Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Brok]

Kina izdala upozorenje o riziku za turiste koji putuju u SAD

09.04.2025.

Peking – Kina je danas izdala upozorenje o riziku za kineske turiste koji putuju u Sjedinjene Američke Države, saopštilo je Ministarstvo kulture i turizma.

To ministarstvo je savetovalo kineskim turistima da procene rizike putovanja u SAD i putuju uz oprez.

Kao razlog za tu odluku, resorno ministarstvo je navelo nedavno "pogoršanje ekonomsko-trgovinskih odnosa između Kine i SAD i unutrašnju bezbednosnu situaciju u SAD", preneo je Rojters.

Nove carine koje SAD uvode zemljama širom sveta, uključujući i onu od 104 odsto prema Kini, stupile su danas na snagu, prenosi Tanjug.

Prema planu američkog predsednika Donalda Trampa, carina na kineski uvoz prvobitno je bila određena na 34 odsto, a uz postojeću carinu od 20 odsto za Kinu, to je dovelo do ukupne stope od 54 odsto.

Nakon što su kineski zvaničnici najavili recipročne mere, Bela kuća je saopštila da će SAD povećati ukupnu carinsku stopu na kineski uvoz za još 50 odsto – čime sada ona iznosi ukupno 104 odsto.

Izvor

[Brok]

SAD rasporedile F-35 i F-15E Strike Eagle u najbližu bazu Kini – zamenjuju zastarele F-15C

Američko ratno vazduhoplovstvo je 8. aprila potvrdilo raspoređivanje borbenih aviona F-35A Lightning II i F-15E Strike Eagle u vazduhoplovnu bazu Kadena na Okinavi, čime je izvršena najnovija rotacija letelica koje zamenjuju F-15C/D lovce za prevlast u vazduhu. Time je okončano stalno prisustvo F-15C/D u toj bazi koje je trajalo više od 45 godina, zaključno sa avgustom prošle godine.

F-35 avioni su raspoređeni u okviru 355. ekspedicionog lovačkog skvadrona iz baze Eielson, dok su F-15E raspoređeni iz 336. ekspedicionog skvadrona iz baze Seymour Johnson. Ove dve klase borbenih aviona smatraju se veoma komplementarnim – F-35 poseduje napredne stealth (nevidljivost) karakteristike i senzorsku fuziju koje su nenadmašne van Kine, dok F-15E raspolaže znatno većim kompletom senzora, mnogo dužim doletom i znatno većom nosivošću naoružanja.

Zbog toga što ne postoji direktna zamena za F-15C/D, Ratno vazduhoplovstvo SAD je bilo prinuđeno da se osloni na rotaciona raspoređivanja, sve dok se ne ostvari dovoljan nivo proizvodnje najnovijih F-15EX Eagle II aviona, koji bi omogućili da se formira nova stalna jedinica.

Odluka da se F-15C iz ranih 1980-ih zameni modernizovanom verzijom istog aviona – koji je u službi više od 50 godina – doneta je prvenstveno zbog nedostatka nasleđene pete generacije. Program F-22 Raptor, koji je prvobitno bio zamišljen kao naslednik, ozbiljno je podbacio i po pitanju performansi i po pitanju dostupnosti.

Iako je bilo značajnih spekulacija da bi F-35 – jedini zapadni lovac pete generacije koji je trenutno u serijskoj proizvodnji – mogao trajno da zameni F-15C/D, njegova ograničena autonomija leta, znatno manji radar, slabije letne karakteristike i niska stopa raspoloživosti smanjuju njegovu pogodnost kao direktnog naslednika znatno većih i moćnijih F-15C.

Vazduhoplovna baza Kadena predstavlja jednu od najvažnijih američkih baza za projekciju sile u svetu i nalazi se najbliže Tajvanskom moreuzu – području koje je i dalje jedna od glavnih tačaka tenzija između Kine i SAD. Rastuće prisustvo naprednih borbenih aviona pete generacije kineske Narodnooslobodilačke armije (PLA), sa sve boljim sposobnostima, sve više dovodi u pitanje sposobnost američkih aviona u toj bazi da očuvaju prevlast u vazduhu.

Kina je na putu da početkom 2030-ih postane prva država na svetu koja će uvesti borbene avione šeste generacije, što dodatno naglašava strateški značaj nadogradnje američke vazdušne sile u regionu.

