Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[fazan]

Кина подржава Русију самим тим што гласа против сваке резолуције у Савету безбедности, која је уперена против Русије. У Генералној скупштини УН није гласала за осуду руске агресије, није увела трговинске и финансијске санкције, итд. Једино што Кина не ради је продаја оружја.

Кина у свему гледа своје интересе, а у кинеском интересу је приступ руским сировинама и сигурна западна граница.

Блинкен не може да да никакве гаранције, осим за постојећу владајућу гарнитуру. Ни он ни председник не могу да спрече групу конгресмена да оде на Тајван и тамо даје запаљиве изјаве.

Оно шта Америка сада ради је спушта лопту и купује време. Обнављају се индустријски капацитети, или се траже алтернативе. Граде се фабрике чипова које ће моћи да замене Тајван. Траже се алтернативе за сировине. Формира се нека врста НАТО на Пацифику.

Наравно, ни Кинези нису наиивни.

Све у свему, очекује нас веома узбудљиво време... Ко преживи, причаће.

[dzumba]

Државни секретар САД рекао је да Вашингтон остаје „дубоко забринут” због „кршења” људских права од Пекинга, помињући Синђијанг, Тибет и Хонгконг.

Ово је аутогол.. То рећи Сију или Кини у самој Кини је погрешан потез.

А око производње хемијских супстанци од којих се производе синтетичке дроге је такође погрешан приступ. Да нема потражње за тим не би било ни производње. Много би било ефикасније да САД покрену акцију и значајно смање потражњу за дрогама. А тек потом да траже од Кине (и других) да подрже сузбијајући производњу. Овако, пребацивати одговорност на друге а не видети своју је исто погрешно..

[fazan]

...
Ово је аутогол.. То рећи Сију или Кини у самој Кини је погрешан потез.
...

Ово је још луђе, превео сам само наслов и уводни пасус:

Бајден упоређује кинеског Си Ђинпинга са 'диктаторима', чак и у тренутку док Вашингтон и Пекинг раде на отопљавању односа

Председник Џо Бајден упоредио је кинеског председника Си Ђинпинга са „диктаторима” током политичког прикупљања средстава у Калифорнији у уторак увече, дајући неписане примедбе [коментар: нису биле унапред припремљене, него из главе] отприлике дан након што је амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао да је његово недавно путовање донело „напредак” у поправљању нарушеног односа између Вашингтон и Пекинг.

Извор: CNN
Објављено: 20.6.2023, 23:20 по њујоршком времену

[dzumba]

То је изречено за унутрашње потребе у САД. Проблем је што то чују и Кинези. Сигурно да је то дупли аутогол. Мислим да се Блинкен хвата за главу.

[Boro Prodanic]

Kina traži da Amerika povuče reč - Bajdenova izjava o Siju razbesnela Peking

Kinesko diplomatsko predstavništvo u Vašingtonu nazvalo je reči američkog predsednika Džozefa Bajdena o kineskom predsedniku Si Đinpingu „provokacijom” i zapretilo „posledicama”, prenosi Si-En-En.

„Bajden je ranije bio jasan da Sjedinjene Države poštuju kineski sistem i da ne nastoje da ga promene... ali nedavne neodgovorne izjave o kineskom političkom sistemu i lideru mogu pokreću pitanje iskrenosti američke strane“, citira Si-En-En portparola ambasade Kina u Vašingtonu.

Portparol kineske diplomatske misije upozorio je da će SAD „snositi punu odgovornost za posledice” ako Vašington ne povuče date izjave, koje Peking smatra političkom „provokacijom protiv kineskog lidera”.

Bajden je ranije ove nedelje rekao da Si Đinping navodno nije bio obavešten u pravoj meri o incidentu sa kineskim balonom koji je oborila američka vojska i „izrazio uverenje da je taj incident koji se dogodio u februaru „više sramota za Kinu nego namerni čin”. Bajdenove primedbe, koje su razbesnele Peking, iznete su ubrzo nakon posete državnog sekretara Entonija Blinkena Kini, piše Sputnjik.

