PALUBA
October 14, 2024, 05:57:24 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Dobrodošli na balkanski vojni forum Paluba.Info!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 [208]   Go Down
  Print  
Author Topic: Sukobi u Nagorno-Karabahu  (Read 275733 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:October 12, 2024, 09:02:31 pm
Posts: 22 748


« Reply #3105 on: October 04, 2023, 12:00:20 pm »

Quote
Što ne bi delili nagrade i značke za zasluge? "Odlično" su odradili posao. Jermena u Nagorno-Karabahu više nema. 

Па зар си очекивао да ће Русија интервенисати на страни Јерменије? Војно-политичка ситуација и ситуација у којој се налази Русије (рат у Украјини, "савезнички" однос а Турском) то недопуштају. Чак и да је ситуација другачија упитно је да ли би се Русија било шта друго урадила. Из ког разлога би се сукобљавала са Азербејџаном? Због тога да јерменско руководство "оде" ка Западу, као што ти и тежи? Уосталом, која је "мировна мисија" било где и било када заштитила оне које као бајаги штити.

Мени је у целој ситуацији занимљивије понашање колективног Запада, посебно ЕУ. Које су реакције на напуштање Нагорно Карабаха од стране Јермена? Њих (у смислу осуде етничког чишћења Јермена и притиска на Азербејџан) практично нема. Етничко чишћење се прихвата (биће можда неких благих реторичких критика) јер су изнад принципа и морала политички интереси да се истисне Русија.
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3106 on: October 04, 2023, 12:12:18 pm »

@dzumba

Očekivao sam da će Rusija ispuniti ono na šta se obavezala Sporazumom "tri strane" i raspoređivanjem svojih mirovnih trupa na prostor Nagorno-Karabaha. Ovde je reč o Nagorno-Karabahu i ruskoj mirovnoj misiji tamo. Obrukali su se Rusi "za sve pare". Nema tu "odbrane", džabe sva priča.
Naravno, moje mišljenje.
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3107 on: October 04, 2023, 12:47:38 pm »

Procurilo: Tajni sastanak u Turskoj. Za stolom Amerikanac, Evropljanin i Rus. Nakon par dana egzodus je počeo

Portal Politiko otkriva da su samo nekoliko dana uoči pokretanja ofanzive Azerbejdžana kojom je zauzeo Nagorno-Karabah održani tajni razgovori.

Na tom sastanku su, kako se navodi, učestvovali najviši zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država, EU i Rusije, a održan je u Turskoj kako bi se razrešio sukob oko Nagorno-Karabaha.

Iako na kraju bez rezultata, ovaj sastanak održan van očiju javnosti, jeste neuobičajen kontakt između Moskve i Zapada zbog nekog velikog bezbednosnog problema s obzirom na to da je posle izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine prekinuta redovna diplomatska komunikacija na relaciji Moskva–Zapad, prenosi Politiko.

Visoki diplomata, koji je upoznat sa sadržajem razgovora, potvrdio je za američki portal da je sastanak održan 17. septembra u Istanbulu u okviru napora da se izvrši pritisak na Azerbejdžan da prekine svoju devetomesečnu blokadu Nagorno-Karabaha i dozvoli prolaz konvoja humanitarne pomoći iz Jermenije.

Prema rečima ovog diplomate, sastanak je bio fokusiran na pitanje kako obezbediti da zalihe hrane i goriva stignu do oko 100.000 stanovnika Nagorno-Karabaha.

Podsetimo, u sveka nekoliko dana skoro svi stanovnici spornog regiona, etnički Jermeni, pobegli su u susednu Jermeniju, a članovi Misije UN su opisali u svom izveštaju da su scene njihovoh odlaska bile veoma potresne. Takođe, brojni zapadni mediji izvestili su da ječ o egzodusu, dok zvanična Jermenija to naziva etničkim čišćenjem.


Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3108 on: October 04, 2023, 08:13:22 pm »

Jermeni zgroženi zbog Dodikove sramne čestitke

Ašot Ovakimjan, ambasador Republike Jermenije u Češkoj Republici, Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini izrazio je "duboko žaljenje i zgražavanje" zbog pisma podrške, koje je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpskea uputio predsjedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu, sa izrazima poštovanja za poslednju akciju koja je izazvala egzodus jermenskog naroda, navodeći da je rešavanje konflikta u Nagorno-Karabahu bilo moguće „zahvaljujući njegovoj mudrosti i hrabrosti“.

"Nisam mogao da povjerujem u ovu izjavu, misleći da je vijest lažna ili neka neslana šala, ali pošto su je svi mediji u Srbiji i Republici Srpskoj objavili, pretpostavljam da je, nažalost, istina. Zbog ove izjave izražavam duboko žaljenje i zgražavanje", stoji u otvorenom pismu, dodajući:

"Skoro potpuno etničko čišćenje jermenskog stanovništva Nagorno-Karabaha, s teritorija koje su Jermeni naseljavali preko tri hiljade godina, nije potez koji zaslužuje pohvalu međunarodne zajednice, kao ni predsednika Republike Srpske."


Izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:October 12, 2024, 09:02:31 pm
Posts: 22 748


« Reply #3109 on: October 05, 2023, 06:37:54 pm »

@dzumba

Očekivao sam da će Rusija ispuniti ono na šta se obavezala Sporazumom "tri strane" i raspoređivanjem svojih mirovnih trupa na prostor Nagorno-Karabaha. Ovde je reč o Nagorno-Karabahu i ruskoj mirovnoj misiji tamo. Obrukali su se Rusi "za sve pare". Nema tu "odbrane", džabe sva priča.
Naravno, moje mišljenje.

Не браним ја Русе него само констатујем да су код "великих" интереси испред било какавих споразума и моралних норми...
Logged
PakleniVuk
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 10:22:52 pm
Posts: 1 504


Ko laje zlo ne misli


« Reply #3110 on: October 06, 2023, 11:00:21 am »

U pozadini svega što se dešavalo poslednjih dana oko Karabaha, Azerbejdžan je nastavio da kupuje oružije na veliko,posle izjave da su kod nas u Srbiji pazarili robu vrednu oko 300 miliona evra,potpisali su i ugovor sa Izraelom o kupovini dva satelita. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3111 on: December 09, 2023, 10:11:11 pm »

Potvrđeno: Potpisuje se mirovni sporazum

Azerbajdžan i Jermenija potvrdili su večeras nameru da potpišu mirovni sporazum, i da se slažu da postoji mogućnost za postizanje mira.

U zajedničkom saopštenju Predsedništva Azerbajdžana i premijera Jermenije navedeno je da je kao rezultat održanih sastanaka između Bakua i Jerevana postignut dogovor o preduzimanju važnih koraka za jačanje poverenja između dve države, prenela je Anadolija.

"Azerbajdžan i Jermenija slažu se da postoji istorijska prilika za postizanje dugo očekivanog mira u regionu. Obe države potvrđuju svoju nameru da regulišu odnose i potpišu mirovni sporazum na temelju poštovanja načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Azerbajdžan odlučio da oslobodi 32 jermenska vojnika, a Jermenija dva azerbajdžanska vojnika u znak dobre volje.

Ranije u toku dana, Jermenija se saglasila da ne blokira kandidaturu Azerbejdžana za domaćina klimatske konferencije UN COP29 naredne godine, u okviru niza zajedničkih gestova dobre volje koji imaju za cilj da promovišu pomirenje izmedju otuđenih suseda sa Južnog Kavkaza.

Jermenija i Azerbejdžan su više od tri decenije u sukobu oko Nagorno-Karabaha, koji se oslobodio kontrole Bakua u etničkom sukobu koji je pratio raspad Sovjetskog saveza 1991. godine, preživljavajući uz finansijsku, vojnu i diplomatsku podršku Jerevana.

