Sukobi u Nagorno-Karabahu

[Dreadnought]

   
Медведев:Могућ скори састанак око Нагорно-Карабаха


21/10/2008
ЈЕРЕВАН – Састанак председника Јерменије, Азербејџана и Русије посвећен решењу питања Нагорно Карабаха би „убрзо” могао да се одржи у Русији, рекао је руски председник Дмитриј Медведев.

„Надам се да ће састанак три председника бити одржан ускоро да се нађе решење проблема Нагорно Карабах). И надам се да ће се одржати у Русији”, рекао је Медведев на заједничкој конференцији за штампу са јерменским председником Сержом Саргсјаном у Јеревану.

Нагорно Карабах је сепаратистичка провинција у Азебејџану коју контролишу Јермени.
Саргсјан је рекао да је Јерменија спремна да настави преговоре на основу Мадридских принципа који „признају право народа Карабаха на самоопредељење”.

„Питање може да буде решено на бази компромиса и путем преговора”, рекао је Саргсјан.

Председник Азербјеџана Илхам Алијев је 13. октобра обећао да ће појачати изолацију Јерменије докл год она не одустане од „окупације” Нагорно Карабаха.

Како наводи агенција АФП, Русија у последње време врши притисак на Јерменију да деблокира ту ситуацију да би изашла из изолације.

Јерменски сепаратисти су преузели контролу над Нагорно Карабахом после оружаног сукоба почетком 90-их, у којем је убијено скоро 30.000 људи. Прекид ватре је потписан 1994. али Јерменија и Азербејџан не могу да постигну сагласност о статусу региона где долази до честих чарки.

Медведев је у Јеревану отворио Трг Русије којом приликом је позвао Јерменију да координира своју спољну политику с Москвом.

„Сигуран сам да су координиране акције на међународној сцени важан фактор за безбедност и за јачање наших позиција у Кавказу и у свету”, рекао је Медведев на церемонији отварања трга којој је присуствовао и Саргсјан.

Медведев је подвукао да је називање једног од својих главних тргова у Јеревану по Русији знак „поштовања према модерној и демократској Русији, њеном народу као и знак уважавања наших заједничких историјских корена и нашег секуларног пријатељства”.

Саргсјан је рекао да руско-јерменско пријатељство „никад није ослабило” и да тај трг треба да постане „симбол нашег пријатељства”.

Јереван се граничи с Турском на западу, с Азербејџаном на истоку и Грузијом на северу.

Турска, која има блиске везе с Азербејџаном, затворила је границу с Јерменијом 1993, после конфликта између Бакуа и Јеревана око Нагорно Карабаха.

Извор:Бета

[ZastavnikDjemo]

Juče, 11. decembra vojni vrh Azerbejdžana je proveo kontinuirano zasedajući, a glavna tema na dnevnom redu su, po svemu sudeći, pritisci SAD na Tursku da normalizuje odnose sa Jermenijom, bez uslovljavanja rešavanjem pitanja Nagorno-Karabaha, teritorije koja pripada Azerbejdžanu, ali koja je već 15 godina praktično nezavisna država, pod jermenskom kontrolom. Uzimajući u obzir činjenicu da azerbejdžanski vojni budžet kontinuirano raste u poslednjih nekoliko godina, moguće je očekivati novi konflikt.

[Brok]

Četiri jermenska vojnika poginula u Nagorno-Karabahu

19.06.2010.

Četiri jermenska vojnika poginula su u sukobu koji je izbio u Nagorno-Karabahu,
separatističkoj većinskoj jermenskoj oblasti u Azerbejdžanu, saopšilo je danas
jermensko ministarstvo odbrane.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Četiri vojnika vojske u Karabahu je sinoć ubijeno i četiri vojnika su povređena u sukobu sa naoružanom grupom" koja podržava nezavisnost Nagorno-Karabaha, navodi se u saopštenju ministarstva.

Nagorno-Karabah, gde živi većinski jermensko stanovništvo i koja je pod vojnom kontrolom Jermenije, proglasio je nezavisnost posle rata (1988-1994), u kojem je poginulo 30.000 ljudi.
Nezavisnost te oblasti u Azerbejdžanu međunarodna zajednica ne priznaje.

Odnosi Azerbejdzana i Jermenije su napeti zbog sukoba oko Nagorno-Karabaha. Na granici između dve zemlje i u oblastima u blizini Nagorno-Karabaha često dolazi do oružanih sukoba.