Izvor

[Brok]

“Patološka sklonost ka ratu i vera u silu” – Kina povodom američkog vojnog budžeta od bilion dolara

16.04.2025.

Ministarstvo odbrane Kine dalo svoje viđenje na vesti da bi američki vojni budžet mogao dostići rekordnih 1 bilion dolara. Kinezi plan vide kao američku grubu veru u “silu i rat”.

Ministarstvo odbrane Kine prokomentarisalo izveštaje da bi vojni budžet SAD za fiskalnu 2026. godinu mogao prvi put dostići 1 bilion dolara: „Astronomski vojni budžet SAD ponovo razotkriva njihovu slepu veru u silu i patološku sklonost ka ratu. U trenutku kada je američka vlada već do guše u dugovima, ona ipak nastavlja da ulaže ogromna sredstva, izvučena iz drugih zemalja, u proizvodnju naoružanja. Peking se nada da će se SAD što pre probuditi iz iluzija o hegemoniji i istinski shvatiti: militarizam neće učiniti Ameriku ‘ponovo velikom’, već će doneti patnju i nesreću američkom narodu i celom svetu.”

Iako je Tramp kao predsednički kandidat obećao smanjenje vojnih troškova za 40%, aktuelni predsednik sada želi uvećanje odbrambenog budžeta SAD na neverovatnih bilion dolara. Iznenađuje i činjenica da su svi njegovi saradnici težili smanjenju budžeta. Objašnjavali su da smanjenje ne znači nužno i slabljenje vojske, već plan da se ona ojača kroz bolju efektivnost. Veliku ulogu u tome je trebao da ima mogul Ilon Mask, zadužen za “rezove” i ekonomičnost nove američke privrede.

Mi smo dali svoje viđenje, verujući da je Tramp, ipak, popustio ispred moćnog vojno-industrijskog kompleksa.

Izvor

[Brok]

Kineski ambasador u SAD pozvao Vašington da sarađuje s Pekingom

20.04.2025.

Kineski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama Sje Feng pozvao je danas Vašington da pronađe zajednički jezik sa Pekingom i nastavi mirnu koegzistenciju, ističući da je Kina ''spremna da uzvrati'' u carinskom ratu između dve zemlje.

''Dobar recept tradicionalne kineske medicine obično kombinuje mnogo različitih sastojaka koji jačaju jedni druge i stvaraju najbolji lekoviti efekat. Isto tako, Zemlja je dovoljno velika da primi i Kinu i SAD'', rekao je Sje tokom obraćanja novinarima, javlja Rojters.

On je rekao da carinski rat može da uništi globalnu ekonomiju i povukao paralelu između Velike depresije i carina koje su uvele SAD 1930. godine.

''Trebalo bi da težimo mirnom suživotu, a ne da se sudaramo, i da pomognemo jedni drugima da dostignemo uspeh, a ne da se nađemo u scenariju gubitka'', rekao je Sje.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je u petak da SAD vode dobre privatne razgovore sa Kinom usred trgovinskog rata dve zemlje.

''Usput, imamo lepe razgovore s Kinom'', rekao je Tramp, ali nije izneo više detalja, prenosi Tanjug.

S druge strane, SAD ne planiraju zvanične pregovore sa Kinom, dok Japan i druge zemlje pogođene carinama koje je Tramp uveo za ''Dan oslobođenja'' planiraju pregovore sa Vašingtonom.

Izvor

[Brok]

Kineska satelitska firma pomaže hutske napade na američke ratne brodove

Izveštaji su otkrili da kineska satelitska kompanija, Chang Guang Satellite Technology, navodno pruža slike jemenskim Huti pobunjenicima, omogućavajući im da ciljaju američke ratne brodove i komercijalna plovila u Crvenom moru.​

Ove optužbe, koje su izneli američki zvaničnici i preneli mediji poput Financial Times-a, izazvale su zabrinutost zbog uloge komercijalne svemirske tehnologije u savremenim sukobima. Crveno more, vitalna arterija za globalnu trgovinu, postalo je žarište Huti napada od kraja 2023. godine, ometajući brodske rute i podstičući vojne odgovore SAD-a i saveznika.​

Ova situacija postavlja pitanja o umešanosti Kine, širenju satelitske tehnologije i budućnosti pomorske bezbednosti u regionu ključnom za globalnu ekonomiju.​