Kada su azerbejdžanske snage pokrenule ofanzivu, zbog čega je skoro svo stanovništvo Karabaha od oko 120.000 ljudi pobeglo u Jermeniju, jermenski premijer Nikol Pašinjan odupreo se domaćem pritisku da interveniše.


Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3112 on: December 11, 2023, 05:44:57 pm »

Munjeviti rat na ivici Evrope tek je završio, a možda je novi na pomolu

JEREVAN - ​Krajem septembra jedan od šokantnijih preokreta od početka vijeka dogodio se u bivšoj jermenskoj enklavi Nagorno Karabah, malom, brdovitom dijelu teritorije smještenoj u Azerbejdžanu, kako je to priznala međunarodna zajednica. Nakon tri decenije napetosti i sukoba, bio je potreban samo jedan dan da Azerbejdžan osvoji spornu enklavu. Jermenija se uglavnom držala po strani, nedovoljno jaka da interveniše, a uslijedio je masovni bijeg stanovništva Nagorno Karabaha - pobjeglo je oko 120.000 etničkih Jermena u jednom od najokrutnijih primjera prisilnog raseljavanja u 21. vijeku.

Ipak, međunarodna se pažnja ubrzo odmakla od Južnog Kavkaza. Azerbejdžan se nije suočio s međunarodnim posljedicama za svoje postupke, što je još upečatljivije zbog mogućnosti izbijanja novog rata u toj regiji. Padom Nagorno Karabaha, kako u svojoj analizi piše "Foreign Affairs", nisu riješeni svi problemi između Jermenije i Azerbejdžana. Ova dva susjeda nikad nisu uspostavila diplomatske veze i između dvije zemlje ne postoje trgovinski odnosi, a njihovi građani ne mogu se slobodno posjećivati.

Obje zemlje su odgojile tri generacije građana koji drugu stranu vide kao neprijatelja. Njihove zajedničke granice krcate su hiljadama vojnih položaja, a sporadični oružani sukobi oko granice samo u posljednje tri godine odnijeli su više žrtava nego borbe u samom Nagorno-Karabahu u istom periodu.

Mnogo toga je u igri. Nakon više od decenije ponovnog naoružavanja i poslova s ​​oružjem s Izraelom, Turskom i drugim zemljama, azerbejdžanska vojska daleko je moćnija od jermenske te bi mogla u roku od nekoliko sati preuzeti kontrolu nad dijelovima jermenske teritorije. Azerbejdžanske snage već su zauzele niz položaja u južnoj Jermeniji.

Posmatrači strahuju da Azerbejdžan možda priprema još jednu ofanzivu, s ciljem osiguravanja koridora do svoje vlastite eksklave Nahičevana - regije s oko 100.000 stanovnika, koja je od Azerbejdžana odvojena komadićem jermenske teritorije. Agresivna azerbejdžanska vojna akcija s ciljem uspostave ovog koridora mogla bi dovesti do podjele Jermenije, stvorivši stotine hiljada novih izbjeglica u cijelom tom procesu.

Budući da su vanjske sile, uključujući sada već bivšeg jermenskog saveznika Rusiju - kojoj je Jermenija otvoreno zamjerila što je, iako je članica ruskog vojnog pakta ODKB (Organizacija sporazuma o kolektivnoj odbrani), nije pružala dovoljnu zaštitu, pogotovo zbog svojih problema u Ukrajini - zaokupljene sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, Jermenija ne može računati na vanjsku podršku.

Najbolji način da se spriječi još jedan rat je da međunarodne sile, uključujući Sjedinjene Države i njihove zapadne saveznike, izvrše pritisak na Jermeniju i Azerbejdžan da se vrate za sto i hitno nastave mirovne pregovore, što se posljednji put dogodilo tokom ljeta i više se nije dogodilo zbog odbijanja Azerbejdžana da prisustvuje novim sastancima.