Izvor

[Boro Prodanic]

Kineska odmazda zbog poteza Amerike: posledice ovog "svetskog rata" može osetiti cela planeta, "crveni zmaj" ljubomorno čuva resurse

Kina se suprotstavila naporima koje predvode SAD da blokira napredak u industriji proizvodnje čipova, tako što je uvela ograničenja na izvoz ključnih sirovina koje su njenim zapadnim rivalima potrebne za proizvodnju poluprovodnika.

Nove kontrole izvoza, koje je u ponedeljak objavilo kinesko ministarstvo trgovine, stupiće na snagu 1. avgusta i odnosiće se na galijum i germanijum – retke metale koji se koriste u proizvodnji kompjuterskih čipova i nizu drugih proizvoda, kao što su solarni paneli i napredna radarska oprema.

Izvoznicima će biti potrebna "posebna dozvola" da isporuče bilo koji od dva metala ili njihove derivate iz Kine, saopštilo je ministarstvo, pozivajući se na interese nacionalne bezbednosti.

Kina je najveći svetski proizvođač galijuma i vodeći je izvoznik germanijuma. Evropska unija je uključila oba metala na listu kritičnih sirovina, što znači da se smatraju "ključnim za evropsku ekonomiju".

SAD nisu proizvodile galijum od 1987. i oslanjale su se na Kinu za 53% svog uvoza između 2018. i 2021. godine, prema Geološkom zavodu SAD.

Saopštenje Pekinga dolazi samo tri dana nakon što je holandska vlada uvela nova ograničenja na izvoz napredne poluprovodničke opreme, podržavajući napore SAD da blokiraju Kini pristup tehnologiji koja se smatra ključnom za razvoj veštačke inteligencije.

Taj potez Amsterdama izazvao je ljutiti odgovor kineske vlade, koja tvrdi da SAD primoravaju druge zemlje da pomognu u održavanju svoje "globalne hegemonije".

Peking je dodao da bi Holandija trebalo da se "uzdrži od zloupotrebe mera kontrole izvoza" kako bi pomogla u održavanju stabilnosti globalnog lanca snabdevanja industrije poluprovodnika.

Izvor

[Milan (longtrip)]

Šef CIA-e Berns o borbi za budući svetski poredak:

Vojna operacija Rusije u Ukrajini je izazov za uspostavljeni svetski poredak , ali jedina zemlja koja želi da ga promeni i ima neophodnu političku, diplomatsku, ekonomsku i vojnu moć je Kina.
Si Đinping sada ima više moći od Mao Cedunga. I umesto da koristi tu moć da ojača, revitalizuje i obnovi međunarodni sistem koji je pomogao transformaciji Kine, Si želi da ga promeni .”

[Prvačić]

Mnogi žele da promijene taj sistem, ali nemaju moć!
Otuda problem globalnog juga. Taj problem je postojao i ranije, ali globalni jug nije imao moć, pa niko nije obraćao pažnju.

[dzumba]

I umesto da koristi tu moć da ojača, revitalizuje i obnovi međunarodni sistem koji je pomogao transformaciji Kine, Si želi da ga promeni .”

Као што велики везир Изногуд жели да буде калиф уместо калифа, тако и у светским размерама, друга светска сила жели да буде прва. У стрипу Изногуд никад не успева, али стварном животу то се увек једном деси. И до смене не долази само зато што је тај "други" постао јак, већ што онај "први" прави велике грешке.

[fazan]

Не треба се заваравати, Запад ће наћи алтернативне изворе снабдевања за сировине које долазе из Кине. Наравно, то ће имати своју цену. Ту цену ће на крају платити потрошачи. Они у остатку света неће бити превише заинтересовани да купују нешто скупље, само што долази из Европе. Европа ће се наћи пред дилемом, да ли да затвори тржиште. Ако затвори тржиште, заштитиће домаћу индустрију и подићи цене. За узврат ће изгубити приступ кинеском тржишту. Ако оставе тржиште отворено, кинеска роба ће преплавити ЕУ, али ће европске компаније моћи да инвестирају у Кини.

У оба сценарија, европска индустрија губи.

