 2017. u svetu, odnosno 188 milijardi evera. Kinesko naoružavanje posebno je zabrinulo granične zemlje, koji se ne osećaju lagodno sa njenim ambicijama. Četiri zemlje još su povećale rashode od 2008. godine: Kambodža više od tri puta, Bangladeš, Indonezija i Kina više nego duplo.

Bliski istok

Tačna procena nije bila moguća na Bliskom istoku zbog manjka preciznih podataka Katara, Sirije, Jemena i Ujedinjenih Arapskih Emirata, istakao je SIPRI. Sadijska Arabija svakako je najveći potrošač u regionu i treća na svetu. Pretpostavka kada bi postojali podaci za UAE je da bi bili šesnaesti. Turski izdatak u 2017. godini je 18,2 milijarde dolara, pa je 15. na svetu.

Afrika

Vojni troškovi u Africi opali su tokom prošle godine za 0,5 odsto. Ona je sa 35 milijardi evra dvoipoprocentni deo globalne potrošnje. Alžir je najveći kupac sa 8 milijadi, ali i on je smanjio izdatke za 5,2 odsto od 2016. godine, što je najverovatnije u vezi sa slabim prihodima od nafte i gasa u poslednje vreme.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Francuski predsednik Makron je potpisao zakon o vojnom budžetu kojim je predviđen njegov postepeni rast, sa sadašnjih 1,78% državnog budžeta, na dogovorenih 2% u NATO savezu, do 2025.

Macron signs French military budget into law. Here’s what the armed forces are getting.
By: Pierre Tran

PARIS — French President Emmanuel Macron has formally signed into law a new multiyear defense budget, clearing the way for a funding boost for procurement for the Air Force, Army and Navy.

Macron signed the 2019-2025 military budget law on July 13 at Brienne House, just before the garden party held on the eve of the Bastille Day military parade on the Champs Elysées.

This was a “military budget law of growth,” he said in a speech to the officers and personnel who would take part in the parade the next day. The spending would be at a level unseen for decades, hitting the defense spending target of 2 percent of gross domestic product by 2025, he added, and the move comes at a time when the domestic budget was under strain.

The budget would allow the acquisition of more than 1,700 armored vehicles for the Army as well as five frigates, four nuclear-powered attack submarines and nine offshore patrol vessels for the Navy, he said. The Air Force would receive 12 in-flight refueling tankers, 28 Rafale fighter jets and 55 upgraded Mirage 2000 fighters, he added.

This year will see a €1.8 billion increase (U.S. $2.1 billion) in the annual defense budget to €34.2 billion, of which €650 million is earmarked for overseas deployment of combat troops, he said.

The French Senate and lower house National Assembly had previously examined the draft law, and both had voted in favor of the bill. One of the amendments added to the bill was an annual parliamentary review of spending, intended as a rebuff to the Economy and Finance Ministry, which looks to hold onto the funds.

The budget sets a target of €295 billion over seven years, with one-third of the funds released after 2023, after a general election held in 2022 and a new government enters power. That delay in spending has sparked some political concern.

Besides equipment, the budget law increased spending for the intelligence services, and Macron called for a military space strategy to be drawn up next year, with France working nationally and with European allies.

The budget would allow modernization of equipment for the three services, plug capability gaps and speed up delivery of the gear, he added. Much equipment was worn out, having been heavily used in the field, while funding shortage had delayed programs, he noted.

“It is a question of credibility,” he said.

The modernization strategy should not be just about numbers, as performance should be pursued and the equipment should meet the requirement, he said, calling for “balanced” cooperation between the services and the Direction Générale de l’Armement procurement office.

Company CEOs and the chiefs of staff of the services were also at the garden party, where Macron called for a “partnership with industry,” as industrial and technological capacity should be maintained and developed to support sovereignty. The head of state thanked defense companies for the speed of their work, which allowed France to sign two firm agreements with Germany to work on a new fighter jet and future tank.

The U.S is a “strategic partner” for France, where there is a “reciprocal and exceptional confidence in the military domain,” he said.

There was “another privileged relationship” with the U.K, he said.

“Brexit or not, this relationship is strategic, deep and will continue to deepen,” he added, referring to Britain’s impending exit from the European Union.

