Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Rastu tenzije između SAD i Kine


Tenzije između Kine i Sjedinjenih Država, i povlačenje udaljene pacifičke ostrvske države Kiribati, zasjenili su Forum pacifičkih ostrva pošto su lideri u ponedeljak stigli na Fidži na prvi lični samit za tri godine.

Tokom četvorodnevnog sastanka, lideri pacifičkih ostrva će razgovarati o tome kako prikupiti više međunarodne podrške i sredstava za borbu protiv uticaja porasta nivoa mora i klimatskih promena, kao i o ambicijama Kine za veće bezbednosne veze širom regiona.

Takođe je trebalo da se razgovara o nastojanju Pekinga da potpiše širi regionalni trgovinski i bezbednosni sporazum sa 10 zemalja koje priznaju Kinu, ali joj se protive neki članovi foruma.

Ministar spoljnih poslova Tuvalua Sajmon Kofe rekao je u intervjuu da je tužan zbog vesti o povlačenju Kiribatija i da će lideri Pacifika morati da „razmotre zabrinutost Kiribatija” kada se sastanu ove nedelje.

Predsednik Kiribatija Taneti Maamau rekao je u pismu da će se njegova zemlja povući sa foruma jer se nije složila sa tim da generalni sekretar Henri Puna ostane na toj funkciji, niti drugim uslovima dogovora koji je posredovao pre nekoliko nedelja kako bi se rešio razdor između mikronezijskih država i drugih članica. . Kiribati je takođe želeo da se sastanak odloži.

Lideri Pacifika takođe razgovaraju o ribarstvu – tuna je glavni izvor prihoda u regionu – ali postoji rizik da to pitanje bude uhvaćeno u geopolitičke tenzije, rekao je Kofe.

Kina upravlja velikom ribarskom flotom u Pacifiku i traži veći pristup jednom od najbogatijih ribolovnih područja na svetu.

Grupa Kuad Sjedinjenih Država, Japana, Australije i Indije ponudila je pacifičkim ostrvima pojačan nadzor kako bi se zaustavio ilegalni ribolov u ekskluzivnim ekonomskim zonama.

„Ovo geopolitičko takmičenje će se nastaviti i važno je da se Pacifik fokusira na pitanja koja su kritična za Pacifik – klimatske promene i očuvanje naših resursa“, rekao je Kofe.

Sjedinjene Države žele da prošire sporazum o ribarstvu u Pacifiku kako bi pokrile „druga bezbednosna pitanja“, rekao je on, i o tome će se razgovarati na forumu.

Sastanak lidera ključnih foruma biće održan u četvrtak. Kina je predložila video sastanak između međunarodne kancelarije Komunističke partije Kine i 10 pacifičkih ostrva istog dana.

Tuvalu je među četiri pacifičke zemlje koje imaju diplomatske veze sa Tajvanom, a ne Pekingom.

Kofe se povukao sa nedavne konferencije UN o okeanu u Lisabonu nakon što je Kina zabranila prisustvo tajvanskim članovima koji su uključeni u delegaciju Tuvalua. On je rekao da je ovo „taktika siledžija“ Kine.

Ipak, Kofe je rekao da Tuvalu ne želi da razlike između Kine i Tajvana odvrate pacifička ostrva od onoga što ove nedelje ujedinjuje sve nacije u regionu.

„Održavanje jedinstva i solidarnosti pacifičke porodice ključno je za nas da bismo mogli da se bavimo mnogim od ovih pitanja sa kojima se suočavamo“, rekao je on.


izvor

[Dreadnought]

Sastanak šefa kineske diplomatije i američkog državnog sekretara


Kineski državni savetnik i ministar spoljnih poslova Vang Ji sastao se sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom, dan nakon sastanka ministara spoljnih poslova Grupe 20 održanog na Baliju u Indoneziji.
Dve strane su na subotnjem sastanku imale sveobuhvatan, dubinski i iskren razgovor o odnosima Kine i SAD, kao i o međunarodnim i regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa, prenosi Kineska medijska grupa.

Obe strane su saglasne da je dijalog bio sadržajan i konstruktivan, što je od pomoći za unapređenje međusobnog razumevanja, smanjenje nesporazuma i pogrešnih kalkulacija i otvaranje puta za buduću razmenu na visokom nivou između dve zemlje.

Trenutno su bilateralni odnosi i dalje zaglavljeni zbog situacije koju je stvorila prethodna američka administracija i čak se suočavaju sa sve više izazova, ocenio je Vang.

