PALUBA
October 04, 2024, 06:27:26 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 [16] 17   Go Down
  Print  
Author Topic: Vojni proračuni  (Read 82307 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #225 on: April 23, 2021, 10:51:37 am »



Quote
Војни расходи и успеси Русије и Америке — упоредна анализа

Недавно је саопштено да Русија годишње троши више од 20 милијарди рубаља на савремено наоружање. Овај износ не може да се пореди са расходима које има Пентагон. Зато се потребно одговорити на питање како ми, са толико скромним буџетом, успевамо да конкуришемо Сједињеним Државама? Хајде да размотримо да ли је то много или мало и који је крајњи резултат код нас, а који код њих. Русија издваја годишње око 60 милијарди долара за војне потребе, док Сједињене Државе имају годишњи буџет од 740 милијарди долара. Иако је ово огроман јаз, ваља се присетити да је 1991. године био још већи. Тада је Пентагон за ове сврхе издвајао 22 пута више новца него Русија. По логици ствари, уз овако огромну разлику, Американци траба да буду десетак пута бољи од нас. Међутим, пракса ипак показује да се не може све исказати у новцу.




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #226 on: April 26, 2021, 01:52:12 pm »



Ovoliko novca nije potrošeno od Hladnog rata


Bez obzira što privreda slabi, skoro 2.000 milijardi dolara su 2020. izdvojene za naoružanje.

Prva mesta zauzimaju SAD i Kina. Nemačka je na sedmom mestu po ovim izdacima u svetu.

Ovoliko novca za vojsku nije potrošeno još od 1988. a tada je još bilo vreme Hladnog rata. Prošle, 2020. države su uložle 1.981 miljardu u rakete, tenkove, municiju i svoje vojnike. To je 2,6 odsto više nego godinu dana ranije. I to sve uprkos pandemiji koronavirusa, čije je suzbijanje prouzrokovalo privredni kolaps, piše Dojče vele (DW).

Međunarodni institut za mir iz Stokholma (SIPRI) u najnovijem godišnjem izveštaju navodi da izdvajanje za naoružanje iznosi 2,4 odsto globalne ekonomske proizvodnje. I to uprkos tome što je prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda proizvodnja zbog korona krize smanjena za 4,4 procenta.


Na naoružanju se ne štedi ni u pandemiji

Samo nekoliko zemalja, poput Čilea ili Južne Koreje smanjilo je sredstva namenjena za naoružanje u korist suzbijanja pandemije. Brazil i Rusija su, u poređenju sa prethodnim planovima, takođe smanjili vojni budžet. Na primer Rusija za 6,6 odsto.

Uopšteno bi se dalo zaključiti, kako kaže ekspertkinja SIPRI-ja, Aleksandra Markštajner za DW, "da pandemija nije imala značajnijeg uticaja na globalno izdvajanje za oružje u 2020. Ulaganje u vojsku je poraslo usred ekonomskog urušavanja."

Niklas Šering iz Hesenske fondacije za istraživanje mira i konflikata (HSFK) uveren je da je to i zbog toga što je jako teško u "kratkom roku promeniti kurs". On je za DW kazao da su mnogi projekti verovatno pokrenuti pre korone.

A promene će se sigurno videti u budućnosti. "Istovremeno se međunarodna klima pogoršala", dodaje Šering i naglašava da ne treba računati sa manjim izdacima u budućnosti.


SAD i Kina na prvom mestu

Ništa se takođe nije promenilo ni u tome da su SAD i Narodna Republika Kina i dalje vodeće po ulaganju u vojsku. Više od polovine globalne potrošnje za naoružanje odlazi na ove dve zemlje, koje se u političkom pogledu sve više udaljavaju, navodi DW.

Nemačka se među "top 10" zemalja koje troše najviše na oružje "poboljšala“" za jedno mesto: sa osmog je skočila na sedmo mesto. Prema proračunu SIPRI-ja Nemačka je 2020. u vojsku uložila 53 milijarde dolara – oko 1,4 bruto svog domaćeg proizvoda (BDP).

Nemačka ipak nije postigla cilj NATO-a od dva procenta BDP. Na početku 60-ih, na vrhuncu Hladnog rata nemačka je izdvjala pet odsto BDP za odbranu.

Niklas Šernig prognozira da će se u Nemačkoj nastaviti sa većim ulaganjem u vojsku. "Bajdenov pritisak na saveznike da povećaju izdvajanje sredstava za vojsku neće oslabiti."


