Bilo baš divno u Srbija, majke mi kraljice: Dnevnik princa Čarlsa sa proputovanja kroz Srbiju 
Piše: Mihailo Medenica
Ja shvatilo ko bilo to Alek što "majka" molilo u kolima, to ovo nenasmejano čovek pored mene, što nekad radilo u londonska gvožđara! Mnogo divno mladić, maštovito! Htelo da gradimo "London na voter" i potpišemo da voz iz Mančestera ubuduće stajalo i na neko "Prokop"?!Dear dajari, ja i moja voljeno Kamila bilo u Srbija i provelo se mnogo divno, mada malo zbunjen, ko ono ministar Velja Ilić što mi ga pokazali a on pitalo: "Je l', bre, Crnotravac, je l' ti voziš ono, ono što ide napred-nazad i ima ono dugačko napred, a nije ni slon ni mravojed?"
Mene prvo primilo divan ljud što zvalo Tomislav Nikolić, s njima polagalo venac na groblje vojnicima... Zagrlilo me jako i treslo ko nekakva "sliva ranka" i pričalo: "Kol'ko si, bre, platio ta venac?! Cccc, lopovi te pokrali, mogao sam ja da ti uradim veći i lepši za duplo manje para, al' aj sad... Da znaš za ubuduće -- kad ideš na neke sa'rane, saučešća i daće -- prvo nazoveš Tomu, ja tebi gratis flašu rakije i 100 grama kafe, takav je red, a na poček: venac, suzu, ikebanu, gerbere..."
On, inače, diplomirao na Oksford, tako kazalo, u klasa sa neki Stanija, Soraja, Tijana Ajfon i Atina Ferari, al' zakopalo diploma duuuuboko u zemlja, to neki običaj, pričalo mi: "Ma, završio bih ja taj Ofkors i ranije, al' imao neki seminarski u Kragujevcu, jurio potpis... A diploma se kod nas zakopava da zemlja bude plodna, znaš, a i zbog onih malih žutih -- ti kad popiju svu vodu s reka, pređu na diplome ko moljci, bre..."
Dakle, s njim bilo na to groblje, on malo pevao nešto: "Vječnaja pamjat i plakalo", to mu ostalo od neko ranije posao, pa posle uspelo da pobegnem, al' me stiglo neka Maja Gojković, jako fino žena, pitala da li može da pređe kod nas u kraljevska porodica, dugo ne prešla nigde, kazala, pa pozvala na večera kod nje u restoran od Skupština Srbija: "Za pet funti da se prejedete, Vaše veličanstvo, i još da vam zapakuju šta ostane, porcije su nam ko za nosoroge, bože me oprosti, ha-ha-hah..."
Malo bilo ljuta što ja kazala da ne mogla u engleska kruna, pa reklo: "Uf, ko da sam ja pa željna vaših titula, pitala čisto onako, za jednu prijateljicu, a vi odma' đonom", al' ipak ostalo poziv za svečana večera, ali po druga cena, jer uveče zbog muzika bilo skuplje, kako rekla...
Došlo i to uveče, pa se mi doterala i krenula na večera, vozilo nas neko mnogo fino batler, Aca Vulin mislim da se zvalo i pričalo kako on "radnička majka", pa mu ja dalo 20 funti bakšiš jer izgleda bilo samohrana majka na neki radnici, a on čudno kolutalo s oči.
Brzo stigli na ta večera, pošlo i ova "majka" s nama, valjda to bilo i narodna kuhinja, ja ne znala, al' tamo bilo i ono Velimir Ilić, zatrčalo se na mene i smejalo kad videlo frak: "Ha, vidite ljudi, pingvin, pingvin! Pa ko tebe oblači, nagnam mu ga majke, Mrka, a?! Jes' te zajebo ko Tasovca u Guči."
Pred nas stalo neko visoko čovek, spojenih finger i s tužno lice. Ja htela i njemu da dam 20 funti, al' on progovorilo tiho i odlučno: "Svi znaju ko ste, al' niko nema hrabrosti da izgovori vaše ime, ali ja imam -- princ Čarls! Ne trebaju nama vaših 20 funti, u Srbiji se neprijatno dobro živi, imamo mi takvih u budžetu najmanje 100 ako ne i više!"
On selo s nama za sto i ono čovek Toma, što sakrilo flašu s neko rakija ispod sto i sipalo nam kad konobar ne gledo: "Nemoj, bre, da piješ to đubre, sad će Toma tebi da sipa vrhunsku radžu, pa zovemo muziku za naš sto! Znaš onu: 'Ja vragolan i moj deda'?! E jes' ti deda bio vragolan, čitao sam..."
Ja shvatilo ko bilo to Alek što "majka" molilo u kolima, to ovo nenasmejano čovek pored mene, što nekad radilo u londonska gvožđara!
Mnogo divno mladić, maštovito! Htelo da gradimo "London na voter" i potpišemo da voz iz Mančestera ubuduće stajalo i na neko "Prokop"?!
Ja ne znalo, al' mi on kazalo da svi moji preci bili naprednjaci i ukrali njegova ideja i vizija, pa zato kingdom živelo dobro, al' on to uradilo i u Srbija, samo za dve godine kad prošlo još dve...
Bilo baš divno u Srbija, majke mi kraljice, samo da ostalo malo duže!
Na kraju mi boj Alek otvorilo kofer na carina, malo bilo sramota, ali on objasnilo da to navika -- on svečano otvaralo sve i zaposlilo u moj kofer mnogo mladi pametni ljudi...
Gud baj, Srbija! Toma dugo plakalo na aerodrom i reklo: "Ako se odlučiš da abdiciraš, javi, tu sam! Nemoj samo u leto, tresem šljive, a krunisanje da bude u Bajčetini, zapela Dragica da komšije puknu od muke, šta ćeš..."
