Sukobi u Nagorno-Karabahu

[MOTORISTA]

Jermeni dejstvuju po azerima protivoklopnim raketama.

I nastavak akcije koji je već postavljen:

[MOTORISTA]

Predsednik Azerbejdžana: Nema prekida vojnih akcija dok se Jermenija ne povuče
Srna 04.10.2020.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev poručio je da neće prekinuti vojnu akciju dok se Jermenija ne povuče iz enklave Nagorno-Karabah i sa okolnih azerbejdžanskih teritorija.

- Azerbejdžan ima jedan uslov, a to je oslobađanje svojih teritorija. Nagorno-Karabah je teritorija Azerbejdžana. Moramo se vratiti i vratićemo se - rekao je Alijev. Alijev je u televizijskom obraćanju naciji rekao da azerbejdžanske snage napreduju u svojoj ofanzivi da bi povratile zemlje koje su devedesetih izgubili od etničkih Jermena. Ton Alijeve poruke jasno je pokazao da Azerbejdžan neće reagovati na pozive za trenutni prekid vatre, što su Rusija, SAD i EU više puta tražile.

- Azerbejdžanski vojnik ih goni kao psa, azerbejdžanski vojnik stoji na njihovim mestima, uzeli smo im oružje, izvršavamo misiju oslobađanja - rekao je Alijev.

Stotine ljudi je ubijeno u proteklih nedelju dana u borbama između Azerbejdžana i jermenskih snaga, uključujući više od 40 civila. Sukobi su najgori od devdesetih, kada je ubijeno oko 30.000 ljudi.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Borbe Jermenije i Azerbejdžana su upravo ušle u novu opasniju fazu
M.V.A. 04.10.2020.

Zona sukoba između Jermenije i Azerbejdžana i dalje se širi. Oružane snage Azerbejdžana napale su Stepanakert, de fakto glavni grad Nagorno-Karabaha, a jermenska vojska odgovorila je napadom na Gendže, drugi po veličini grad u Azerbejdžanu. Širenjem na područja daleko izvan granica sukoba dveju strana nakon prividnog smirivanja borbi prethodnih dana, borba je ušla u novu, opasniju fazu.

Napadi Azerbejdžana na Stepanakert počeli su drugog oktobra, a na meti je bila i električna infrastruktura, tako da je grad trećeg oktobra ostao bez struje. Izveštači iz grada kažu da od tada napadi ne prestaju.

- Ima ih nekoliko dnevno, u jednom je pogođen parking pored vatrogasne stanice, u drugom štab vojske- napisao je fotoreporter Brendan Hofman na svom Instagram profilu trećeg oktobra.

- Azerbejdžanska teroristička vojska gađala je civile u Stepanakertu raketama „Polonez“ i „Smerč“- saopštio je četvrtog oktobra Arajik Harutjunjan, de fakto lider Karabaha, najavivši da će od sada na meti vojske Arcaha (jermenski naziv za Karabah) biti vojni objekti u velikim azerbejdžanskim gradovima. Tom prilikom, on je pozvao azerbejdžansko stanovništvo da napusti gradove kako bi se sprečili neizbežni gubici, prenosi eurasianet.org.

Azerbejdžan nije direktno komentarisao napade na Stepanakert, ali je Hikmet Hadžijev, glavni spoljnopolitički savetnik predsednika Alijeva, četvrtog oktobra izjavio da je "artiljerijska i raketna paljba jermenskih snaga uglavnom dolazi iz artiljerijskih uporišta u blizini Hankendija (azerbejdžanski naziv za Stepanakert)“.

- Oružane snage Azerbejdžana uništavaju položaje sa kojih se otvara vatra ciljanom i preciznom vatrom i preduzimaju odgovarajuće mere za bezbednosti civilnost stanovištva-rekao je on.

Snage Azerbejdžana su drugog oktobra pogodile put koji spaja Jermeniju sa Nagorno-Karabahom. Na snimku se vidi trenutak kada je pogođen, a jermenski zvaničnici tvrde da je reč o kvazibalističkoj raketi LORA izraelske proizvodnje. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev saopštio je da je osvojeno selo Madagiz, kao i još nekoliko sela blizu linije fronta – jedino nastanjeno područje koje je tokom ofanzive potpalo pod kontrolu druge strane. Predsednik je istog trenutka promenio naziv sela u Sugovušan. Oružane snage Azerbejdžana snimile su vojnika kako baca zastavu tzv. Republike Nagorno-Karabah, šutira je i umesto nje podiže zastavu Azerbejdžana.