Foto: AFP
Izvor: Beta, AFP

[barbakan]

 

Azerbejdžan otvoreno preti Jermeniji
 
BAKU, ANKARA - Azerbejdžan ne isključuje mogućnost vojne intervencije u rešavanju spora sa Jermenijom oko statusa provincije Nagorno-Karabah.

"Azerbejdžan zadržava pravo da oslobodi svoju okupiranu teritoriju", izjavio je potpredsednik parlamenta Azerbejdžana Zijafat Asgarov.

Na pitanje novinara da li je rat na dnevnom redu, on je ogovorio:"Vi ćete videti to veoma brzo", prenosi istanbulski list "Zaman".

U vreme raspada Sovjetskog saveza devedesetih godina provincija Nagorno Karabah, u kojoj su većinsko stanovništvo Jermeni, otcepila se od Azerbejdžana i proglasila nezavisnost. U oružanim sukobima tada je stradalo 30 hiljada ljudi. Ta pokrajina uživa podršku Jermenije.

Međunarodna zajednica preko tzv. Minske grupe (Rusija, SAD i Francuska) ni posle 15 godina nije uspela da nađe kompromis oko sporne provincije.

Baku kao da sada izdaje strpljenje i otvoreno najavljuje vojno rešenje tog problema, pogotovo što smatra da međunarodni posrednici nisu izvršili dovoljano jak pritisak na Jerevan da napusti, kako se navodi, okupirane teritorije Azerbejdžana.

Jermenija i Azerbejdžan su sklopili primirje 1994.godine, ali i pored toga u poslednje vreme su učestali oružani incidenti na granicama dve zemlje, što izaziva zabrinutost u regionu i međunarodnoj zajednici.


izvor : Politika

[Solaris]

Pogled na ova događanja sa portala index

-----------------

VELIKI rovovi, isprekidani tek osmatračnicama i puškarnicama, prostiru se dokle god seže pogled. "Digni glavu iz rova i upucat će te", kazao je mladi armenski vojnik reporteru Reutersa, dok pažljivo osmatra azerske položaje, udaljene nekih 400 metara.

Mjesto radnje - Gorski Karabah. Riječ je o velikom području na južnom Kavkazu, enklavi unutar Azerbejdžana u kojoj žive gotovo isključivo Armenci. Danas je Gorski Karabah de facto država unutar Azerbejdžana, iako je nitko iz međunarodne zajednice osim Armenije nije priznao. Svoju su "nezavisnost", odnosno potpunu kontrolu nad područjem Gorskog Karabaha, Armenci stekli u krvavom ratu početkom devedesetih u kojem je poginulo oko 30.000 ljudi. Danas postoji realna opasnost da rat ponovno bukne i da bude puno destruktivniji i dalekosežniji nego onaj s početka devedesetih.

Pitanje je dana kada će sukob eskalirati

Gorski Karabah proglasio je nezavisnost nakon raspada SSSR-a, ali je pritom okupirao još veće područje Azerbejdžana nego li mu "originalno pripada". Azerski političari danas sve češće izlaze u javnost s tezama kako će vratiti kontrolu nad svojim državnim teritorijem. Međutim, Gorski Karabah danas je zapravo jedna velika tvrđava na uzvišenom položaju, potpuno opkoljena rovovima i vojnim položajima.

Armenci i Azeri tako se već godinama svakodnevno gledaju preko nišana, a sporadične pucnjave nisu rijedak slučaj. Samo u lipnju u takvom je puškaranju poginulo devet osoba.  "U jednom trenutku izmjena vatre više neće biti ograničena samo na ručno oružje. Jedna strana će napasti drugu s teškom artiljerijom. Tad možemo imati scenarij u kojem druga strana uzvraća zračnim napadom, a onda kreće kaos", upozorio je u razgovoru za Reuters Rasim Musabayov, nezavisni zastupnik u azerbejdžanskom parlamentu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Novi rat bio bi puno destruktivniji od onog iz devedesetih

Šanse da će se ijedna strana svjesno upustiti u otvoreni rat su ipak male. Iako azerski političari često govore da će vratiti kontrolu nad Gorskim Karabahom, očito je kako je u pitanju samo osvajanje politički poena igranjem na kartu nacionalizma. Azeri znaju da bi u slučaju rata morali opkoliti Gorski Karabah, odsjeći mali koridor prema Armeniji i zatim sporo napredovati prema gradovima. A topografija sugerira kako su branitelji na puno boljem položaju. Pritom postoji mogućnost da bi se i čitava Armenija uključila u sukob.

