Spremaju novi udarac: Konačni gubitnici Rusi?Nakon munjevite vojne pobede posle 30 godina, reintegracije Nagorno-Karabaha u Azerbejdžan, ali bez ijednog Jermenca s tog područja, Bakuu su porasla krila.Sad želi od uzdrmanog protivnika da izvuče dodatne koristi. Azerbejdžan, uz punu podršku Turske, teži da ostvari projekt koridora dugačkog 40 kilometara, preko poljuljane Jermenije. Reč je o tzv. Zangezgurskom koridoru sa enklavom Azerbejdžana, Nahčivan, koja se proteže uz tursku granicu.
Azerbejdžan želi da iskoristi situaciju, dok se stanje u Jerevanu ne stabilizuje, i SAD i Francuska ne uključe u mirovni proces, kao zastupnici interesa Jermenije.
Kako za Glas Amerika kaže bivši američki ambasador u Bakuu Robert Cekuta, SAD ulažu velike napore i žele da pomognu i Jermeniji i Azerbejdžanu da uspostave dugotrajni mirovni sporazum i da se normalizuju odnosi između Jerevana i Ankare. SAD su već uputile finansijsku i humanitarnu pomoć Jermeniji kako bi ublažila probleme s izbeglicama iz Karabaha, koji su ne samo socijalni nego i politički problem na krhkim leđima premijera Nikole Pašinjana.
Vlada Pašinjana je poput male barke na uzburkanom moru, a ruski prorežimski mediji otvoreno pozivaju na njegov pad, dok je zemlja na rubu mogućih velikih nereda koji bi se mogli preliti čak, prema nekim prorocima, u građanski rat ili pokušaj državnog udara, jer Rusija tamo ima još sasvim dovoljno uticaja na određene političke snage. Naime, razočarani Jermeni okreću se od Rusije, smatrajući da, kako kaže premijer Nikol Pašinjan, "više ne mogu biti politički i sigurnosno zavisni od Moskve", i traže utočište na Zapadu, koji reaguje promptno i iz Putinovog uticaja izvlači još jednu postsovjetsku državu.
Užareno pitanjeIpak, pitanje Zangezgurskog koridora postaje sve užarenije. U Jerevanu se pribojavaju i upozoravaju da bi Azerbejdžan, osokoljen ovako brzom pobedom, mogao da posegne za vojnim rešenjem tog pitanja, na kojem insistiraju i Baku i Ankara, smatrajući da je to "obaveza Jerevana".
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da očekuje od Jermenije da ispuni svoje obećanja i da neće ometati Zangezgurski koridor.
Baku optužuje Jermeniju za neke vojne provokacije (nedavno je iz snajpera ubijen jedan azerbejdžanski vojnik u Nagorno-Karabahu), što Jerevan odbacuje, ali se pribojava da se tu traži "povod" da se Azerbejdžan nasilno pokuša spojiti s Nahičevanom zauzimanjem njene regije Sjunik uz iransku granicu.
Konačno, samo koji dan nakon pada Arcaha, kako Jermeni zovu Nagorno-Karabah, u Nahičevanu su se susreli azerbejdžanski predsednik Ilhan Alijev i turski lider , koji je Azerima čestitao na "povratku svoje teritorije" i istakao da je sada nužno ostvariti komunikacijsku vezu s Nahičevanom te da će "koridor ujediniti ceo turkofoni svet", ne ostavljajući Pašinjanu, odnosno Jermeniji, puno manevarskog prostora.
Jerevan se boji da oni neće imati nikakve ingerencije pa ni suverenitet nad koridorom, pa je to svakako problem koji će biti na dnevnom redu tokom budućih razgovora. Azerbejdžanski politikolog Šahin Rzajev za BBC kaže da "koridor neće biti kako ga zamišljaju u Bakuu, jer će na njegovom početku i na kraju biti jermenski granični i carinski punktovi, ali će to biti najkraći put do Nahičevana".
Do sada su Azerbejdžanci do Nahičevana, osim avionom, morali preko Irana, a Teheran se takođe protivi gradnji tog koridora. Jermenija je, na njihovu žalost, slepo crevo regiona, pa osim prema Zapadu, želi da otvori vrata i prema Iranu, koji takođe ima svoje interese na južnom Kavkazu, a ovo im je sada dobra prilika da se i oni pojave kao važan akter u toj turbulentnoj regiji.
Naime, kako piše moskovski poslovni list RBK, Iranu je neprihvatljiv koridor koji bi išao neposredno uz njegovu granicu i tako onemogućavao njihovu komunikaciju s Jermenijom, a iranski predsednik Ibrahim Raisi, kako navodi RKB, kazao je da "Teheranu ne odgovaraju nikakve geografske promene u regionu".
Raste važnost AzerbejdžanaAzerbejdžan je geostrateški i energetski sve važniji na karti sveta, ne samo u kaspijsko-kavkaskoj regiji. Azerbejdžan već putem gasovoda, koji zaobilaze Jermeniju, kroz Gruziju i Tursku idu ka Evropi, već nadomešćuje ruske energente.
Zato oko Bakua, bez obzira na suspektni autokratski režim oko njega, obigravaju i Zapad i Rusija. Jerevan je zato i optužio Rusiju da su zapravo stalno igrali protivjermensku igru s Azerbejdžanom i Turskom, kao važnijim partnerima u složenoj situaciji u kojoj se Moskva našla, pa ustupcima Azerbejdžanu želi da smanji štetu koju trpi zbog gubitka evropskog energetskog tržišta.
Daleko od miraU svakom slučaju, situacija na južnom Kavkazu i dalje ostaje napeta i daleko je od nekog suvislog mira.
Azerbejdžanski sociolog Barhuz Samedov rekao je za rusku redakciju BBC-ja kako je "službeni narativ Bakua izrazito antijermenski i nema nikakvih mehanizama koji bi to mogli da promene. Podsetimo da su najveći međunacionalni neredi i pogromi bili upravo između Jermena i Azerbejdžanaca i to još u vreme SSSR-a, a najpoznatiji je pogrom Jermena u azerbejdžanskom gradu Sumgaitu 1988. godine, a činjenica je da su svi Azeri kao i njihova sela i groblja bili potpuno uništeni nakon osnivanja jermenske tvorevine Arcah 1992. godine, koja je na kraju nestala, krajem septembra 2023. godine, u samo 24 sata".
Izvor