Pirotehnicari na zadatku - vesti

[Рашо]

Boga pitaj kakav je teren tu i da li je uopšte moguća upotreba tih mašina za razminiranje.
Sada će po medijima da krene haranga na vojsku, državu, sistem... iako sam uvjeren da nema razloga za to. Ljudi su poginuli na zadatku, časno vršeći dužnost i radeći svoj posao za koji su obučeni i za koji su znali kakve rizike nosi.

Laka im zemlja.

[ORIĆAREB]

Moje saučešće njihovim najmilijima,
Laka im zemlja..

[kilezr]

 Slava im, i Hvala! Saučešče porodicama.

[arhiv]

Moje saučešće porodicama poginulih.

[dzumba]

Да се не нађу увређени, али бих рекао да су предлози Официра неактивне резерве, па и Трпета мало више лаичка. Разлог је познавања терена где се догађај десио. Ради се о врло неприступачном простору (буквално, планиски врх на око 2000м надморске висине). Простор те, назовимо војне базе  је уређен у смислу постојања пешачких стаза, али около је камен и са врло израженим нагибом (стрмина). Са тог простора воде најстрмије скијашке стазе на Копаонику. Они су рашчишћавали простор за ограду која се налази (пружа) управо на тим врло стрмим деловима.

Како сам малопре чуо на вестима министар Вучић је рекао да су њих двојица управо јуче, поред стазе куда се крећу и пешаци и излетници,  открили и неутралисали једну касетну бомбу. Моја је процена да су на ову, која им је дошла главе, изгледа налетели јер је нису одмах препознали. Претпостављам да је била делимично укопана и да су је додирнули штапом - пипалицом (бар тако јављају медији, што је врло могуће) проверавајући шта је у питању. Рекао бих да нису носили заштитни панцир јер су повреде по целом телу. Из изјаве лекара Дома здравља из Рашке на ТВ се може чути да је медицински техничар био ту одмах уз њих, али да им није било спаса. Обојица, су била  искусна и демонтирали су већи број класичних и касетних бомби. Иначе, и два њихова претходника на тој дужности (пиротехничара) су страдала (један је остао без обе шаке, други и без шака и потколеница), али су преживели. 

[pvanja]

1.08.2012 | 11:13 -> 23:29   
Poginula dva vojnika na Kopaoniku
Izvor: B92, Beta, Tanjug

Kopaonik -- Dva podoficira Vojske Srbije poginula su na Kopaoniku u eksploziji zaostale kasetne bombe. Ljubiša Diković kaže da je on odgovaran za tragediju.

Stradali su podoficiri Slaviša Marković (36) i Nebojša Milić (37), koji su kod Pančićevog vrha čistili teren od eksplozivnih naprava zaostalih iz NATO bombardovanja.

Tragedija se desila oko 10:25h. Ministar odbrane Aleksandar Vučić je naredio hitne mere na rasvetljavanju svih detalja i utvrđivanju odgovornosti.

Dvojica starijih vodnika radili su na razminiranju tla u blizini radara na vrhu Kopaonika. Pretpostavlja se da je do eksplozije došlo u trenutku kada su deminerskim štapom dotakli bombu koja je bila u zemlji.

Oni su praktično bili iznad bombe i od detonacije su odleteli nekoliko metara. Njima su odmah pritrčale u pomoć kolege, ali pomoći nije bilo. Oni koji su bili na mestu nesreće u trenutku kada se dogodila kažu da su njihove povrede bile tako teške da su preminuli skoro odmah nakon eksplozije. Jedan od njih je nekoliko minuta davao znake života, a nakon toga preminuo.

Direktor Doma zdravlja u Raški Miladin Andrić izjavio je da je lekarska ekipa brzo intervenisala, ali da je na mestu nesreće na Kopaoniku mogla samo da konstatuje smrt dvojice podoficira Vojske Srbije.

"U tom trenutku imali smo jednu lekarsku ekipu blizu Kopaonika, koja se odmah uputila ka mestu nesreće. Za svaki slučaj smo iz Raške uputili dodatnu ekipu, ali vojnicima više nije moglo nikako da se pomogne. Drugih povređenih nije bilo", rekao je Andrić.

On je dodao da se civilna ekipa posle konstatovanja smrti vojnika vratila i da je slučaj prepušten vojnim organima.

Posle eksplozije došlo je i do manjeg požara, pošto je vatra zahvatila suvu travu, ali je ubrzo ugašena.

"Bili su na planiranom zadatku pronalaženja i uništavanja eksplozivnih i ubojitih sredstava na ovom prostoru. Evo još ginemo od NATO bombardovanja, od tog "milosrdnog anđela"," prokomentarisao je tragediju general Diković.

Kopaonik je tokom NATO bombardovanja 1999. godine bi zasut kasetnim bombama koje još nisu uklonjene. Zbog toga su neki delovi planine, naročito oko radara ograđeni. Podoficiri Nebojša Marković i Slaviša Milić nisu prvi koji su nastradali ovde. Iza njih ostale su supruge sa po dvoje maloletne dece.