Kada je Azerbejdžan krenuo u ofanzivu 27. septembra delovalo je da će zauzeti mnogo veću teritoriju nego što je učinio tokom „Aprilskog rata“ 2016, ali u prvih nekoliko dana nisu ostvarene značajnije promene na bojnom polju, jer su oružane snage Azerbejdžana naišle na žestok otpor jermenskih snaga na kopnu. Sada, međutim, uništavaju jermensku protivvazdušnu odbranu iz vazduha. Reagujući na širenje azerbejdžanske ofanzive, jermenski premijer Nikol Pašinjan obratio se naciji, pri čemu je koristio apokaliptičnu terminologiju.

- Zajedničkim naporima slomićemo kičmu neprijatelju kako više nikada ne bi digao ubilačku ruku na nas, kako više nikad ne bi spustio krvoločan pogled na naš narod –rekao je on. Obećana reakcija usledila je četvrtog oktobra, kada su jermenske oružane snage „potpuno uništile“ vojni aerodrom u gradu Gendže. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana, međutim, odbacuje te tvrdnje. Azerbejdžan je objavio snimke uništene zgrade u gradu, u kome je, kako je saopšteno, ubijen jedan civil. Harutjunjan je rekao da je napad na Gendže „pucanj upozorenja“ te da će napadi na azerbejdžanske gradove biti „privremeno prekinuti“. Azerbejdžanski izvori govore od 21 umrlom civilu, a jermenski o 13.

- Tokom najnovije eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu najveći teret porasta nasilja trpe civili - navodi se u saopštenju Međunarodnog crvenog krsta.

Šta se dešava u Nagorno-Karabahu?

Region Nagorno-Karabah je deo teritorije Azerbejdžana, ali koji naseljavaju pretežno etnički Jermeni. U tom regionu je 1988. godine izbio rat koji je trajao sve do proglašenja primirja 1994. godine u kojem su na obe strane nastradale hiljade ljudi i stotine hiljada postale izbeglice. Pod nazivom Republika Arcah, region je 1991. godine proglasio nezavisnost, međutim nijedna država je nije priznala. I nakon primirja sukobi se povremeno javljaju. Sada su u toku najveći sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga od 2016. godine i zavladala je zabrinutost za stabilnost južnog Kavkaza, koridora kroz koji prolaze cevovodi za izvoz nafte i gasa na svetska tržišta. U sukobima koji su počeli u nedelju 27. septembra poginulo je na desetine vojnika i civila, ali će tačan broj možda tek kasnije biti utvrđen. Obe strane krive rivala za početak novog vatrenog obračuna.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Novi artiljerijski udar na Stepanakert


Serija od oko 20 eksplozija od artiljerijskih udara odjeknula je u Stepanakertu, javlja dopisnik RIA Novosti.

Istovremeno, portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan saopštila je da oružane snage Azerbejdžana ispaljuju rakete na prestonicu nepriznate republike Nagorno-Karabah.

„Trenutno neprijatelj izvodi raketni napad na Stepanakert“, napisao je Stepanjan na Fejsbuku.

izvor

[Dreadnought]

On October 5 in the morning, the technical means of the radar systems of the Air Defense Forces of Azerbaijan recorded the launch of rockets fired at Azerbaijan from the starting positions in the Jermuk, Gafan and Berd regions of Armenia.

For several days, the enemy, pinned down along the entire frontline, has been systematically launching missile strikes from the territory of Armenia against the densely populated regions of Azerbaijan and civilian infrastructure on the territory of Azerbaijan.

At the same time, the ministry of defense of Armenia denies the fact of shelling the territory of Azerbaijan from Armenia and declares that it was fired from our occupied lands.

Such irresponsible and criminal actions of Armenia purposefully force Azerbaijan to retaliate.

We present a video confirming the launch of rockets from the territory of Armenia.

[Dreadnought]

Crveni krst: Iz Nagorno-Karabaha nam najviše traže vreće za tela poginulih


Zara Amatuni, predstavnica Međunarodnog Crvenog krsta u Jermeniji, izjavila je u intervjuu za televiziju RT da se u Nagorno-Karabahu događa humanitarna katastrofa nesagledivih razmera.