France presently commits 1.78 percent of GDP to the military, with spending due to rise to 1.91 percent in 2023 and reaching 2 percent by 2025. The planned annual increase will be €1.7 billion from 2019 to 2022, with an annual €3 billion increase in the succeeding years.

The military budget law went in the right direction, but there were “fragilities,” Christian Cambon, chairman of the Senate Committee for Foreign Affairs, Defense and Armed Forces, said May 29. A large part of the funds would only be released in 2024 and 2025, after a budgetary review in 2021.

Izvor: www.defencenews.com

[MOTORISTA]

Повишица у висини војног буџета Турске
Аутор: Јелена Стевановић уторак, 14.08.2018.

Америка на војску трошила више једино на врхунцу ратова у Ираку и Авганистану

Шеф Беле куће потписао је један од највећих војних буџета у историје Америке, нагласивши да је то „инвестиција која ће ојачати армију САД као никад досад”. Конгрес је изгласао, а Доналд Трамп прекјуче потписао закон за одобрење војног буџета од 716 милијарди долара за следећу фискалну годину, што је за 16 милијарди долара више од актуелних издвајања. Подржаваоци владе сматрају да је председник испунио предизборно обећање о оснаживању оружаних снага јер се изборио да Пентагон добије повећање које је толико велико да одговара вредности целокупног војног буџета земаља као што је Турска (прошле године Анкара је на армију потрошила око 18 милијарди долара).

Како преноси „Вашингтон пост”, Трамп је донео највећи амерички војни буџет после Другог светског рата, кад је реч о основној каси за Пентагон. Кад се урачунају и издаци за ратне операције, који се посебно одобравају, и даље је неприкосновен Обамин закон о потрошњи Пентагона за 2011. годину, „тежак” 726 милијарди долара. Ако би се трошкови рата поново укључили у рачуницу и кад би се још зарачунала и инфлација, Америка је на Пентагон трошила више још само на врхунцу ратова у Ираку и Авганистану, од 2007. до 2012, подсећа „Њујорк тајмс”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Planira se rekordno povećanje budžeta za odbranu
Beta   31. avgust 2018.

Japansko Ministarstvo odbrane zatražilo je danas rekordni budžet za fiskalnu 2019. godinu s ciljem da ojača svoju snagu u vazduhu i svoj antiraketni štit naspram pretnji Severne Koreje i Kine.

Ministarstvo planira da više nego duplira potrošnju na raketnu odbranu, uključujući nabavku skupih američkih arsenala, radi odbrane od severnokorejskih pretnji. Ministarstvo traži 5.298 milijardi jena (40 milijardi evra) za period od aprila 2019. do marta 2020. što je porast od 2,1 odsto u odnosu na prošlu godinu i sedmo uzastopno godišnje povećanje. Japan želi da upotrebi ta sredstva za kopneni sistem presretanja raketa Edžis na dva mesta da pokrije celu zemlju.

Takođe želi da kupi šest lovac F-35 i dva aviona za nadzor Hokaj i namerava da poveća za 30 broj ljudi u vazdušnoj patroli koja danas broji 830 članova. U godišnjem izveštaju objavljenom ove nedelje japansko ministratvo odbrane ocenilo je da Severna Koreja i dalje predstavlja "ozbiljnu pretnju" uprkos diplomatskom napretku poslednjih meseci. Japan je takođe ponovo potvrdio ozbiljnu zabrinutost zbog vojnih i pomorskih ambicija Pekinga, koji polaže pravo na broja ostrva i grebene u Kineskom moru.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Japan planira nabavku dodatnih aviona F-35, bespilotnih helikoptera i novih podmornica.

Japan seeks drones, subs, F-35 jets as part of $243 billion defense-spending plan
By: Mike Yeo     2 days ago

MELBOURNE, Australia — Japan intends to procure more F-35 fighter jets, shipborne unmanned aircraft and submarines, according to newly released midterm defense guidelines and an associated defense plan.

The long-awaited documents, released Tuesday afternoon Tokyo time and formally approved by Japanese Prime Minister Shinzo Abe’s Cabinet, would see Japan spend almost $243 billion on defense over the next five fiscal years, which in Japan begins April 1 and ends March 31 the following year. Known as the National Defense Program Guidelines and the Mid-Term Defense Plan, or MTDP, the documents outline Japan’s defense policy and outlook for the next five fiscal years as the country grapples with the rising economic and military power by regional rival China and the threat posed by North Korea’s nuclear weapons and ballistic missiles.