Iako je vojni proračun Azerbejdžana veći od ukupnog proračuna Armenije, međusobna mržnja je toliko jaka da bi obje strane sigurno išle do kraja. Za razliku od rata s početka devedesetih, ovo ne bi bilo lo-tech rat. I vjerojatno ne bi bio lokaliziran samo na područje Gorskog Karabaha, jer su politički ulozi danas veći.

Savezništva i regionalne implikacije

Ukoliko azerbejdžanski plinovodi i naftovodi bude ugroženi, kao i nuklearke u Armeniji, stvar bi mogla potpuno eskalirati. Zatim treba uzeti u obzir i regijska savezništva. Azerbejdžan ima potpisano savezništvo s Turskom, članicom NATO-a, što znači da su reperkusije bilo kakvog vojnog konflikta automatski veće. Turska je zatvorila svoju granicu s Armenijom, a animozitet ovih dviju država dobro je poznata stvar.

Armenci pak mu računati na potporu svoje "kršćanske braće" Rusa. Rusi u Armeniji imaju svoje baze, a "državnost" Gorskog Karabaha bitna im je i iz političkih razloga, jer je ta situacija slična onoj u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Iran je u prošlom ratu bio neutralan, ali u zadnje vrijeme su odnosi Teherana s Bakuom na iznimno visokoj razini.

"Ukoliko se napetosti nastave i eskaliraju, one neće biti limitirane na lokalni i regionalni okvir. Imat će velik geografski domet", kazao je samoprozvani predsjednik Gorskog Karabaha Bako Sahakyan. "Gorski Karabah je integralni dio Armenije. Obični ljudi to tako vide i shvaćaju. Učinit ćemo sve da sačuvamo naše zemlje", dodao je armenski nadbiskup Pargev Martitosyan.

Azeri nisu spremni za rat

Diplomati i analitičari smatraju kako je praktično nemoguće da Azeri efektivno vrate kontrolu nad Gorskim Karabahom. Ukoliko bi i došlo do rata, sve bi završilo dugotrajnom izmjenom vatre, ali bez velikog progresa. Isto smatraju i azerski vojni stručnjaci. "Mislim da naša vojska ima snage za ratovanje od mjesec li dva dana, ne više. Ukoliko se oduži, to će postati rat u kojem će morati sudjelovati cijelo društvo, a ne samo vojska. Mislim da društvo moje zemlje nije spremno na rat", kazao je Yusif Agayev za Reuters.

Tako će Gorski Karabah i dalje ostati mina na Kavkazu, čija bi eksplozija mogla destabilizirati čitavu regiju. Unatoč povremenom obostranom izljevu bijesa, čini se kako obje strane dobro da znaju da je ovaj status quo, iako nije idealan, daleko bolji totalnog rata.

[Рашо]

Изгледа да (опет) расте температура на линији додира Јермена и Азербејџанаца...

Како јавља Раша Тудеј, намање четири азербејџанска и један војник снага Нагорно Карабаха је погинуло у окршајима протекле ноћи. Раније је Азербејџан саопштио да је осам његових војника погинуло у пограничним окршајима у последњих неколико дана. Јерменски медији су јавили да су у истим окршајима погинула и два јерменска војника.

At least 5 troops killed in Azeri-Armenian escalating clashes in disputed region

At least four soldiers from Azerbaijan and one soldier from the self-proclaimed pro-Armenian enclave of Nagorno-Karabakh have been killed in overnight clashes, which marked the latest episode in escalating violence in the disputed region. Earlier, Azerbaijan reported that eight of its troops were killed in a series of border skirmishes over past few days, while Armenian media said two of its combatants died there. Nagorno-Karabakh is a mountainous area in the southern Caucasus, which split from Azerbaijan with the help from Armenia in a bloody war in the early 1990s and remains unrecognized by any UN member state apart from Armenia.

[MOTORISTA]

Izgleda da se i ovde zakuvava....
--------------------------------------------

Najmanje 15 mrtvih u sukobima u otcepljenoj enklavi Azerbejdžana
Srna   02.08.2014.