Nebojša Milić, star 37 godina, rođen je u Prokuplju, a sa suprugom i dvoje dece je živeo u Nišu. Kolege za njega kažu da je jedan od najiskusnijih deminera i da od bombardovanja do danas ne postoji područje na kome nije radio. Milić je demontirao tone najrazličitijih eksploziva i na niškom vojnom aerodromu i na svim drugim područjima gde je bilo zaostalih kasetnih i drugih bombi iz vremena bombardovanja.

Radio je i na prištinskom aerodromu Slatina. 1999. bio teško povređen, kada je eksplodirala bomba koju su deminirali, ali se oporavio i nastavio da radi. Za njega kažu da je jedan od najboljih inženjera.

Čovek koji se može smatrati mentorom poginulog Minića, Slađan Vučković, kaže da je Nebojša bio veliki stručnjak.

"Nažalost danas sam čuo, i preko kolega i prijatelja. Ovo je velika tragedija. Verujte mi, Nebojša je čovek stručnjak, on je bio više od stručnjaka", kaže Vučković i dodaje da treba da budemo svesni opasnosti koju nose zaostale kasetne bombe.

"Ljudi stradaju od kasetnih bombi. Kad je tako obučen čovek nastradao, šta ćemo sa civilima, sa ljudima koji tamo žive?", kaže Vučković.

Direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović rekao je danas da pogibija dva podoficira Vojske Srbije na Kopaoniku nije u nadležnosti tog centra, jer se ta tragedija dogodila na prostoru koji je pod kontrolom vojske.

On je istakao da Centar nema nikakvu nadležnost za utvrđivanje stanja zagađenosti kasetnim bombama ili bilo kojim drugim neeksplodiranim ubojitim sredstvima na zemljištu i objektima koji su pod kontrolom vojske.

Bez obzira na tragediju Vojska Srbije nastaviće sa razminiranjem ovog područja .

Ministarstvo odbrane je saopštilo da su dvojica podoficira bili pripadnici Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije.

Oni su bili angažovani na raščišćavanju terena od minsko-eksplozivnih sredstava na osnovu ugovora Komande ViPVO sa kontrolom letenja SCG (SMATSA) radi izgradnje zaštitne ograde oko objekta na Kopaoniku.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore uputila je saučešće Vojsci Srbije i porodicama vojnika poginulih na Kopaoniku tokom čišćenja zaostalih mina.

Ovo je druga tragedija u kojoj su pripadnici VS izgubili život u poslednja dva meseca. Dvoje kadeta stradalo je sredinom juna na Pasuljanskim livadama, kada ih je još sedmoro lakše ili teže povređeno.

[oficir neaktivne rezerve]

Da ne bude zablude.
Moj komentar ne ide u prilog bilo kakvog pozivanja na odgovornost ili stručnost nesrećno nastradalih jer sam i sam pomenuo da se pri radu sa kasetnim minama ne može ništa ni znati ni predvideti ni pretpostaviti i da je rizik ogroman,već ide u prilog tome da su davno mogla biti odvojena sredstva za nabavku savremene opreme za uklanjanje eksplozivnih naprava.Moj komentar i jeste više laički što je Džumba u potpunosti u pravu kao što je i Kuzma.Pomenuta vozila se pominju kao bezbednija mogućnost za manipulaciju sa takvim sredstvima a ima ih i točkaša kao i guseničara.Pristupačnost i konfiguracija pomenute prostorije mi je više nego poznata jer kao što sam već pomenuo svojim nogama sam je što zimi na skijama što leti peške mnogo puta obišao, pa i svega par meseci posle bombardovanja gde sam se lično uverio kakav je bio efekat tog napada na stanicu.Kada sam čak stajao na pola metra od odbačenog i do pola zarivenog u zemlju podvesnog kontejnera tih istih mina.
Takođe znam da je prisustvo ljudskog faktora kako "opasano" tako i nezamenjivo za određene zadatke.

[oficir neaktivne rezerve]

Zaključak gore navedenog trebao bi da bude da je i sa svom propisanom zaštitnom opremom i "pipalicom" i svim sigurnosnim procedurama rizik po deminere isuviše visok za rad sa kasetnim minama,ispravnije rečeno klaster bombama.I da je odavno trebalo obezbediti sredstva za savremnije metode lociranja i uklanjanja takvih sredstava ili možda što je skuplje ali sigurnije po sopstveno ljudstvo platiti nekom sa strane da to odradi.

Večna zahvalnost i slava poginulima, laka im zemlja bila.

[pvanja]

Radarska stanica na Pancicevom vrhu

[duje]

Saučešće njihovim porodicama.