Takođe i zbog korone: sve više NATO zemalja dostiže cilj od dva odsto

Skoro svih 30 članica NATO saveza su, kako izveštava SIPRI, povećale izdatke 2020. Pandemija koronavirusa, međutim, u tom kontekstu dovodi do čudnog fenomena: zbog korone je opao bruto domaći proizvod većine zemalja, istovremeno su budžeti za vojsku ostali nepromenjeni - što zapravo znači da se potrošnja za naoružanje povećava.

Sada je 12 zemalja NATO dostiglo cilj od dva odsto za vojsku, a 2019. bilo je devet država. Primera radi, nova zemlja koja je dostigla cilj je i Francuska. Sve u svemu, i dalje više od polovine globalne potrošnje za oružje odlazi na zemlje NATO uključujući i SAD.

Krivulja potrošnje za naoružanje konstantno raste u Kini, već 26 godina. U periodu od 2011. do 2020, SIPRI je za Kinu izračunao porast od 76 odsto. Institut je to objasnio ambicioznim planovima Kine za modernizaciju oružanih sistema, kao i "planovima proširenja".


Trka u naoružanju između SAD i Kine?

Najveći konkurent Kini su SAD. Sjedinjene Države su zemlja sa daleko najvećim izdacima za naoružanje u svijetu - 39 procenata. Izraženo apsolutnim brojkama, prošle godine je taj iznos bio 778 milijardi dolara, što je mnogo više nego ukupan budžet Nemačke. I to je za 4,4, odsto više nego prošle godine.

SIPRI ovo povećanje, između ostalog, objašnjava ulaganjima u obnovu nukelarnog arsenala. Drugi razlog je osećaj ugroženosti. Pre svega, kako objašnjava saradnica SIPRI-ja Aleksandra Markštejner, u pitanju su "strahovi od strateških konkurenata Kine i Rusije".

izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #227 on: May 29, 2021, 07:29:59 am »



Pentagon pravda budžetske zahteve: SAD suočene sa pretnjama iz Rusije i Kine


Američko Ministarstvo odbrane pravdalo je zahteve iz budžeta za fiskalnu 2022. godinu „ozbiljnim problemima koji potiču iz Rusije i Kine“.

„Vojska Sjedinjenih Američkih Država suočena je sa ozbiljnim problemima koji dolaze od zemalja kao što su Kina i Rusija i od pretnji globalnoj bezbednosti, poput klimatskih promena i pandemije kovida 19“, navodi se na sajtu Ministarstva odbrane u saopštenju objavljenom povodom budžetskih zahteva.

Kako se navodi u saopštenju, „budžet je usmeren na rešavanje ovih i drugih problema realizovanjem ključnih investicija koje štite našu naciju, istovremeno unoseći inovacije i modernizujući je, brinući o našim borcima i gradeći snažne odnose sa saveznicima i partnerima, zajedno sa ostalim elementima nacionalne bezbednosti“.

Naredna fiskalna godina u Sjedinjenim Američkim Državama počinje 1. oktobra 2021. godine.

izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #228 on: May 29, 2021, 07:36:13 am »



Bajdenov budžet za odbranu: Modernizacija nuklearnog arsenala u cilju odvraćanja samo jedne sile


Budžet za Ministarstvo odbrane SAD predsednika Džozefa Bajdena u iznosu od 715 milijardi dolara uključuje povećanje plata od 2,7 odsto, a milijarde preusmerava sa starih sistema kako bi se pomoglo da se modernizuje nuklearni arsenal u cilju odvraćanja Kine.

Zahtev za odbranu za fiskalnu 2022. godinu, koji je Kongresu poslat juče, predviđa ulaganje u spremnost trupa, svemir, Tihookeansku inicijativu za odvraćanje, čiji je cilj suzbijanje kineskog vojnog prisustva u regionu, i nuklearno naoružanje, navodi Rojters.

Budžetskim zahtevom bi se kupovali ratni brodovi i mlaznjaci, a plaćalo bi se održavanje i plate.

Dodatnih 38 milijardi dolara namenjeno je programima vezanim za odbranu u Federalnom istražnom birou, Odeljenju za energetiku i drugim agencijama, čime je budžet za nacionalnu bezbednost dostigao 753 milijarde dolara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Takođe je predviđen novac za dalji razvoj i testiranje hipersoničnog oružja i drugih sistema „sledeće generacije“, jer vojska ima za cilj izgradnju sposobnosti za suprotstavljanje Rusiji i Kini.