Pitanja koja se tiču ​​Nagorno-Karabaha - poput povratka njegovih bivših stanovnika - moraju se ostaviti po strani u korist rješavanja nekoliko tekućih sporova, posebno oko granica i koridora koji povezuje Azerbejdžan s Nahičevanom. Zapadne sile pokušale su izvršiti pritisak na Azerbejdžan signalizirajući da bi ga nevoljnost da se vrati pregovorima mogla stajati bilateralnih trgovinskih sporazuma i drugih planiranih projekata. Ipak, ta bi zemlja mogla jednostavno odlučiti da je bojno polje ponovno bolja opcija od pregovaračkog stola po pitanju njenih rastućih ambicija.

Desetine hiljada raseljenih proveli su posljednja dva mjeseca u potrazi za novim domovima u Jermeniji. Rijetki od tih izbjeglica vjeruju da je rat gotov - gotovi svi strahuju od izbijanja novog rata.

Jermenija ima sve razloge za zabrinutost. Novi sukob oko južnog dijela zemlje bi u vojnom smislu bio vrlo sličan nedavnoj operaciji u Nagorno - Karabahu, ali u većim razmjerama i s dodatnim značajem da se dogodi na, za razliku od Nagorno Karabaha - neosporno suverenoj teritoriji druge države. Trebalo bi samo nekoliko sati da azerbejdžanske snage zauzmu veliki dio kritične infrastrukture Jermenije, posebno u južnim regijama zemlje, što bi dovelo do velikog raseljavanja civila. Jermenija možda ne bi imala drugog izbora nego predati se i prihvatitslove koje predloži Azerbejdžan.

Jedno područje gdje je Jermenija posebno ranjiva je kod Jermuka, nekada popularnog planinskog ljekarskog centra. U septembru 2022. Azerbejdžan je izveo upade duž dvjestotinjak kilometara svoje granice s Jermenijom, ostavljajući svoje snage duboko u susjednoj zemlji, pa i u blizini Jermuka. Tamo su azerbejdžanske snage učvrstile svoje položaje na planinama koje gledaju na nenaseljeni klanac kroz koji prolazi cesta do azerbejdžanske eksklave Nahičevan.

Vojni stručnjaci kažu da bi azerbejdžanskim snagama vjerovatno trebala samo dva dana da pređu klanac, što je poduhvat koji bi mogao odvojiti južnu regiju Jermenije, poznatu kao Sjunik, od ostatka zemlje.

Jermenija strahuje od ovog "Damoklovog mača" koji joj visi nad glavom. Otkako su se prošle godine rasplamsale borbe, Jermenija je pozivala na povlačenje azerbejdžanskih snaga sa svoje teritorije i iznijela konkretne prijedloge za ograničavanje naoružanja i povećanje fizičkog razdvajanja između oružanih snaga stacioniranih duž granice. Jermenija je insistirala na tome da bi te mjere spriječile sve vrste manjih okršaja koji bi brzo mogli eskalirati u pravi rat.

Ali, Azerbejdžan, u poziciji goleme relativne snage, nije pristao na takve to. Više od dvije godine dvije su zemlje pokušavale razgovarati o demarkaciji zajedničke granice, kako bilateralno tako i uz posredovanje zapadnih zvaničnika. Dogovor o obliku granice bi teoretski mogao izazvati povlačenje azerbejdžanskih snaga s jermenske teritorije.

Ipak, ovaj proces, koji je u toku, slabo obećava uspjeh. Krajem novembra, jermenski i azerbejdžanski visoki zvaničnici ponovo su se sastali na zajedničkoj granici. Razgovarali su samo o dnevnom redu i formatu potencijalnih budućih razgovora, ali ne i o samoj biti problema.

