Sukobi u Nagorno-Karabahu

[MOTORISTA]

уторак, 01.06.2021.

Макрон тражи повлачење азербејџанских снага из Јерменије

ПАРИЗ - Француски председник Емануел Макрон позвао је на повлачење азербејџанских снага са јерменске територије у разговору са јерменским премијером Николом Пашинијаном, који је недавно описао као „експлозивну” ситуацију на граници између две државе, јавља АФП.

„Азербејџанске снаге морају да напусте суверену територију Јерменије”, рекао је Макрон и додао да линија разграничења између Азербејџана и Јерменије мора да буде искључиво у склопу преговора две стране и без употребе силе.

Француски председник је додао да је његова земља спремна да помогне у преговорима. Последњих недеља догодио се низ инцидената између две земље, док напетост и даље велика шест месеци после потписивања примирја којим је окончан сукоб две земље око области Нагорно-Карабах, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Ministarstvo odbrane Jermenije odlučno: Nije pokušan upad, to je dezinformacija Azerbejdžana
Tanjug 02.06.2021.

Ministarstvo odbrane Jermenije osudio je danas saopštenje azerbejdžanskog ministarstva odbrane, u kojem se Jerevan optužuje za pokušaj vojnog upada na teritoriju Azerbejdžana, i ocenilo da je reč o dezinfromaciji.

"Ovakve dezinformacije azerbejdžanskog ministarstva odbrane i političkog rukovodstva se saopštavaju s cijem da se impresionira međunarodna zajednica", navodi se između ostalog u saopštenju ministarstva odbrane Jermenije, prenosi TASS.

Baku i Jerevan se često uzajamno optužuju za kršenje deklaracije o prekidu vatre i obustavi svih vojnih aktivnosti u zoni sukoba, koji su predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Jermenije Nikol Pašinijan uz posredovanje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, potpisali 9. novembra prošle godine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Tri azera poginula i četiri ranjena kada je njihovo vozilo naišlo na minu:

https://twitter.com/301_AD/status/1400761070147489792

[Dreadnought]

"Podmetnuli su nam minu"


Vozilo u kojem su bili članovi filmske ekipe naletelo je na protivtenkovsku minu na putu u Susuzlug, a usled eksplozije, poginula su dva člana filmske ekipe.

Poginuli su operater azerbejdžanske televizije Siradž Abišov i dopisnik azerbejdžanske Državne novinske agencije Maheram Ibrahimov, kao i predstavnik oblasne izvršne vlasti Arif Alijev, dok su četiri osobe ranjene.

Prema saopštenju Generalnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Azerbejdžan konstantno se pokreće pitanje namernog i rasprostranjenog podmetanja mina od strane Jermenije na teritoriji Azerbejdžana, što predstavlja grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava, uključujući Ženevske konvencije iz 1949. godine.

"Ovaj incident u Kelbadžaru još jednom dokazuje da je Jermenija namerno podmetnula mine na ovom području tokom prinudnog povlačenja Oružanih snaga Azerbejdžana nakon kontraofanzivnih operacija", navedeno je u saopštenju.

Kako navode cilj je naneti što veću štetu Azerbejdžanu i stvoriti dodatne prepreke za povratak civilnog stanovništva svojim domovima.

Podsećamo da je grupa oružanih snaga Jermenije uhapšena prilikom prodora na teritoriju Azerbejdžana u pravcu Kelbadžara tokom ispunjavanja provokativnih aktivnosti, odnosno miniranja puteva tog područja.

"Ovo još jednom potvrđuje da Jermenija nastavlja sa aktivnostima, koje predstavljaju ozbiljnu pretnju po život i bezbednost kako vojske, tako i civila, i time doprinosi pogoršanju situacije u regionu", navodi se u saopštenju Azerbejdžana.

Ovakvo ponašanje i dalje predstavlja glavnu prepreku u uspostavljanju mira, sigurnosti i saradnje u regionu, napominju. Jermenija snosi kompletnu odgovornost za stradanje azerbejdžanskih civila usled nagaznih mina tokom obavljanja svojih dužnosti.

U saopštenju se navodi da pozivaju međunarodnu zajednicu da ne zatvara oči pred grubim kršenjem međunarodnih obaveza Jermenije, a naročito pred politikom namernog postavljanja nagaznih mina, kao i da zahteva da Jermenija ispunjava svoje obaveze u skladu sa međunarodnim pravom.

