Sukobi u Nagorno-Karabahu

[Dreadnought]

Premijer Jermenije: Prisustvo ruskih mirovnjaka u Karabahu – najvažniji faktor očuvanja mira


Prisustvo ruskih mirovnjaka u Nagorno-Karabahu postaje najvažniji faktor za očuvanje mira, rekao je premijer Jermenije Nikol Pašinjan u intervjuu za jermensku televiziju.

„Prisustvo ruskih mirovnjaka u regionu postaje jedan od najvažnijih faktora, garancija toga da za vreme njihovog prisustva rat neće početi ili da se neće proširiti“, rekao je Pašinjan.
Prema njegovim rečima, neophodno je obezbediti povratak stanovnika Karabaha na teritorije koje su pod kontrolom vlasti Karabaha uz garancije ruskog mirovnog kontigenta.

„Prolazak kroz Lačin (iz Jermenije u Karabah) garantovaće ruski mirovnjaci, neće biti problema sa kretanjem“, rekao je Pašinjan.

Prema njegovim rečima, karabaški Jermeni treba da se vrate svojim kućama radi obnavljanja Karabaha. Pašinjan ističe da će vlasti uložiti napore da se obnove zgrade, građevine i infrastruktura.

Pašinjan je naglasio da bi pretila opasnost od opkoljavanja 30.000 jermenskih vojnika u slučaju da rat u Nagorno-Karabahu nije zaustavljen.

„Glavni faktor za potpisivanje sporazuma bila je konstatacija činjenice da je Stepanakert ostao nezaštićen nakon pada grada Šuša, i da rat nije zaustavljen u roku od nekoliko sati, pali bi Stepanakert, zatim Askeran, Martakert i od 20.000 do 30.000 naših vojnika bi bilo opkoljeno“, rekao je Pašinjan.

Prema njegovim rečima, te brojke se razliku u zavisnosti od scenarija.

„I te snage ne bi mogle da utiču na situaciju, jer su im prilazili iz pozadine“, objasnio je on.


Odnos sa Putinom

Premijer Jermenije se osvrnuo i na svoj odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Radni i veoma dobri.“

On je istakao da se stav Rusije po pitanju Karabaha nije promenio u poslednje 4,5 godine.

„Danas postoje realije koje odgovaraju ranijim predstavama, a to je prisustvo ruskih mirovnjaka. Pitanje treba razmatrati sa te tačke, jer ne govorimo o odnosu između vlasti Jermenije i Rusije, nego o stavovima Rusije povodom karabaškog pitanja“, objasnio je Pašinjan.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju ta pitanja nisu uzajamno povezana.

„Vlasti Jermenije i Rusija imale su, imaju i imaće normalne, radne odnose“, zaključio je on.

Pašinjan je u intervjuu rekao da nakon sporazuma o Karabahu računa na otvaranje novih kopnenih saobraćajnica koje povezuju Jermeniju i Rusiju.

„Želimo da proradi železnica između Jermenije i Irana preko Nahčivana, želimo da deblokiramo transportnu infrastrukturu, želimo da imamo ne jednu, nego više puteva koji nas povezuju sa Rusijom. Ako u slučaju rešavanja ovih pitanja železnica postane realni faktor i poveže Jermeniju sa Pesijskim zalivom i Rusijom, to će biti prekretnica“, rekao je jermenski premijer.

Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu.

izvor

[Dreadnought]

Još 20 aviona sa mirovnjacima stiglo iz Rusije u Karabah


Rusija je tokom proteklog dana uputila 20 aviona sa 170 pripadnika mirovnih snaga u Nagorno-Karabah, saopštilo je Ministarstvo odbrane zemlje.

„Tokom proteklog dana 20 aviona Il-76 vojno-transportne avijacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije poletelo je sa aerodroma Uljanovsk-Vostočni. Avioni će na aerodrom u Jermeniji dostaviti više od 20 teških terenskih vozila sa prikolicama, sredstva za logističku podršku i više od 170 pripadnika jedinice mirovnih snaga“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Ranije je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio da je u Nagorno-Karabahu već raspoređeno više od 1.100 ruskih mirovnjaka i izvršeno 73 leta.

izvor

[MOTORISTA]

U strahu od odmazde Azerbejdžanaca napuštaju svoje domove, putevi puni nakrcanih vozila
Branko Vlahović 13. 11. 2020.

