Ukrajinska kriza i gasna geopolitikaJužni koridor protiv Južnog toka
objavljeno: 18.05.2014.
Brisel – Evropska komisija je potvrdila da će već ove godine početi izgradnju Transjadranskog gasovoda (TAP) – od Azerbejdžana do Italije, kao ključnog dela Južnog gasnog koridora, koji bi trebalo da smanji udeo snabdevanja Evrope prirodnim gasom iz Rusije, i da umanji značaj planiranog gasovoda „Južni tok” koji treba da prođe i kroz Srbiju.
Austrija je iz puke ekonomske potrebe upravo potpisala sporazum s Moskvom o učešću u „Južnom toku”, kojim bi u srednju i zapadnu Evropu godišnje stizale po 63 milijarde kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije.
Članice Evropske unije koje su pre više godina potpisale sporazume s Rusijom o izgradnji „Južnog toka”, protive se kočenju tog projekta, koje se prelama s ukrajinskom krizom.
Neki analitičari tvrde da „Evropska komisija smatra da je pretnja blokadom ’Južnog toka’ važna poluga u pregovorima s Moskvom o budućnosti Ukrajine”.
To je stavila do znanja američka agencija za strategijske prognoze „Stratfor”, a izvori u Evropskoj komisiji novinarima su nezvanično preneli da EU, u uslovima ozbiljne krize s Rusijom oko Ukrajine, ne može odobriti „Južni tok”, utoliko pre što je Brisel još lane ukazao da ugovori zemalja EU i Rusije o tom projektu krše neke od osnovnih propisa EU.
Neke članice EU traže uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji, iako bi to pogodilo ruske kompanije koje Uniju snabdevaju gasom i izazvalo veliki skok cene gasa, dok postoji veoma veliki pritisak SAD i NATO da se odmah krene u krupne strateške projekte za bitno smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
Amerikanci nikad nisu krili odbojnost prema dubljem energetskom povezivanju Evrope i Rusije i zavisnosti Evrope od Moskve.
Američki državni sekretar Džon Keri je na nedavnom skupu NATO-a izjavio da je smanjenje energetske zavisnosti EU „hitno potrebno, ako želimo da Evropa ostane celovita i slobodna”.
Keri je zatražio i snažno jačanje američke i evropske ekonomske saradnje kroz sporazum o slobodnoj trgovini, o kojem pregovaraju Brisel i Vašington, „čime bi se postiglo mnogo više od pukog utvrđivanja načina na koji poslujemo”.
Ali „Stratfor” predočava da je „’Južni tok’ isto toliko važan potencijalnim učesnicima u tom projektu, jer bi doveo značajne investicije i otvorio radna mesta u nekim najsiromašnijim državama EU, a zaobišao bi nestabilnu Ukrajinu kao tranzitnu zemlju” za isporuke gasa. „’Južni tok’ je opipljiv put za obezbeđivanje prirodnog gasa u času kad su drugi izvori daleko od stvarnosti i neizvesni”, napominje američka agencija.
Poljska, Švedska i baltičke članice EU, međutim, traže da se zbog ukrajinske krize zavedu i ekonomske sankcije Rusiji, makar to pogodilo i ruske gasne i naftne kompanije snabdevače EU, a premijer Poljske Donald Tusk zatražio je da se odmah krene u stvaranje unutrašnje energetske zajednice EU.
Zvaničnici bliski odlazećem evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru saopštili su da za Evropsku komisiju izgradnja „Južnog toka” nema prvenstvo, a mora se sagledati i u sklopu ukrajinske krize, mada jeste dobrodošlo sve što doprinosi dodatnom snabdevanju Unije energijom.
Ali, u nekim državama EU i Evropskoj komisiji ima mišljenja da upravo izgradnja „Južnog toka” ne doprinosi raznovrsnosti izvora snabdevanja energijom, jer je to i dalje ruski gas.
Ipak, analitičari i evropske diplomate u Briselu prihvataju ocene da, bez postojane saradnje s Rusijom, ni srednjoročno nije moguće obezbediti energiju za svetsku konkurentnost evropske industrije i potrebe stanovništva EU.
Opredeljenje za Transjadranski gasovod, kao ključni elemenat Južnog gasnog koridora i napuštanje direktnog, „Južnom toku” suparničkog projekta za gasovod „Nabuko”, uticali su na to da Austrija, koja polovinu energetskih potreba podmiruje ruskim gasom, krajem aprila sklopi s ruskom kompanijom „Gasprom” ugovor kojim će krak „Južnog toka” iz Mađarske ići do velikog austrijskog gasnog terminala Baumgarten i dalje u Italiju.
Do Baumgartena je, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske, trebalo da vodi napušteni „Nabuko”, te se i vlada u Sofiji našla u situaciji da jedino preko „Južnog toka” može da obezbedi postojano i jeftinije snabdevanje gasom. To je takođe bitno iz socijalnih i političkih razloga, jer je poslednja bugarska vlada pala dobrim delom zbog poskupljenja energenata.
Čelnici italijanske državne firme ENI, glavnog partnera ruskom „Gaspromu” u projektu „Južni tok”, kao i rukovodioci nemačkog koncerna BASF, jasno su stavili do znanja da ne misle da bi blokada izgradnje tog gasovoda bila uputna, a naglašeno je i da je Rusija uvek bila pouzdan snabdevač EU gasom.
Nemačka kompanija „Simens” u aprilu je, s konzorcijumom „Južni tok transport”, na čijem je čelu „Gasprom”, sklopila ugovor o isporuci automatizovanih kontrolnih postrojenja i telekomunikacione opreme za kontrolne centre gasovoda „Južni tok”.
Evropski komesar za energiju Etinger izjavio je krajem aprila azerbejdžanskoj agenciji Trend da je „cilj Evropske komisije oduvek bio da otvori Južni gasni koridor za Evropsku uniju, tako da neposredno i fizički poveže tržište gasa EU s najvećim nalazištima prirodnog gasa u basenu Kaspijskog mora i Bliskog istoka”.
Transjadranski gasovod trebalo bi da bude izgrađen do 2019. godine i iz nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu, preko Gruzije, Turske, Grčke, Albanije i Italije, godišnje bi isporučivao Turskoj šest milijardi, a EU deset milijardi kubnih metara prirodnog gasa. „Južni koridor – Novi put svile”, kako su ga prozvali u Evropskoj komisiji, uključivao bi još dva gasovoda i Evropi isporučivao u poslednjoj fazi od 60 do 120 milijardi kubnih metara gasa iz Kaspijskog basena i Srednje Azije.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik Agencije Beta
Izvor:
www.politika.rs
