Zaslon
Moderator
stariji vodnik
 Offline
Gender: 
Posts: 849
|
 |
« Reply #360 on: May 22, 2014, 05:27:50 am » |
|
на каналу дтд има их ко плеве.
Znam, zadnju grupu slika sam im ja poslao. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 10 544
|
|
« Reply #361 on: May 22, 2014, 07:39:16 am » |
|
21. maj 2014. | 16:31 → 20:59 | Izvor: Tanjug
Do sada 27 žrtava poplava, 583 nestalih
BEOGRAD - Premijer Srbije Aleksandar Vučić je danas rekao da je u području nastradalom od poplava pronađeno 27 žrtava, a da je najmanje 11 od njih preminulo. MUP-u Srbije prijavljen je nestanak 798 osoba, a do sada pronađeno 215.
"Napominjemo da ovi brojevi nisu precizni zbog toga što više građana prijavljuje nestanak jedne osobe, a to automatski povećava broj nestalih", ukazuje Ministarstvo.
U saopštenju se navodi da je "problem i to što pojedine osobe koje su u međuvremenu nađene, o tome nisu obavestile policiju, kako bi se evidentiralo da su nađene što, s druge strane, smanjuje broj nađenih osoba u odnosu na pravi broj". Da ne bi dolazilo do ovakve zabune, Mup je uputio apel građanima koji su prijavili nestanak osoba da, ukoliko su one u međuvremenu nađene, o tome obaveste Operativni centar MUP-a na brojeve na koje su i prijavili nestanak.
"Neće biti ni hiljade ni stotine nastradalih jer smo veliki deo terena pretražili", kazao je Aleksandar Vučić na današnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
On je naglasio da nema više prijavljenih nestalih.
Sa područja ugroženih poplavama do sada je prijavljen nestanak 798 osoba, od kojih je pronađeno 215 osoba, saopšteno je agenciji Beta u Operativnom centru MUP Srbije.
MUP Srbije pozvao je 18. maja sve građane da za prijavu nestanka osoba s područja pogođenih poplavama pozovu brojeve dežurnog Operativnog centra MUP-a.
......
Ostatak vesti na http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/do-sada-27-zrtava-poplava-583-nestalih_488177.html |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #362 on: May 22, 2014, 07:49:16 am » |
|
Jedan video bez mog komentara jer nemam riječi da bilo šta dodam. PS: neznam jeli već postavljen ovaj video. Ako i jeste ugodno ga je ponoviti vidjeti...  |
|
|
|
« Last Edit: May 22, 2014, 07:55:27 am by ORIĆAREB »
|
Logged
|
|
|
|
Karlo
potporučnik
Offline
Posts: 2 101
|
|
« Reply #363 on: May 22, 2014, 09:34:28 am » |
|
Bravo @ORIĆAREB!
U pravu ste da se ovdje ne treba puno komentirati.Ovdje je toliko toga rečeno ali nisam siguran da će to ipak potreban broj ljudi shvatiti.
Ovdje je prisutno sve što bi ljudi morali znati.Izgledaću konfuzan,Ali jedan naš Ex YU pjesnik je valjda u želji da poduči naše narode napisao u analizi anglosasonskih civilizacijskih vrijednosti,da su osjećanja glupost što sa naučnog stanovišta nemožete negirati,ali je i dodao,da su sigurno bogatiji oni ljudi koji imaju osjećanja i pamet(viši oblik svijesti).I to se sighurno ne kosi sa Laplasovom determinističkom teorijom je trebamo uključiti sve komponente.Istina ona je u nauci redigovana jer je nemoguće uključiti sve nego samo bitne.@kumbor je to negdje upotrebi rekavši da je prvo potrebno biti ŽIV pa tek onda sve ostalo.Drugim rečima sve postoji zbog života pa i nauke.
Ima ovdje niz potresnih scena pa evo onaj stari sa psom.Vidimo da je on na kraju života.Možda su ga njegovi nasljednici i posjećivali (ako ih je imao)ali i oni imaju svoje živote u kojima se moraju boriti sa ovim nimalo humanim svijetom.Jedini koji je bio sa njim bio je vjerovatno samo taj pas.Njemu je on važniji nego direktoru MMF cio MMF fond i sve na ovome svijetu.Da ne kvarim dalje jer loše pišem.
