Sukobi u Nagorno-Karabahu

[MOTORISTA]

Rat na Kavkazu može da dovede do nuklearne katastrofe: Ako Azerbejdžan ostvari svoju pretnju, sledi novi Černobilj
I.Z.K. 29.09.2020.

Žestok sukob u Nagorno-Karabahu bi mogao da dovede i do nuklearne katastrofe. Naime, jedna od potencijalnih meta eventualnog azerbejdžanskog napada na Jermeniju mogla bi da bude nuklearna elektrana.



U danima pre početka sukoba u azerbejdžanskom regionu Nagorno-Karabahu, jermenske vlasti su ponovile da su dobile ozbiljne pretnje od Azerbejdžana. Pretnje Azerbejdžana da će pogoditi nuklearnu elektranu Metsamor nisu ništa drugo nego zločin protiv čovečnosti i na to bi trebalo da stigne odgovarajući odgovor međunarodne zajednice, rekao je jermenski ministar teritorijalne uprave i infrastrukture Suren Papikijan u obraćanju 64. godišnjem redovnom zasedanju Generalne konferencije IAEA 21. septembra. Jermenija će nastaviti da sprovodi sve napore da spreči takve pretnje u budućnosti, rekao je on tada.

- U ovim teškim uslovima borbe protiv korona virusa, Jermenija se suočila sa izuzetno opasnim i bez presedana izazovom za bezbednost naše zemlje i celog regiona. Govorim o stvarnoj pretnji raketnim udarom na nuklearnu elektranu Metsamor, koju je izrazio predstavnik susedne države Jermenije - rekao je Suren Papikjan. Prema njegovim rečima, Azerbejdžan je rekao da bi cilj takvog udara bio "nanošenje katastrofalne štete Jermeniji i njenom narodu".

- Prvi put se suočavamo sa situacijom kada stvarna pretnja za bezbednost nuklearke ne dolazi od terorističke organizacije, već od države preko njenog zvaničnog predstavnika. Štaviše, država koja se predstavlja pred međunarodnu zajednicu kao njen odgovorni član i punopravni je subjekt međunarodnih odnosa. Kako se ispostavilo, naše međunarodno pravo i njegovi alati nisu u potpunosti uzeli u obzir pojavu takvih pretnji. Nažalost, do danas međunarodna zajednica nema efikasne mehanizme ograničavanja za sprečavanje potencijalnih pretnji po bezbednost nuklearnih elektrana od strane država i nedostaju joj alati za efikasno reagovanje na pretnje koje su već upućene - izjavio je ministar Papikijan, a preneli jermenski mediji.

Pretnje Azerbejdžana usledile su u vreme letošnjeg sukoba dve države oko granica. U tom sukobu je poginulo ukupno 16 osoba. Jerevan i Baku rutinski prete i optužuju jedan drugog za vojne provokacije u kojima su nastradale desetine ljudi poslednjih godina, od kojih su mnogi civili, a nijedna strana nije spremna da se prva povuče. Međutim, pretnja koja uključuje raketni napad na sovjetsku nuklearku - potez koji bi mogao masovno da poveća broj poginulih i pokrene katastrofu nakon Černobiljskoj u regionu i šire - iznenadio je mnoge ljude, piše "Radio Slobodna Evropa".

- Jermenska strana ne sme da zaboravi da nam najsavremeniji raketni sistemi naše vojske omogućavaju precizan udar na nuklearku Metsamor, što bi moglo dovesti do velike katastrofe za Jermeniju - rekao je portparol azerbejdžanskog Ministarstva odbrane Vagif Dargali 16. jula, nekoliko sati nakon što su neprijateljstva nastavljena nakon jednodnevnog zatišja.