The biggest news to come out of the MTDP was the confirmation that Japan will seek to add to its buy of an additional 105 Lockheed Martin F-35 Lightning II Joint Strike Fighters, which would include 42 F-35B short-takeoff-and-vertical-landing aircraft, although this was not much of a surprise, as Japan’s Ministry of Defense had briefed a number of reporters about the details prior to the guidelines' release.

With massive F-35 increase, Japan is now biggest international buye. Japan will now buy a total of 147 F-35s, including 42 F-35B models.

But the MTDP provided more details, particularly that Japan plans to acquire 45 F-35s, including 18 "B" models over the next five years, with the remainder of Japan’s F-35 force being the F-35A conventional takeoff and landing variant. The F-35s will allow the Japan Air Self-Defense Force to up its number of fighter squadrons by one, to 13 total, most likely by converting the JASDF’s photo-reconnaissance unit into a fighter squadron as it retires the Mitsubishi RF-4 Phantom aircraft sometime in 2020. The MTDP also said Japan will seek to introduce three shipborne unmanned aerial systems during the next five years, although details were scarce. These will likely take the form of vertical-takeoff-and-landing UAS for operations onboard a new class of eight multipurpose destroyers Japan is currently building.

Defense News learned that Japan has sought information about the Northrop Grumman MQ-8 Fire Scout as far back as 2016, although the government has not committed to an acquisition. Japan’s defense industry is set to benefit from the procurement plans outlined in the MTDP, with several projects being handled by local companies. In addition to modifications of two Izumo-class helicopter destroyers to operate the F-35B, Japan will also bulk up its maritime patrol aircraft fleet with 12 more Kawasaki P-1s expected in the next five years. This will mark a resumption in Japan’s procurement in the type after not having done so in the past four budget cycles.

Under the MTDP, The P-1s would be joined by a more modest increase in airlift capabilities, including three more Kawasaki C-2 airlifters and a similar number of CH-47JA Chinook heavy-lift helicopters, which are locally assembled by Kawasaki under licence from Boeing. The government’s plan also seeks an increase in the country’s defense-related footprint in space and improved cyber capabilities, as well as a buildup of multi- and cross-domain capabilities.

Izvor: www.defencenews.com

[Dreadnought]

Vašington i Peking najviše troše na oružje


Sjedinjene Američke Države i Kina najviše su potrošile na vojsku u 2018. godini, navodi se u izveštaju Međunarodnog instituta za mirovne studije u Stokholmu. Rusija od 2006. po prvi put ispala iz prvih pet zemalja po budžetu za odbranu.

Ukupna svetska potrošnja na oružje procenjuje se na 1.822 milijarde dolara u 2018. godini, što je za 2,6 odsto više nego prethodne, a 5,4 u odnosu na 2009. To predstavlja čak 76 odsto više u odnosu na 1998. godinu, stoji u izveštaju stokholmskog Međunarodnog instituta za mirovne studije (SIPRI).

Najveći potrošači su SAD i Kina sa polovinom ukupne svetske potrošnje.

Vašington je u 2018. godine potrošio 649 milijardi dolara, skoro koliko je osam narednih država na listi ukupno potrošilo na svoju vojsku.

Kina, je u 2018. potrošila oko 250 milijardi dolara, dok je na trećem mestu Saudijska Arabija sa 67,6 milijardi dolara. Na četvrtom i petom mestu su Indija i Francuska.

Rusija je prvi put od 2006. godine ispala iz prvih pet sa potrošenih 61,4 milijarde dolara, što je pad od 3,5 odsto u odnosu na 2017.

Kako se navodi u izveštaju, zemlje centralne i istočne Evrope značajno su uvećale svoju vojnu potrošnju. Poljska je potrošila 8,9 odsto više na vojnu tehniku (11,6 milijardi dolara), dok je rast Ukrajine 4,8 odsto.

Potrošnja Bugarske, Litvanije, Letonije i Rumunije u 2018. takođe je porasla (od 18 do 24 odsto).