U NAGORNOM Karabahu je počeo novi egzodus Jermena. U strahu od odmazde Azerbejdžanaca, Jermeni sada napuštaju rodna ognjišta. Posle dogovora Jermenije, Azerbejdžana i Rusije 9. novembra o prekidu rata kojim je određeno da se moraju vratiti neki delovi teritorije Azerbejdžanu, ozlojeđeni Jermeni pale svoje kuće, prodavnice i druge objekte ne želeći da se njima koriste Azerbejdžanci.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Užasavajuće slike se mogu videti u Lačinskom, Kelbadžarskom i Agdamskom rejonu. Gore mukom građene porodične kuće i drugi objekti. Kelbadžarski rejon treba da pređe pod kontrolu Azerbejdžana već u nedelju, Agdamski do 20. novembra, a Lačinski rajon do prvog decembra. Mali broj novinara koji se nalaze u tim krajevima kažu da se na putevima vide automobili i kamioni krcati stvarima. Jermeni voze sa sobom nameštaj i stvari, a poljoprivrednici i životinje.

Oglasio se i ministar spoljnih poslova Jermenije Zohrab Mnatsakanijan koji tvrdi da se konačnim rešenjem karabahskog pitanja ne može smatrati dogovor koji su potpisali Pašinijan, Alijev i Putin. To je on izjavio u razgovoru sa ministrima spoljnih poslova Rusije i Francuske kao i zamenikom državnog sekretara SAD Stivenom Biganom. Jermenski ministar smatra da je dogovor potpisan 9. novembra bio samo dokument o primirju i dolasku mirotvoraca, a o statusu Nagornog Karabaha tek treba da se razgovara.

Hoće li Zapad "post festum" uspeti da natera rukovodstvo u Bakuu da ipak popusti da Karabah dobije određeni status, tek će se videti. Do sada je predsednik Iljham Alijev slavodobitnički ponavljao da u dogovoru nema niti reči o statusu Nagornog Karabaha i da će on biti azerbejdžanska teritorija.

Jedno je neosporno, da nije bilo ruskog predsednika Vladimira Putina, za par dana azerbejdžanska vojska bi zauzela ceo Nagorni Karabah, i to odlično zna vojno rukovodstvo Jermenije pa su nerazumne ljutnje onih koji misle da im Rusija nije pomogla. Uostalom, Putin je Jermene davno upozoravao da im je mudrije da se kompromisno reši problem i da se vrate one teritorije koje su ranije bile azerbejdžanske.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u petak je kritikovala sve one koji tvrde kako je tobože Rusija ostavila na cedilu Jermeniju u karabahskom konfliktu. Zaharova ističe da je Rusija uložila velike napore za mirno rešenje krize, a sada je poslala i svoje mirotvorce. U saopštenju Ministarstva odbrane Nagornog Karabaha navodi se da je u dvomesečnom ratu poginulo 1.339 jermenskih vojnika. Nije precizirano koliko je njih ranjeno, niti koliko je civila izgubilo živote.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Azeri bi opkolili 30.000 jermenskih vojnika
Novosti online 13. 11. 2020.

PRISUSTVO ruskih mirovnjaka u Nagorno-Karabahu postaje najvažniji faktor za očuvanje mira, rekao je premijer Jermenije Nikol Pašinjan u intervjuu za jermensku televiziju.

- Prisustvo ruskih mirovnjaka u regionu postaje jedan od najvažnijih faktora, garancija toga da za vreme njihovog prisustva rat neće početi ili da se neće proširiti - rekao je Pašinjan. Prema njegovim rečima, neophodno je obezbediti povratak stanovnika Karabaha na teritorije koje su pod kontrolom vlasti Karabaha uz garancije ruskog mirovnog kontigenta.

- Prolazak kroz Lačin (iz Jermenije u Karabah) garantovaće ruski mirovnjaci, neće biti problema sa kretanjem - rekao je Pašinjan. Prema njegovim rečima, karabaški Jermeni treba da se vrate svojim kućama radi obnavljanja Karabaha. Pašinjan ističe da će vlasti uložiti napore da se obnove zgrade, građevine i infrastruktura.

Pašinjan je naglasio da bi pretila opasnost od opkoljavanja 30.000 jermenskih vojnika u slučaju da rat u Nagorno-Karabahu nije zaustavljen.

