Rusija - Kina: Odnosi strateškog partnerstva

[Dreadnought]

Šangaj, Kina ....




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

GASPROM PRELOMIO: Dolar ispada, Kina će gas plaćati u rubljama i juanima

RUSKI Gasprom i Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) potpisali su sporazum o prelasku plaćanja za isporuku ruskog gasa Kini na juane i rublje, umesto na dolare, saopštio je danas ruski gigant.

Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da je omogućavanje plaćanja u ruskim rubljama i kineskim juanima od obostrane koristi za Gasprom i CNPC, prenosi Rojters.

- Verujem da će se time pojednostaviti plaćanja i da će to biti odličan primer za druge zemlje i pokrenuti naše ekonomije - naveo je Miler, dodaje TAS S.


Izvor

[Kubovac]

Kina jasna: Spremni smo – zajedno sa Rusijom

Jang Jiechi, šef Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta KP Kine rekao je Kina spremna da zajedno sa Rusijom brani interese dve zemlje.

To je rekao tokom sastanka sa ruskim ambasadorom u Pekingu Andrejem Denisovim, piše RIA.

"Kina je spremna da sarađuje sa Rusijom kako bi dala suštinu strateškoj interakciji dve zemlje na visokom nivou i zaštitila zajedničke interese, kao i da pomogne u razvoju međunarodnog poretka u pravednijem i razumnijem pravcu", rekao je Jang.

Prema njegovim rečima, strane čvrsto podržavaju jedna drugu po pitanjima koja se tiču fundamentalnih interesa dve zemlje.

Izvor

[fazan]

Сви који мисле да ће Кина бити неутрална, пре свега ради западног тржишта, су у заблуди. Кинески национални доходак је 30 хиљада милијарди долара, мерено паритетом куповне моћи. Кина је развила једно огромно домаће тржиште и далеко мање зависи од извоза него пре 20 или 30 година. Освојили су тржишта у земљама трећег света, у Африци и Јужној Америци. Трговински рат ће без сумње бити болан, али ће га осетити сви. Где ће Немци да продају 30 милијарди долара у возилима? Французи годишње извезу у Кину преко 2 милијарде долара у парфемима и козметици 

Кинези посматрају како се Светска трговинска организација руши као кула од карата. Правила која су важила док нису ојачали и угрозили економске позиције Запада сада више не важе.

Тајван је за Кину питање националног поноса, могао је следећих 100 година да буде самосталан, све док се (макар номинално) не доводи у питање кинески суверенитет над острвом. Путовања америчких сенатора су била потпуно непотребна и штетна.

Русија је веома значајна за Кину, како политички тако и економски. Ако је Кина до сада помагала Русију дискретно, сада ће скинути рукавице.

[babaroga]

Zaboravljate Indiju i Afriku.

Kina ima 1.7 milijarde stanovnika, od toga, 20-25% imaju kupovnu moc nas "zapadnjaka", sto vam je nesto oko 350+ miliona ljudi.

Idija ima 1.3 milijarde ljudi, isto oko 25% ima kupovnu moc "zapadnjaka", oko 300+ miliona.

Afrika je na usponu, a da ne pricamo o juznoj americi. Kinezi imaju trziste of milijardu ljudi, ako se iskljuce EU i USA....

[fazan]

Zaboravljate Indiju i Afriku.

Kina ima 1.7 milijarde stanovnika, od toga, 20-25% imaju kupovnu moc nas "zapadnjaka", sto vam je nesto oko 350+ miliona ljudi.

Idija ima 1.3 milijarde ljudi, isto oko 25% ima kupovnu moc "zapadnjaka", oko 300+ miliona.

Afrika je na usponu, a da ne pricamo o juznoj americi. Kinezi imaju trziste of milijardu ljudi, ako se iskljuce EU i USA....

Говориш о тржишту од милијарду људи који у земљама трећег света имају западни стандард. Поред њих, Кинези имају тржиште од више од 6 милијарди људи који немају западни стандард, али који имају потребе за индустријском робом. (Нпр. пола Африке обавља финансијске трансакције помоћу мобилних телефона, људи шаљу паре једни другима. Немају струју, али имају мобилне телефоне. ) Поред тога, тим људима су потребне саобраћајнице, индустријски погони, итд. То тржиште није кинески монопол, али је за западне земље јако тешко да се изборе са Кином, на тржишним основама.

[dzumba]

Ако је Кина до сада помагала Русију дискретно, сада ће скинути рукавице.

Ако Кина почне да испоручује своје БПЛ Русији, онда ће бити јасно да су скинули рукавице.

[Boro Prodanic]

B.P: dalje "brušenje" detalja saradnje:

Mišustin stigao u Šangaj: Ruski premijer sastaće se sa kineskim predsednikom

Ruski premijer Mihail Mišustin doputovao je u posetu Kini tokom koje će se sastati sa predsednikom Sijem Đinpingom i potpisaće niz sporazuma o inftrastrukturi i trgovini, saopšteno je iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da je Mišustin kasno sinoć stigao u Šangaj, gde ga je dočekao ruski ambasador u Kini Igor Morgulov i kineski zvaničnik Žang Hanhuj.

Mišustin će učestvovati u rusko-kineskom poslovnom forumu i posetiće istraživački petrohemijski institut u Šangaju.