Америчка позиција је нешто боља, мада ће на дуже стазе и она извући дебљи крај. То је пре свега последица начина на који привреда функционише. Када су се својевремено амерички произвођачи нашли под ударом увоза из Јапана, Реган није имао проблем да им каже да затворе фабрике ако нису у стању да се носе са конкуренцијом. Пре неких 15 година, Џенерал Моторс је банкротирао. Отпустили су раднике, реорганизовали се и кренули поново. Није био смак света, сунце је наставило да излази и залази.

[Boro Prodanic]

B.P: obzirom da praktično NATO=SAD, ovu vest postaviću ovde:

„Дуг у крви“: НАТО бомбардовање кинеске амбасаде у Београду

Пекинг није заборавио НАТО бомбардовање кинеске амбасаде у Београду 1999. године, рекла је портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чунјинг.

„Нисмо заборавили дуг у крви који НАТО дугује кинеском народу због бомбардовања кинеске амбасаде у Југославији“, написала је Хуа на Твитеру.

Кинеска званичница је истакла да је НАТО тај који се ангажовао у блоковској политици и војним операцијама широм света, „претећи силом другим државама и оспоравајући интересе, безбедност и вредности света“.

„Кина подрива међународни поредак заснован на правилима? Није ли НАТО тај који је погазио међународно право и основне норме које регулишу међународне односе, мешајући се у унутрашње ствари других земаља и упуштајући се у ратове, чиме је нанео патњу милионима људи широм света“, написала је Хуа.

Она је додала да азијско-пацифичке државе не подржавају ратну машинерију, а још мање „азијско-пацифичку верзију НАТО-а која подстиче блоковску конфронтацију или нови хладни рат“.

Кинеска амбасада у Београду бомбардована је 1999. године током НАТО агресије на СР Југославију, а тада је убијено троје кинеских новинара, преноси Спутњик.

Izvor

[Boro Prodanic]

„Global Times“ otkriva zašto SAD podstiču svetski rat

Kineski list konstatuje da su nove ratne pretnje iz Amerike pune fanatizma i da sve države koje su opredeljene za mir treba da im stanu na put.

Takođe, upozorava da ko se igra vatrom, od nje će stradati

Komentarišući novi izveštaj američke Kongresne komisije za strategiju kojim se Vašington poziva na proširenje vojne moći, posebno programa modernizacije nuklearnog oružja kako bi se pripremio za moguć istovremeni rat s Kinom i Rusijom, „Global tajms“ konstatuje da se radi o nečemu što su trezveni američki stratezi, poput Henrija Kisindžera, smatrali noćnom morom koju bi trebalo izbeći po svaku cenu.

„Američka elitna komisija, čiji su članovi iz istraživačkih centara i penzionisani zvaničnici odbrane, bezbednosni zvaničnici i bivši kongresmeni, radi na tome da se ta noćna mora ostvari“, piše u svom uvodniku glasilo blisko Komunističkoj partiji Kine, dodajući da konkretni predlozi iz ovog izveštaja – kao što su raspoređivanje bojevih glava, krstarećih projektila, podmornica s balističkim projektilima – izazivaju jezu kod svakog ko poseduje i trunku razuma.

„Kolike su dimenzije ludila u koje tonu SAD?“, pita se uredništvo „Global tajmsa“ posebno ako se ima u vidu da vojna potrošnja u Americi čini skoro 40 odsto ukupnih svetskih izdataka za odbranu i godinama dramatično raste, dok je vojna potrošnja u 2023. godini dostigla 813,3 milijarde dolara, više od BDP-a većine zemalja.

„Takav izveštaj pun geopolitičkog fanatizma i ratnih slika, bez obzira da li je zaista Vašingtonov ‘vodič’ za donošenje odluka, opasan je i sve zemlje koje se zalažu za mir treba da mu se suprotstave“, piše kineski list.

I Kina i Rusija su nuklearne sile i svi znaju da je izazivanje konfrontacije između nuklearnih sila sumanuta ideja. Čak je i promovisanje trke u nuklearnom naoružanju pod parolom odvraćanja katastrofalan korak unazad u istoriji.

Nemoguće je da vašingtonske elite koje su preživele Hladni rat nisu toga svesne. Činjenica da američki Kongres predstavlja takav apsurdan izveštaj je nadrealna, ali ne i iznenađujuća – u skladu je s iskrivljenom političkom atmosferom u Vašingtonu danas, dodaje list.