- Glavni faktor za potpisivanje sporazuma bila je konstatacija činjenice da je Stepanakert ostao nezaštićen nakon pada grada Šuša, i da rat nije zaustavljen u roku od nekoliko sati, pali bi Stepanakert, zatim Askeran, Martakert i od 20.000 do 30.000 naših vojnika bi bilo opkoljeno - rekao je Pašinjan. Prema njegovim rečima, te brojke se razliku u zavisnosti od scenarija.

- I te snage ne bi mogle da utiču na situaciju, jer su im prilazili iz pozadine - objasnio je on. Premijer Jermenije se osvrnuo i na svoj odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. On je istakao da se stav Rusije po pitanju Karabaha nije promenio u poslednje 4,5 godine.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Pašinjan otkrio zašto je potpisan sporazum - situacija na bojnom polju je bila kritična!
Tanjug 14. 11. 2020.

JERMENSKI premijer Nikol Pašinjan rekao je večeras da se o sporazumu o okončanju sukoba u Nagorno-Karabahu nije raspravljalo, jer je trebalo da se usvoji brzo, u trenutku kada je situacija na bojnom polju bila kritična.

On je u intervjuu za jermensku nacionalnu televiziju objasnio da je pad grada Šuši bio trenutak kada je Jermenija shvatila da je "rat u Nagorno-Karabahu izgubio značenje".

- Nakon pada Šušija, bilo je jasno da za nas nema svrhe da se borimo. Nakon toga nismo mogli da preokrenemo stvari u ratu - rekao je Pašinjan, prenosi Tas s. Premijer Jermenije Nikol Pašinijan, predsednik Azerbejdažana Ilham Alijev i ruski predsednik Vladimir Putin potpisali su 9. novembra sporazum o okončanju rata oko Nagorno-Karabaha.

Nakon što je saopšteno da je postignut sporazum o okončanju rata u Nagorno-Karabahu u Jerevanu su izbili neredi, a demonstranti zahtevali ostavku premijera nazivajući ga izdajnikom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rusija za Nagorno Karabah imala unapred isplaniran scenario i sprovela ga je u delo na veliku štetu Jermena
J.R. 13.11.2020.

Posle nedelja krvavih borbi u novom sukobu u Nagorno-Кarabahu rešenje je došlo brzo i neočekivano. Sve se odigralo za nekoliko sati - proglašen je prekid vatre između Jermenije i Azerbejdžana, a onda su usred noći ruski mirovnjaci počeli da pristižu u spornu regiju.

Nešto malo pre toga, jermenski lideri su poručivali da se još uvek bore za Šušu, grad na brdu u srcu Кarabaha koji Jermeni zovu Šuši. Tada je premijer Nikol Pašinjan i zvanično saopštio da je potpisao mirovni sporazum koji praktično znači kapitulaciju pred zahtevima Azerbejdžana. Pašinjana su žestoko kritikovali u Jerevanu i njegov mandat verovatno neće preživeti ovu krizu. Ali treba naglasiti da je ovo bila zajednička odluka doneta sa liderom Jermena u Karabahu Arajikom Harutjunijanom. Harutjunijan je odluku opravdao rekavši da je jermenska vojska oslabljena, a da je alternativa sporazuma bila još gora.

- Bitke su se već odvijale na prilazima glavnom gradu regije Stepanakertu i da se vojna akcija nastavila istim tempom, za nekoliko dana izgubili bismo čitav Arcah (kako Jermeni zovu Nagorno-Кarabah) i pretrpeli velike žrtve - rekao je.

Jermenska javnost bila je potpuno nespremna za ovaj brzi kolaps i opozicioni političari već imaju snažan otpor na dogovor. Ali teško je videti kako, čak i ako Pašinjan ode sa vlasti, sledeći jermenski lider može da donese drugačiju odluku. Bilo je brzo, ali takođe je sada očigledno da je ovaj scenario bio unapred dobro isplaniran. Već tri godine Rusija predlaže sukobljenim stranama ono što je postalo poznato kao "plan Lavrova“ - iako je njegovo postojanje uvek bilo javno negirano. Suština je bila u tome da će Jermenija doći do faznog povlačenja sa okupiranih teritorija oko Nagorno-Кarabaha, a ruske mirovne snage ući će u region da garantuju bezbednost karabaških Jermena. To se protivilo željama Francuske, Amerike i drugih evropskih zemalja koje su tragale za multilateralnim rešenjem sukoba i međunarodnim mirovnim sporazumom. Izgleda da su i Pariz i Vašington zatečeni ovim raspletom situacije.