Ruska novinska agencija TASS javlja da će Mišustin iz Šangaja otputovati u Peking, gde će se sresti sa Sijem i premijerom Li Ćangom.

Izvor

[Prvačić]

Radio Slobodna Evropa o odnosima Rusije i Kine


"Kineski predsednik ponudio Rusiji 'čvrstu podršku' u ključnim interesima


Kineski predsednik Si Đinping je u sredu na sastanku sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom ponudio podršku Pekinga "ključnim interesima“ Moskve.

Mišustinovo putovanje ove nedelje je najviša poseta ruskog zvaničnika Kini od prošlogodišnje invazije na Ukrajinu, podseća agencija Asošijejted pres (AP).

Si je rekao Mišustinu da će Kina i Rusija nastaviti da pružaju jedna drugoj "čvrstu podršku u pitanjima koja se tiču suštinskih interesa i ojačati saradnju u multilateralnim arenama“, objavila je zvanična kineska novinska agencije Sinhua.

Kina i Rusija treba da "podignu saradnju u različitim oblastima na viši nivo“, rekao je on, i da "podignu nivo ekonomske, trgovinske i investicione saradnje“.

Ruski premijer je prethodno potpisao niz sporazuma sa Kinom, tokom posete Pekingu, opisujući bilateralne veze na visokom nivou "bez presedana", uprkos neodobravanju Zapada.

Premijer Mihail Mišustin je pre Sija razgovarao sa kineskim premijerom Li Ćjangom.

Poseta je usledila nakon što su Rusija i Kina oštro reagovale na deklaracije Grupe sedam nacija za vikend u kojima su obe zemlje izdvojene u nizu pitanja, uključujući Ukrajinu.

Pošto rat u Ukrajini traje već drugu godinu i Rusija sve više oseća težinu zapadnih sankcija, Moskva se oslanja na podršku Pekinga, daleko više nego Kina na Rusiju, hraneći se kineskom potražnjom za naftom i gasom, ocenjuje agencija Rojters.

"Danas su odnosi Rusije i Kine na visokom nivou bez presedana“, rekao je Mišustin Liju tokom sastanka u Pekingu.

Odlikuje ih međusobno poštovanje interesa, želja da se zajednički odgovori na izazove, što je povezano sa pojačanim turbulencijama u međunarodnoj areni i velikim pritiskom kolektivnog Zapada, rekao je on.

"Kao što kažu naši kineski prijatelji, jedinstvo omogućava pomeranje planina", kazao je ruski premijer.

Prema podacima kineske carine, Kina je najveći trgovinski partner Rusije, sa trgovinskom razmenom koja je prošle godine dostigla rekordnih 190 milijardi dolara, piše agencija Frans pres (AFP).

Li je u sredu naglasio da je bilateralna trgovina ove godine već dostigla 70 milijardi dolara.

"Ovo je povećanje od više od 40 odsto na godišnjem nivou“, rekao je on.

"Obim investicija između dve zemlje se takođe kontinuirano nadograđuje. Strateški projekti velikih razmera stalno napreduju“, dodao je Li.

Potpisani memorandumi o razumevanju uključuju sporazum o produbljivanju saradnje u oblasti trgovinskih usluga, pakt o izvozu poljoprivrednih proizvoda u Kinu i sporazum o sportskoj saradnji.

Si je posetio Rusiju u martu i razgovarao sa predsednikom Vladimirom Putinom, nakon što se obavezao na "neograničeno“ partnerstvo neposredno pre invazije Rusije na Ukrajinu.

Predviđa se da će isporuke ruske energije Kini ove godine porasti za 40 odsto, a dve zemlje razgovaraju o isporuci tehnološke opreme Rusiji, prenela je agencija Interfaks.

Produbljivanje veza sa Kinom je strateški kurs za Moskvu, rekao je sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, koji je u ponedeljak razgovarao sa Čenom Venčingom, članom Politbiroa Komunističke partije Kine koji nadgleda policiju, pravne poslove i obaveštajne službe.

Peking se uzdržao od otvorenog osuđivanja ruske invazije.

Međutim, od februara, Si je promovisao mirovni plan od 12 tačaka, koji je Zapad dočekao sa skepticizmom i oprezno pozdravio Kijev.

Prošle nedelje, specijalni predstavnik Kine za evroazijska pitanja Li Hui posetio je Ukrajinu i sastao se sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, otpočevši evropsku turneju koju je Peking najavio kao svoj napor da promoviše mirovne pregovore i političko rešenje krize.

Premijer Mihail Mišustin doputovao je u Kinu u ponedeljak, prisustvujući poslovnom forumu u Šangaju u utorak, pre nego što je otputovao u Peking da se sastane sa premijerom Li Ćjangom i predsednikom Si Đinpingom.

To je najviša poseta ruskog zvaničnika Kini od prošlogodišnje invazije.


I ako mnogi analitičari tvrde kako se Kina distancira od Rusije, to izgleda nije tačno.

[fazan]

I ako mnogi analitičari tvrde kako se Kina distancira od Rusije, to izgleda nije tačno.

To je ono što se u engleskom naziva wishful thinking, a na srpskom bi bilo "šta je babi milo..."