Istorijski narativ odnosa dveju zemalja je izobličen, realnost je otela takozvana „politička korektnost“, a pravac razvoja je u opasnosti da bude dodatno narušen, izjavio je Vang, napominjući da je osnovni razlog to što postoji problem sa percepcijom SAD o Kini i što je američka politika o Kini zasnovana na takvoj percepciji prirodno dovela do toga da se skrene sa pravog puta.

Napominjući da postoje određene kontradiktornosti i nedoslednosti između reči i dela u američkoj politici prema Kini, Vang je rekao da one na dubokom nivou odražavaju ozbiljnu devijaciju u američkoj perspektivi sveta i Kine, ali i istorijskih odnosa dve zemlje.

Blinken je, navodi CMG, govorio o američkoj politici prema Kini, rekavši da američka strana ne traži novi hladni rat usmeren protiv Kine, te da ne želi da promeni kineski sistem i ne pokušava da ospori vladajući status Komunističke partije Kine. On je istakao da Vašington ne nastoji da obuzda Kinu i da ne podržava nezavisnost Tajvana, kao i da ne pokušava da promene status kvo u Tajvanskom moreuzu.

SAD su posvećene upravljanju faktorima rizika u bilateralnim odnosima i otvorene su za saradnju sa Kinom, rekao je Blinken.

Dve strane su postigle dogovor da će se više zalagati za to do se dođe do rezultata u konsultacijama kroz zajedničku radnu grupu Kine i SAD na osnovu reciprociteta i obostrane koristi.

Takođe, postignut je dogovor da se ponovo pokrenu konsultacije o kulturnoj i međuljudskoj razmeni. Obe strane su se takođe složile da će ojačati saradnju u oblastima kao što su klimatske promene i javno zdravlje, dodaje CMG.


izvor

[Dreadnought]

"Vašington igra na tajvansku kartu kako bi poremetio i obuzdao razvoj Kine"


Na marginama samita G20, Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji  je održao petočasovni sastanak sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, a obojica su svoje prve lične razgovore od oktobra prošle godine, opisali kao "iskrene".

Vang je danas poručio da je Blinkenu rekao da obe strane treba da razgovaraju o uspostavljanju pravila za pozitivne odnose i da zajednički podrže regionalizam u azijsko-pacifičkom regionu.

"Ključni elementi su podrška centralnosti ASEAN-a, podržavanje postojećeg regionalnog korporativnog okvira, poštovanje legitimnih prava i interesa jedni drugih u azijsko-pacifičkom regionu, umesto da imaju za cilj da antagonizuju ili obuzdaju drugu stranu", rekao je Vang.

U odgovoru na pitanje o Tajvanu, nakon svog govora, Vang je rekao da Vašington "iskrivljavajući i izdubljujući politiku jedne Kine pokušava da igra na tajvansku kartu, kako bi poremetio i obuzdao razvoj Kine".

"Dve strane preko (Tajvanskog) moreuza uživaće u mirnom razvoju. Ali kada princip jedne Kine bude proizvoljno osporen ili čak sabotiran, biće mračnih oblaka ili čak žestokih oluja preko moreuza", upozorio je Vang.

Tenzije između Pekinga i Tajpeja eskalirale su poslednjih meseci, pošto je kineska vojska sprovodila ponovljene vazdušne misije iznad Tajvanskog moreuza, plovnog puta koji odvaja ostrvo od Kine, podseća Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Kina optužila SAD: "Lažu – za Jugoslaviju, za Irak..."


Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Liđijan optužio je Sjedinjene Američke Države da konstantno lažu.

"Oni lažu. Sjedinjene Američke Države su imperija laži", napisao je diplomata na Tviteru.

U prilogu je objavio fotografiju kako bi podsetio na tragediju četiri zemlje. "SAD su nas lagale 1999. za Jugoslaviju, 2003. za Irak, 2011. za Libiju, 2018. za Siriju", navodi se u opisu.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ranije je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan izjavio da su SAD najratobornija zemlja u svetskoj istoriji i najveća pretnja za mir i razvoj na planeti.


izvor

[Dreadnought]

"Državni prevrati – osnova spoljne politike SAD"


Vang Venbin prokomentarisao je priznanje bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džona Boltona o umešanosti u državne prevrate.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova kazao je da priznanje bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće o umešanosti u državne prevrate u drugim zemljama pokazuje da je svrgavanje vlasti u drugim državama postalo osnova spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država.