Srž "plana Lavrova" sada se sprovodi, ali po mnogo povoljnijim uslovima za Baku nego što je to ranije bilo predviđeno. Uspostavlja se nova linija kontakta koja prolazi kroz sam Кarabah, Jermeni će izgubiti teritoriju koja uključuje veliki deo južnog regiona Hadrut, a sam status Nagorno-Кarabaha nije naveden u dokumentu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Azerbejdžan je očigledni pobednik. Da se ​​predsednik Ilham Alijev sutra kandiduje na slobodnom glasanju, gotovo sigurno bi ubedljivo pobedio. Iznenada je dobio mnogo više nego što je moglo da se zamisli pre samo nekoliko nedelja - povratak svih sedam teritorija oko Nagorno-Кarabaha, plus grad Šuša. Treba očekivati da vidimo kako Alijev sada odustaje od toga da bude javni glas agresije i počne da se predstavlja kao glas umerenosti koji govori jezikom mira. Neki opozicioni glasovi u Azerbejdžanu pitaće se zašto nije pokušao da povrati ceo Кarabah i zašto je pustio ruske trupe u region, što je, kako se izveštava, odbacio na sastanku u Moskvi 9. i 10. oktobra.

Razlozi za to su višestruki, objašnjava "Moskou Tajms". Napad na Stepanakert bio bi krvav i težak i naštetio međunarodnoj reputaciji Azerbejdžana. Pored toga, velika je verovatnoća da Alijev nije želeo da, čak i teoretski, mora da razmotri preuzimanje Stepanakerta. Ili bi karabaški Jermeni bili primorani da odu, ili bi morao da im ponuditi visok stepen autonomije i promeni ustav Azerbejdžana kako bi smestio grupu pobunjenih Jermena. Daleko je bolje da odgovornost za karabaške Jermene na maloj zatvorenoj teritoriji poveri Moskvi.

Turska je takođe veliki pobednik. Glavna nagrada Ankari u sporazumu od devet tačaka je obećanje koridora preko jermenske regije Meghri koji bi preko Nahičevana, ostatka Azerbejdžana i Кaspijskog mora povezao Tursku sa centralnom Azijom. Ovo vaskrsava ključnu ambiciju Azerbejdžana i Turske koja je bila centralni deo neuspešnog sporazuma za Кarabah pregovaranog 1999. i 2000. Jermeniji će biti izuzetno teško da olakša izgradnju ovog turskog koridora preko sopstvene teritorije.

Na prvi pogled izgleda da je Rusija postigla zapanjujući diplomatski uspeh. Ipak, ono što do sada vidimo je mirovni plan od od devet tačaka koji je nejasan u mnogim aspektima i koji će biti vrlo teško sprovesti u delo. U narednih nekoliko nedelja, Rusija mora da omogući izuzetno brzo povlačenje jermenskih snaga iz azerbejdžanskih regiona Aghdam, Кelbajar i Lačin, regiona koje je Jermenija držala četvrt veka. U ovim mestima se nalaze stotine jermenskih naseljenika i verovatno će biti otpora.

Štaviše, broj ruskih mirovnih snaga unutar samog Кarabaha, manje od 2.000, prilično je mali da pruži snažnu zaštitu svojim stanovnicima. Njihov mandat podleže preispitivanju za manje od pet godina, što znači da će se vrlo brzo ponovo pojaviti pitanja o dugoročnoj održivosti procesa. Čini se da je skromniji obim operacije bio zahtev Azerbejdžana.

Geografija regiona znači da su dva glavna naseljena mesta - Stepanakert, glavni jermenski grad i Šuša, u koju se očekuje povratak Azerbejdžanaca - jedan pored drugog. Neka vrsta kontakta između dve zajednice, prvi put od 1991. godine, je neizbežna i jer će oni morati da dele isti put. Plan sa devet tačaka predviđa izgradnju novog puta od Stepanakerta do Lačina, ali topografija pejzaža je glavni fizički izazov.