Predsednički zahtevi za budžet, uključujući onaj za vojsku, obično su polazna tačka za pregovore sa Kongresom, koji na kraju odlučuje o načinu trošenja sredstava, preneo je Tanjug.

Budžet uključuje i 617 miliona dolara za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena.

izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #229 on: May 30, 2021, 08:36:19 am »

Ruski senator upozorava - jedna stvar je posebno opasna
Novosti online 30. 05. 2021.

RUSKI senator Aleksej Puškov naveo je da se Sjedinjene Države aktivno naoružavaju jer više nisu u stanju da osiguraju svoju hegemoniju ekonomskim, finansijskim, informativnom i diplomatskim sredstvima.

Kako je naveo u poruci na Telegram nalogu, Vašington se oslanja na vojnu snagu i u tome leži najveća opasnost od tog uzdrmanog hegemona.

Podsetimo, američki predsednik DŽozef Bajden je predstavio američkom Kongresu detaljan nacrt budžeta za fiskalnu 2022. godinu koji predviđa izdvajanje od 715 milijardi dolara za potrebe Pentagona. Ukupno Bajden na ime odbrane traži 753 milijardi dolara.

Kako je ranije objavljeno, sredstva su predviđena, između ostalog, za obuzdavanje Rusije i suprotstavljanje Kini. Ceo nacrt predviđa povećanje četiri puta veće rashode države nego do sada – skoro šest biliona dolara, praktično najvećim od Drugog svetskog rata.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova komentarisala je ranije navode o nameri da se za Pentagon izdvoji 715 milijardi dolara, istakavši da su u Vašingtonu zapravo objavili cenu rusofobije i sinofobije.

- Škrinja je, izgleda, otvorena. Bela kuća je objavila cenu rusofobije i sinofobije. Uništavanje odnosa sa Rusijom i Kinom koštaće američke poreske obveznike dodatnih 715 milijardi dolara. I to uz američki javni dug koji je u septembru prošle godine dostigao 26,9 biliona dolara - navela je ona.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #230 on: June 16, 2021, 10:18:43 am »



Švajcarska jača vojsku: Evo za šta izdvaja 2,1 milijardu evra


Švajcarska je odlučila da investira 2,1 milijardu evra kako bi svojoj vojsci obezbedila moderno oružje i opremu kao i trening i tako ojačala nacionalnu odbranu.

Donji dom Federalne skupštine nedavno je odobrio budžet, kojim je 235 miliona evra određeno za kupovinu komandnih i komunikacionih sistema, a 390 miliona evra će biti potrošeno na nova borbena vozila.

Kako piše portal Difens post, Švajcarci takođe planiraju kupovinu sistema za nuklearnu, biološku i hemijsku zaštitu u vrednosti od 110 miliona evra, dok se 47 miliona evra investira u simulatore raznih vrsta. Osim toga, oko 707 miliona evra predviđeno je za kupovinu lične opreme za vojnike, municije, kao i sistema za sajber i IT ratovanje.

Švajcarsko ratno vazduhoplovstvo će takođe dobiti novu logističku, trening i komandnu infrastrukturu vrednu 575 miliona evra.


Više žena u vojsci


Švajcarska vlada je u martu takođe otkrila kako želi da se više žena pridruži vojsci. Naime, samo 0,9 odsto personala u armiji Švajcarske čine žene. Vlada želi da taj odnos poveća na barem 10 odsto do 2030. godine.

U tom cilju, predlaže se uvođenje posebnih službi namenjenih ženama kako bi se njihov broj u vojsci povećao.


izvor

Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #231 on: June 16, 2021, 12:02:53 pm »

среда, 16.06.2021.

Ил Манифесто: стални раст војних трошкова Италије у НАТО

РИМ - Италијански лист леве оријентације „Ил Манифесто” наводи како удео Италије у војним трошковима НАТО стално расте и да је са 10 милијарди евра 2005 године, порастао на 30 милијарди 2021, а тек треба да достигне квоту од 40 милијарди евра.