Bilo je spekulacija da je jermenska strana prvo nagovestila da bi mogla nekako da pogodi civilni cilj - poput brane Mingačevir - ali nije bilo dokaza da je bilo koji zvaničnik napravio takvu pretnju. Sada, više od dva meseca kasnije, ponovo se strahuje od toga da bi sukob na Kavkazu mogao da eskalira u toj meri da Azerbejdžan ispuni svoju pretnju.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Azerbejdžanci u bekstvu, povraćene teritorije na jugu i severo-istoku
Novosti online utorak, 29. 09. 2020.

ZAMENK komandanta Atsaške odbrambene armije (Nagorno-Karabah) Artur Sargsjan izjavio je da su njihove jedinice uspele da povrate pozicije koje su izgubile na severo-istočnom i južnom pravcu.



Ministarstvo odbrane je objavilo i snimak napadnute kolone i vozila u plamenu azerbejdžanskih trupa.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Turska i Azerbejdžan zajedno ratuju protiv Nagorno-Karabaha
Novosti online ponedeljak, 28. 09. 2020.

VLADA Jermenije objavila je video snimak koji daje čvrste dokaze da su Azerbejdžan i Turska planirali i izvode apad na Nagorno-Karabah.



Kako na vojne tako i na civilne ciljeve. To savezništvo obnovljeno je posle ravno 100 godina od kada su poslednji put Azerbejdžanci i Turci ratovali zajedno. Tokom dana pojavilo se više dokaza od uglednih novinskih kuća, poput Rojtersa i Gardijana, da su plaćenici iz Sirije (SNA), koje kontroliše Ankara, pošli, a prema nekim izvorima već i učestvuju u sukobima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Premijer Jermenije: Za konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojnog rešenja
Tanjug 30.09.2020.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je da za konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojnog rešenja.

Pašinjan je za televiziju Rosija 1 rekao da bi za spor oko te teritorije, koja je 1990-ih godina proglasila nezavisnost od Azerbejdžana i u kojoj su Jermeni većinski narod, rešenje trebalo tražiti pregovorima pod okriljem kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a. On je, međutim, dodao da je za takve pregovore potrebna ''odgovarajuća atmosfera'', prenosi jermenska novinska agencija Armen pres.

- Što se nas tiče, pregovori treba da se nastave sa tačke sa koje su počeli. To je format kopredsedavajućih Minske grupe - rekao je Pašinjan, ali je dodao da je o pregovorima teško govoriti u trenutku kada su u toku vojne operacije. Zato pre svega treba zaustaviti nasilje, poručio je.

- Azerbejdžan bi trebalo da prizna da konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojno rešenje. To nije počelo ni od čega. Dugo vremena azerbejdžanska vlada je vršila anti-jermensku propagandu i dugo vremena je pretila da, protivno svim međunarodnim pozivima, planira da pitanje Nagorno-Karabaha reši silom - naglasio je Pašinjan. On je dodao da se nada da će Azerbejdžan sada, kada, kako je rekao, nije uspeo da sprovede planove svog vojnog rukovodstva, shvatiti da konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojno rešenje.

Predstavnici zemalja kolektivnog predsedništva Minske grupe - Francuske, Rusije i SAD - ponovili su u utorak apel kopredsedavajućih svim stranama da odmah prekinu neprijateljstva i nastave pregovore kako bi se pronašlo održivo rešenje sukoba.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

STRAHOVITI GUBICI AZERBEJDžANA: Za TRI dana uništeno 137 tenkova i oklopnih transportera
Novosti online utorak, 29. 09. 2020.

IZVEŠTAJ Ministarstva odbrane Jermenije pokazuje da su Azerbejdžanci pretreli ogromne materijalne gubitke tokom trodnevnih sukoba u Nagorno-Karabahu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Artsrun Hovanisjan, portparol ministarstva odbrane Jermenije rekao je da su antitenkovske jedinice i artiljerija uništile 137 tenkova i oklopnih transportera. Oborena su 72 drona, sedam helikoptera i jedan avion. I to sve za tri dana sukoba.

Izvor: www.novosti.rs

----------------------------------------

Takođe se pominje i cifra od 790 mrtvih i oko 1.900 ranjenih Azera.