Najmanje 15 ljudi poginulo je u sukobima azerbejdžanskih vojnika i jermenskih snaga koje kontrolišu region Nagorno-Karabah, otcepljenu enklavu Azerbejdžana, rekli su danas zvaničnici.

Ranije je javljeno da je u sukobima poslednjih dana poginulo najmanje 10 ljudi. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je danas da su poginula četiri njihova vojnika u sukobima na liniji razdvajanja Azerbejdžana i Nagorno-Karabaha. Pripadnici jermenskih snaga rekli su da je poginuo i jedan njihov vojnik. Azerbejdžan je saopštio juče da je poginulo osam njihovih vojnika, a jermenske snage rekle su da su poginula dva njihova pripadnika. Jermenija je okrivila Azerbejdžan za najnovije krvoproliće. "Takvo ponašanje snaga Azerbejdžana u suprotnosti je sa logikom dolaska do rešenja putem pregovora i moglo bi da vodi širim vojnim akcijama", navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije. Ovi sukobi ukazuju na opasnost od širenja nasilja na jugu Kavkaza, odakle se prebacuju nafta i gas iz regiona Kaspijskog mora u pravcu Evrope.

Izvor: www.blic.rs

[Perun]

http://www.advance.hr/vijesti/sukobi-u-nagorno-karabahu-sve-vise-eskaliraju-u-erevanu-diplomatske-tenzije-izmedu-rusije-i-sad-a-predsjednik-azerbejdzana-pristao-na-razgovor-s-armenskom-stranom-u-ruskom-sociju/

Oružani sukobi između Armenije i Azerbejdžana eskaliraju iz sata u sat. Jučer je azerbejdžansko Ministartsvo obrane potvrdilo da je točna informacija kako premještaju oklopno-mehanizirane postrojbe na liniju razdvajanja s armenskom enklavom Nagorno-Karabah, gdje je u protekla tri dana zabilježen najveći prekid primirja od kraja rata 1994.

Voditelj ureda za odnose s javnošću azerskog Ministarstva obrane, Vagif Dargyahly, rekao je "kako Azerbajdžan ima pravo da premješta vojnu opremu na svom teritoriju u bilo kojem smjeru".

"Mi nećemo tražiti dopuštenje, niti za premještanje naših postrojbi odgovarati bilo kome", rekao je Dargyahly.

Isto tako je azerbejdžansko Ministarstvo obrane potvrdilo da su njihove snage granatirale armensko selo Barekamavan, na sjeveroistočnom dijelu granice s Azerbejdžanom. To samo vodi u eskalaciju sukoba na bojišnici, ali znači i da se borbe iz Nagorno-Karabakha šire na granici između Armenije i Azerbajdžana.

Glasnogovonik Ministarstva obrane Armenije je jučer poslijepodne priopćio "kako su azerbajdžanske snage otvorile vatru iz oružja velikog kalibra oružja na armensko selo Barekamavan, koji se nalazi u blizini azerskog pograničnog naselja Kemerli u sjeveroistočnom dijelu granice, ali da je napad odbijen i da su armenski vojnici uzvratili vatru u smjeru položaja azerske vojske".

Azerbajdžanski mediji javljaju da su azerbajdžanske snage podigle borbene zrakoplove koji su cijeli dan letjeli iznad linije bojišnice.
Armenski izvori prema posljednjim podacima govore o 9 poginulih i 11 ranjenih, čime se broj ubijenih na obje strane popeo na više desetaka boraca, koliko nije poginulo tijelom cijele 2013. godine.

Armenia Today piše kako je Ministarstvo obrane Nagorno-Karabaha, armenske enklave koja je dio Azerbejdžana, ali od 1994. de facto samostalni politički entitet u sklopu Armenije, navodi "kako je, prema operativnim podacima vojske Nagorno-Karabaha, u razdoblju od 27. srpnja do 2. kolovoza azerska vojska na liniji razdvajanja prema armenskih položajima kontinuirano kršila primirje i pokušavala upasti s diverzantskim postrojbama, što je na vrijeme otkriveno i spriječeno".

Noćas oko ponoći je u pokušaju upada na armenski teritorij ubijen još jedan azerbejdžanski vojnik, a incident se dogodio u zoni sukoba u blizini mjesta Askeran. Naime, sinoć kasno su oružane snage Azerbejdžana, prema izvješću Ministarstva obrane Nagorno-Karabaha, "pokušale još jedan pokušaj upada sa svojom izviđačko-diverzantskom skupinom".

