Sukobi u Nagorno-Karabahu

[Kubovac]

Novi bilans: U eksploziji skladišta goriva u Nagorno-Karabahu poginulo 125 osoba

Broj poginulih u eksploziji skladišta goriva u Nagorno Karabahu porastao je na 125, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Jermenije, prenosi Rojters.

U jutrošnjem saopštenju navedeno je da je, u za sada nerazjašnjenoj eksploziji, poginulo 20 osoba, a da je više stotina ljudi prebačeno u zdravstvene ustanove sa teškim opekotinama.

Tela poginulih u eksploziji u blizini Stepanakerta, glavnog grada Nagorno Karabaha, prevezena su u Jermeniju, sapštilo je Ministarstvo zdravlja.

Ranije danas, Međunarodni komitet Crvenog krsta takođe je saopštio da stotine ljudi imaju opekotine i da im njihovi timovi prižaju medicinsku pomoć, a da najteže povređene evakuišu, jer su lokalne bolnice pune.

Vlada Jermenije je saopštila da je do večeras u 18h, 28.120 Jermena izbeglo iz Nagorno Karabaha i stiglo u Jermeniju.


Izvor

[Kubovac]

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane objavilo broj i imena poginulih, na spisku je 180 imena. Ozbiljni gubici za operaciju koja je trajala svega 24 sata. Pravdaju ih tim da je napad bio na šiirokom frontu, širem nego što je bio ijedan dan rata u jesen '20., da su napali dobro utvrđene linije i da je otpor iako kratak, bio prilično žestok.

Takođe, drugi zvanični Azerbejdžanski izvori objavili su podatak o 192 poginula vojnika i o 512 ranjenih vojnika.

https://mod.gov.az/images/pdf/73f0376559e9d376265218fcca24c1c4.pdf

[Milan (longtrip)]

Председник непризнатог Нагорно-Карабаха, Самвел Шахрамањан, потписао указ о распуштању свих државних институција и престанку постојања републике од 1. јануара 2024. године.

„До 1. јануара 2024. године све државне институције и организације у њиховој ресорној потчињености биће распуштене, а Република Нагорно-Карабах (Арцах) ће престати да постоји“, наводи се у декрету.
Уредба ступа на снагу одмах по објављивању."

извор на јерменском језику.

[dzumba]

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane objavilo broj i imena poginulih, na spisku je 180 imena. Ozbiljni gubici za operaciju koja je trajala svega 24 sata. Pravdaju ih tim da je napad bio na šiirokom frontu, širem nego što je bio ijedan dan rata u jesen '20., da su napali dobro utvrđene linije i da je otpor iako kratak, bio prilično žestok.

Takođe, drugi zvanični Azerbejdžanski izvori objavili su podatak o 192 poginula vojnika i o 512 ranjenih vojnika.

https://mod.gov.az/images/pdf/73f0376559e9d376265218fcca24c1c4.pdf

Изгледа да је отпор Јермена био значајно јачи него што је то изгледало кроз вести које смо примали. Међу погинулима је 20-так официра, од којих по један мајор и потпуковник.

[kumbor]

Euronews говори о више од 70.000 избеглих Јермена. Иду на ладама, тракторима, камионима, фрезама... Магарце и мазге у репортажама нисам видео.

[dzumba]

Руски ТК данас пишу да је број достигао 95.000 људи.

[kumbor]

Руски ТК данас пишу да је број достигао 95.000 људи.

А Euronews прецизира да је број избеглих 98.000 људи. Ако је цео Карабах имао наводно 120.000 становника, то значи да су избегли скоро сви. Као и у неким сличним, познатим нама случајевима, остаће пуста земља. Ни сам Азербејџан  није густо насељен, па сумњам да ће се већи број населити (вратити се) на ослобођена подручја.

[milan55]

Evo prilike ,da se muslimanske izbjeglice umjesto u Evropu, tamo nasele.

[Kubovac]

Gotovo svi Jermeni napustili Nagorno Karabah

Gotovo svi Jermeni iz Nagorno Karabaha napustili su tu teritoriju u egzodusu nakon ofanzive Azerbejdžana i predaje jermenskih separatista.