Поводом протеклог самита НАТО, лист пише да је један од резултата „даље слабљење утицаја парламената земаља чланица, нарочито италијанског, који нема реалног утицаја на спољну политику нити на војне трошкове земље, јер се одлуке доносе у Већу НАТО, где се одлучује, једногласно, а не већином”.

„Међутим, нису све европске земље на истом нивоу: Велика Британија, Француска и Немачка преговарају са Сједињеним Државама на основу властитих интереса, док Италија пристаје на одлуке Вашингтона чак и против властитих интереса”, закључује лист, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #232 on: July 07, 2021, 07:15:33 am »

Najgori vojni projekti:

Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #233 on: August 31, 2021, 06:04:28 am »

Budžet Pentagona 744 milijarde dolara: 400 miliona dolara za istraživanje hipersoničnog oružja, Kijevu 275 miliona dolara pomoći
Novosti online 30. 08. 2021.

AMERIČKI Predstavnički dom predložio je Zakon o odbrani za 2022. godinu koji uključuje 275 miliona dolara za Bezbednosnu pomoć Ukrajini.

Predsedavajući Odbora za oružane snage američkog doma Adam Smit objavio je u ponedeljak sažetak svog predloga zakona o odbrani za 2022. koji uključuje 275 dolara za sigurnosnu pomoć Ukrajini i 175 miliona dolara za inicijativu za osiguranje bezbednosti Baltika.

- Uključuje 275 miliona dolara za Ukrajinsku inicijativu za bezbednosnu pomoć (USAI), koja pruža podršku i pomoć Ukrajinskim oružanim snagama, što je povećanje od 25 miliona dolara iznad zahteva za budžet - navodi se u rezimeu.

Uključuje 175 miliona dolara za Baltičku bezbednosnu inicijativu (BSI), prenosi Sputnik International.

Smitov predlog budžeta za odbranu od 744 milijardi dolara takođe uključuje 6,2 milijardi dolara za Pacifičku inicijativu odvraćanja za suzbijanje Kine. Predlogom zakona finansiraće se dodatno istraživanje i razvoj laserske tehnologije za balističke i hipersonične odbrambene sposobnosti, navodi se u sažetku. Nacrt kopije zakona prikazuje skoro 400 miliona dolara za podršku istraživanju i razvoju hipersoničnih projektila.

Zakon bi podržao nabavku 75 borbenih aviona F-35, 12 F-15X i 12 F-18 za američku vojsku, navodi se u sažetku.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #234 on: August 31, 2021, 12:50:26 pm »

Уторак, 31.08.2021.

Министарство одбране Јапана тражи већи војни буџет

Новац је потребан за набавку нових компактних ратних бродова, за куповину и развој ракета већег домета за гађање удаљених непријатељских циљева, затим за ширење свемирског арсенала наоружања, као и за јачање одбране од сајбер напада

ТОКИО- Јапанско министарство одбране тражи додатно повећање годишњег војног буџета за фискалну годину која почиње првог априла, с циљем да се, како преноси Ројтерс, супротстави растућој моћи суседне Кине.

У буџетском предлогу министарства, објављеном данас, тражи се повећање војне потрошње за 2,6 посто, на рекордних 5,48 билиона јена (49,93 милијарди долара). Јапан је прошле године, како се наводи, идентификовао Кину као главну претњу по националну безбедност, наговештавајући у једном политичкм документу објављеном у јулу могућу „кризу” због односа Кине и Тајвана, који лежи близу јапанских острва у Источнокинеском мору.

Званичници јапанског Министарства финансија ће размотрити и можда извршити неке измене у предлогу војног буџета пре него што га пошаљу на одобрење влади премијера Јошихиде Суге. Повећање потрошње на одбрану, оцењује Ројтерс, није довољно да Токио одржи корак са кинеским војним буџетом, који ће следеће године порасти за 6,8 процената и који је већ сада за око четири пута већи од јапанског, а по величини је одмах иза Сједињених Држава, преноси Танјуг.