Prema ministru obrane Nagorno-Karabaha, "azerbejdžanski specijalci su naišli na organizirani otpor armenskih jedinica, a neprijatelj je odbijen na početne položaje, ostavljajući na bojištu jednog mrtvog vojnika".

Službeni Erevan poziva na hitnu uspostavu primirja, a glasnogovornik azerbajdžanskog Ministarstva vanjskih poslova, Elman Abdullayev, komentirao je izjavu američkog specijalnog izaslanika za Nagorno-Karabah, Jamesa Warlicka.

Naime, američki dužnosnik izrazio je "ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije nasilja na prvoj crti bojišnice", a Washington je pozvao svoje građane da se ne približavaju armensko-azerskoj granici i da budu u kontaktu s veleposlanstvom, kako bi u slučaju nužde bili evakuirani".

"S povećanjem napetosti između Armenije i Azerbajdžana, američko veleposlanstvo u Erevanu savjetuje američkim građanima da izbjegavaju putovanje u pogranično područje. Ovo područje također uključuje i dio autoceste između Erevana i Tbilisija", navodi se u priopćenju američkog veleposlanstva u Armeniji.


Glasnogovornik azerbajdžanskog Ministarstva vanjskih poslova, Elman Abdullayev, kritizira Washington "što nije pozvao Armeniju da povuče svoje oružane snage iz okupiranih teritorija Azerbajdžana i što stalno treba podsjećati da je status quo Nagorno-Karabaha neprihvatljiv i vrlo opasan".

Prema njegovim riječima, Azerbajdžan treba pošteno posredovanje.

"Činjenice su svima poznate. Zašto su međunarodni posrednici tako pasivni? Što armenske snage traže u našoj zemlji? Ne bi li one trebale biti u Armeniji? Ako posrednici u pregovorima misle na mir u svijetu, koji je razlog takvog njihovog stava", rekao je azerbajdžanski glasnogovornik Elman Abdullayev, referirajući se na zamrznuti sukob u Nagorno-Karabahu, kojeg, nakon 20 godina relativnog primirja, Baku – slučajno ili ne - želi riješiti baš u ovom trenutku.

OESS je pozvao Erevan i Baku na istovremeni prekid sukoba, a armenski premijer Høvik Abrahamyan je rekao da će se najvjerojatnije 8. ili 9. kolovoza armenski i azerbajdžanski predsjednici Serzh Sargsyan i Ilham Aliyev sastati u ruskom gadu Sočiju i pregovarati o eskalaciji sukoba u Nagorno-Karabahu.

Radio Slobodna Europa piše kako su Sjedinjene Američke Države i Rusija izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog najnovije eskalacije sukoba i kršenja primirja između Armenije i Azerbajdžana, te pozvali zaraćene strane da traže mirno rješenje za sukob u Nagorno-Karabahu.

"Ne može biti vojnog rješenje sukoba. Odmazda i daljnje nasilje će samo otežati mirno rješenje. Sjedinjene Države pozivaju predsjednike Armenije i Azerbajdžana na susret što je prije moguće, kako bi se nastavio dijalog o ključnim pitanjima. SAD su obećale da će i dalje aktivno sudjelovali u međunarodnim naporima za konačnu nagodbu po pitanju Karabaha", rekla je Marie Harf, glasnogovornica američkog State Departmenta.Rusko ministarstvo vanjskih poslova je također reagiralo na eskalaciju nasilja.

"Mi događaje posljednjih dana vidimo kao ozbiljnu povredu ugovora o primirju i ugrožavanje napora za postizanje političkog rješenja. Vjerujemo da je daljnja eskalacija nedopustiva. Pozivamo sve sukobljene strane da se odreknu uporabe sile i poduzmu hitne mjere kako bi se situacija stabilizirala", rekla je glasnogovornica ministarstva ruskog Ministarstva vanjskih poslova, M. V. Zaharova.

Ruski veleposlanik u Armeniji, Ivan Volynkin, u izjavama za armenski tisak je ponovio zabrinutost Moskve. Volynkin je rekao "kako smrtonosne borbe duž linije razdvajanja u Karabahu, posebno na armensko-azerbajdžanskoj granici lako mogu prerasti u sukob širih razmjera".

