Evo jedan clanak iz Vecernjih novosti na temu DVD
Добровољна ватрогасна друштва: И у ватру и у воду, али за своје паре
Н. С. - Љ. П. | 01. јун 2014. 17:44 | Коментара: 0
Добровољна ватрогасна друштва у Србији, која се хватају укоштац са сваком непогодом, остала скрајнута. Добровољци сами дају новац за своју заштитну опрему, а по ватрогасцу је потребно 600 евра
КАДА се помене виц, у ком наши ватрогасаци на такмичењу победе колеге из САД и Русије тако што старим камионом ком, наравно, не раде кочнице, улете директно у запаљену зграду, и најбрже угасе пожар, већина ватрогасаца-добровољаца из добровољних ватрогасних друштава у Србији само се горко насмеје. Јер, за њих би такав начин гашења пожара, врло лако могао да буде и - стварност.
Ватрогасна друштва, која окупљају добровољце, племените људе различитих занимања који су спремни да се ухвате укоштац не само са пожарима, већ и са поплавама и свим осталим непогодама које изазива приорода, али и људска непажња, препуштена су - сама себи.
Добра ствар ове приче, бар када је реч о Војводини, јесте то што се негује подмладак. Тако, може се рећи да ватрогасна друштва на северу Србије бар нису постали "клубови" пензионера.
Ипак, највећи проблем је што не постоји, како кажу стручњаци, адекватан закон, који би регулисао њихов рад. Отуда, по питању финасирања препуштена су сама себи, или доброј вољи локалних власти. А, када дође до недаћа, наравно, сви их се сете...
А то, колико помоћ локалне самоуправе може да буде "велика", најбоље илуструје пример Добровољног ватрогасног друштва "Матица" из Земуна, најстаријег у Србији, основаног давне 1870. године. Сваке вечери, "Матица" на дежурству има од осам до 10 људи, спремних да се суоче са недаћама. У активној јединици је укупно 65 врхунски обучених ватрогасаца.
- Од општине смо, у последње две године, добили толико новца, да смо с њим, успешно - регистровали наше возило - прича Хасиб Бабић, командант ове јединице. - За све остало, морамо да се снађемо сами, па до новца долазимо кроз разне "додатне активности", дежурства, обезбеђења... А, колико нам је новца, у ствари, потребно, најбоље говори то што индивидуална заштитна опрема, са шлемом, специјалним рукавицама и чизмама, коју носи један ватрогасац, кошта око 600 евра.
Бабић, међутим, са поносом истиче да су, и поред оваквих недаћа, ватрогасци његове јединице, једни од ретких, који са колегама - професионалцима, учествују у интервенцијама.
ПОДМЛАДАК ПРИСТИЖЕ
- Наравно, ми смо ту пре свега као помоћ - каже Бабић. - И поред тога, сви наши чланови су обучени за реаговање у кризним ситуацијама, а испит, на ком су доказали степен обучености, полагали су пред комисијом МУП.
Бабић, међутим, истиче да је велика штета што се добровоним ватрогасним друштвима у Србији не придаје већа пажња. Од људи који су прошли кроз обуку за понашање у кризним ситуацијама, као што су недавне катастрофалне поплаве, шира заједница могла би имати велику корист.
- Добровољни ватрогасци имају своја занимања, али где год да се нађу, у фабрици, у школи, или негде на јавном месту, одреаговаће у складу са обуком - каже Бабић. - Могу да предупреде несреће које доводе до великих штета, а и до губитка живота. У Словенији, Хрватској, а посебно у Чешкој и Словачкој, то су добро схватили, тако да је тамо добровољни ватрогасни покрет на знатно вишем нивоу.
Бошко Пилиповић, начелник Сектора за ванредне ситуације у Новом Саду, такође, истиче да би кроз измене и допуне Закона о пожарима, односно, кроз нови закон о ватрогасцима, требало да буде дефинисан статус ватрогасаца-добровољаца, као и решење за њихово финансирање.
- И поред тога, допринос ових људи, у комплетном систему је јако велик - каже Пилиповић. - Ми смо, на пример, само из Бачке Паланке, добили 63 добровољца, са пумпама и осталом неопходном опремом, који су били спремни да крену у акцију у било који део Србије. У Сремској Каменици, када су набујали потоци запретили кућама, такође су на терену први били управо чланови добровољног ватрогасног друштва.
СЕДАМНАЕСТОГОДИШЊИ
Божидар Лишчић, члан ДВД у Будисави, упркос годинама, савладао је вештине гашења пожара, али и спасавања у кризним ситуацијама. -Нас десетак старијих и петнаестак млађих, на вежбама смо научили све о гашењу пожара и ускоро ћемо полагати тест за ватрогасце - поносно прича Божидар, додајући да су научили да рукују брентачама, противпожарним апаратима и уређајима за гашење пожара монтираним на камиону. - Савладано "градиво" проверавамо на такмичењима која се организују у војвођанским местима.
Izvor> V
ecernje novosti online