Министарство обране Јапана је таксативно навело план потрошње средстава за војску, који укључује куповину 12 борбених стелт авиона Локид Мартин Ф-35, те развој првог домаћег млазног ловца у последње три деценије. Планирано је да тај пројекат, који води компанија Мицубиши Хеви Индастриз, буде завршен 2030-их, а коштаће око 40 милијарди долара. Поред тога, новац се тражи за набавку нових компактних ратних бродова, за куповину и развој ракета већег домета за гађање удаљених непријатељских циљева, укључујући копнене базе, затим за ширење свемирског арсенала наоружања који обухвата сателите и ласере за праћење циљева изван атмосфере, као и за јачање одбране од сајбер напада, преноси британска агенција.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #235 on: September 24, 2021, 07:32:17 am »



Amerika usvojila vojni budžet vredan 780 milijardi dolara: Uključuje i novi set sankcija Rusiji


Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je vojni budžet u iznosu od oko 780 milijardi dolara koji, između ostalog, predviđa i pooštravanje sankcija protiv Rusije. Za dokument je glasalo 316 kongresmena, dok je protiv bilo 113.

Autor amandmana je republikanac Majkl Makol.

Inicijativa predviđa da američki predsednik najkasnije 15 dana nakon stupanja zakona na snagu mora uvesti sankcije organizacijama i licima „odgovornim za planiranje, izgradnju i korišćenje“ gasovoda „Severni tok 2“. To znači i zamrzavanje aktiva u SAD i zabranu američkim državljanima i kompanijama da posluju sa licima i kompanijama sa sankcionog spiska.

Ograničavajuće mere takođe predviđaju zabranu ulaska na teritoriju SAD, zabranu izdavanja viza i poništavanje aktuelnih viza licima povezanim sa projektom.

Pored toga, u okviru vojnog budžeta usvojena je inicijativa koja obavezuje ministra odbrane i američkog državnog sekretara da podnesu kongresmenima izveštaj o „finansijskoj koristi“ koju će Rusija navodno imati zahvaljujući pokretanju gasovoda, a takođe analizom „bezbednosnih rizika“ za Ukrajinu, evropske saveznike i NATO, povezane sa završetkom izgradnje „Severnog toka 2“.

Dokument takođe uključuje amandmane o proširenju ograničenja protiv suverenog duga Rusije i mogućnost uvođenja personalnih sankcija protiv niza ruskih zvaničnika.

Vojni budžet trebalo bi da razmotri Senat, nakon čega se šalje na potpisivanje američkom predsedniku. Nakon toga zakon stupa na snagu. Ceo taj proces bi trebalo da traje do jeseni, početka zime.

Odbor za regulative Predstavničkog doma Kongresa SAD odobrio je ranije nacrt zakona kojim se preporučuje uvođenje sankcija protiv 35 ruskih zvaničnika, biznismena i novinara koji su, prema proceni Vašingtona, umešani u kršenje ljudskih prava.

Na udaru su se našli, između ostalih, glavna urednica agencije „Rusija sevodnja“ Margarita Simonjan, premijer Mihail Mišustin, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, direktor FSB-a Aleksandar Bortnjikov.


izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #236 on: November 19, 2021, 08:46:55 pm »

Zemlja izlazećeg sunca izdvaja milijarde za odbranu, prioritet im domaći lovac
Tanjug 19. 11. 2021.

JAPAN planira rekordnu potrošnju za odbranu u sklopu dopunskog budžeta koji bi trebalo da bude objavljen danas zajedno sa paketom ekonomskih podsticaja, izvestili su japanski mediji.

Japan planira da izdvoji najmanje 770 milijardi jena (6,74 milijarde dolara) za odbranu u dopunskom budžetu koji će biti deo danas finalizovanog paketa ekonomskih stimulacija, prenosi agencija Rojters pozivajući se na japanski list Kjodo njuz. U rekordnu potrošnju za odbranu su uračunati i troškovi za rakete i patrolne avione, kao i sredstva za jačanje odbrambenih kapaciteta u blizini jugozapadnih ostrva, navodi Kjodo.

Japan je dugo obećavao da će svoj vojni budžet držati u okviru 1,0 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je ublažilo zabrinutost u zemlji i inostranstvu od bilo kakvog oživljavanja militarizma. Ali, usred sve veće zabrinutosti zbog prisustva kineske vojske u spornom Istočnokineskom moru, vladajuća japanska Liberalno-demokratska partija (LDP) uključila je u svoju platformu cilj potrošnje 2,0 odsto BDP-a ili čak i više na odbranu.