Institut je listu napravio na osnovu podataka iz 155 od ukupno 168 zemalja sveta, a na osnovu troškova plata, misija i operacija, kupovine oružja i opreme, kao i istraživanja razvoja.

izvor

[Dreadnought]

Na oružje potrošeno 1,8 biliona dolara


Keš… SAD s Donaldom Trampom na čelu potrošile 649 milijardi dolara, dok je na drugom mestu Kina, koju predvodi Si Đinping, sa 250 milijardi
STOKHOLM - Planeta se priprema za treći svetski rat i potrošnja na oružje je dostigla najveći nivo u poslednje tri decenije, naveo je Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), čije je sedište u Stokholmu.

Tokom 2018. godine u svetu je na naoružanje potrošeno čak 1,8 biliona dolara, najviše od 1988, od kada se beleže podaci.


Tenzije u Aziji

Očekivano, najviše novca na oružje potrošile su SAD s predsednikom Donaldom Trampom na čelu - 649 milijardi, ili čak 36 odsto od ukupne sume. Na drugom mestu je Kina, koju predvodi Si Đinping, sa 250 milijardi. Uporedo s ekonomskim rastom i razvojem, Kina je poslednjih godina konstantno u vrhu izdvajanja na vojnu industriju. Zanimljivo je da su i pojedine članice NATO počele da izdvajaju veće sume za oružje, dok na drugoj strani Rusija već godinama smanjuje vojni budžet.

Porast u kupovini naoružanja izazvan je rastućom tenzijom i rivalitetom između Vašingtona i Pekinga, kao i napetom situacijom u Aziji, gde su Indija i Pakistan izdvajanja za oružje povećali za 3,1, odnosno 11 procenata.

- Glavni pokretači vojne industrije na globalnom nivou su rivalstva između Amerike i Kine, odnosno Indije i Pakistana - kaže Piter Vezeman, istraživač iz Programa za naoružanje i vojnu potrošnju pri SIPRI.

U izveštaju se navodi da Amerika već godinama najviše izdvaja za naoružanje, ali od dolaska Trampa na vlast potrošnja se još više povećala. Tokom 2018. SAD su potrošile najviše na oružje još od 2010.
 

Bili bismo bogatiji

- To je direktna posledica novih programa koje je usvojila Trampova administracija - kaže dr Od Fluran, jedan od direktora u SIPRI.

Kina poslednje 24 godine konstantno na oružje izdvaja pet odsto više nego prethodne. Neizvesnost oko Tajvana i spor sa susedima zbog suvereniteta nad ostrvima u Južnom kineskom moru glavne su brige Pekinga na lokalnom nivou.

Da je novac izdvojen na oružje potrošen na nešto drugo, BDP u celom svetu bi porastao za 2,1 odsto ili bi svaki žitelj planete bio bogatiji za 239 dolara.

izvor

[MOTORISTA]

Predstavljen nacrt budžeta - U američkom Senatu za nabavku aviona predloženo 750 milijardi dolara
Srna  24.05.2019.

Odbor za oružane snage u američkom Senatu predstavio je nacrt budžeta od 750 milijardi dolara za nabavku novih aviona "F-35" kompanije "Lokid Martin".

Predviđeno je ukidanje partnerstva sa Turskom, ukoliko nastavi sa sprovođenjem plana o kupovini ruskih sistema protivvazdušne odbrane "S-400".

Predsednik SAD Donald Tramp zatražio je u martu 750 milijardi dolara za odbranu, a u tom budžetu bilo bi više novca izdvojeno za izgradnju brodova i kupovinu aviona. Odbor za oružane snage u Predstavničkom domu SAD bi u narednim sedmicama trebalo da objavi svoju verziju Zakona o odobrenju za državnu odbranu, koji mora da bude usklađen sa verzijom u Senatu pre usvajanja.

Prema verziji Senata, zakonom će se odobriti sredstva za kupovinu osam borbenih aviona "F-15 iks", jer je trenutna flota od 234 aviona preskupa za korišćenje.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Poljska plaća prisustvo američkih vojnika dve milijarde $, plus režija


SAD i Poljska uspele su da se dogovore o finansiranju boravka američkih vojnika, pri čemu će Poljska jednokratno platiti dve milijarde dolara.

Zatim će snositi troškove režija boravka vojnika, znači struju, vodu, grejanje, odnosno nekoliko miliona evra godišnje, piše poljski list Žečpospolita.