"Azerbejdžan će preduzeti sve odgovarajuće, uključujući zakonske mere, kako bi osigurao mir i bezbednost".


izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

"Spreman sam da ponudim svog sina u zamenu za zarobljenike"


Premijer Jermenije Nikol Pašanijan izjavio je pred svojim pristalicama da je spreman da ponudi sina u zamenu za jermenske zarobljnike koje drži Azerbejdžan.

"Zvanično sam rekao predsedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu da predlažem da predam svoga sina u zamenu za sve jermenske zarobljenike", izjavio je Pašanijan i pozvao svoje političke rivale na predstojećim izborima da učine to isto, prenosi TAS S.

Ova izjava Pašanijana je odgovor političkom rivalu, bivšem predsedniku Jermenije Seržu Sargasijanu, koji je kritikovao izjavu premijera u kojoj je poručio da "razmena zarobljenika može da sačeka mesec ili dva".

Sin premijera Pašanijana Ašot objavio je na svom Fejsbuk profilu da je "spreman da bude deo razmene zarobljenika".

izvor

[Dreadnought]

Jermenska vojska otvorila vatru


Jemenska vojska otvorila je vatru na azerbejdžanske položaje u oblasti Kalbadžar drugi put u jednom danu, saoštilo je danas azerbejdžansko Ministarstvo odbrane.

U saopštenju se navodi da su pucnji došli iz pravca jermenskih položaja u oblasti Vardenis.

Ministarstvo je ranije danas optužilo jermensku stranu za sličan napad.

Poslednjih meseci ponovo je došlo do povremenih razmena vatre, a dve zemlje optužuju jedna drugu za upade vojske druge strane na svoju teiritoriju.


izvor

[Dreadnought]

Pao dogovor: Baku razmenio 15 jermenskih zarobljenika za mapu sa lokacijama mina, SAD i Rusija dale podršku sporazumu dve zemlje


Azerbejdžan je predao više od 15 jermenskih zarobljenika u zamenu za mapu sa lokacijama nagaznih mina u Agdamu, regionu koji su napustile jermenske snage u okviru sporazuma za okončanje rata prošle godine.

Primirje je zaustavilo šest sedmica sukoba u kojima su snage Azerbejdžana proterale Jermene sa velikog dela teritorije koju su od devedestih kontrolisali u regionu Nagorno Karabah. Sporadični sukobi i dalje traju.

Sporazum o razmjeni zarobljenika, prvi te vrste između ove dve zemlje, najavilo je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana.

Ratni zarobljenici su ključno pitanje za Jermeniju, dok nagazne mine i dalje nanose gubitke u Azerbejdžanu.


Dva novinara i lokalni zvaničnik poginuli su 4. juna kada je eksplodirala nagazna mina, u oblasti Kalbadžar u Azerbejdžanu, na teritoriji koju su napustile jermenske snage u novembru.


Rusija i SAD pozdravljaju dogovor

Rusija i Sjedinjene Američke Države pozdravile su danas u odvojenim izjavama odluku Azerbejdžana o razmeni 15 zarobljenih jermenskih vojnika, a da zauzvrat dobije mapu minskih polja u regionu Agdam.

- Dugo očekivana i sjajna vest. Pozravljamo ove korake strana - navela je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova na svom Telegram kanalu, prenosi TASS.

Stejt department je u saopštenju takođe pozdravio oslobađanje 15 jermenskih zarobljenika kao i odluku Jermenije da Azerbejdžanu pruži važne informacije koje će pomoći u deminiranju terena.

- Sjedinjene Države imaju zadovoljstvo da podrže ove korake i nade da će oni postaviti temelje za dodatnu saradnju - naveo je američki državni sekretar Entoni Blinken.

izvor

[MOTORISTA]

Na liniji fronta između Jermenije i Azerbejdžana
IZVOR: DW PONEDELJAK, 14.06.2021.

Posle najnovijih borbi u regionu Nagorno-Karabah između jermenskih i azerbejdžanskih snaga, granica je pomerena za nekoliko kilometara.