Razmatrajući šta se krije iza ove ratoborne retorike, kinesko glasilo ukazuje na to da je palestinsko-izraelski sukob naglo podigao akcije američke odbrambene industrije, kao i da je taj sektor najviše profitirao od rata u Ukrajini.

„Vojnoindustrijski kompleks, poput geopolitičkog monstruma, parazitira na američkom društvu, manipulišući svakim njegovim potezom, gurajući Vašington korak po korak ka sprovođenju ideja koje su donedavno smatrane za nemoguće. Prosperitet američkog vojnoindustrijskog kompleksa izgrađen je na krvi i leševima“, ističe „Global tajms“.

Duboko je uznemiravajuće što je nekad fantazija o istovremenom ratu s Rusijom i Kinom ušla na dnevni red u Vašingtonu. Ako bi SAD usvojile tek delić preporuka iz ovog izveštaja, usledila bi nemerljiva šteta i po svet i po Ameriku.

Postoji stara kineska izreka: „Ko se igra vatrom, od nje će stradati“, zaključuje uredništvo kineskog lista.

Izvor

[Kubovac]

Pentagon objavio izveštaj o vojnoj moći Kine: Šta iznenađuje SAD

Kina premašuje prethodne projekcije brzinom kojom povećava svoj arsenal nuklearnog oružja i "gotovo sigurno" uči lekcije iz sukoba u Ukrajini o tome kako bi mogao da izgleda sukob oko Tajvana, navodi se u izveštaju Pentagona o vojnoj moći Kine.

U dokumentu se upozorava da Kina možda teži novom interkontinentalnom raketnom sistemu koristeći konvencionalno oružje koje bi, ako bude postavljeno, omogućilo Pekingu "da zapreti konvencionalnim udarima protiv ciljeva u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država, na Havajima i na Aljasci".

Navodi se da će, ako nastavi ovako, Kina do 2030. godine imati više od 1.000 nuklearnih bojevih glava.

Dodaje se da Kina pojačava vojni, diplomatski i ekonomski pritisak, ne samo na Tajvan, već i na svoje regionalne susede kako bi se suprotstavila onome što vidi kao napore SAD da obuzda njen uspon.

Izveštaj se zasniva na prošlogodišnjem upozorenju američke vojske da Kina povećava svoje nuklearne kapacitete mnogo brže nego što su to predviđali američki zvaničnici.

Godišnji izveštaj Pentagona, koji se sastavlja na zahtev Kongresa, jedan je od načina na koji američko Ministarstvo odbrane meri rastuće vojne kapacitete Kine, koju SAD vide kao glavnu pretnju u regionu i dugoročnim bezbednosnim izazovom Vašingtona, navodi AP.


Izvor

[Milan (longtrip)]

Razvoj Kineske RM i dalje je vruća tema za SAD. Dakle, američki pomorski institut izveštava Kongres o zabrinutostima u vezi modernizacije kineske flote.

A evo i glavnih odredbi izveštaja.

1. Od sredine 1990-ih, kineska mornarica se pojavila kao moćna vojna sila, sa svojim operativnim dometom koji se stalno širi i uključuje ekspanziju na zapadni Pacifik, Indijski okean i vode u blizini Evrope.

2. Kineska mornarica je ubedljivo najveća od svih istočnoazijskih država, a do 2020. je nadmašila američku mornaricu po broju ratnih brodova. Očekuje se da će ukupna borbena snaga PLA mornarice porasti na 395 brodova do 2025. i 435 brodova do 2030. godine. Poređenja radi, američka mornarica je do oktobra 2023. imala 291 ratni brod i ostaće na 290 ratnih brodova do kraja 2030.

3. Američki vojni zvaničnici i stručnjaci izrazili su zabrinutost u vezi sa tempom kineske pomorske brodogradnje, kapacitetom kineske brodograditeljske industrije u odnosu na onu u američkoj brodogradnji, i rezultujućim trendovima u relativnim veličinama i sposobnostima kineske i američke mornarice.

4. O naporima Kine da modernizuje svoju mornaricu, pokrivajući širok spektar programa za nabavku brodova, aviona, naoružanja i sistema komande i kontrole, obaveštajnih podataka i komunikacija, kao i poboljšanja logistike, doktrine i kvaliteta selekcije osoblja .