SAD i Poljska završile su političke pregovore o jačanju američkog vojnog prisustva u Poljskoj i u sredu će predsednik Poljske Andžej Duda i SAD Donald Tramp u Beloj kući potpisati politički sporazum koji bi otvorio vrata da se poveća broj američkih vojnika stalno prisutnih u Poljskoj na 6.000.

"Mogu da potvrdim da su politički pregovori o jačanju američkog vojnog prisustva završeni. To je uspeh. Sporazum sadrži sve elemente koje je očekivao predsednik Duda", kazao je državnom Poljskom radiju šef kabineta poljskog predsednika, Kšištof Ščerski.


Pojačanje

Pojačanjem za oko 1.300 vojnika uz preko 3.500 koji su sada u američkoj oklopnoj brigadi razmešteni u Poljskoj na 6.000 vojnika, poljska bi dobila četvrti najveći američki kontingent u Evropi, nakon Nemačke, Italije i Velike Britanije.

Dve milijarde dolara koje će platiti Poljska namenjene su modernizaciji i renoviranju njenih baza i poligona gde će biti razmešteni američki vojnici a Poljska želi da ih uloži u baze i poligone u centralnim delovima Poljske, bliže istočnim granicama prema Rusiji a ne samo na zapadu Poljske na granici sa Nemačkom.


Deklaracija nije obavezujuća

Poljski list Djenjik Gazeta pravna upozorio je, međutim, da Duda i Tramp u sredu u Beloj kući potpisuju samo deklaraciju o namerama, koja nije pravno obavezujuća a da će definitivna odluka i eventualni sporazum biti potpisan u roku od naredna tri meseca.

Iako poljske konzervativne vlasti stranke Pravo i Pravda od dolaska na vlast u jesen 2015. godine nastoje da izdejstvuju da SAD izgradi pravu bazu u Poljskoj, a predsednik Duda joj je čak dao ime Fort Tramp, SAD su prihvatile samo povećanje broja vojnika u okviru stalnih rotacija i to u okviru opštijeg jačanja američkog vojnog prisustva na istočnom krilu NATO.


Američke baze stabilizuju

Predsednik Duda izjavio je još prošle jeseni da se na istok posle 1999. godine širio samo NATO a da je sada došao čas da se proširi i faktički zona bezbednosti, jer su po njegovim rečima američke vojne baze u Evropi, kakvu Poljska od SAD traži, pokazale da su uvek stabilizirajući faktor i garant bezbednosti.

"Dovoljno je da bacimo pogled na godine Hladnog rata kada su američke baze pokazale svoju snagu da stabilizuju. Tako je bilo u Zapadnoj Nemačkoj koja je zahvaljujući njima uspela da se odupre pritisku Istoka. One takodje imaju moć da zastraše, one su bile faktor koji je uništavao sovjetske planove vojne ekspanzije, pokazale su se kao dobar stražar bezbednosti Evrope", rekao je Duda. Andžej Duda odbija da neki budući Fort Tramp treba da bude uperen konkretno protiv Rusije. "Ta baza je za bezbednost. To je traganje za mogućnostima odbrane u slučaju da budemo napadnuti. A mi imamo susede koji jesu napadnuti i to moramo da imamo na umu", rekao je Duda.

izvor

[MOTORISTA]

Kako baciti novac.

[dzumba]

Zatim će snositi troškove režija boravka vojnika, znači struju, vodu, grejanje, odnosno nekoliko miliona evra godišnje, piše poljski list Žečpospolita.

Коштаће то мало више од неколико милиона евра годишње. Вероватно у то спада и одржавање објеката, плаћање помоћног особља, плус текуће дажбине које су наведене...

[Dreadnought]

Još na tu temu ...


...

Tramp i Duda: Na stolu - kupovina F35, jačanje vojnog prisustva SAD u Poljskoj, "važna najava"


Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u Vašingtonu da razmatra premeštanje oko 2.000 dodatnih američkih vojnika u Poljsku iz Nemačke i drugih evropskih zemalja

Na sastanku s poljskim predsednikom Andžejom Dudom u Beloj kući, Tramp je međutim naveo da konačna odluka o tome nije doneta.

On je rekao da SAD "dugo, dugo vremena" imaju desetine hiljada vojnika stacioniranih u Nemačkoj i da će verovatno prebaciti "određen broj" tog osoblja u Poljsku "ako o tome bude postignut dogovor".