Prema jermenskim vlastima, azerbejdžanske trupe prodrle su četiri kilometra na jermensku teritoriju. Na brdima oko jermenskih sela Kut i Verin Shorža započela je izgradnja uporišta. Odmah pored su uporišta jermenskih snaga. Ponekad su neprijateljski položaji udaljeni samo 15 metara. Tokom Sovjetskog Saveza, Nagorno-Karabah je bio autonomno područje u sastavu Azerbejdžana koje su uglavnom naseljavali Jermeni. Već krajem 1980-ih ovde je izbio etnički sukob, nakon čega se ova autonomna jedinica proglasila nezavisnom i istovremeno zauzela nekoliko okolnih azerbejdžanskih oblasti.

Devedesetih godina sukob je uglavnom bio zamrznut, ali se ponovo razbuktao krajem prošle godine. Sada postoji primirje dogovoreno između dve sukobljene zemlje uz posredovanje Rusije. Od tada je Azerbejdžan ponovo vladao Nagorno-Karabahom, ali i nekim oblastima smeštenim na jermenskoj teritoriji. Na putu do uporišta jermenske vojske nalazi se selo Kut. Ovde je sada više vojnika nego stanovnika, dece gotovo da više nema. Selo je postalo neka vrsta odbrambene tvrđave u slučaju napada Azerbejdžana. Sima Čičijan, načelnica seoske uprave, govori o životu na buretu baruta.

„Ljudi ne mogu sa stokom u polje, svuda postoji opasnost. Sadili smo krompir van dometa oružja. A sada je vreme za branje sena, ali ove godine neće biti ništa od toga “, kaže ona.

Borba lokalnog stanovništva za opstanak

Jedan seljanin nas upućuje na jedan od prelaza koji bi prema sporazumu o primirju trebalo da bude otvoren.

„Uverite se koliko se poštuje ovaj sporazum", kaže on. Oba puta koja povezuju područje Gegarkunika sa glavnim gradom Nagorno-Karabaha, Stepanakertom, su zatvorena.

Putevi su blokirani velikim blokovima betona i kamena. Jermeni kažu da je azerbejdžanska strana već prisvojila to područje. Vojnici su ovde udaljeni samo nekoliko metara, ali za sada nema sukoba. Ali, prepreke utiču na ekonomiju čitavog regiona. Autobusi više ne voze do Nagorno-Karabaha, pa turisti više ne dolaze. Slična je situacija i u susednom selu Verin Šorža. Ovde su, prema rečima meštana, Azerbejdžanci čak pucali na jedno stado stoke. Niko ne može da se bavi košenjem livada i pripremom stočne hrane za zimu, što je jedan od najvažnijih prihoda meštana. Na lokalnom groblju nekoliko stočara provodi vreme igrajući karte. Tvrde da će sve biti u redu jer je, na kraju krajeva, „naša vojska ovde." Ali u stvarnosti su uplašeni.

„Za sada postoji primirje, ali ko zna koliko će trajati", kaže jedan od njih.

Pregovori umesto pucanja

Nekoliko minuta uzbrdo nalazi se uporište jermenske vojske šator sa jermenskom zastavom i tvrđava od starih automobilskih guma, kamenja i balvana. Samo nekoliko metara dalje, tvrđava Azerbejdžana je napravljena od betonskih pilona. Sa okolnih brda vojnici tačno posmatraju šta se događa u jermenskoj „tvrđavi“.

Jedan oficir kaže da naredba glasi nema vatre, ali uz pregovore. U praksi izgleda da se vojnici ponekad tuku kada se sretnu u „ničijoj zemlji". Snimci tuča pojavljuju se i na internetu. Jedan od snimaka prikazuje kako je jedan od jermenskih vojnika u jednoj od borbi izgubio život.

Kako se ponašaju Rusi?

U brdovitom području provincije Gegarkunik, teško je reći ko kontroliše koje područje. Do sada nije postignut dogovor o tačnom protoku granice. Jermenija kaže da će razgovori o granici biti mogući tek kada se azerbejdžanske trupe povuku. Jerevan se već nekoliko puta obraćao Moskvi za vojnu pomoć. U Gegarkuniku nema ruskih vojnika. Međutim, oni su veoma prisutni u regionu, na primer na granici sa Nagorno-Karabahom ili u gradovima Sjunik, Goris, a takođe kontrolišu i aerodrom na jermenskom Sisianu. Ali za sada se oni ne mešaju.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Pašinjan poručio - dali smo Bakuu mape minskih polja
Tanjug 14. 06. 2021.