[MOTORISTA]

Dok Rusija i Zapad posmatraju, Turska pomaže Azerbejdžanu, a Jermenija je ostavljena sama
Blic 29.09.2020.

Jermenija i Azerbejdžan su od nedelje prvi put na ivici totalnog rata još od primirja iz 1994. godine. U borbama za oblast Nagorno-Karabah, koja se zvanično nalazi u Azerbejdžanu, ali je pod kontrolom Jermena, u samo dva dana poginule su desetine ljudi.

Ponovno rasplamsavanje konflikta koji između Jerevana i Bakua tinja već tri decenije postalo je očigledno ovog leta. Puškaranje na zvaničnoj granici je počelo sredinom jula i trajalo desetak dana. Tada je stradalo dvadesetak ljudi, uključujući i civile.

Neuspešni pregovori

Kako piše "Dojče vele", eskalacija na južnom Kavkazu povezana je sa frustracijom u Bakuu. Ni nakon bezbrojnih mirovnih pregovora, Azerbejdžan nije uspeo da povrati teritoriju koja mu po međunarodnom pravu pripada.

- Naš prioritet je uvek bio da se ovo pitanje reši unutar priznatih granica. Mi 28 godina pokušavamo da to rešimo mirnim putem, ali ne ide - kaže Farhad Mamedov, azerbejdžanski politikolog i šef konsultantske firme Strategic Consultancy Group - Zbog toga se sada odgovorilo „kontra-napadom“ - kaže on.

Boris Navasardjan, politički analitičar iz Jerevana, kaže da Jermenija ima dve opcije:

- Maksimalna mobilizacija kako bi se suprotstavilo azerbejdžanskom napadu i protivniku nanelo što je više moguće gubitaka. Ili da se pokuša, zajedno sa međunarodnom zajednicom, da se umiri azerbejdžansko rukovodstvo.

Jerevan želi da pokaže nevoljenim susedima koliko visoku cenu će morati da plate u vojnim gubicima i ljudskim životima, kaže Lorens Brors. On misli da je današnji jermenski premijer, Nikol Pašinjan „manje uzdržan“ i više spreman na sukob nego prethodnik Serž Sargsjan, prenosi "Dojče vele".


Male šanse za mir
U Azerbejdžanu novo primirje mogu da zamisle samo pod „apsolutno novim uslovima“, i „sa čvrsto zacrtanim planom povlačenja naoružanja sa azerbejdžanskih teritorija, sve striktno prema četiri prethodne rezolucije Ujedinjenih nacija“, objašnjava Farhad Mamedov pozicije Bakua.

I u Jermeniji ne veruju da će biti novog sporazuma. Prekid vatre je „teško zamisliti, jer zahteva visok stepen poverenja između dve strane i posrednika“, kaže Boris Navasardjan. A u ovom trenutku „poverenje između Jerevana i Bakua je na nuli“.

- Jermenija insistira na tome da se poboljša bezbednosna situacija pre nego počnu pregovori, dok Azerbejdžan u rukama nema nikakvo drugo oruđe osim destabilizacije - komentariše Lorens Bror. Bila bi drskost, dodaje, da se samo jedna strana optuži za konflikt s obzirom da su obe zemlje uložile veoma mnogo u defanzivno i ofanzivno naoružanje.

Lorens Brors, direktor kavkaskog programa britanskog trusta mozgova Četam haus, navodi da ne postoje bitni međunarodni napori da se postigne trajni mir. Sukobljene strane radije traže „geopolitičke patrone“ nego diplomatski put.

Ko koga podržava?

Pravoslavnu Jermeniju tradicionalno podržava Rusija, dok se Turska zauzima za Azerbejdžan.

- Empatije i solidarnosti sa Azerbejdžanom je uvek bilo, ali sada oni prerastaju u aktivinije forme podrške, uključujući i vojnu - dodaje Brors.