Japansko ministarstvo odbrane želi, između ostalog, finansijska sredstva za domaći stelt lovac i rakete koje mogu da putuju više od 1.000 km, navodi Rojters.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 456



« Reply #237 on: December 08, 2021, 08:01:16 am »



Amerika odrešila kesu: Četiri milijarde dolara za vojno obuzdavanje Rusije


Odbrambeni budžet Sjedinjenih Američkih Država za 2022. godinu predviđa izdvajanje četiri milijarde dolara za inicijativu vojnog obuzdavanja Rusije, kao i 300 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini, navodi se u tekstu nacrta zakona koji je objavila komisija Predstavničkog doma.

Kako je precizirano u dokumentu, „nacrt zakona uključuje četiri milijarde dolara za Evropsku inicijativu za obuzdavanje (EDI) i dodatne investicije u svrhe EDI što je prema procenama za 569,8 miliona više, nego što je bio zahtev Bele kuće“.

Takođe, nacrt uključuje 300 miliona dolara „za inicijativu unapređenja bezbednosti Ukrajine, koja osigurava podršku i pomoć ukrajinskim Oružanim snagama. Radi se o povećanju u odnosu na budžetski zahtev od 250 miliona dolara“.

Drugim rečima, za pomoć Ukrajini izdvojeno je 50 miliona dolara više nego što je tražila američka administracija.

Vojni budžet predstavljen je bez pominjanja sankcija protiv „Severnog toka 2“, svedoči nacrt zakona koji je objavio komitet Predstavničkog doma.

Ranije su republikanci zahtevali da sankcije budu uključene u nacrt zakona za odbranu, pa su ga čak i privremeno blokirali zbog njihovog odsustva. Bela kuća, koja se protivi sankcija protiv kompanija – operatora gasovoda, kritikovala je postupak republikanaca.

Takođe, dokument ne uključuje sankcije protiv ruskog suverenog duga.

Nacrt zakona o vojnom budžetu, koji je danas predstavljen, trebalo bi da bude odobren u Predstavničkom domu i Senatu pre nego što ga potpiše američki predsednik Džo Bajden. Nisu isključene i dalje izmene, iako je dokument preliminarno usaglašen uz prisustvo predstavnika obe stranke.


izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #238 on: December 09, 2021, 07:10:49 am »

Predstavnički dom odobrio, izdvojeno čak 300 miliona za Ukrajinu
Tanjug 08. 12. 2021.

PREDSTAVNIČKI dom američkog Kongresa je odobrio vojni budžet za fiskalnu 2022. godinu u ukupnom iznosu od 770 milijardi dolara.

Vojni budžet, odnosno Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, podržala su ukupno 363 kongresmena, dok je 70 bilo protiv, prenosi agencija Rojters. Budžet sada treba da odobri Senat, nakon čega bi bio dostavljen predsedniku na potpisivanje. Kako ocenjuje Rojters, reč je o ogromnom godišnjem vojnom budžetu, koji je za 25 milijardi dolara veći od onoga što je tražio predsednik DŽozef Bajden i za oko pet procenata veći od prošlogodišnjeg budžeta.

Predlog zakona, koji je rezultat intenzivnih pregovora između Predstavničkog doma i Senata, uključuje i povećanje plata za vojnike od 2,7 odsto, kao i kupovinu aviona i brodova mornarice, pored strategija za suočavanje sa geopolitičkim pretnjama. Na ovoj verziji zakona su radila oba doma američkog Kongresa, a on, između ostalog, uključuje odredbu o izdvajanju četiri milijarde dolara za Evropsku odbrambenu inicijativu, koja je, kako navodi ruska agencija TASS, usmerena protiv Rusije. Ukupno 300 miliona dolara biće izdvojeno za vojnu pomoć Ukrajini, dok će još 150 miliona dolara otići na bezbednosnu saradnju sa baltičkim zemljama. Kongresmeni su, međutim, iz usaglašenog nacrta Zakona isključili odredbu o uvođenju sankcija protiv projekta gasovoda "Severni tok 2", uklonivši iz konačne verzije i pojedinačne sankcije protiv 35 Rusa, među kojima ima ministara, biznismena i novinara. Poslanici su takođe izostavili amandman kojim bi se Amerikancima zabranilo da kupuju ruske državne obveznice.