POSLE prekida neprijateljstava oko Nagorno-Karabaha, jermenske vlasti su predale Bakuu mape minskih polja u toj oblasti, koje sada drže azerbejdžanske snage, izjavio je danas vršilac dužnosti premijera Jermenije Nikol Pašinjan.

- Neki opozicionari i grupa medija kažu da je trebalo da zadržimo mape minskih polja, i da ih krijemo i od Rusije. To je krajnji apsurd. Dali smo brojne mape manjih minskih polja Azerbejdžanu i to isključivo preko naših ruskih kolega, mirotvoraca - izjavio je Pašinjan, a preneo TASS.

Ranije je Azerbejdžan ponudio da za dobijanje mapa pusti 15 jermenskih vojnika koji su ratni zarobljenici.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Kremlj o planovima Turske za izgradnju baze u Azerbejdžanu: U tesnom smo kontaktu sa Ankarom i Bakuom


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je raspoređivanje vojnih objekata zemalja NATO-a kod ruskih granica povod za posebnu pažnju i razlog za usvajanje mera za osiguravanje bezbednosti zemlje.

„U svakom slučaju otvaranje objekata vojne infrastrukture zemalja-članica Alijanse u blizini naših granica povod je za našu posebnu pažnju, a takođe razlog za korake neophodne za osiguravanje naše bezbednosti u našim interesima“, rekao je Peskov, komentarišući izjavu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana o mogućnosti formiranja turske vojne baze u Azerbejdžanu u okviru Šušinskog sporazuma koji su potpisali Baku i Ankara.

Prema rečima portparola Kremlja, to je pitanje na koje je Rusija usredsredila pažnju.

„Sarađujemo sa Turskom po pitanju stabilizacije situacije u Zakavkazju. U tesnom smo kontaktu i sa Ankarom i sa Bakuom, i sa Jerevanom i smatramo da svi koraci treba da doprinose daljoj stabilizaciji situacije u Zakavkazju, razvoju infrastrukture, logistike, poboljšanju situacije uopšteno, i ne bi trebalo da sadrže neke elemente koji mogu biti razlog za porast napetosti“, precizirao je Peskov.

U Šušinskoj deklaraciji, koju su ranije potpisali predsednici Azerbejdžana i Turske, navodi se da će obe zemlje delovati zajedno u slučaju pretnje ili agresije od strane treće države.

Takođe se u dokumentu navodi da će strane nastaviti sa modernizacijom oružanih snaga.

izvor

[MOTORISTA]

Putin i Erdogan razgovarali o situaciju u Nagorno-Karabahu
Tanjug 25.06.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan razgovarali su danas o situaciji u Nagorno-Karabahu, saopštio je Kremlj.

- Dve strane su nastavile razmenu mišljenja o situaciji oko Nagorno-Karabaha. Iznele su pozitivnu ocenu rada zajedničkog rusko-turskog centra za praćenje primirja i okončanje neprijateljstava - navedeno je u saopstenju.

Putin i Erdogan su takođe potvrdili "uzajamnu spremnost za daljom koordinacijom uključujući zainteresovanost za ekonomski razvoj i obnovu saobraćajne infrastrukture u regionu" prenosi TASS. Bilo je reč i o Siriji, a sagovornici su ukazali na značaj zajedničke operacije ruske i turske vojske sa ciljem prevencije eskalacije u Idlibu i na severoistoku Sirije, kao i neutralisanja preostalih terorističkih grupa.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Shvatite - nastavićemo"
IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 26.06.2021.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da će brojnost azerbejdžanske vojske biti uvećana i da je započet proces kupovine moderne tehnike.

"Jermenija bi trebalo da shvati da će Azerbejdžan nastaviti da jača, u to nema sumnje. Pored toga, naša vojna moć će se povećati. Nakon rata su data odgovarajuća uputstva, potpisani novi ugovori, započeo je proces kupovine novog naoružanja i tehnike zasnovane na modernim tehnologijama. Odobrene su strukturne reforme naših oružanih snaga. Mogu reći da će se povećavati broj naših oružanih snaga i vojske“, rekao je Alijev na sastanku sa grupom rukovodilaca i vojnih lica azerbejdžanske vojske povodom obeležavanja Dana oružanih snaga zemlje u Bakuu, preneo je "Sputnjik". Prema njegovim rečima, Baku će povećavati vojnu snagu „ispravno analizirajući rezultate i tok Drugog karabaškog rata".