Sekretarka za štampu jermenskog premijera Nikola Pašinjana, Nazeli Bagdasarjan izjavila je da je 100.417 ljudi stiglo u Jermeniju iz Nagorno Karabaha, koji je imao oko 120.000 stanovnika pre nego što je Azerbejdžan prošle nedelje povratio kontrolu nad tom teritorijom munjevitom ofanzivom.

Od prošle nedelje preko mosta Hakari, koji povezuje Jermeniju i Nagorno Karabah, prešla su ukupno 21.043 vozila, rekla je Bagdasarjan.

Neki su danima stajali u kolonama jer je krivudavi planinski put, jedini do Jermenije, bio zakrčen.

Nejasno je kakvi su dalji planovi Azerbejdžana za enklavu koju je do sada napustilo 80 odsto Jermena, a koja je međunarodno priznata kao deo njegove teritorije.

Separatistička vlada saopštila je u četvrtak da će raspustiti sve institucije do januara 2024. godine.

Pašinjan je naveo da je egzodus Jermena „direktan čin etničkog čišćenja i lišavanja naroda domovine“.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana oštro je odbacilo ovu karakterizaciju, rekavši da je masovna migracija stanovnika regiona bila „njihova lična i individualna odluka i da nema nikakve veze sa prinudnim preseljenjem“.

Tokom tri decenije sukoba u regionu, Azerbejdžan i separatisti koje podržava Jermenija optuživali su jedni druge za napade, masakre i druga zverstva, zbog čega su ljudi na obe strane sumnjičavi i uplašeni.

Dok se Azerbejdžan obavezao da će poštovati prava Jermena u Nagorno Karabahu, većina njih beži jer ne veruje da će azerbejdžanske vlasti prema njima postupati humano, ili da će im garantovati njihov jezik, veru i kulturu.


Izvor

[Milan (longtrip)]

Јерменија је поднела тужбу против Азербејџана Међународном суду правде тражећи поштовање Међународне конвенције о елиминацији свих облика расне дискриминације у Нагорно-Карабаху.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Spremaju novi udarac: Konačni gubitnici Rusi?

Nakon munjevite vojne pobede posle 30 godina, reintegracije Nagorno-Karabaha u Azerbejdžan, ali bez ijednog Jermenca s tog područja, Bakuu su porasla krila.

Sad želi od uzdrmanog protivnika da izvuče dodatne koristi. Azerbejdžan, uz punu podršku Turske, teži da ostvari projekt koridora dugačkog 40 kilometara, preko poljuljane Jermenije. Reč je o tzv. Zangezgurskom koridoru sa enklavom Azerbejdžana, Nahčivan, koja se proteže uz tursku granicu.

Azerbejdžan želi da iskoristi situaciju, dok se stanje u Jerevanu ne stabilizuje, i SAD i Francuska ne uključe u mirovni proces, kao zastupnici interesa Jermenije.

Kako za Glas Amerika kaže bivši američki ambasador u Bakuu Robert Cekuta, SAD ulažu velike napore i žele da pomognu i Jermeniji i Azerbejdžanu da uspostave dugotrajni mirovni sporazum i da se normalizuju odnosi između Jerevana i Ankare. SAD su već uputile finansijsku i humanitarnu pomoć Jermeniji kako bi ublažila probleme s izbeglicama iz Karabaha, koji su ne samo socijalni nego i politički problem na krhkim leđima premijera Nikole Pašinjana.

Vlada Pašinjana je poput male barke na uzburkanom moru, a ruski prorežimski mediji otvoreno pozivaju na njegov pad, dok je zemlja na rubu mogućih velikih nereda koji bi se mogli preliti čak, prema nekim prorocima, u građanski rat ili pokušaj državnog udara, jer Rusija tamo ima još sasvim dovoljno uticaja na određene političke snage. Naime, razočarani Jermeni okreću se od Rusije, smatrajući da, kako kaže premijer Nikol Pašinjan, "više ne mogu biti politički i sigurnosno zavisni od Moskve", i traže utočište na Zapadu, koji reaguje promptno i iz Putinovog uticaja izvlači još jednu postsovjetsku državu.