"Obratili smo pažnju na činjenicu da je ovaj bivši visoki američki zvaničnik bez griže savesti i prilično ponosno pričao o svom iskustvu planiranja državnih prevrata u drugim zemljama, što pokazuje da je svrgavanje vlasti u drugim državama već prodrlo u koštanu srž američke spoljne politike", rekao je diplomata.

On je dodao da SAD nisu prestale da učestvuju u državnim prevratima u drugim zemljama ni nakon završetka Hladnog rata.

"Tokom godina, SAD su izazvale političke potrese u Latinskoj Americi, bile umešane u arapsko proleće, podsticale ‘obojene revolucije’ u Evropi i Aziji, visoki američki zvaničnici su čak izašli na ulice da podrže opozicione snage u drugim zemljama, a takođe provocirali političku konfrontaciju", podsetio je Vang Venbin.

Prema njegovim rečima, Boltonova izjava jasno pokazuje da je svetski poredak za koji se zalažu američki političari – poredak koji garantuje Sjedinjenim Američkim Državama mogućnost da proizvoljno intervenišu i podrivaju vlast u drugim zemljama.

"Takva pravila i poredak su nesumnjivo ono što Bolton i ljudi poput njega žele svim silama da zaštite, ali međunarodna zajednica to ne može da dozvoli", konstatovao je on.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost (2018-2019) u administraciji Donalda Trampa Džon Bolton ranije je u intervjuu za američki "Si-En-En" rekao da je pomagao u planiranju državnih prevrata u drugim zemljama.


izvor

[Dreadnought]

SAD žele da smanje zavisnost od Kine; "Osećamo zabrinutost i vršimo pritisak na njih"


Sjedinjene Države žele da eliminišu "neopravdanu zavisnost" od minerala retke zemlje, solarnih panela i druge ključne robe iz Kine.

Ovo žele kako bi sprečile Peking da obustavi isporuke kao što je to učinio drugim zemljama, izjavila je američka ministarka finansija Dženet Jelen.

Jelenova je rekla za Rojters da se zalaže za povećanje trgovinskih odnosa s Južnom Korejom i drugim saveznicima od poverenja, radi jačanja otpornost lanaca snabdevanja i sprečavanja svake potencijalne manipulacije geopolitičkih rivala.

"Otpornost lanca snabdevanja znači raznovrsnost dobavljačkih izvora i eleminisanje, u meri u kojoj to možemo, mogućnosti da geopolitički rivali budu u stanju da manipulišu nama i ugroze našu bezbednost", rekla je ona u intervjuu britanskoj agenciji na putu za Seul.

Američka ministarka je dodala da Kina čuje poruke iz SAD o zabrinutosti po nekim drugim pitanjima i da je načinila neke konstruktivne poteze u pogledu restrukturiranja duga zemalja s niskim prihodima.

"Zaista osećamo zabrinutost kad je je reč o Kini i vršimo pritisak na njih, ipak ne želim da prenesem isključivo sliku o eskaliranju neprijateljstava sa Kinom", rekla je Jelenova.


izvor

[Dreadnought]

Kisindžer upozorava Bajdena na Kinu


Američki predsednik Džo Bajden bi trebalo da pokaže određenu „niksonovsku fleksibilnost“ i da se prema Kini odnosi sa strpljenjem, rekao je za Blumberg bivši državni sekretar Henri Kisindžer. Stariji državnik je rekao da, iako Vašington treba da radi na obuzdavanju uticaja Pekinga, to se „ne može postići trajnom konfrontacijom“.

Govoreći za Bloomberg u intervjuu objavljenom u sredu, Kisindžer je tvrdio da su „Bajden i prethodne administracije bili previše pod uticajem domaćih aspekata pogleda na Kinu“, iu svojoj žurbi da se suprotstave rastućoj moći, bogatstvu i uticaju Pekinga, nisu uspeli da shvate „trajnost Kine“.

Kao državni sekretar predsednika Ričarda Niksona, Kisindžer se zalagao za diplomatski angažman sa komunističkom Kinom kako bi je sprečio da se pridruži Sovjetskom Savezu tokom Hladnog rata. Višegodišnje posete kulminirale su Niksonovom posetom Pekingu 1972. godine, nakon čega je Kina otvorila svoju ekonomiju Zapadu, otvorivši put usponu zemlje do statusa supersile.

Iako je Kisindžer možda olakšao dolazak Kine na vlast, administracije Trampa i Bajdena su nastojale da se suprotstave ovom usponu. Tramp je optužio Peking za nepoštene trgovinske prakse i uveo stroge carine na kineski uvoz, dok je vojska navela "Kineski izazov u ​​Indo-Pacifiku“ kao svoj prioritet broj jedan, klasifikaciju koja ostaje nepromenjena pod Bajdenom.