„Poslednjih dana beležimo ozbiljnu eskalaciju sukoba. Od samog početka borbi, 27. septembra, imamo osoblje na liniji razgraničenja i to, naglašavam, na obe strane. Oni prate sve humanitarne posledice vojnih aktivnosti, a do nas stižu izveštaji o velikom broju poginulih i povređenih na obe strane. Među njima je mnogo civila, ima mnogo žena i dece. Pored toga, veliki broj ljudi napušta svoje domove, ali trenutno nemamo dovoljno podataka da sagledamo dimenzije ove humanitarne katastrofe“, navela je Amatuni.

Već danima se predstavnicima Crvenog krsta u Jermeniji javljaju preplašeni ljudi koji nas pitaju šta da rade, kuda da beže, i gde da se sklone kako bi oni i njihove porodice bili koliko toliko bezbedni, kazala je Amatuni.

„Čitava ova situacija nas veoma zabrinjava, pre svega zbog nastupajuće zime. Škola je počela tek pre nekoliko nedelja, deca u područjima zahvaćenim sukobima su van sebe, ljudi pokušavaju da se nekako zaštite, razumljivo je da su uplašeni. Pored svega toga, i pandemija virusa korona  je dodatna pretnja na obe strane, što nam nikako ne pomaže. Dobijamo izveštaje o uništenoj civilnoj infrastrukturi, na obe strane, a posebno nas zabrinjava to što u vojnim dejstvima, po svemu sudeći, stradaju i škole i bolnice“, naglasila je ona.

Na pitanje šta Crveni krst radi kako bi pomogao građanima u zaraćenim područjima, Zara Amatuni odgovara da su službenici te organizacije u neprestanom kontaktu i sa vojnim i sa civilnim vlastima, i građanima na terenu.

„Od prvog dana borbi smo u kontaktu s pripadnicima lokalnih zajednica u područjima koje su pogođene borbama. U ovom trenutku, primorani smo da kontakte obavljamo uglavnom telefonskim putem, jer naši službenici nisu u mogućnosti da se kreću po terenu zbog intenziteta borbi i nepredvidivosti situacije, ali smo za sada uspeli da pošaljemo humanitarnu pomoć bolnicama u Nagorno-Karabahu, pre svega osnovne medicinske materijale, a forenzičarima šaljemo specijalne vreće za tela poginulih, koje su u velikom deficitu. Trenutno nije samo teško proceniti humanitarne potrebe i tehničke potrebe zdravstvenih radnika, već i forenzičara“, istakla je Amatuni.

U vezi s medijskim izveštajima u kojima se, od početka borbi, tvrdi da se na svim stranama veliki broj mladih neprestano prijavljuje sa željom da učestvuju u ratu, Zara Amatuni kaže da to sve vreme izaziva ozbiljnu zabrinutost pripadnika međunarodnih humanitarnih organizacija u regionu, ali i širom sveta.

„Pomno pratimo izveštaje sa terena, i već smo sa svim sukobljenim stranama podelili svoju zabrinutost zbog ovakvih tendencija. Izrazili smo uverenje da je bez obzira na razvoj događaja na frontu, u ovom konfliktu se mora obezbediti puna primena međunarodnog humanitarnog prava. To se odnosi ne samo na vojne aktivnosti obe strane, već i na odluke komandnog kadra i ponašanje vojnika. Međutim, naglašavam da su u ovom trenutku civili naša glavna briga, i mi smo fokusirani pre svega na njihove potrebe“, kaže Amatuni na kraju razgovora za televiziju RT.

izvor

[MOTORISTA]

Apropo priče o bombardovanju Azerskih naseljenih mesta iz Jermenije stižu demanti potkrepljeni dokazima u vidu fotografija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

https://twitter.com/Zinvor/status/1312858969615069189

https://twitter.com/Zinvor/status/1312858969615069189

https://twitter.com/SaschaGaribyan/status/1312855325918322688

https://twitter.com/BabakTaghvaee1/status/1312854435299811333

[MOTORISTA]

Jermeni oslobodili još jednu čuku:

https://twitter.com/301_AD/status/1312827153285820416

[Dreadnought]

После удара израильской баллистической ракеты оперативно тактического комплекса «Lora» по позициям ВС Армении осталась 15 метровая воронка

[Dreadnought]

Russia is calling for an immediate ceasefire in Nagorno-Karabakh and says Moscow is ready to help seek a solution to the conflict via the Organization for Security and Co-operation in Europe.

Azerbaijan and Armenia are accusing each other of targeting civilians. At least 10 people have died in bombings on Stepanakert and Shushi.