Takođe je nejasno kakva će biti uloga turskog vojnog osoblja u regionu i, dugoročno gledano, kako se može izgraditi novi koridor preko jermenske teritorije koji povezuje Nahičevan i ostatak Azerbejdžana. Кonačno, u ovom sporazumu nema ničega o statusu Nagorno-Кarabaha. Ovo je pitanje u srcu spora već više od jednog veka. Izostavljanje toga je namerno, ali to znači da će visoko osetljivo političko pitanje ostati nerešeno.

Ukratko, Rusija je odigrala spektakularni diplomatski potez, ali je takođe preuzela veliku odgovornost i biće glavni krivac za obe strane ako stvari pođu po zlu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Ruski helikopteri prate konvoj ruskih mirovnjaka u Karabahu


Ruski helikopteri Mi-8 i Mi-24 pokrivali su konvoj mirovnih snaga koji se kretao ka Nagorno-Karabahu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Piloti helikopterske eskadrile izvršili su zadatke pokrivanja i praćenja konvoja mirovnih snaga, koje su izvodile marš duž rute od aerodroma Erebuni do naselja Goris i Stepanakert“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

​Helikopteri kontrolišu prekid vatre i borbenih dejstava u zoni sukoba, a takođe nadgledaju isporuku materijalno-tehničke imovine i osoblja.

Ranije je vojno-transportni avion An-124 „Ruslan“ dopremio osam helikoptera na aerodrom u Jerevanu.  

izvor

[Dreadnought]

Azerbejdžan i Jermenija razmenili tela poginulih u Karabahu


Razmena tela poginulih tokom borbenih dejstava u Karabahu održana je uz posredovanje ruskih mirovnjaka, saopštila je pres služba Ministarstva odbrane Azerbejdžana.

„Uz posredovanje i učešće ruskih mirovnih snaga stacioniranih u regionu Nagorno-Karabah Republike Azerbejdžan, prikupljena su tela nekoliko vojnika koji su poginuli na bojnom polju oko grada Šuše. U okviru ove humanitarne akcije, tela poginulih vojnika Oružanih snaga Jermenije... predata su jermenskoj strani. Takođe su dobijena tela šestorice vojnika azerbejdžanske vojske koji su poginuli tokom borbi oko grada Šuše“, saopštilo je Ministarstvo.

Prema navodima azerbejdžanskog Ministarstva, humanitarna akcija sprovedena je u skladu sa tačkom 8 izjave lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije od 10. novembra 2020. godine.

„Izražavamo zahvalnost Ministarstvu odbrane Rusije i lično ministru odbrane Sergeju Šojguu, na organizaciji ove humanitarne akcije“, dodaje se u saopštenju.

U petak je predsednik nepriznatog Nagorno-Karabaha Araik Arutjunjan saopštio da je počela razmena tela poginulih tokom borbenih dejstava u Karabahu pod koordinacijom mirovnih snaga Rusije.

izvor

[Dreadnought]

U Stepanakert stigao još jedan konvoj ruskih mirovnjaka


Kolona jedinica ruskih mirovnih snaga, koja je stigla u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu, prešla je oko 100 kilometara i stigla iz Gorisa u Stepanakert, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

U saopštenju Ministarstva se dodaje da su na odredišta stigli oklopni transporteri, motorna vozila i logistička oprema koja je dopremljena avionima Il-76 vojno-transportne avijacije ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga na aerodrom Erebuni.

Ruska vojna policija obezbeđuje prolaz vojnih konvoja.

Na već postavljenim osmatračnicama vrši se kontrola prekida vatre i borbenih dejstava u zoni sukoba, održava bezbednost saobraćaja i suzbijaju ilegalne radnji protiv civilnog stanovništva, što će doprineti što skorijem prelasku na miran život i povratak izbeglica.

izvor

[Dreadnought]

В составе колонн - бронетранспортеры, автомобильная техника, средства материально-технического обеспечения.

[MOTORISTA]

Ruski mirotvorci u Nagorno-Karabahu sa MLRS "BM-21 Grad"....
Nešto se ne sećam da pročitah da će ta oruđa biti raspoređena...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izgleda da ipak i dovlače po neki Grad:

https://twitter.com/301_AD/status/1327225724621688832

[Dreadnought]

Ministarstvo odbrane Rusije: U Karabahu se poštuje prekid vatre


Režim prekida vatre poštuje se na celoj kontakt liniji u Karabahu, saopštio je na brifingu portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov.

Konašenkov je dodao da je u skladu sa postignutim sporazumima, uz pomoć ruskih mirovnjaka, započeo proces razmene tela poginulih na području naselja Šuša.