Neobična geografija Južnog Kavkaza dodatno podstiče ove napetosti. Azerbejdžanska eksklava Nahičevan odvojena je od Azerbejdžana uskim pojasom južne Jermenije. Azerbejdžan je dugo zahtjevao stvaranje posebne rute kroz ovu teritoriju kako bi povezao zemlju sa svojom eksklavom. Zagovaraju koridor, koji nazivaju Zangezurskim koridorom, koji bi projermensku teritorij blizu granice s Iranom.

U konačnici, taj bi koridor takođe Azerbejdžanu omogućio bolji pristup Turskoj, koja graniči s Nahičevanom. Predložena ruta prolazila bi kroz oko 40 kilometara jermenske teritorije. U završnom članku sporazuma o prekidu vatre uz rusko posredovanje iz 2020. godine, Jermenija, Azerbejdžan i Rusija obavezale su se uspostaviti posebne kontrole duž ove rute koje bi sprovodili ruski graničari.

Jermenija je sada voljna dopustiti nesmetano kretanje azerbejdžanskom teretu i građanima, ali još uvijek nije spremna prepustiti potpunu kontrolu koridora prema Rusiji. S druge strane, Azerbejdžan tvrdi da je voljan razgovarati o učestvovanju Jermenije po pasoša i carinskih kontrola, ali i dalje insistira na posebnoj sigurnosnoj zaštiti koju je, po njegovom mišljenju, dosad nudila samo Rusija.

Otkako je dogovor prvi put postignut, i domaće i strane diplomae ovu su temu smatrali dohvatljivim ciljem jer su zaraćene zemlje imale interes da se sporazum ostvari. Azerbejdžan traži dodatni put preko Nahičevana do Turske. To bi pomoglo u usmjeravanju privredne podrške koja bi se mogla upotrijebiti za obnovu regija u blizini Nagorno Karabaha, koje su uništene tokom tri decenije jermenske kontrole.

Jermeniji koridor, pak, može pomoći u okončanju onoga što smatra blokadom od strane Azerbejdžana i Turske, koje su obje zbog sukoba držale svoje granice s Jermenijom zatvorenim. Rusija i Turska takođe imaju interes u konceptu. Moskva želi dodatnu kopnenu rutu do Turske, glavnog trgovinskog partnera i zemlje koja se nije pridružila zapadnim sankcijama zbog ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini. A u govoru na Opštoj skupštini UN-a u septembru, turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je na otvaranje ovog koridora, koji bi u teoriji Turskoj osigurao dodatnu trgovinsku vezu sa centralnom Azijom, a potom i Kinom.

U posljednje tri godine i Rusija i Zapad pokušavaju proaktivno posredovati u razgovorima između Jermenije i Azerbejdžana kako bi se postigao dogovor u vezi s koridorom. Strane su smislile pametna rješenja za ugovaranje zajedničkih kotrola prelazaka i carinskih kontrola, a Evropska unija je čak ponudila ulaganje u izgradnju nove željezničke pruge koja bi prolazila kroz jermenski dio trase.

Međutim, Azerbejdžan je i dalje zabrinut oko toga ko bi, ako ne Rusija, garantovao sigurnost koridora. Nakon što Rusija nije uspjela spriječiti azerbejdžanske napade u septembru, Jermenija ne vjeruje Rusiji i ne želi da ona bude uključena u funkcionisanje koridora. Umjesto toga, Jermenija sada promoviše projekt koji naziva "Raskrsnica mira", a koji obećava mirniju i prosperitetniju regiju ako Azerbejdžan odustane od preostalih zahtjeva i pristane otvoriti svoje granice s Jermenijom.

Ako se i to ostavi postrani, dogovor oko koridora mogao bi biti nadohvat ruke jer se čini da su mnoga tehnička pitanja uglavnom riješena. Ali, da bi se zaista postigao napredak, obje zemlje moraju nastaviti razgovore. U suprotnom, spor će se odužiti, produbljujući frustracije u Azerbejdžanu, kao i u Rusiji i Turskoj, te potencijalno doprinijeti dodatnim napetostima pa čak i novom ratu.