[dzumba]

Узгред, нема тамо никакве радарске станице од марта 1999. године. Купола на слици је празна. КФОР (НАТО) никад није дао сагласност да се радар врати на Копаоник. Чак ни ако цивилни.

[oficir neaktivne rezerve]

Dzumba ti sigurno znaš o tome i nema pogovora i dileme.

Meni su lokalci tih godina objasnili da je prostor stanice neko vreme kontrolisao KFOR da su čak i helikopterima dolazili ili nadletali a da su posle ulaska OS SRJ u KZB u cilju naših međunarodnih obaveza kontrole vazdušnog prostora dozvolili civilnoj kontroli SCG da postavi kupolu.
Čak su manje obavešteni bili ubeđeni da je kupolu postavio KFOR za svoje potrebe.
Da li je to toga zaista i došlo ti si nam pojasnio.
Buni samo što u jednom od novinskih članaka o tragediji piše da je civilni direktorat zaključio ugovor sa komandom RV PVO o radovima na čišćenju i razminiravanju prostorije stanice kako bi se zbog bezbednosti objekta utvrdila i podigla nova ograda oko iste.
Pa se može izvesti zaključak da je vojska čistila sopstveni prostor za drugog korisnika.

[vlade021]

данас читам чланак у "Блицу":

" Centar za razminiranje Srbije nema nadležnost nad objektom na Kopaoniku gde su nastradala dvojica podoficira. Vojska čisti u krugu objekta, dok naši timovi rade na čišćenju kasetne municije s terena tik uz njihovu ogradu, gde se nesreća dogodila - kaže za „Blic“ direktor tog centra Petar Mihajlović.


 On tvrdi da su u nadležnosti centra samo civilni objekti i zemljište, ali ne i ono koje je u vlasništvu VS.


 - Pošto radimo baš uz ogradu vojnog objekta, nakon eksplozije upravo su naše ekipe prve pritekle u pomoć. Nažalost, nisu mogli mnogo toga da urade - kaže direktor Centra za razminiranje i objašnjava da je posao uklanjanja kasetnih bombi veoma ozbiljan i da je zato važno da se radi po međunarodnim standardima.


 Centar za razminiranje je na Kopaoniku očistio teren gde su skijaške staze i turistički centar, i on je bezbedan od 2006. U oblasti vojnog objekta ostalo je da se očisti još 82.500 kvadratnih metara. Na Kopaoniku je na civilnom terenu ostalo još da se očisti Suvo rudište".

из горе наведеног цитата произилази да припадници ВС нису довољно обучени за чишћење терена.волео бих да ми неко од чланова форума који је боље упознат са овом проблематиком појасни ову ствар.од ,90 на овамо доста сам се наслушао да су резевисти(старешине и војници)боље обавали послове од војника којима је то занат.

[Kuzma®]

Nisam siguran na osnovu cega si zakljuci da pripadnici VS nisu dovoljno obuceni za poslove ovog tipa?

[pvanja]

Moras shvatiti da covek radi u firmi koja se komercijalno bavi ovim poslom tako da mora da dize sebi cenu.

Sto se tice stradalih podoficira imo si u prethodnom postu:
"Nebojša Milić, star 37 godina, rođen je u Prokuplju, a sa suprugom i dvoje dece je živeo u Nišu. Kolege za njega kažu da je jedan od najiskusnijih deminera i da od bombardovanja do danas ne postoji područje na kome nije radio. Milić je demontirao tone najrazličitijih eksploziva i na niškom vojnom aerodromu i na svim drugim područjima gde je bilo zaostalih kasetnih i drugih bombi iz vremena bombardovanja.

Čovek koji se može smatrati mentorom poginulog Minića, Slađan Vučković, kaže da je Nebojša bio veliki stručnjak.

"Nažalost danas sam čuo, i preko kolega i prijatelja. Ovo je velika tragedija. Verujte mi, Nebojša je čovek stručnjak, on je bio više od stručnjaka", kaže Vučković i dodaje da treba da budemo svesni opasnosti koju nose zaostale kasetne bombe.

"Ljudi stradaju od kasetnih bombi. Kad je tako obučen čovek nastradao, šta ćemo sa civilima, sa ljudima koji tamo žive?", kaže Vučković."

Vadili su oni (vojni) bombe koje su bile duboko pod zemljom i ne samo to nego je pod zemljom bomba setala gore, dole, levo, desno. Upaljaci iskriljeni, polomljeni bombe po 900 kg a nesme da se unisti jer je ispod piste itd. Tako da nazalost nemoze se reci da su neiskusni cak naprotiv od `99-te su postali svetski specijalisti za NATO vazduhoplovno naoruzanje.

Nema tu pravila (nazalost) jednostavno nisu imali srece. Jedino sto ostaje nejasno kako je doslo do njihove pogibije. Da li su ispostovali sve procedure vezane za bezbednost i pogotovu u nosenju zastitne opreme. Obicno jedna pirotehnicar radi na sredstvu.