5. O naporima američke mornarice preduzetim da se suprotstavi rastućoj pomorskoj moći Kine (premeštanje većine flote u Tihi okean; slanje najspremnijih brodova, plovila i aviona u Tihi okean, povećanje broja vežbi , uključujući zajedničke sa flotama saveznika i drugih država u indo-pacifičkom regionu, itd.)

6. Pozovite Kongres da odobri, uz potrebne modifikacije, planove razvoja, budžete i programe američke mornarice koje je predložila Bajdenova administracija kao odgovor na napore Kine za modernizaciju mornarice.

zvanični sajt Kongresa SAD. Preuzeti pdf ovde

[Brok]

Kineski lovac Shenyang J-11 proleteo na tri metra od američkog bombardera B-52H Stratofortress

27.10.2023.

Američka indo-pacifička komanda (INDOPACOM) prijavila je opasan incident u kojem su učestvovali kineski lovac J-11 i američki bombarder B-52H Stratofortress. Susret se dogodio 24. oktobra 2023. godine iznad Južnog kineskog mora. Kineski lovac je pokušao da presretne američki bombarder i doleteo je na tri metra od njega, što je navelo INDOPACOM da kritikuje ponašanje kineskog pilota kao nebezbedno i neprofesionalno.

Ovaj incident je deo šireg trenda sličnih susreta kineskih i američkih aviona. Prema izveštaju Ministarstva odbrane SAD, bilo je 180 slučajeva "neprofesionalnog i rizičnog" ponašanja kineskih aviona na nebu od jeseni 2021. do jeseni 2023. Ova cifra je veća od ukupnog broja takvih incidenata u prethodnoj deceniji.

Na snimku incidenta se vidi kako se J-11 približava B-52H Stratofortress, nakratko nestaje, a zatim se ponovo pojavljuje. Jedinstveni aspekt ovog incidenta je da je kineski lovac izveo nebezbedan manevar u blizini strateškog aviona sposobnog da nosi nuklearno oružje.



Vredi napomenuti da medijsko izveštavanje o ovom događaju u Sjedinjenim Državama postavlja pitanja o prisustvu nuklearnog bombardera poput B-52H Stratofortress u Južnom kineskom moru.

U odvojenom razvoju, ranije ove godine, prva grupa od pet žena koje su trenirale na lovcu J-11B uspešno je završila svoje prve solo letove, sertifikovanjem da upravljaju avionom J-11B. Ovo sugeriše mogućnost da je J-11 uključen u incident možda pilotirala Kineskinja.

Ukratko o kineskom lovcu Shenyang J-11

Kineski lovac J-11 je značajan avion u modernom kineskom vazduhoplovstvu. Zasnovan je na sovjetskom lovcu Su-27 Flanker, na koji je Kina dobila prava na proizvodnju. J-11 kombinuje moćne karakteristike Su-27 sa kineskim inženjerskim inovacijama. To je višenamenski borac sa agilnošću, brzinom i sposobnošću nošenja različitog oružja. Opremljen savremenom avionikom, J-11 može da izvodi i misije vazdušno-vazduh i kopnene napade.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Postoje različite varijante J-11, svaka sa specifičnim karakteristikama i poboljšanjima. J-11A, J-11B i druge verzije su prilagodljive različitim tipovima misija. Avion je odigrao značajnu ulogu u kineskoj vazdušnoj superiornosti i sposobnostima odvraćanja.

Prisustvo Shenyang J-11 u kineskom vazduhoplovstvu naglašava usredsređenost zemlje na jačanje svojih vojnih sposobnosti. Međutim, kontroverze u vezi sa pravima intelektualne svojine nastale su zbog saradnje Kine sa Rusijom u razvoju J-11. Pitanja u vezi sa kopiranjem i upotrebom ruskih tehnologija bila su stalna briga u razvoju kineskih vojnih sistema.

Kroz stalnu nadogradnju i evoluciju, J-11 ostaje važna prednost u kineskom vazduhoplovstvu, doprinoseći njegovom dinamičnom operativnom okruženju.

Izvor fotografije
Izvor: OružjeOnline
Autor: redakcija PalubaInfo