Optužbe se fokusiraju na Chang Guang Satellite Technology, kinesku firmu za koju se izveštava da ima veze sa Narodnooslobodilačkom armijom Kine. Prema američkim zvaničnicima, kompanija je Huti pobunjenicima obezbedila satelitske slike visoke rezolucije, koje ova grupa, podržana od strane Irana, koristi za precizno određivanje ciljeva u Crvenom moru.​

Portparolka Stejt departmenta, Tammy Bruce, potvrdila je ove izveštaje, navodeći: "Možemo potvrditi izveštaje da kompanija Chang Guang Satellite Technology direktno podržava napade Huti terorista, koje podržava Iran, na američke interese." Ona je opisala postupke firme kao "neprihvatljive", napominjući da su SAD više puta izražavale zabrinutost Pekingu, bez uspeha.​

Kineska ambasada u Vašingtonu, međutim, tvrdi da nije upoznata sa ovim pitanjem, a Chang Guang još nije izdao javno saopštenje. Ove tvrdnje, iako ozbiljne, ostaju nepotvrđene od strane nezavisnih izvora, a nedostatak konkretnih dokaza naglašava potrebu za opreznom analizom.​

Društvene mreže, poput X-a, pojačale su diskusiju, sa analitičarima koji dele infografike koje prikazuju Huti napade od decembra 2023. godine, iako ovi postovi ne nude definitivan dokaz o kineskoj umešanosti.​

Da bi se razumela važnost ovih optužbi, važno je ispitati tehnologiju u središtu problema. Chang Guang Satellite Technology upravlja konstelacijom satelita Jilin-1, mrežom komercijalnih satelita dizajniranih za osmatranje Zemlje visoke rezolucije.​

Sateliti Jilin-1, prvi put lansirani 2015. godine, sposobni su da snimaju slike sa rezolucijom do 0,5 metara, omogućavajući detaljno praćenje objekata na tlu ili na moru. Ovi sateliti orbitiraju na visinama između 500 i 650 kilometara, pružajući česte prelete - neki čak svakih nekoliko sati.​

Konstelacija uključuje optičke, hiperspektralne i video satelite, koji mogu snimati dinamične snimke pokretnih ciljeva, poput brodova. Ova sposobnost čini Jilin-1 moćnim alatom za nadzor u realnom vremenu, sa primenama koje se kreću od urbanog planiranja do vojne izviđačke aktivnosti.​

Za poređenje, zapadni komercijalni provajderi poput Maxar Technologies nude slične rezolucije, sa njihovim satelitom WorldView-3 koji postiže rezoluciju od 0,31 metra, dok konstelacija SkySat kompanije Planet Labs pruža slike od 0,5 metara. Međutim, brzo širenje kineskog komercijalnog svemirskog sektora nadmašilo je mnoge konkurente, sa Chang Guang-om koji upravlja sa preko 100 satelita do 2025. godine, što je obim koji se može uporediti sa globalnim liderima.​

Huti, militantna grupa Zajdi šiita koja kontroliše delove Jemena, oslanjali su se na relativno niskotehnološko oružje - dronove, protivbrodske rakete i male čamce—za svoju kampanju u Crvenom moru. Njihov arsenal uključuje dronove Qasef-1 i Qasef-2 koje je obezbedio Iran, sa dometima do 200 kilometara, i rakete koje se lansiraju sa zemlje, sposobne da pogode ciljeve udaljene 800 kilometara.​

Integracija satelitskih slika visoke rezolucije u njihove operacije predstavljala bi značajan skok u sposobnostima. Takvi podaci mogli bi omogućiti precizno ciljanje pokretnih plovila, nadoknađujući nedostatak naprednih radarskih ili izviđačkih sistema.​

Proces verovatno uključuje posrednike, verovatno iranske operativce, koji analiziraju slike i prenose koordinate Huti snagama. Ovo podseća na druge sukobe, poput Ukrajine, gde su komercijalni satelitski provajderi poput Maxar-a i Starlink-a obezbedili slike i povezanost za podršku vojnim operacijama.​

Razlika leži u uključenim akterima: dok zapadne firme posluju pod strogim regulatornim nadzorom, optužbe protiv Chang Guang-a sugerišu labaviji okvir u Kini, postavljajući pitanja o Pekinškoj kontroli nad svojim privatnim sektorom.

Izvor

[Brok]

U SAD se govori o novom Hladnom ratu sa Kinom

22.04.2025.