Užareno pitanje

Ipak, pitanje Zangezgurskog koridora postaje sve užarenije. U Jerevanu se pribojavaju i upozoravaju da bi Azerbejdžan, osokoljen ovako brzom pobedom, mogao da posegne za vojnim rešenjem tog pitanja, na kojem insistiraju i Baku i Ankara, smatrajući da je to "obaveza Jerevana".

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da očekuje od Jermenije da ispuni svoje obećanja i da neće ometati Zangezgurski koridor.

Baku optužuje Jermeniju za neke vojne provokacije (nedavno je iz snajpera ubijen jedan azerbejdžanski vojnik u Nagorno-Karabahu), što Jerevan odbacuje, ali se pribojava da se tu traži "povod" da se Azerbejdžan nasilno pokuša spojiti s Nahičevanom zauzimanjem njene regije Sjunik uz iransku granicu.

Konačno, samo koji dan nakon pada Arcaha, kako Jermeni zovu Nagorno-Karabah, u Nahičevanu su se susreli azerbejdžanski predsednik Ilhan Alijev i turski lider , koji je Azerima čestitao na "povratku svoje teritorije" i istakao da je sada nužno ostvariti komunikacijsku vezu s Nahičevanom te da će "koridor ujediniti ceo turkofoni svet", ne ostavljajući Pašinjanu, odnosno Jermeniji, puno manevarskog prostora.

Jerevan se boji da oni neće imati nikakve ingerencije pa ni suverenitet nad koridorom, pa je to svakako problem koji će biti na dnevnom redu tokom budućih razgovora. Azerbejdžanski politikolog Šahin Rzajev za BBC kaže da "koridor neće biti kako ga zamišljaju u Bakuu, jer će na njegovom početku i na kraju biti jermenski granični i carinski punktovi, ali će to biti najkraći put do Nahičevana".

Do sada su Azerbejdžanci do Nahičevana, osim avionom, morali preko Irana, a Teheran se takođe protivi gradnji tog koridora. Jermenija je, na njihovu žalost, slepo crevo regiona, pa osim prema Zapadu, želi da otvori vrata i prema Iranu, koji takođe ima svoje interese na južnom Kavkazu, a ovo im je sada dobra prilika da se i oni pojave kao važan akter u toj turbulentnoj regiji.

Naime, kako piše moskovski poslovni list RBK, Iranu je neprihvatljiv koridor koji bi išao neposredno uz njegovu granicu i tako onemogućavao njihovu komunikaciju s Jermenijom, a iranski predsednik Ibrahim Raisi, kako navodi RKB, kazao je da "Teheranu ne odgovaraju nikakve geografske promene u regionu".

Raste važnost Azerbejdžana

Azerbejdžan je geostrateški i energetski sve važniji na karti sveta, ne samo u kaspijsko-kavkaskoj regiji. Azerbejdžan već putem gasovoda, koji zaobilaze Jermeniju, kroz Gruziju i Tursku idu ka Evropi, već nadomešćuje ruske energente.

Zato oko Bakua, bez obzira na suspektni autokratski režim oko njega, obigravaju i Zapad i Rusija. Jerevan je zato i optužio Rusiju da su zapravo stalno igrali protivjermensku igru s Azerbejdžanom i Turskom, kao važnijim partnerima u složenoj situaciji u kojoj se Moskva našla, pa ustupcima Azerbejdžanu želi da smanji štetu koju trpi zbog gubitka evropskog energetskog tržišta.

Daleko od mira

U svakom slučaju, situacija na južnom Kavkazu i dalje ostaje napeta i daleko je od nekog suvislog mira.

Azerbejdžanski sociolog Barhuz Samedov rekao je za rusku redakciju BBC-ja kako je "službeni narativ Bakua izrazito antijermenski i nema nikakvih mehanizama koji bi to mogli da promene. Podsetimo da su najveći međunacionalni neredi i pogromi bili upravo između Jermena i Azerbejdžanaca i to još u vreme SSSR-a, a najpoznatiji je pogrom Jermena u azerbejdžanskom gradu Sumgaitu 1988. godine, a činjenica je da su svi Azeri kao i njihova sela i groblja bili potpuno uništeni nakon osnivanja jermenske tvorevine Arcah 1992. godine, koja je na kraju nestala, krajem septembra 2023. godine, u samo 24 sata".