Bajden je takođe zadržao mnoge tarife svog prethodnika i formirao je bezbednosni pakt AUKUS sa Velikom Britanijom i Australijom i aranžmanom Partneri u Plavom Pacifiku (PBP) sa Japanom, Australijom, Novim Zelandom i UK. Oba saveza – AUKUS, formalni bezbednosni pakt, i PBP, neformalniji aranžman – imaju za cilj da se suprotstave kineskom uticaju u indo-pacifičkom regionu.

Bajden je u maju primetio da će SAD vojno intervenisati ako Kina izvrši invaziju na Tajvan. Bilo namerno ili slučajno, njegova izjava je prekinula sa politikom Bele kuće „Jedna Kina“, saopštenjem iz 1972. koje je sastavio Kisindžerov Stejt department i koji priznaje, ali ne podržava, kineski suverenitet nad ostrvom.

Iako su zvaničnici Bele kuće i Stejt departmenta umanjili Bajdenove komentare, zaradili su ga ukor od Kisindžera, koji je u intervjuu na godišnjem skupu Svetskog ekonomskog foruma u ​​švajcarskom letovalištu Davos rekao da „Tajvan ne može biti srž pregovora između Kina i Sjedinjene Države“.

„Pitanje Tajvana neće nestati“, nastavio je Kisindžer. „Kao direktan subjekt konfrontacije, to će sigurno dovesti do situacije koja može da mutira u vojnu oblast, što je protiv interesa sveta i protiv dugoročnih interesa Kine i Sjedinjenih Država.

„Naravno, važno je sprečiti kinesku ili hegemoniju bilo koje druge zemlje“, dodao je Kisindžer u komentaru Blumbergu. Međutim, on je upozorio „da se to ne može postići beskrajnim sukobima“.

Nekoliko sati pre objavljivanja intervjua, USS Benfold, razarač američke mornarice, plovio je kroz Tajvanski moreuz, nakon što je prošle nedelje prošao pored ostrva pod kineskom kontrolom u Južnom kineskom moru. Vašington takve plovidbe smatra „slobodom plovidbenih operacija“, dok ih Peking smatra „provokacijama“.


izvor

[Dreadnought]

Bajden planira razgovore sa kineskim predsednikom


Američki predsednik Džo Bajden planira da razgovara sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom do kraja meseca u trenutku tinjajućih tenzija između zemalja oko Tajvana i trgovine.

„Mislim da ću razgovarati sa predsednikom Sijem u narednih 10 dana“, rekao je Bajden novinarima dok se vraćao sa putovanja u Masačusets u vezi sa klimom.

Dugo razmatrani poziv između dva lidera, njihov prvi u četiri meseca, došao bi u ključnom trenutku s obzirom na tenzije oko statusa Tajvana, i dok Bajdenova administracija razmatra smanjenje uvoznih dažbina na robu iz Kine kako bi pomogla u smanjenju inflatornih pritisaka na američke potrošači.

Sjedinjene Američke Države nazivaju Kinu svojim glavnim strateškim rivalom i kažu da je angažovanje na visokom nivou važno za održavanje teških odnosa stabilnim i sprečavanje da nenamerno skrene u sukob. Vašington je prošlog meseca podstakao NATO da usvoji strateški dokument kojim se Kina naziva bezbednosnim izazovom.

Obraćajući se novinarima u sredu, izgleda da je Bajden doveo u sumnju putovanje koje je navodno planirala predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi da poseti Tajvan sledećeg meseca.

„Mislim da vojska misli da to trenutno nije dobra ideja, ali ne znam kakav je to status“, rekao je Bajden.

Peking je u utorak saopštio da će odgovoriti „snažnim merama“ ako Pelosi poseti ostrvo na koje polažu pravo Kine, i da bi takva poseta „ozbiljno ugrozila suverenitet i teritorijalni integritet Kine“.

Pelosijeva kancelarija je odbila da komentariše da li poseta ide dalje, navodeći bezbednosne brige. Stejt department je ovo putovanje nazvao „hipotetičkim“. Planove za putovanje objavio je Fajnenšel tajms, koji je takođe rekao da je Bela kuća izrazila zabrinutost.

Kina smatra ostrvo kojim se demokratski upravlja svojom teritorijom, a to pitanje je stalni iritant u vezama između Pekinga i Vašingtona.