Al Jazeera's Bernard Smith reports from the disputed region's biggest city, which has been under sustained bombardment from Azeri forces.

[MOTORISTA]

Novi artiljerijski napadi - Stepanakert zasut raketama, Jermenija i Azerbejdžan se međusobno optužuju
Srna 05.10.2020.

Oko 20 novih artiljerijskih napada izvršeno je na Stepanakert, glavni grad nepriznate republike Nagorno-Karabah.

Eksplozije su odjeknule nedaleko od gradskog centra. U izveštaju se navodi da su ispaljeni projektili iz višecevih raketnih bacača. Ministarstvo spoljnih poslova Nagorno Karabaha saopštilo je da "u ovom trenutku oružane snage Azerbejdžana vrše intenzivne raketne napade na Stepanakert". Predstavnik jermenskog ministarstva odbrane Artsrun Hovhanisija saopšio je da je Azerbejdžanska artiljerija gađala civilne ciljeve u gradu Stepankertu, prestonici Nagorno-Karabaha.

Nagorno-Karabah se nalazi u Azerbejdžanu, ali njime upravljaju etnički Jermeni. Sukobi između dve zemlje povodom ove oblasti izbili su 27. septembra i najintenzivniji su od devedesetih. Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su radarski sistemi protivvazdušne odbrane registrovali lansiranje projektila na teritoriju Azerbejdžana rano jutros, navodno sa pozicija u Jermuku, Kafanu i Berdu u Jermeniji.

Većina stranih novinara napustila je Stepanakert nakon što je počelo granatiranje ovog grada. Najveći deo stranih novinara premešten je u grad Goris, na jugu Jermenije, nedaleko od granice sa Nagorno-Karabahom. Jermenske vlasti obećale su da će ovđe uspostaviti pres centar. Pojedini novinari ostali su u Stepanakertu da bi dokumentovali razaranje koje nanosi artiljerija. Među njima su reporteri iz Jermenije, Rusije, Francuske, Španije i Estonije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Jedna reportaža sa fronta:

[MOTORISTA]

Izveštaj iz Stepanakerta:

[Dreadnought]

Azerbejdžanske snage u granatiranju Stepanakerta koriste se sistemima turske proizvodnje „Kaisgra“, kao i sistemima „Smerč“ i „Polonez“


Azerbejdžanske snage granatiraju prestonicu Nagorno-Karbaha koristeći raketne sisteme turske proizvodnje „Kaisgra“, izjavio je predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan.

Pored turskih raketnih sistema u granatiranju Stepanakerta koriste se i sistemi „Smerč“ i „Polonez“, dodao je on.


izvor

[Dreadnought]

Počasni konzul Srbije: Rat će biti zaustavljen


Počasni konzul Srbije u Jermeniji Babken Simonjan ocenio je da će rat u regionu Nagorno Karabah u skorije vreme biti zaustavljen.

Prema njegovim rečima, ne može biti gore nego kada ginu nevini ljudi, a dodaje i da se u tom sukobu odlučuje sudbina hrišćanstva.

On je u intervjuu za Večernje novosti rekao da svetska javnost žestoko osuđuje agresiju Azerbejdžana i Turske i da je to pretnja ne samo regionu već i celom svetu.

"U Karabahu se odlučuje sudbina hrišćanstva, ali i čovečanstva i civilizacije. Svet mora to da shvati ili će biti prekasno zaustaviti turku agresiju na susedne zemlje. Azerbejdžan i Turska su pretnja na tom svetlom putu mira", rekao je Simonjan.

Prema njegovim rečima, između Karabaha i Kosmeta nema poređenja jer je Kosmet kolevka srpske srednjevekovne državnosti.

"Ikona srpskog naroda koji je otet i poklonjen Albancima, kao što su dve jermenske oblasti Karabah i Nahičevan poklonjene Azerbejdžancima 1921. godine. To su dva različita problema. Karabah je otcepljen na odnovu referenduma jer su u Karabahu živeli etnički Jermeni, dok na KiM nije bilo referenduma", rekao je on.

Sa druge strane, nastavlja on, Kosmet je od davnina naseljen Srbima na svojim iskonskim teritorijama i u tome je razlika između Kosmeta i Karabaha.

Simonjan kaže da jermenski i srpski narod povezuje tragična istorija i poručio da je otadžbina iznad svega, čak i iznad života.

"Bez žrtvovanja nema spasa i pobede", poručio je on.

izvor