Ako se Jermenija i Azerbejdžan ne vrate za pregovarački sto, rat je sve vjerovatniji. Tokom više od 30 godina sukoba, ove su dvije zemlje mnogo puta bile blizu sklapanja dogovora. Nisu uspjeli u svakoj prilici, što je dovelo do veće militarizacije regije, povećanih napetosti, novih ratova i sve ograničenijih izgleda za mir i razvoj. U nedostatku diplomatskog rješenja za preostala pitanja koja se odnose na demarkaciju granice i koridor, novi bi rat mogao podijeliti Jermeniju.

Ali, ponovno pokretanje razgovora neće biti lako. Azerbejdžanski predsjednik Ilham Alijev već je preskočio dva planirana sastanka s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom koje je u oktobru organizovala EU. Sjedinjene Države nedavno su izvršile pritisak na Azerbejdžan da se vrati za pregovarački sto, direktnije se angažujući s azerbejdžanskim čelnicima i takođe signalizirajući da bi odbijanje Azerbejdžana da se vrati pregovorima moglo imati cijenu koju su se zapadne države ranije suzdržavale nametnuti, što uključuje pauziranje projekata bilateralne saradnje ili čak zabranu putovanja nekim azerbejdžanskim zvaničnicima.

Do sada ovaj pristup nije dao rezultate. Krajem novembra, američki državni sekretar Entoni Blinken morao je nazvati Alijeva kako bi njegova zemlja pristala na posjete američkih izaslanika regiji. Istovremeno, azerbejdžanski zvaničnici zalagali su se za razgovore s drugačijim formatom i dnevnim redom isključivo pod svojim uslovima.

Čak i uz više nego narušene odnose Zapada s Rusijom zbog sukoba u Ukrajini, ruski zvaničnici pristali su ponovo otvoriti komunikacione kanale koji se odnose na Južni Kavkaz malo prije septembarskog rata u Nagorno Karabahu, sastajući se sa zapadnim kolegama nekoliko puta. Ovi kanali neće bitno promijeniti ruski konfrontacioni stav prema Zapadu, ali bi mogli, u najmanju ruku, promovisati bolje međusobno razumijevanje i stvoriti neke mogućnosti za upravljanje rizicima. Zapadni zvaničnici, navodi "Foreign Affairs", trebali bi raditi na tome da ti kanali ostanu otvoreni.

Uprkos neuspjehu da spriječe nedavni rat u Nagorno Karabahu, Sjedinjene Države i EU još uvijek su jedine sile koje su voljne i sposobne pogurati pregovore naprijed. Njihova spremnost da nastave s "shuttle diplomatijom" između Jermenije i Azerbejdžana je svakako od pomoći, a Zapad bi trebao nastaviti pokušavati vratiti Azerbejdžan za pregovarački sto.

Izgledi za uspjeh u procesu pod vođstvom Zapada možda sada izgledaju mali, ali ako Azerbejdžan ne uvidi nikakav razlog da se vrati za sto, možda će umjesto toga nastojati sprovesti svoje interese na bojnom polju, prenosi "Jutarnji".


Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3113 on: March 04, 2024, 08:05:59 pm »

Jermenska vlada je prvi put od 2020. godine zvanično potvrdila da je 31 jermensko selo, isključujući enklave, trenutno pod okupacijom Azerbejdžana

Ukupno 170 kvadratnih kilometara trenutno zauzimaju azerbejdžanske snage (isključujući Arcah) u pet provincija: Sjunik (12), Tavuš (9), Gegarkunik (8 ), Vajots Dzor (1) i Ararat (1).

Značajno je da su suštinske teritorije proširene zajednice Jermuka i oblasti u blizini ključnih puteva kao što je Paruir Sevak ili direktno gađane ili pod azerbejdžanskom okupacijom.