Pozdrv za sve!
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pvanja
kapetan korvete
Offline
Gender:
Posts: 6 280
|
|
« Reply #364 on: May 22, 2014, 09:54:49 am » |
|
Sistem za odbranu od poplava drži ceo Dunav pod kontrolom u Grajnu ( Austrija) .U junu 2013. iako izgleda krhko, radio je odlično i spasio ceo grad. Montira se mnogo brže od vreća sa peskom. Potrebno je da grad ima betonske rupe u zemlji izgrađene unapred.
Ovaj sistem postoji u gradovima pored velikih reka širom Evrope..
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Novi Sad i Golubac su nabavili slicne mobilne brane. Nazalost nasipi izgleda moraju biti pripremljeni za odgovarajuci tip ovakvih nasipa. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=05&dd=21&nav_id=851220 |
|
|
« Last Edit: May 22, 2014, 09:55:09 am by pvanja »
|
Logged
|
|
|
|
vathra
potporučnik
Offline
Posts: 2 369
|
|
« Reply #365 on: May 22, 2014, 11:06:56 am » |
|
Насипи који се сад ојачавају не могу да издрже ни воду до своје висине, пробиће их вода испод. Ово је згодно за градове и шеталишта, али они се ионако могу лако ојачати врећама са песком, тако да мобилни насипи нису чудотворно решење које може да реши проблем са којим се сад суочавамо. За ову олују коју наводе да се јавља једном у 1000 година, већ наводе да би се могла поновити већ за 20 година. Већина земљаних насипа ће морати да се ојача и повећа, а то неће бити нимало јевтино и брзо. Такође ће и канале за одводњавање морати да прочисте и прошире. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
oficir neaktivne rezerve
potporučnik
Offline
Gender:
Posts: 2 294
" Drino, j.....ti ! "
|
|
« Reply #366 on: May 22, 2014, 12:22:06 pm » |
|
Podsećanja radi.
Pominjanje 100 godišnjih voda služi ilustarciji.
Beograd je na Savi imao 100-godišnje vode 2006, a Obrenovac 1000-godišnje sad.
Tako da to nije nikakva garancija o učestalosti pojave.
A evo i dela emisije na RTS od pre dva dana. Posvećene analizi spremnosti na adekvatan odgovor ovoj užasnoj tragediji koja nas je zadesila.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Milan (longtrip)
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 424
|
|
« Reply #367 on: May 22, 2014, 12:34:01 pm » |
|
Srpsko Herpetološko Društvo
MILUTIN RADOVANOVIĆ
Apel medijima i stanovništvu u vezi sa ZMIJAMA koje se pojavljuju na poplavljenim područjima
Objavljeno 21 maj 2014
Molimo sve štampane i elektronske medije, kao i građane, dobrovoljce koji su preko tvitera, fejsbuka i drugih mreža uključeni u razmenu životno važnih informacija, da ne podižu i ne šire paniku: dosta je muke i ovako, nema ni potrebe ni razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češće sreću. Kako navode izvori na internetu, ljudi u pomoć zbog zmija već zovu i vojsku. To je zaista neracionalno i samo dodatno komplikuje spasavanje ljudi, domaćih životinja i domova. U situaciji koja je zadesila zemlju potpuno je razumljiva panika i histerija, ali nemojmo otežavati rad spasiocima.
Zmije u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu – ribarice i belouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu delovati zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Nažalost, ljudi je, zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. U stvari, ljudi najčešće bez pardona ubijaju sve što makar i liči na zmiju.
Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji – i po kućama.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Koliko smo uspeli da ispratimo vesti na društvenim mrežama, sve do sada fotografisane (viđene ili ubijene) zmije bile su smukovi i ribarice.
Od otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok. Ne tvrdimo da ih nije moguće sresti u poplavljenim područjima, posebno uz reku Savu – neke su mogle i doplutati iz uzvodnih predela – ali čak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost.
Naše otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cikcak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.
Kao i druge životinje, zmije samo pokušavaju da se spasu i pobegnu na suvo. Nisu se naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete odnekud i puštene da bi nam dodatno zagorčale život. I njih voda isteruje iz skloništa; uplašene su, dezorijentisane i nervozne, baš kao i mi.