Zapadne zemlje za sad se nisu stavile ni na čiju stranu, već pozivaju na smirivanje tenzija i deskalaciju sukoba. Rusija, iako saveznik Jermenije, još uvek nije preduzela nikakave korake i takođe poziva na smirivanje strasti sa obe strane. Turska, s druge strane, vojno pomaže Azerbejdžan. Šta će biti dalje? Ovaj stručnjak za Kavkaz ne isključuje mogućnost da izbije pravi rat uz uplitanje drugih država. Ali isto tako je vrlo moguće, kaže Brors, da će za par dana sve utihnuti i da će obe vlasti domaćim javnostima pokušati da prodaju priču kako su dobile bitku.

Pod nazivom Republika Arcah, region je 1991. godine proglasio nezavisnost, međutim nijedna država je nije priznala. I nakon primirja sukobi se povremeno javljaju. Sada su u toku najveći sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga od 2016. godine i zavladala je zabrinutost za stabilnost južnog Kavkaza, koridora kroz koji prolaze cevovodi za izvoz nafte i gasa na svetska tržišta. U sukobima koji su počeli u nedelju 27. septembra poginulo je na desetine vojnika i civila, ali će tačan broj možda tek kasnije biti utvrđen. Obe strane krive rivala za početak novog vatrenog obračuna.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ova zemlja je dobra sa Azerbejdžanom, ali tajno podržava Jermeniju: Sedi na dve stolice i ima svoje interese
I.Z.K. 30.09.2020.

Iran je još jedna regionalna sila koja bi mogla da se umeša u sukob u Nagorno-Karabahu. Međutim, on za sada izgleda kao krajnje nepredvidljivi igrač.

Iran je među prvima pozvao na mir između Jermenije i Azerbejdžana, a takođe se i ponudio da bude posrednik u mogućim mirovnim pregovorima. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Saed Katibzadeh je izrazio spremnost Teherana da pomogne u uspostavljanju primirja.

- Iran pažljivo prati konflikt sa zabrinutošću i poziva na hitno okončanje konflikta i početak razgovora između dve zemlje - rekao je Katibzadeh. Teheran ima dugu i burnu istoriju sa svoja dva suseda Jermenijom i Azerbejdžanom, pa se mnogi pitaju šta Iran zapravo želi i da li je zaista tako neutralan, kao što se predstavlja.

Sa Azerbejdžanom ga povezuje istorija i kultura, a sa Jermenijom - ekonomija

Iran i Azerbejdžan u velikoj meri dele istu istoriju, religiju, etničku pripadnost i kulturu. Teritorija onoga što se danas naziva Republikom Azerbejdžan odvojena je od Irana tek u prvoj polovini 19. veka, kroz Rusko-persijski rat. Na području severno od reke Aras, teritorija savremene Republike Azerbejdžan bila je iranska teritorija sve dok je nije okupirala Rusija. Iran i Azerbejdžan su jedine nacije na svetu u kojima veliku većinu stanovništva čine šiitski muslimani. Međutim, Azerbejdžanci su turkijski narod i time bliži Turcima nego Irancima pa je to jedan od faktora čestog neslaganja između Bakua i Teherana.

U poslednjih 30 godina, za vreme rata između Jermenije i Azerbejdžana i nakon primirja koje se često krši, Iran se često predstavljao kao neutralan i nudio usluge medijatora. Istovremeno, iranski zvaničnici su više puta potvrdili svoju podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana. Zamenik ministra spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je 2020. godine da se "Iran, poštujući teritorijalni integritet Azerbejdžanske Republike, u osnovi protivi svakom potezu koji bi podstakao sukob između dve susedne države Azerbejdžanske Republike i Jermenije".