Tokom sednice kabineta, premijer Jermenije je izjavio da Baku nastavlja da zahteva još četiri jermenska sela i da i dalje ne želi da se povuče iz ovih 31 sela. U naknadnom saopštenju za štampu, kabinet premijera je zvanično objavio imena sela koja su trenutno okupirana.

Ispod je potpuna lista jermenskih sela koja su trenutno okupirana od strane režima u Azerbejdžanu.

Vayots Dzor: Jermuk

Ararat region: Paruyr Sevak

Gegharkunik: Kakhakn, Kutakan, Sotk, Kut, Norabak, Nerkin Shorzha, Verin Shorzha, Akunk

Tavush: Berkaber, Sarigyugh, Sevkar, Vazashen, Paravakar, Movses, Artsvaberd, Aygedzor, Chinari

Syunik region: Qajarants, Salvard, Gorayk, Sarnakunk, Angeghakot, Aghitu, Noravan, Vaghatin, Verishen, Khoznavar, Tegh, Nerkin Hand

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor



* Okupirana jermenska sela.jpg (65.52 KB, 719x900 - viewed 2 times.)
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3114 on: April 17, 2024, 12:11:29 pm »

Kremlj potvrdio: Rusi se povlače

Ruske mirovne snage počinju povlačenje iz Nagorno Karabaha, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Peskov je rekao da su izveštaji o tom potezu koji su se pojavili u azerbejdžanskim medijima tačni.

Ono što je ranije bila samoproglašena Republika Nagorno-Karabah prkosilo je autoritetu Bakua usred raspada SSSR-a, kada je njegovo pretežno etničko jermensko stanovništvo tražilo nezavisnost.

Region je ostao stalni izvor sukoba između Azerbejdžana i Jermenije, koja je prećutno podržavala ambicije svoje de fakto vlade.

U narednoj deceniji došlo je do niza krvavih oružanih sukoba oko Nagorno-Karabaha. Poslednji od njih dogodio se prošle godine i doveo je do toga da je Baku ponovo potvrdio svoj suverenitet nad tom zonom.

Masovni egzodus ljudi usledio je posle onoga što je Azerbejdžan opisao kao protivterorističku operaciju. Ruske mirovne snage su stacionirane u Nagorno-Karabahu od prethodnog velikog sukoba, koji se dogodio krajem 2020. Imali su mandat da nadgledaju situaciju i prijavljuju kršenja primirja.

Nekoliko ruskih vojnika je ubijeno 2023. godine, kada je misija radila na zaštiti civila usred obnovljenih neprijateljstava.


Izvor


Lični osvrt: Ruski mirotvorci se povlače nakon "odlično" obavljenog posla. 
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:October 12, 2024, 09:02:31 pm
Posts: 22 748


« Reply #3115 on: April 17, 2024, 09:59:10 pm »

Quote
Lični osvrt: Ruski mirotvorci se povlače nakon "odlično" obavljenog posla. 

Русија као држава се увек руководи првенствено својим интересима. Једноставно, у политичком смислу (због односа са Турском, рата у Украјини и прозападног става владе у Јеревану) није био њен интерес да се војно супротставља Азербејџану. Војска само следи одлуке свог државног руководства.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:October 11, 2024, 09:26:36 pm
Posts: 3 707


« Reply #3116 on: April 18, 2024, 06:35:53 am »

Quote
Lični osvrt: Ruski mirotvorci se povlače nakon "odlično" obavljenog posla. 

Русија као држава се увек руководи првенствено својим интересима. Једноставно, у политичком смислу (због односа са Турском, рата у Украјини и прозападног става владе у Јеревану) није био њен интерес да се војно супротставља Азербејџану. Војска само следи одлуке свог државног руководства.