Portparol je istakao da jedinice ruske vojne policije u subotu počinju sa patrolama u zonama odgovornosti „Sever“ i „Jug“ u Nagorno-Karabahu.

On je dodao da je Rusija u stalnom kontaktu sa generalnim štabovima oružanih snaga Azerbejdžana i Jermenije.

„Kako bi se izvršavali zadaci mirovnih snaga, sprečavali mogući incidenti i osigurala bezbednost ruskih vojnika, preko direktinih kanala veze ostvaruje se neprekidna interakcija sa generalštabovima oružanih snaga Azerbejdžana i Jermenije“, precizirao je Konašenkov.

Takođe je naveo da se nastavlja prebacivanje jedinica ruske mirovne grupe vojno-transportnim avionima Il-76 i An-124.

Prema njegovim rečima, od početka mirovne operacije ruska vojna avijacija izvršila je 95 letova, uključujući 22 tokom proteklog dana.

Konašenkov je dodao da se ruskim mirovnim snagama kontroliše sa komandnog punkta stacioniranog u Stepanakertu.

izvor

[Dreadnought]

Residents of the Kalbajar District, located in the disputed Nagorno-Karabakh region, were seen burning their homes before leaving the territory, which is to be handed over to Azerbaijan on November 15, in accordance with the trilateral agreement signed earlier in the week.

Houses appear to be on fire as people were seen cutting trees and packing furniture into vehicles.

[Dreadnought]

Predugo smo trpeli: Demokrate traže od Bajdena da koriguje politiku prema dve zemlje


Grupa američkih demokratskih senatora zatražila je od američkog predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena, koji je proglasio svoju pobedu na izborima, da nakon inauguracije koriguje politiku SAD prema Turskoj i Azerbejdžanu zbog situacije u Nagorno-Karabahu.

„Iako mi pozdravljamo mir, veoma smo zabrinuti kako kratkoročnim, tako i dugoročnim poteškoćama koje nose ti sporazumi – oni ništa ne preduzimaju u cilju rešavanja pitanja konačnog statusa Nagorno-Karabaha. Pored toga, smatramo da bi se taj tragični kraj mogao izbeći ako bi SAD i međunarodna zajednica delovali odlučno“, navodi se u pismu upućenom Bajdenu, koje je objavljeno na sajtu predsednika komiteta za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma Kongresa SAD Adama Šifa.

Autori pisma smatraju da je „neophodno da se preispita američka politika prema Turskoj, zemlji koja je, kao članica NATO-a, više puta delovala protiv interesa SAD“, kao i da se jačaju odnosi sa Jermenijom.

„Predugo smo trpeli ratobornu retoriku Turske i Azerbejdžana i rezultat toga je sada jasno vidljiv. Nakon što zauzmete mesto predsednika, imaćete mogućnost da vodite novu politiku prema regionu, politiku koja će podržavati demokratiju, ljudska prava i pravo na samoopredeljenje“, apeluju autori pisma.

Oni traže od Bajdena i njegove nove administracije da prekine pružanje vojne pomoći Azerbejdžanu, da se priključi pregovorima o statusu Nagorno-Karabaha pod pokroviteljstvom Minske grupe OEBS-a, da pruži humanitarnu pomoć i da podrži napore usmerene na deminiranje i vraćanje jermenskih izbeglica.


izvor

[Dreadnought]

Deo stanovnika Karabaha vraća se u Stepanakert


Iz Jerevana je u Stepanakert u Nagorno-Karabahu krenulo 11 autobusa sa stanovnicima ove nepriznate republike.

„U skladu sa dogovorom između predsednika Arcaha (Karabaha) Araika Arutjunjana i gradonačelnika Jerevana Ajka Marutjana, jutros je iz Jerevana za Stepanakert krenulo 11 autobusa sa građanima Arcaha koji su se tokom rata privremeno preselili u Jermeniju (iz Karabaha)“, navodi se u saopštenju na Fejsbuku gradonačelnika Jerevana.

Dodaje se i da će operativni štab Karabaha, koji deluje u Jerevanu, obaveštavati o novim polascima.

Meštani Stepanakerta, uglavnom žene i deca, odlazili su tokom sukoba iz glavnog grada Karabaha u Jermeniju nakon nekoliko artiljerijskih napada na grad.

izvor