Devedesetih Iran sedeo na dve stolice

Tokom rata, Iran je bio rastrzan u smišljanju stava i politike prema dve zemlje, navodi Svante Kornel, švedski stručnjak za pitanja politike Južnog Kavkaza i Centralne Azije. Međutim, kako je rekao, Teheran je defakto "sprovodio politiku koja je kombinovala zvaničnu neutralnost i rastuću podršku Jermeniji". Kornel tvrdi da je Iran bio naklonjeniji Jermeniji, ali da je ta " prećutna podrška bila ograničena na ekonomsku saradnju".

Upravo je ekonomska pomoć Irana devedesetih pomogla Jermeniji da zaobiđe probleme izazvane blokadom koju joj je nametnula Turska. Međutim, izgleda da i Iran, kao i Rusija, pomaže obe strane. Godine 2013. Mohsen Rezae, koji je tokom sukoba u Nagorno-Karabahu devedesetih bio zapovednik Garde islamske revolucionarne garde (IRGC), tvrdio je da je „lično izdao naredbu "da se vojska Republike Azerbejdžan opremi na odgovarajući način i da dobije neophodnu obuku". Rezae je dodao da su "mnogi Iranci umrli u Karabaškom ratu. Pored ranjenih koji su prevezeni u Iran, mnogi iranski mučenici Karabaškog rata sahranjeni su u Bakuu".

Hasan Ameli, jedan od iranskih religijskih vođa, tvrdio je da je Iran pružio Azerbejdžanu oružje i pomogao avganistanskim mudžahedinima da odu u Azerbejdžan i da tamo ratuju.

Iranski azerbejdžanski problem

- Generalno govoreći, čini se da je Iran bliži Jermeniji u odnosima sa obe zemlje -kaže Bulent Aras, profesor međunarodnih odnosa iz Istanbula. Aras iznosi nekoliko faktora za iransku implicitnu podršku Jermeniji, počevši od iranskog političkog saveza s Rusijom do trgovinskih veza Teherana sa Jerevanom. Ali između ostalih razloga, promenljiva politička priroda azerbejdžanskog, odnosno turkijskog stanovništa koje živi u Iranu, igra važnu ulogu u bliskim vezama Teherana sa Jerevanom, kaže Aras.

- Porast turskog nacionalizma (među Azerbejdžancima) u Iranu Teheran bi smatrao ozbiljnim političkim problemom. Veze i odnosi između severa zemlje (gde živi znatno broj azerbejdžanskog turkijskog stanovništva) i Azerbejdžana bili su važan faktor u političkim problemima Teherana sa Azerbejdžanom - rekao je Aras za TRT Vorld.

Mnogi Azerbejdžanci sever Irana nazivaju južnim Azerbejdžanom, gde, prema različitim procenama, živi gotovo 20 miliona Azerbejdžanaca. Neki azerbejdžanski nacionalisti i intelektualci već dugo definišu i severni deo Irana i Azerbejdžan kao kulturno i socijalno identične, tvrdeći da bi trebalo da postanu politička unija. Politički argument Velikog Azerbejdžana već dugo predstavlja pretnju za iranski establišment, koji je svoju podršku Jermeniji iskoristio kao protivmeru da umanji azerbejdžanske aspiracije u Iranu i širom regiona, rekao je Esref Jalinkilidžli, politikolog.

Zašto Teheranu ipak odgovara mir na Kavkazu?

Ipak, čini se da iako možda i dalje naginje ka podršci jerevanu, Teheranu bi najviše odgovarao mir. Iran takođe pažljivo prati dešavanja na Kavkazu zbog trgovine, prikupljanja obaveštajnih podataka i drugih faktora. Iran, uprkos svim nesuglasicama sa Bakuom, pokreće novi železnički projekat sa Azerbejdžanom. Jedan od ciljeva Irana su bliži odnosi sa Kinom i Rusijom, usred američkih sankcija i želje da stvori više multipolarni svet, pa izgleda i da i po pitanju sukoba Jermenije i Azerbejdžana, svoju spoljnu politiku usklađuje sa njima.