Све велике државе се руководе својим интересима. Мала држава треба да се ослања пре свега на себе, али и да тражи онога чији се интереси у том тренутку поклапају са њеним. При томе не треба сметнути са ума да су интереси вечи, а пријатељства пролазна.
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3117 on: May 27, 2024, 05:53:09 pm »

На чело јерменског протестног покрета против Пашињана стао архиепископ Баграт Србазан

* Руководио Тавушком епархијом Јерменске апостолске цркве, а сада је лидер покрета „Тавуш у име Отаџбине“

НА ЧЕЛО јерменског политичког покрета за свргавање премијера Никола Пашињана стао је један од првих верских великодостоника тог народа – поглавар Тавушке епархије Јерменске апостолске цркве архиепископ Баграт Галстањан.

Учесници вишедневних протеста у Јеревану, који се противе разграничења са Азербејџаном, са губитком нових пограничних територија Јерменије, затражили су од Галстањана да се кандидује за премијера.

А он је потом затражио од католикоса Гарегина Другог, поглавара Јерменске апостолске цркве, да замрзне његову верску службу, јер је неспојива са статусом кандидата за премијера.

Активиста и оријенталиста Гурген Меликјан рекао је да су након консултација са политичким снагама и представницима јавности у покрету „Тавуш у име Отаџбине” дошли до закључка да једини кандидат за премијера буде архиепископ Баграт.

А он је објавио да жели да оде у резиденцију премијера Пашињана и да се састане са њим.

Протести у Јерменији почели су у априлу. Међу захтевима учесника је и оставка премијера Никола Пашињана.


Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3118 on: June 12, 2024, 04:55:31 pm »

Rusi se povukli

Ruske mirovne snage povukle su se danas iz oblasti Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana.

"Dana 12. juna završen je proces povlačenja ruskog mirovnog kontingenta stacioniranog na teritoriji Azerbejdžana nakon drugog rata u Karabahu (u novembru 2020. godine)", navedeno je u saopštenju, prenosi Interfaks.

Dodato je da su ljudstvo, naoružanje i oprema RMK u potpunosti napustili teritoriju Azerbejdžana.

Ruske mirovne snage su uvedene nakon što su prestala neprijateljstva između jermenskih i azerbejdžanskih snaga u Karabahu 10. novembra 2020. godine.

Zvanično je saopšteno da je misija ruskih mirovnih snaga u početku brojala 1.960 vojnika.

 
Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 11:00:30 pm
Posts: 10 966



« Reply #3119 on: September 12, 2024, 12:37:12 pm »

Konačno: Mirovni sporazum je na stolu

Jermenska Vlada predlaže Bakuu da potpišu mirovni sporazum od 16 tačaka, izjavio je premijer Jermenije Nikol Pašinjan.

"Mi ne predlažemo mirovni sporazum od 13 tačaka, nego od 16 tačaka. Imamo usaglašen sadržaj svih 16 tačaka. Sadržaj tri tačke je delimično dogovoren u poređenju sa prvobitnim. Ostale su u potpunosti dogovorene. Dakle sporazum čini 16 tačaka", objasnio je Pašinjan.

On je ranije isticao da je sa azerbejdžanskom stranom dogovorena preambula i 13 tačaka mirovnog sporazuma. Po rečima Pašinjana, Jerevan predlaže Bakuu da potpišu i ratifikuju sve dogovorene tačke i formulacije kao mirovni sporazum, a da se nakon toga nastavi razgovor o preostalim pitanjima.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana ranije je kritikovalo stav Jermenije, optužujući je da želi da skrati tekst mirovnog sporazuma u cilju bržeg potpisivanja dokumenta.

Jerevan i Baku su 2022. godine, uz posredovanje Rusije, SAD i EU, počeli da pregovaraju o budućem mirovnom sporazumu.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je krajem maja prošle godine rekao da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, odnosno zajedno sa Nagorno Karabahom.


Izvor
Logged
Pages:  1 ... 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 [208]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 5.045 seconds with 22 queries.