Kina i SAD su u novom hladnom ratu.

SAD i Kina se sve više približavaju dugotrajnom sukobu koji već prevazilazi trgovinske sukobe i mogao bi da eskalira u geopolitičku konfrontaciju punog razmera. Ovo piše The Wall Street Journal.

„Postaje sve teže tvrditi da nismo u novom hladnom ratu“, rekao je bivši američki diplomata Rik Voters.

Izdanje napominje da Peking i Vašington već preduzimaju korake za formiranje sopstvenih geopolitičkih blokova.

Ranije je kinesko ministarstvo trgovine upozorilo trgovinske partnere zemlje da ne pokušavaju da podlegnu pritiscima američkog predsednika Donalda Trampa sa ciljem da se Peking izoluje u trgovinskom ratu koji je pokrenuo Vašington.

Bela kuća je 16. aprila saopštila da bi odgovor Kine na to da SAD pokrenu trgovinski rat protiv nje mogao dovesti do nove eskalacije, posebno povećanja uvoznih carina sa sadašnjih 145 na 245 procenata.

Izvor
Nije Kina više ono što je nekada bila, barem što se tiče velikih gradova. Teško da se može naići na vozilo na fosilna goriva, eventualno hibrid, a uglavnom je sve na el. pogon. Sve u svemu kineska tehnologija nije kao nekada niskog kvaliteta, naravno ima i toga, ali sve manje i manje.
Što se tiče skupoće namernica, jeftinije je nego recimo u Srbiji. Standard im je porastao u velikoj meri i nije ni čudo da ih SAD posmatra kao super silu.

[Boro Prodanic]

Amerika će izgubiti trgovinski rat od Kine - "Fajnenšel tajms": nepouzdane SAD odbacuju sredstva koja joj trebaju

Trampove "recipročne" carine, zamišljene kao "dan oslobođenja" SAD, pretvorile su se u trgovinski rat sa Kinom koji Amerika ne može da dobije.

Razlog, piše Martin Volf glavni ekonomski komentator "Fajnenšel tajmsa" i kolumnista "Monda", nije taj što je Kina nepobediva, već zato što SAD odbacuju sredstva koja su im potrebna kako bi zadržali status svetske sile.

Trenutno, SAD nameću carinu od 145 odsto na kineski uvoz, dok Kina nameće carinu od 125 odsto SAD. Kina je takođe ograničila izvoz retkih zemnih elemenata u SAD.

Ideja iza ovih američkih carina je da "ubede" trgovinske partnere da uvedu teške barijere na uvoz iz Kine u zamenu za povoljan sporazum o trgovini (a možda i u drugim oblastima, kao što je bezbednost) sa SAD. Da li je ovaj ishod verovatan? Ne.

Jedan od razloga je taj što Kina ima moćne karte. Mnoge značajne sile već više trguju sa Kinom nego sa SAD – uključujući Australiju, Brazil, Indiju, Indoneziju, Japan i Južnu Koreju.

Da, SAD su važnije izvozno tržište od Kine za mnoge značajne zemlje, delimično zbog trgovinskih deficita na koje se Tramp žali. Ali Kina je takođe značajno tržište za mnoge. Štaviše, Kina je izvor esencijalnog uvoza, od kojih se mnogi ne mogu lako zameniti. Uvoz je, na kraju krajeva, svrha trgovine.

Glavni razlog je, ipak, taj što su SAD postale nepouzdane. "Transakcijske" SAD su one koje uvek traže bolji dogovor. Nijedna "normalna" zemlja ne bi se kladila u svoju budućnost na takvog partnera, posebno protiv Kine.

Ništa manje važno je to što Kina veruje da njen narod može bolje da podnese ekonomske probleme nego Amerikanci. Štaviše, za nju je trgovinski rat uglavnom šok potražnje, dok je za SAD to uglavnom šok ponude. Lakše je nadoknaditi izgubljenu potražnju nego nedostajuću ponudu.

Ukratko, SAD neće dobiti dogovore koje očigledno traže i pobedu nad Kinom kojoj se nadaju, zaključuje glavni ekonomski analitičar "Fajnenšel tajmsa".

Izvor

[Brok]

Kina postavila špijunske antene na Kubi — SAD tvrde da su na nišanu svi njihovi tajni objekti!

11.05.2025.