Optužbe o tome tko je prvi prekinuo primirje su uzajamne optužbe , a armenski premijer poziva Azerbajdžan da odluke koje donosi budu vođene "zdravim razumom".
Premijer Høvik Abrahamyan je pozvao Azerbajdžan za ublažavanje napetosti na liniji razdvajanja s Karabahom i duž armensko-azerbajdžanske granice.

"Pozivam Azerbajdžan za ublažavanje napetosti, jer je Armenija u mogućnosti odbiti neprijatelja. Mi ćemo odgovoriti na ubijanje naših vojnika. Dao Bog da naš neprijatelj nije vođen petrodolarima, nego zdravim razumom, ali kada netko ima više novca od razuma, tada stvari postaju puno opasnije", rekao je armenski premijer.

Isto tako treba vidjeti kontekst u kojem se nakon 20 godina "zamrznutog sukoba" događa ova nova eskalacija nasilja, koja prijeti da preraste u oružani sukob u cijeloj regiji. Sinoć kasno je, komentirajući poziv američkog State Departmenta da Armenija također nametne sankcije Rusiji, armenski ministar vanjskih poslova Edward Nalbandian poručio "kako armensko članstvo u Euroazijskoj ekonomskoj uniji nije nešto o čemu se može raspravljati i da Erevan ne razmišlja o sankcijama".

Naime, tijekom razgovora o krizi u Nagorno-Karabahu, američko veleposlanstvo u Armeniji je obavjestilo armensku vladu i poslovnu zajednicu o "strukturi rizika u suradnji s ruskim tvrtkama i pojedincima koji su na popisu sankcija Washingtona zbog ukrajinske krize".

Rusija je odmah priopćila kako Washington prijeti Armeniji i optužila američku vladu da provodi "prikrivene prijetnje toj zemlji".

"Izražavamo zabrinutost zbog američkih pokušaja da se komplicira rad ruskog poslovanja u Republici Armeniji. Sve ruske tvrtke prisutne u Armeniji, uključujući i VTB Armenija i Areksimbank banku, su pod njezinom jurisdikcijom, djeluju u okviru zakonodavstva u zemlji, zarađuju i plaćaju porez u Armeniji, te zapošljavaju znatan dio stanovništva. Pozivi na prekid kontakata s ruskim tvrtkama su licemjerne izjave američkih dužnosnika i Washingtona koji žele ugroziti razvoj armenskog gospodarstva", navodi se u priopćenju.

Međutim, armenski ministar vanjskih poslova Edward Nalbandian, je izjavio:

"Armensko članstvo u Euroazijskoj ekonomskoj uniji se temelji na interesu ekonomskog razvoja i strateških interesa države, što je nesumnjivo. Armenija će sigurno nastojati okončati proces članstva u Euroazijskoj ekonomskoj uniji i zasluženo preuzeti svoj dio odgovornosti unutar mehanizama za donošenje odluka u toj zajednici zemalja. To će Armeniji pružiti nove mogućnosti za poboljšanje konkurentnosti na glavnim izvoznim tržištima i povećati, produbiti i proširiti gospodarske veze s EEU, kao i potaknuti izravna ulaganja iz tih zemalja u armensko gospodarstvo."

Istog dana je ruska kompanija Rosneft najavila da će uložiti oko 400 milijuna dolara kako bi ponovno pokrenula armensku kemijsku industriju "Nairit".

Azerbajdžansko Ministarstvo vanjskih poslova također vrši pritisak na Armeniju i zatražilo je od međunarodne zajednice "da zbog prekida primirja i napada na azerbajdžansku vojsku nametne ekonomske sankcije agresoru Armeniji".
"Azerbajdžansko Ministarstvo vanjskih poslova navodi da je ignoriranje od strane Armenije rezolucije Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda kojom se osuđuje provedba politike etničkog čišćenja, protjerivanje više od milijun ljudi iz njihovih domova i počinjenje provokativnih akcija koje štete mirovnom procesu, osnova za međunarodnu zajednicu da agresoru Armeniji nametne ozbiljne sankcije. Najveća prijetnja mirovnom procesu je raspoređivanje oružanih snaga Armenije na okupiranim područjima Azerbajdžana. Dakle, oružane snage Armenije, prije svega, moraju napustiti okupirane teritorije Azerbajdžana. Što prije armenska strana bude svjesna toga, prije će se regija oporaviti i zavladati će mir, stabilnost i sigurnost", navodi se u priopćenju.