Već se u poplavljenim područjima pojavio i veliki broj glodara – koji takođe samo pokušavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u nasipima pored reka, i sad su potopljena i razrušena. I glodara je uvek bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima više na neuobičajenim mestima.
Glodari prenose zarazne bolesti koje mogu biti pogubne po ljude; često su pacovi osnovni, presudni faktor u izbijanju i širenju strahovitih epidemija. Zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima. Mogu da se zavuku i tamo gde mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zmije mogu pomoći da se umanji broj pacova i miševa.
U uslovima kada se na potopljenim područjima nalazi veliki broj lešina, kada su izlivene septičke jame i raznete deponije, a temperature rastu, vrlo je verovatno da će doći do pojave i širenja infekcija. Glodari će se svakako hraniti otpacima i lešinama na koje budu nailazili, i kretaće se po naseljima. I oni će, možda, biti izbezumljeni i agresivni. Najezda glodara je ono što treba da nas brine. Takozvana najezda zmija je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One su nam pravi – u stvari jedini – prirodni saveznik u borbi sa glodarima.
Ukoliko primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane). Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“, ništa vam se ne može dogoditi. U slučaju da zaista naiđete na otrovnu zmiju, takođe je prosto zaobiđite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji treba da daju protivotrov.
Sve vrste zmija u Srbiji su zaštićene zakonom i ne smeju se ubijati.
Ispred Srpsko herpetološkog društva „Milutin Radovanović“,
dr Ljiljana Tomović, vanredni profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu
dr Sonja Đorđević, naučni saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu
Aleksandar Simović, student Biološkog fakulteta u Beogradu
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
|
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 62 007
|
|
« Reply #369 on: May 22, 2014, 01:19:04 pm » |
|
POGLEDAJTE Hronologija katastrofe u KrupnjuJ. Trijić 22.05.2014. U Krupnju se polako saniraju posledice poplava i klizišta, a građane je posle izlivanja reke i rušenja kuća usled klizanja zemlje pogodila nova muka, veliki oblaci prašine koji prekrivaju grad. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Mašine koje rade na čišćenju i veliki broj vozila podigli su prašinu od sasušenog mulja i zemlje koje su donele poplave i klizišta. Brojni volonteri koji pomažu u čišćenju prinuđeni su da nose maske na licu i gumene rukavice jer je količina mulja u Krupnju ogromna, a oseća se i nesnosan smrad. Krupanj ima samo jednu cisternu za pranje ulica, pa i to otežava situaciju. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Pomoć stiže svakodnevno, ali su i dalje neophodna dodatna sredstva za higijenu i dezinfekciju. Kako naglašava predsednik opštine Rade Grujić, potrebni su i građevinski i šumarski stručnjaci koji bi boravili u Krupnju i pomagali u saniranju posledica poplava i klizišta. Više stotina kuća i 12 mostova su uništeni, a klizišta u ovom kraju je nemoguće pobrojati. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Iz kriznog štaba su upozorili građane da ne bacaju otpad i mulj iz svojih dvorišta u reku, jer su primećeni takvi slučajevi. Inače, austrijski list "Viener cajtung" posvetio je veliki prostor nesreći koja je pogodila Krupanj u opširnom članku pod naslovom "Kao apokalipsa". Austrijski list piše o stanovnicima Krupnja koji su nemoćno gledali kako im reka odnosi sve što imaju, a potom im kuće zatrpavaju gomile zemlje i blata. Izvor: www.blic.rs
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kaćo
stariji vodnik I klase
Offline
Posts: 914
|
|
« Reply #370 on: May 22, 2014, 01:23:20 pm » |
|
Šta je tu je...
Nego,sada fino aplicirati za sredstva EU fondova,i nabaviti za Vatrogasce amfibije,nije neki trošak a valja imati
Laki
Teški
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 10 544
|
|
« Reply #371 on: May 22, 2014, 01:28:46 pm » |
|
Nema potrebe da se vatrogasci opremaju amfibijama, Dovoljno je pored pontonirskih bataljona formirati jos nekoliko smaostalnih ceta koe bi bile opremljene PTS-ovima ili slicnim transporterima, nesto camaca sa vanbrodskim motorima i da ima deo kompleta PM M71 prvenstveno namenjenog izradi skela. Dakle da ne mora da ima ceo komplet, ni pola dovoljno je da moze da napravi nekoliko skela nosivosti 60 tona.