Antikineska histerija u Sjedinjenim Američkim Državama ne jenjava – naprotiv, svakim danom poprima sve ozbiljnije tonove. Najnovija zabrinutost dolazi iz redova Republikanske stranke u Kongresu, gde su zvaničnici izrazili ozbiljnu sumnju da Kina koristi Kubu kao bazu za sofisticiranu špijunažu nad teritorijom SAD.

Prema izveštaju zasnovanom na podacima iz otvorenih izvora, u obaveštajnom centru Bežukal kod Havane otkrivena je kružna antenska mreža CDAA (Circularly Disposed Antenna Array).

Ova moćna antenska struktura sposobna je da presreće radio-signale u rasponu od čak 3000 do 8000 milja, što potencijalno omogućava Kini uvid u komunikaciju i aktivnosti najvažnijih američkih vojnih i naučnih postrojenja.

Na meti: Gvantanamo, NASA, svemirske baze i mornaričke instalacije

Američki kongresmeni upozoravaju da je blizina ovih kineskih objekata ključnim američkim lokacijama — poput mornaričke baze Gvantanamo, Svemirskog centra Kenedi, podmorničke baze Kings Bej i stanice svemirskih snaga na rtu Kanaveral — izuzetno zabrinjavajuća.

Ocenjuje se da ovakva postavka omogućava Pekingu da razvije elektronske profile američkih sistema i pripremi elektromagnetno okruženje za eventualne buduće sukobe.

Satelitski snimci ‘otkrivaju sve’

Analizom satelitskih snimaka koje su napravili Airbus (mart 2024) i Maxar (april 2025), navodno je potvrđeno proširenje kineskih kapaciteta na Kubi. Prema američkim izveštajima, jasno je da se Kina sve ozbiljnije pozicionira neposredno uz teritoriju SAD, čime se potencijalno menja bezbednosna ravnoteža u regionu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ova informacija dolazi u trenutku pojačane geopolitičke napetosti između Vašingtona i Pekinga, a zvaničnici u SAD smatraju da bi ovo mogla biti jedna od najozbiljnijih obaveštajnih pretnji u poslednjih nekoliko decenija.

Kina, sa svoje strane, negira bilo kakvu povezanost sa špijunskim aktivnostima na Kubi.

Izvor

[Boro Prodanic]

Kraj trgovinskog rata: SAD i Kina sklopile sporazum na pregovorima u Ženevi

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa sklopila je trgovinski sporazum sa Kinom tokom današnjih pregovora u Ženevi, saopštila je Bela kuća.

U saopštenju se navodi da je u Ženevi bilo “produktivnih razgovora” i najavljen brifing za sutra na kojem će biti objavljeni detalji sporazuma.

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je da je napravljen značajan napredak u veoma važnim trgovinskim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Besent je ovog vikenda boravio u Švajcarskoj na dvodnevnim trgovinskim pregovorima sa Kinom na neutralnom terenu. U američkoj delegaciji bio je trgovinski predstavnik Džejmison Grir. Kinesku delegaciju predvodio je zamenik premijera He Lifeng.

Na ovim razgovorima dve strane su razmatrale kako da deeskaliraju trgovinski rat koji preti da nanese veliku štetu svetskoj ekonomiji. Tramp je takođe izjavio da se postiže “veliki napredak” u tekućim pregovorima između SAD i Kine o carinama.

He i Besent sastali su se u Ženevi nakon sedmica rastućih tenzija zbog toga što su carine na uvoz robe između dve najveće svetske ekonomije povećane na više od 100 odsto.

Tramp je rekao je u petak da mu se carina od 80 odsto na uvoz kineske robe “čini ispravnom”, sugerišući prvi put konkretnu alternativu carinama od 145 odsto koje je uveo na kineski uvoz.

Tramp je sugerisao da je pregovore o snižavanju američkih carina pokrenula Kina. Peking je saopštio da su SAD zatražile razgovore i da se kineska politika suprotstavljanja američkim carinama nije promenila.

Rojters navodi da SAD nastoje da smanje svoj trgovinski deficit sa Kinom, dok se Peking suprotstavlja onome što smatra spoljnim mešanjem i želi da Vašington snizi carine na uvoz kineske robe i da tretira Kinu kao ravnopravnog partnera na svetskoj sceni.

Izvor

[dzumba]

Колико сам разумео договорили су се и да се кинеска царина на америчку робу смањи на 10%, а америчка на кинеску робу на 30%.