Izvor

[Kubovac]

Glavni grad Nagorno-Karabaha postao grad duhova

Grad izgleda kao da ga je pogodila nevidljiva katastrofa, potpuno netaknut i bez tragova borbi ili bombardovanja

Netaknut, ali napušten, glavni grad teritorije Nagorno-Karabaha sablasno je tih pošto su iz njega otišle desetine hiljada stanovnika jermenske nacionalnosti, piše Agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Njegovo jermensko ime Stepanakert moglo se vidjeti na natpisu ispisanim jermenskim slovima bijele boje na crvenoj pozadini, odmah iza azerbejdžanskog kontrolnog punkta na putu za grad.

U blizini stoji i jarkoplavi novi putokaz sa natpisom "Hankendi", što je azerbejdžanski naziv za nekadašnje uporište jermenskih separatista.

De fakto jermenske separatističke vlasti Nagorno-Karabaha predale su se prošlog mjeseca tokom azerbejdžanske vojnoj ofanzivi i od tada je skoro cjelokupno stanovništvo te teritorije pobjeglo u Jermeniju.

Poslije jednodnevne azerbejdžanske ofanzive jermenski separatisti, koji su kontrolisali region tri decenije, pristali su da se razoružaju i raspuste svoju vladu.

Prisustvo pobjedničke strane je i dalje diskretno i u gradu se moglo se vidjeti samo nekoliko azerbejdžanskih policajaca kako patroliraju.

Azerbejdžanska mreža mobilne telefonije, međutim, već savršeno funkcioniše u nekim oblastima, dok se mogu vidjeti crveni automobili operatera Bakcell čije ekipe rade na antenskim stubovima.

Zgrade, restorani, hoteli i supermarketi su prazni i napušteni u gradu koji je nekada imao 55.000 stanovnika.

U mnogim radnjama su razbijene prazne police, što ukazuje na pljačke ili nagle odlaske.

Jermenska zastava se više ne može vidjeti, a jedini civil koji je viđen bio je iznureni muškarac, koji je nosio kosu u pratnji šest njemačkih ovčara.

Grad izgleda kao da ga je pogodila nevidljiva katastrofa, potpuno netaknut i bez tragova borbi ili bombardovanja.

Fabrike izgrađene u sovjetskom stilu, gradilišta za nove kuće predviđene za srednju klasu, povrtnjaci, pa čak i stoka, sve je napušteno.

Rijetke znake života odaju brojni ruski mirovnjaci – kontingent poslat 2020. u okviru mirovnog sporazuma za okončanje šestonedjeljnog rata između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha.

Oni se mogu vidjeti u tenkovima, automobilima, kako pješače, pa čak i kako voze bicikle u predgrađu.

Niko s azerbejdžanske strane ne može tačno da kaže koliko je stanovnika ostalo u gradu.

Međutim, separatistička vlada je u saopštenju u ponedjeljak navela da će neki zvaničnici ostati dok se ne završe operacije potrage za ubijenim i nestalim ljudima.

Opasnost nikad nije daleko u gradu.

Na izvjesnoj udaljenosti od Stepanakerta/Hankendija, azerbejdžanski zvaničnici su doveli grupu novinara na teren pored njegovog bivšeg aerodroma, koji je trenutno baze ruskih mirovnjaka.

Zvaničnici su rekli da se tamo nalazi 100 hektara zasada kanabisa, za koji su rekli da se koristio za finansiranje separatističke vlade.

Na pitanje zašto se kanabis gajio pored ruske baze, zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova Azerbejdžana Ajhan Mustafajev je rekao: "Istraga je u toku. Ne dajemo nikakav komentar".

Dok su zvaničnici pokazivali polje kanabisa, doletio je ruski vojni helikopter i sletio iza bodljikave žice na pisti aerodroma.

Diveći se okolnom pejzažu, Mustafajev je rekao: "Ovo je emotivno. Poslije godina tuge, godina nevjerice, konačno je gotovo".

"Kao ministarstvo unutrašnjih poslova sada možemo da uspostavimo kontrolu nad cijelom teritorijom", rekao je on.