"Sa druge strane, ukoliko Jermenija ne odustane od svoje neprijateljske politike prema nama ne samo da neće uspeti da obnovi svoju slomljenu vojsku, nego ni svoju ekonomsku aktivnost“, dodao je predsednik Azerbejdžana. Takođe je dodao da je neophodno da se formira radna grupa za razgraničenje sa Jermenijom i da se započnu pripremni radovi za mirovni sporazum.

"Jermenija ima samo jedan način za razvoj – da uspostavi normalne odnose sa svojim susedima i da odustane od teritorijalnih pretenzija, i da uopšte ne koristi reč 'Nagorno-Karabah'. Pošto ne postoji teritorijalna jedinica pod nazivom 'Nagorno-Karabah', ne postoji ni koncept 'sukob u Nagorno-Karabahu'. Govorio sam o tome više puta i želim da kažem još jednom da je sukob u Nagorno-Karabahu rešen i Jermenija bi trebalo to da prihvati i da radi sa nama na određivanju granica“, rekao je Alijev.

Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su nastavljena borbena dejstva koja su bila nastavak dugotrajnog sukoba u kojem je bilo žrtava među civilnim stanovništvom. Strane su nekoliko puta pokušavale da zaključe primirje, ali je na kraju uspešan bio tripartitni sporazum postignut u noći 10. novembra. Uz posredovanje Moskve, Azerbejdžan i Jermenija su se dogovorili da u potpunosti prekinu vatru i razmene zarobljenike i tela poginulih. Jerevan je takođe predao Bakuu Kelbadžarski, Lačinski i Agdamski rejon. Osim toga, u regionu su stacionirani ruski mirovnjaci.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Kazne od šest meseci do četiri godine: Azerbejdžan osudio 14 jermenskih vojnika zbog ilegalnog prelaska granice
Tanjug 03.07.2021.

Azerbejdžanski sud osudio je danas 14 pripadnika oružanih snaga Jermenije za ilegalni prelazak granice između dve zemlje.

Sud je saopštio da je 12 jermenskih vojnika osuđeno je na šest meseci zatvora, dok su dvojica dobila četvorogodišnje zatvorske kazne, preneo je Rojters. Azerbejdžan je u decembru priveo više od 60 pripadnika jermenske vojske, optužujući ih za ilegalan ulazak na teritoriju Azerbejdžana. Neki od njih su kasnije oslobođeni.

Jermenija nije odmah reagovala na izricanje presude 14 pripadnika vojnika koji su bili u Azerbejdžanu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Vatrena lopta na Kaspijskom moru
IZVOR: B92, TANJUG NEDELJA, 4.07.2021.

Ogromna vatrena lopta uzdigla se danas sa Kaspijskog mora, a mogla je da se vidi iz Azerbejdžana.

https://twitter.com/Gab_H_R/status/1411758640822992899

Ali je nakon izveštaja u eksploziji na naftnoj platformi Ministarstvo ekologije te zemlje saopštilo da je čak moguće da je u pitanju - erupcija vulkana. Kako navodi Raša tudej, eksplozija se navodno dogodila na platformi Umid, drugom po veličini nalazištu prirodnog gasa u Azerbejdžanu.

Zvaničnik državne naftne kompanije negirao je da je na platformama tog preduzeća došlo do bilo kakvog akcidenta. U toj kompaniji kažu da je verovatno u pitanju erupcija blata, mada ne mogu da objasne kako je to moglo izazvati vatru, navodi Rojters.

Azerbejdžansko Ministarstvo ekologije navelo je da je istraga o incidentu u toku i da preliminarni rezultati ukazuju na to da je u pitanju verovatno podmorska vulkanska erupcija. Nije poznato da li je u eksploziji bilo povređenih.

Državna pomorska služba je u međuvremenu naložila brodovima da se klone mesta na kojem je viđena vatra.

Izvor. www.b92.net