U svakom slučaju, pregovora između dvije strane će ipak biti, a armenski premijer Høvik Abrahamyan je potvrdio vijest da će se predsjednici Ilham Aliyev i Serzh Sargsyan sastati u Sočiju 8. ili 9. kolovoza, te dodao "kako se nada se da će na sastanku biti postignuti vrlo važni sporazumi".


Ovdje treba naglasiti da azerbajdžanski predsjednik Aliyev dobro zna da SAD i u njegovoj zemlji ima razgranatu mrežu prozapadnih nevladinih udruga, koje dugi niz godina pokušavaju potaknuti Obojenu revoluciju, što nije nikakva tajna. 2005. se na tome intenzivno radilo, uz svesrdnu pomoć američkog veleposlanstva u Bakuu, a tada su "oporbeni" aktivisti unaprijed prijetili kako će se u slučaju nepravilnosti na izborima Aliyev suočiti s revolucijom".

Iako desnica u Azerbajdžanu poziva na "svenarodni ustanak protiv armenskog okupatora", te optužuje predsjednika Aliyeva i vladu da "vode besmislene pregovore s Armencima", a mladež "kako ih više zanimaju mobiteli, društvene mreže i izlasci, umjesto da se pridruže vojsci i konačno oslobode okupirane teritorije", izgleda da Ilham Aliyev, osim poslovnih interesa, ipak jedino vjeruje turskom premijeru Erdoganu. Unatoč svim naporima Washingtona da destabilizira regiju, trebalo bi više pažnje posvetiti odnosima na relaciji Moskva-Ankara, jer u njemu leži ključ za rješenje vrlo neugodne krize u ovoj podijeljenoj regiji.

[Perun]

http://en.wikipedia.org/wiki/Azerbaijani_Armed_Forces

http://en.wikipedia.org/wiki/Armed_Forces_of_Armenia

http://en.wikipedia.org/wiki/Nagorno-Karabakh_Defense_Army

http://www.globalsecurity.org/military/world/war/nagorno-karabakh.htm

[Dreadnought]

Putin posreduje oko Nagorno-Karabaha


06.08.2014

Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se ove nedelje u Sočiju s predsednicima Jermenije i Azerbejdžana, s namerom da umiri njihova strahovanja od šireg konflikta zbog učestalih okršaja oko sporne oblasti Nagorno-Karabaha.

Jermenski i azerbejdžanski predsednici Serž Sargsjan i Ilham Alijev očekuju se u Sočiju krajem nedelje, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prenosi Beta.

Azerbejdžanska vojska nedaleko od Nagorno-Karabaha
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako će Putin svakog od njih primiti odvojeno, kada se svi nađu na istom mestu u isto vreme, razgovor o Nagorno-Karabahu biće neizbežan, ocenio je Lavrov u intervjuu za Itartas.

To će biti prvi sastanak jermenskog i azerbejdžanskog predsednika od kratkog susreta u martu na margini nuklearnog samita u Hagu, navodi agencija AFP.

"Razgovaraćemo sa našim partnerima iz Azerbejdžana i Jermenije o tome šta možemo učiniti da pomognemo da ojačamo poverenje i smanjimo rizik od sukoba", rekao je Lavrov.

Jermenija je ove nedelje saopštla da strahuje od rata s Azerbejdžanom zbog učestalih nedavnih okršaja oko Nagorno-Karabaha, otcepljene azerbejdžanske oblasti nastanjene Jermenima, u kojima je poginulo najmanje 18 vojnika na obe strane.

Ta oblast, s većinskim jermenskim stanovništvom, pripojena je Azerbejdžanu tokom sovjetske ere, a u ratu za kontrolu nad njom između 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a pobegle su stotine hiljada.

Primirje je potpisano 1994. godine, ali Baku i Jerevan nikad nisu postigli dogovor o statusu sporne oblasti. Nagorno-Karabah je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana i izvor je napetosti u regionu južnog Kavkaza, strateškoj zoni između Irana, Rusije i Turske.

RTS

[kumbor]

Ne bih voleo da dođe do zaoštravanja situacije, Azeri baš lepo napreduju u Kumboru, ako opet izbije rat, ode mas` u propas`.