Za tkao nesto postoje kasarrne, postoji i dobar deo tehnike, jso nesto novo nabaviti i to je to.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ssekir75
poručnik fregate
Offline
Posts: 4 194
|
|
« Reply #372 on: May 22, 2014, 02:57:41 pm » |
|
ја рекох да би било добро да се пар птс-ова пребаци у сектор за ванредне ситуације. мада је и ова кузмина добра, јер се тако смањују трошкови обуке и одржавања. војска све то већ има, и људе и радионице, само повући још технике из резерве.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 10 544
|
|
« Reply #373 on: May 22, 2014, 03:13:07 pm » |
|
Mislim daje zbog same tehnike. logistike i svega bolje da je to u vojsci s amogucnosci da se u slucaju procene tehnika odmah angazuje. To bi mozda podrazumevalo neke izmene propisa, mozda i ne bi ali bi verovatno resilo neke postojece probleme. Naravno komandanti tih jedinica bi imali obavezu da ucestvuju u radu teritorijalno nadleznog odelenja Sektora za vanredne situacije uz mogucnost.
Osim toga svaka od tih inzinjerijskih jedinica bi imala ojacano odeljenje ili cak vod putne specijalnosti. Dakle odredjena kolicina masina za zemljane radove. U obavezi tog dela jedinice bi bilo da se odredjena kolicina kanala, nasipa i ostalih vodotokova odrzava, ali bi to trebala da bude zakonom propisana obaveza svake firme na toj teritoriji. Ako firma nema kapaciteta onda neka lepo plati vojsci angazovanje masina i ljudstva i na taj nacin regulise svoju obavezu.
Ti je i dodatna korist po civilno stanovnistvo - u zimskim uslovima ispomoc u ciscenju puteva. Neka se putna preduzeca baziraju na priporitete, vojska moze da cisti i neke puteve manje vazne po vecinu stanovnistva ali za nekoga svakako vazne.
Dakle ima tu dosta mogucnosti i korisnih stvari na kojima bi takve jedinice trebale biti angazovane a koje idu u prilog ideji da se te jedinice formiraju.
I jos jedna stvar koju bi trebalo izmeniti. Mislim da to jos niko nije uradio. Imamo vojnika profesionalca koji radi u inzinjerijskoj jedinici na mestu rukovaoca dozera naprimer. Jedinica je amfibijska a taj vojnik je u putnom vodu. Zasto i vozac PTS-a ne bi bio obucen da radi kao dozerista i taj dozerista da radi kao vozac PTS-a. Secam se da je ranije bilo takvo stanje - onaj je ultista i on nista drugo ne zna da radi. E pa ako si profesionalac ima da znas da radis sa vecinom tehnike koju ima jedinica u kojoj si.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Duki
Počasni član foruma
zastavnik I klase
Offline
Gender:
Posts: 1 930
|
|
« Reply #374 on: May 22, 2014, 03:23:12 pm » |
|
Kaćo, kao što je kuzma rekao, nema potreba da VSJ nabaljvljaju amfibije, vojska ih već ima i uvek im može doći u ispomoć sa ljudstvom i tehnikom, takvih situacija u kojim su im potrebne amfibije je jako malo.
VSJ kubure sa dosta drugih stvari a iako je tehnika poprilično stara najveći problem je manjak (kvalitetnih) ljudi u operativi a višak u kancelarijama i sektoru za vanredne sitacije - što mu opet dođe na višak u kancelarijama.
Neko je nedavno spominjao i vatrogasni brod, iako je daleko poznat po pravljenju talasa na Savi i svi smo ga se nagledali na keju postoji mogućnost da su mu dani odbrojani obzirom da je star i veoma skup za održavanje a donekle i nepraktičan. Bilo je u planu da se nabave čamci sa motornim pumpama ali za sada je taj plan i dalje samo na papiru.
Da dodam da u sklopu VSJ postoji i tim za spasavanje na vodi, moraću da se bolje raspitam šta oni poseduju od tehnike.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