Izvor

[Kubovac]

Azerbejdžan predstavio plan za reintegraciju Jermena iz Nagorno Karabaha

Baku je pristupio praktičnim koracima u cilju reintegracije jermenskog stanovništva koje živi na prostoru Nagorno Karabaha u azerbejdžansko društvo, saopštila je administracija predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

U dokumentu su navedene garancije koje se daju Jermenima u tom regionu, kao i uslovi reintegracije regiona u sastav zemlje:

- Nezavisno od etničke, verske ili jezičke pripadnosti garantuju se jednakost prava i sloboda svima, uključujući bezbednost svih.
- Stanovnicima Karabaha garantovano je pravo na očuvanje i razvoj svoje kulture i etničko-kulturnih specifičnosti.
- Osigurana je sloboda veroispovesti, zaštita kulturnih i verskih spomenika.
- Biće stvorene mogućnosti za upotrebu jermenskog jezika.
- Upravljanje teritorijima na kojoj živi jermensko stanovništvo vrši se posredstvom specijalnih predstavništava predsednika Azerbejdžana, a stanovnici mogu biti uključeni u njihov rad.
- Pitanje državljanstva rešava se na osnovu odgovarajućih procedura u skladu sa Ustavom i zakonima Azerbejdžana.
- Proces razoružavanja i demobilizacija se završavaju, a od stanovnika će biti oduzeto sve oružje.
- Organi unutrašnjih poslova Azerbejdžana zaduženi su za čuvanje javnog reda na teritoriji i bezbednost stanovnika, građani mogu biti uključeni u rad resora.
- Obezbeđuje se potpuno uvođenje u opticaj azerbejdžanske valute.

Pored toga, Baku planira da podrži i poslovne aktivnosti u regionu.
Administracija Alijeva je takođe saopštila da će stanovnicima Karabaha omogućiti školovanje, zdravstvenu zaštitu, snabdevanje gasom i vodom, puteve, komunikacije.

Prethodno, portparol Vlade Jermenije Nazeli Bagdasarjan izjavila je da se proces preseljenja ljudi iz Nagorno Karabaha u Jermeniju privodi se kraju. Portparol je napomenula da se od 24. septembra do danas iz Nagorno Karabaha u Jermeniju preselilo 100.514 ljudi.

Nagorno Karabah, koji se pre 35 godina otcepio od Azerbejdžanske SSR i, nakon oružanog sukoba sa Azerbejdžanom 1992-1994. godine dugi niz godina postojao kao nepriznata republika, objavio je kraj svog postojanja 1. januara 2024. godine.

Eskalacija situacije u Nagorno Karabahu

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana 19. septembra je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.

Dvadeset prvog septembra u azerbejdžanskom gradu Jevlah, 100 kilometara severoistočno od Stepanakerta održan je sastanak predstavnika Jermena iz Karabaha sa azerbejdžanskom delegacijom, posvećen integraciji regiona u sastav republike.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 22. septembra da su oružane formacije Karabaha u skladu sa postignutim dogovorom o prestanku borbenih dejstava, počele da predaju oružje i vojnu tehniku pod kontrolom ruskih mirovnjaka.

Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.


Izvor

[B051LjKo]

Tuga i jad...

[Kubovac]

Komanda mirovnih snaga Rusije uručuje resorne nagrade i značke za zasluge Ministarstva odbrane za izvršavanje misija u Nagorno-Karabahu

Trenutno, ruski mirovnjaci danonoćno prate situaciju u Nagorno-Karabahu i sarađuju sa Bakuom i Stepanakertom u cilju sprečavanja krvoprolića, obezbeđenja bezbednosti i poštovanja humanitarnog prava u odnosu na civilno stanovništvo.

Pored toga, ruske mirovne snage nastavljaju da obezbeđuju bezbednost motornih vozila koja prevoze civile koji samostalno putuju sa teritorije Nagorno-Karabaha kroz koridor Lačin.

Na osmatračnice ruskih mirovnih snaga dovezene su neophodne zalihe pijaće vode, lekova i goriva. Pruža se humanitarna pomoć onima kojima je potrebna.


Izvor


Lični komentar:
Što ne bi delili nagrade i značke za zasluge? "Odlično" su odradili posao. Jermena u Nagorno-Karabahu više nema.