Sukob na iranskoj severnoj granici između Azerbejdžana i Jermenije nije u iranskom interesu. Više bi volelo da se sukob ne prelije i na njegovu teritoriju. Iran ima mnogo azerbejdžanskih građana i ne može da predvidi šta bi moglo da se desi u slučaju da se sukob spusti južnije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Azeri tvrde da su uništili Jermenski S-300:

[Dreadnought]

Azeri tvrde da su uništili Jermenski S-300:

Baku: Uništili smo jermenski S-300


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je da je onesposobilo protivvazdušni sistem S-300 jermenskih oružanih snaga na liniji dodira u Karabahu, saopštila je za Sputnjik pres-služba Ministarstva.

„Juče je tokom borbi u Šušakendu u rejonu Hodžavend (kontakt linija u Karabahu), onesposobljen je neprijateljski protivvazdušni raketni sistem S-300“, objasnili su u pres-službi.

Ranije je načelnik pres-službe Ministarstva odbrane Azerbejdžana Vagif Dargahli izjavio da su, prema njegovim informacijama, jermenski S-300 koji pokrivaju vazdušni prostor Jerevana povučeni sa borbene dužnosti i upućeni ka Nagorno-Karabahu.


izvor

[Dreadnought]

Azerbaijan continues to suffer losses

[Dreadnought]

SB UN najoštrije osudio primenu sile u Nagorno-Karabahu


Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog vesti o velikim borbenim dejstvima koja se vode u zoni konflikta u Nagorno-Karabahu, navodi se u materijalima koje je nakon rasprave u Savetu bezbednosti objavio predsednik SB UN Abdu Abari.

„Članovi Saveta bezbednosti najoštrije su osudili primenu sile i izrazili su žaljenje u vezi sa pogibijom ljudi“, rekao je Abari.

Savet bezbednosti UN pozvao je Jermeniju i Azerbejdžan da odmah prekinu vatru i započnu konkretne pregovore bez preduslova. SB UN je takođe izrazio potpunu podršku centralnoj ulozi kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a.

Prethodno je visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašele izrazila zabrinutost zbog zaoštravanja situacije u Nagorno-Karabahu i pozvala na hitno okončanje borbenih dejstava.

izvor

[Dreadnought]

Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je vojska Nagorno-Karabaha oborila noćas iznad grada Stepanakerta dve bespilotne letelice.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor

[Dreadnought]

Pašinjan: Jerevan uvek spreman na mirno rešenje u Karabahu


Jerevan je uvek bio spreman za mirno rešavanje problema Karabaha, ali neće rešavati to pitanje na štetu nacionalne bezbednosti, izjavio je jermenski premijer Nikol Pašinjan.

„Jermenija je uvek bila spremna za mirno rešavanje problema Karabaha, ali to ne znači da je spremna da to pitanje reši na štetu nacionalne bezbednosti i na uštrb bezbednosti Karabaha“, istakao je Pašinjan na konferenciji za novinare u Jerevanu.

On je dodao da Jermenija ne razmatra pitanje uvođenja mirovnih snaga u zonu sukoba u Karabahu.

Prema rečima premijera, Jermenija je u stalnom kontaktu sa partnerima u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u vezi sa situacijom u Nagorno-Karabahu, ali je spremna da osigura svoju bezbednost bez učešća ove organizacije.

„Razmatranje učešća ODKB-a predstavlja političko pitanje. Blisko sarađujemo sa našim partnerima u organizaciji, obaveštavamo ih o nastaloj situaciji. Međutim, Jermenija je spremna da štiti svoju bezbednost sa ili bez učešća ODKB-a“, istakao je on.

Pašinjan je rekao i da vlasti Jermenije u vezi sa trenutnom situacijom razmatraju priznavanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha.

„Da, na našem dnevnom redu je pitanje priznavanja nezavisnosti Nagorno-Karabaha. Takođe postoji mogućnost zaključenja vojno-političkog saveza sa Karabahom“, precizirao je on.

izvor

[Dreadnought]