"Nismo do kraja doneli odluku. Nismo ništa okončali", rekao je Tramp novinarima pred Dudom.

Američki predsednik je kazao da je Poljska zainteresovana da kupi od SAD više od 30 borbenih aviona F-35.

Zvaničnici SAD su ove nedelje naveli da se očekuje da Tramp objavi da će poslati u Poljsku oko 1.000 dodatnih vojnika i eskadrilu bespilotnih letelica kako bi pomogao njenu samoodbranu u vreme zabrinutosti zbog vojne aktivnosti Rusije.

Poljski lideri su mesecima lobirali da SAD pošalju dodatne snage u njihovu zemlju i odranije izražavali nadu da će u Poljskoj biti formirana trajna američka baza za koju su predlagali ime "Tvrđava Tramp".

Na svom prvom sastanku s Trampom u Vašingtonu krajem 2018. godine Duda je predložio da se potroše najmanje dve milijarde dolara za uspostavljanje stalne američke vojne baze u Poljskoj.

Potpisivanje sporazuma o tome snažan je simbol za poljsku konzervativnu vladu, koja redovno osuđuje "agresivno ponašanje" Rusije, posebno nakon pripajanja Krima 2014. godine.

Američka izvršna vlast obećala je "važnu najavu".

"Ovaj sastanak je jedinstvena prilika da se naglasi jačanje naših vojnih odnosa i naša uzajamna predanost NATO-u", rekao je jedan američki zvaničnik.

Skoro 5.000 američkih vojnika već je na poljskom tlu kao deo NATO operacija.

Pentagon je do sada bio neodlučan prema ideji većeg američkog prisustva u Poljskoj, ukazujući posebno na to da prostor koji je predložila poljska vlada nije dovoljno veliki za adekvatnu obuku američkih vojnika, uključujući i artiljeriju.

izvor

[dzumba]

Код премештања снага из Немачке треба имати у виду и ону социјалну страну тога. У америчким базама на тлу Немачке постоји развијена инфраструктура за боравак људи и њихових породица (школе, продавнице, центри за забаву и дружење и сл.). Немачка као држава нуди боље погодности за живот него Пољска. Уосталом, много Пољаци су ухлебљење потражили у немачкој. Јесте да војници раде по наређењу, али нимало није неважно и задовољство војника и чланова породица са новом локацијом. А готово сам сигуран да неће бити одушевљени.

Друго, питање је и како ће их дочекати пољско становништво. Без обзира на могуће симпатије то су два врло различита менталитета.

Није неважно ни то што ће Руси то евентуално премештање користити као аргумент за тврдњу да се крше споразуми, договори и обећање, нарушава баланс снага и да је то  директно уперено против њих (што и јесте).

Мислим да ће Американци добро извагати шта добијају, а шта губе евентуалним премештањем и сталним стационирањем војника у Пољској. То се и види из Трампове изјаве.

[MOTORISTA]

Merkelova najavila modernizaciju oružanih snaga Nemačke
Srna  15.06.2019.

Nemačka će povećati trošenje na vojsku sledeće godine, u skladu sa dogovorenim postepenim povećanjem, izjavila je nemački kencelar Angela Merkel.

Merkelova je u obraćanju oružanim snagama povodom Dana vojske rekla da je dobra stvar to što Berlin godinama povećava budžet vojske Nemačke u bezbednosne svrhe i da će vlasti nastaviti u istom smeru sledeće godine. Ona je dodala da će se povećanjem budžeta omogućiti vojsci da dobije moderniju opremu da bi mogla da se suoči sa novim izazovima i zadacima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Međutim, Merkelova nije precizirala za koliko će biti povećan budžet vojske za 2020. godinu, javio je "Sputnjik".

Izjave Merkelove usledile su nakon oštre debate u NATO-u u vezi sa trošenjem na odbranu i izjava predsednika SAD Donalda Trampa, koji je posebno kritikovao Nemačku zbog toga što novac troši "na ruski gas", a ne na vojsku kojom treba da se zaštiti od "ruske pretnje". Nemačka je ranije objavila plan da poveća trošenje za 1,39 odsto od bruto domaćeg proizvoda u 2019. godini, dok je ranije obećani procenat bio dva odsto.

Berlin se nada da će povećati trošenje na vojsku na 1,5 odsto do 2023. godine.

Izvor: www.blic.rs