Bajdenova administracija je više puta govorila o svojoj „čvrstoj” posvećenosti bezbednosti ostrva.

Američki vojni brodovi su obavljali tranzite kroz Tajvanski moreuz još u utorak, što je razbesnelo Peking, koji je ovog meseca poslao borce preko srednje linije moreuza nakon posete Tajpeju američkog senatora Rika Skota.

Što se tiče trgovine, Bajdenova administracija je bila u sukobu sa Kinom oko ispunjavanja svojih obaveza prema postojećim sporazumima.

Ali rastuća inflacija podstakla je razmatranje mogućih carinskih olakšica, uključujući carine iz „Odeljka 301“ koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp, a koje pokrivaju oko 370 milijardi dolara kineskog uvoza.

Ljudi koji su upoznati sa razmatranjem tarifa rekli su Rojtersu da Bajden takođe vaga da li da upari ukidanje nekih tarifa sa novom istragom o kineskim industrijskim subvencijama i nastojanjima da dominira ključnim sektorima, kao što su poluprovodnici. Takva sonda bi mogla dovesti do više tarifa.


izvor

[Dreadnought]

Blumberg: Kineski proizvođač čipova prevazišao sankcije


Semiconductor Manufacturing International Corp (SMIC), najveći kineski proizvođač čipova, tiho je proizvodio čipove po najvišim zapadnim standardima, uprkos američkim sankcijama koje su posebno imale za cilj da ometaju razvoj takve tehnologije, navodi se u izveštaju koji je potvrdio Blumberg u četvrtak.

Kompanija sa sedištem u Šangaju proizvodi poluprovodnike za rudarenje bitkoina koristeći 7-nanometarsku (nm) tehnologiju od prošlog jula, prema Tech Insights, industrijskom blogu. Blumberg je potvrdio izveštaj, pozivajući se na anonimni izvor koji nije mogao javno da razgovara o vestima.

Nanometarska cifra čipa odnosi se na veličinu uključenih tranzistora. Sa jednim nanometrom jednakim milijarditog dela metra, što je ovaj broj manji, to više tranzistora može da stane na jedan čip, a čip će biti brži i efikasniji.

SMIC je ranije proizvodio čipove na 14nm, a SAD su posebno pokušale da ograniče svaki napredak iznad ovog nivoa. Trampova administracija je zabranila izvoz opreme koja se koristi za proizvodnju poluprovodnika od 10 nm i više u SMIC 2020. godine, a pošto je američkim firmama zabranjeno da snabdevaju kinesku kompaniju, Bajdenova administracija trenutno vrši pritisak na holandskog dobavljača mašina ASML da obustavi prodaju SMIC-u.

ASML-u je već zabranjeno da prodaje svoje najnaprednije alate za proizvodnju čipova SMIC-u, a trenutno je nejasno da li će holandska vlada pooštriti ovu zabranu kao što je Bajden tražio.

Ove napredne alate koristili su tajvanski TSMC i južnokorejski Samsung za proizvodnju 7nm poluprovodnika, dok se predviđa da će Intel sa sedištem u SAD sledeće godine objaviti sopstveni 7nm čip. Analitičari su primetili da su najnapredniji američki i evropski čipovi na tržištu trenutno obrađeni na 12nm.

Nejasno je kako je tačno SMIC zaobišao američku kontrolu izvoza da bi dostigao oznaku od 7nm, iako su prethodno pomenuti analitičari sugerisali da je kompanija mogla da modifikuje svoje 14nm alate.

Osim što predstavlja iskorak za Kinu, koja je ranije zaostajala za SAD u razvoju poluprovodnika, proboj SMIC-a predstavlja dodatni geopolitički izazov za Vasinton, gde spoljnopolitički establišment takođe pokušava da uguši pristup Rusiji zapadnoj tehnologiji.

Američko ministarstvo trgovine je u martu zapretilo da će uskratiti proizvodni softver SMIC-u, ukoliko kompanija nastavi da izvozi poluprovodnike u Rusiju i Belorusiju. Kineska vlada, koja je delimično vlasnik SMIC-a, insistirala je u to vreme da se neće pridružiti kampanji Zapada protiv Moskve i da će „nastaviti da održava normalne trgovinske, ekonomske i finansijske veze“ sa Rusijom.

Iako je Kina ostala pri svom stavu, SMIC je eksplicitno izjavio da nikada nije imao ruske kupce i da je „uvek radio u skladu“ sa američkim sankcijama.


izvor

[Dreadnought]