[Solaris]

Azerbejdžan srušio Armenski Mi-24.

Azerbaijan's defence ministry says its forces have shot down an Armenian military helicopter violating its airspace.

Three crew members were killed in the incident, according to local reports.

The helicopter was flying in the disputed territory of Nagorno Karabakh, an enclave in western Azerbaijan controlled by ethnic Armenians.

A regional conflict dating from the Soviet era ended in a ceasefire in 1994 but tensions have risen again recently.

Azerbaijan's defence ministry said the Mi-24 helicopter was downed close to the frontline between Azerbaijani and Armenian troops.

Separatist officials in Nagorno Karabakh confirmed the attack, saying it happened during a "training flight as part of military drills".

Tensions in the region stretch back decades.

A war broke out in 1988 during the twilight of Soviet rule over Azerbaijan, with Armenian secessionists fighting a bloody conflict against the country's army.

Under the eventual 1994 ceasefire deal, landlocked Nagorno Karabakh and seven adjacent Azerbaijani districts were left under the control of ethnic Armenian forces.

Wednesday's incident was the first of its kind since the deal was signed.

http://www.bbc.com/

[Trifko]

Азербејџан оборио јерменски хеликоптер



Азербејџанска војска оборила је јерменски војни хеликоптер у региону Нагорно-Карабаха око којег се споре две земље.

Прес служба Министарства одбране Азербејџана саопштила је да је оборен хеликоптер типа "ми-24", који припада "оружаним снагама Јерменије" и који је "покушао да нападне позиције Азербејџана", пренела је агенција РИА Новости.


Баку наводи да је хеликоптер оборен у области села Чеменли, Агдамског рејона Азербејџана и да је пао на територију коју контролишу азербејџанске снаге, преноси Танјуг.

Прес секретар Министарства одбране НКР Сенор Асратјан рекао је руској агенцији да је хеликоптер био на тренажном лету.

Према његовим речима, азербејџански војници "настављају интензивно да пуцају код места пада из оружја различитог калибра".

РИА Новости, истовремено, из Јеревана извештава да скупштина Јерменије данас није признала независност од Азербејџана отцепљене Аутономне Области Нагорно-Карабах, за шта је гласало само осам посланика, један је био уздржан, док остали посланици нису гласали.

Предлог закона поднела је опозициона посланичка група "Наслеђе", која у садашњем сазиву од 131 има четири посланика, иако је од првог уношења у скупштинску процедуру 2009. године он био висе пуста одбациван.

Одбијање признавања, посланици у скупштини образлажу тиме да не желе да нанесу штету преговарачком процесу о решавању конфликта.

Конфликт је почео у фебруару 1988. године, када је аутономна област насељена претежно Јерменима саопштила да иступа из азербејџанске совјетске републике, а септембра 1991. године проглашено је формирање "НКР".


Izvor: http://www.rts.rs/

[Solaris]

Dobro su ga pogodili.

Footage of Azerbaijan Soldiers Shooting Down Armenian Helicopter

Video has emerged allegedly of the Azerbaijani military shooting down a Mi-24 Air Force helicopter from Armenia, killing 3.

The helicopter dropped a couple of hundred meters from the trenches Azerbaijani military at the contact/border line.

[MOTORISTA]

Jermenske snage ubile još jednog azerbejdžanskog vojnika
Beta   14.03.2015.

Jermenske snage ubile su juče jednog azerbejdžanskog vojnika, tokom obnovljenog sukoba Jermenije i Azerbejdžana oko oblasti Nagorno-Karabah, saopštio je Baku.

To je za nedelju dana drugi put da su jermenske snage usmrtile azerbejdžanskog vojnika. "Jermenske snage prekršile su prekid vatre 13. marta. Ubijen je jedan azerbejdžanski vojnik", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana. Jermenija i Azerbejdžan decenijama se bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu. U poslednje vreme intenzivirani su sukobi dve strane koje se razmenjuju optužuju za napade u kojima je ove godine poginulo 18 ljudi na obe strane. U ratu za kontrolu nad Nagorno-Karabahom između 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a više stotina hiljada je izbeglo. Primirje je potpisano 1994. godine, ali se Baku i Jerevan nisu dogovorili o pravnom statusu sporne oblasti koja je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana.

Izvor: www.blic.rs