Što se tiče Kine, budžet podrazumeva 7,1 milijardu dolara za Pacifičku odbrambenu inicijativu, kao i izjavu o američkoj podršci odbrani Tajvana. Iz konačne verzije Zakona izbačen je i predlog kojim bi se od žena zahtevalo da se registruju kako bi i one mogle biti regrutovane za vojsku.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 007



« Reply #239 on: December 12, 2021, 07:50:21 am »

Петак, 10.12.2021.
Јелена Стевановић

Рат у Авганистану готов, а војни буџет расте

И републикански и демократски конгресмени одобрили су Пентагону више новца него што је тражио шеф Беле куће Џозеф Бајден

Америка је претходног лета изашла из најдужег рата у својој историји, али је Конгрес повећао буџет за Пентагон за следећу годину, усвајајући предлог закона који предвиђа да се војсци одобри сума већа и од оне коју је тражио врховни командант. Представнички дом већином гласова конгресмена из обе странке ове недеље је одвојио 768 милијарди долара за армију, што је 24 милијарде долара више од своте коју је предложио председник Џозеф Бајден, преноси „Волстрит џорнал”.

Гласање у доњем дому још једном је показало да је повећање суме намењене Пентагону тема око које се већина републиканаца и демократа увек сложи, али су најпрогресивнији конгресмени и њихови подржаваоци разочарани. Надали су се да ће владавина демократа у Белој кући и Капитолу, као и повлачење трупа из Авганистана, стесати војни буџет. Он је, међутим, нарастао за пет одсто.

Иако је Бајден прогласио крај ере ратова против тероризма и после 20 година ставио тачку на рат у Авганистану, конгресмени сматрају да војни буџет не сме да стагнира. Законом се предвиђа улагање у наоружање, софистицирану технологију, сајбер опрему, као и веће плате за војнике и програме за зауздавање кинеских и руских амбиција. Одвојено је и 300 милиона долара помоћи за украјинске трупе. Предлог одлази у Сенат, где се очекује да ће проћи комотном већином гласова. Истим законом се Пентагону забрањује да купује оружје у којем има делова произведених у кинеским радним логорима за муслиманску ујгурску мањину. Овим правним актом налаже се и формирање комисије која ће испитати двадесетогодишње ратовање у Авганистану, као и избор специјалног војног тужиоца који ће истражити оптужбе за сексуалне нападе у војсци. До сада су оптужбе за сексуално злостављање међу војницима потпадале под овлашћење команданата.

Бајден је најавио заокрет у америчкој спољној и безбедносној политици кад је истакао да Вашингтон више неће сву пажњу посвећивати борби против тероризма и акцијама на Блиском истоку. Из коначне верзије закона о финансирању Пентагона ипак је избачен захтев за укидање закона из 2002, којим је тадашњем председнику Џорџу Бушу одобрено да поведе рат против Ирака. Предлагачи ове одредбе подсећали су да су сви каснији председници користили овај закон као правно покриће да би покретали ратове и интервенције у другим земљама и поводом ствари које нису имале никакве везе с Ираком.

Убрзо након што је објавио да се Америка посвећује ривалству с Кином, Бајден је с Великом Британијом и Аустралијом основао безбедносни савез Аукус, који ће у Индопацифику сузбијати кинески утицај. Договор склопљен у септембру подразумева да ће Вашингтон с Канбером поделити нуклеарну технологију и да ће јој помоћи да произведе подморнице на нуклеарни погон. Критичари сматрају да Америка треба да престане да повећава издвајања за армију и да мора да одваја више новца за социјалну помоћ или науку, поготово у време епидемије вируса корона. Подржаваоци новог буџета верују да Сједињене Државе не смеју да се опуштају, посебно у светлу све израженијих кинеских амбиција и гомилања руске војске на граници с Украјином.

Бајден је казао да Пентагон неће послати трупе у Украјину и поред дешавања на руско-украјинској граници, али је на овонедељном онлајн састанку са шефом Кремља Владимиром Путином поручио да ће се Москва суочити с економским и политичким санкцијама ако буде напала суседну државу. Иако Бајден није улазио у детаље, његов саветник за националну безбедност Џејк Саливан је наговестио да су се САД договориле с Немачком да Берлин одустане од пројекта „Северни ток 2” у случају руске инвазије на Украјину. Први човек владе у Вашингтону најавио је да би као одговор на руски напад на Украјину морао да Кијеву пошаље оружје, као и да би повећао број америчких војника у земљама НАТО-а, супротно од онога што је захтевао Путин. Руски председник је на виртуелном самиту с Бајденом затражио правно обавезујуће гаранције да се Северноатлантска алијанса неће ширити на исток.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 ... 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 [16] 17   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 22 queries.