Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Brok]

Ne prestaje provociranje Kine – SAD raspoređuju NMESIS i HIMARS na Filipinima

27.05.2025.

Sjedinjene Države nastavljaju sa doturanjem ofanzivnih sistema na Filipine, pod velom različitih vojnih vežbi.

U okviru vojne vežbe „KAMANDAG-9“ (od 26. maja do 6. juna) maerička vojska će prebaciti raketne sisteme NMESIS i HIMARS na ostrvo Batan. Ovo jasno pokazuje nameru Vašingtona i Manile da ojačaju južni deo “lanca” za disciplinovanje Kine koji se proteže od japanskih ostrva, preko Tajvana, do filipinskih ostrva.

U okviru ove vežbe, američka vojska i marinci premeštaju raketne sisteme NMESIS i HIMARS na ostrva Batan i Babujan na severu Filipina. Cilj je uvežbavanje udara po nadvodnim ciljevima u Lusonskom moreuzu. To je važan pomorskom pravc koji često koristi kineska mornarica za izlaz u Filipinsko more i zapadni Pacifik. Nedavno su saveznici izveli i prvu patrolu oblaskih straža u spornim vodama. Ovo guranje prsta u oko Kini postaje sve iritantnije po Peking.

NMESIS nosi dve protivbrodske rakete NSM dometa do 185 km. HIMARS u perspektivi može koristiti i napredne PrSM rakete velikog dometa i do 500 km.

U vežbi učestvuju i filipinska mornarica, a Manila priprema raspoređivanje tri baterije protivbrodskih raketa „BraMos“, koje je nabavila od Indije. Trenutno su nabavljene 2 baterije.

Ranije su SAD već rasporedile Mk 41 lansere sa raketama Tomahawk i SM-6 na severu ostrva Luson.

Izvor

[Brok]

Kina optužuje ministra SAD za klevetničke i provokativne izjave

01.06.2025.

Kina je uputila protest Sjedinjenim Američkim Državama zbog izjava ministra odbrane te zemlje Pita Hegseta, koje je nazvala "klevetničkim" i "namerno provokativnim".

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Hegseta da je ignorisao pozive indo-pacifičkih zemalja na mir, optužujući ga da je svoje izjave na bezbednosnom forumu "Šangri-La dijalog" u Singapuru iskoristio za širenje "hladnoratovskog mentaliteta" i za povećanje tenzija u regionu, preneo je Rojters.

To ministarstvo je u saopštenju navelo da je Hegset nazivao Kinu "pretnjom", što smatraju pokušajem "sejanja podele u regionu".

Kina je istakla da SAD nastavljaju sa raspoređivanjem ofanzivnog naoružanja u Južnom kineskom moru, čime, kako se tvrdi, izazivaju rastuće napetosti u azijsko-pacifičkom regionu.

Hegset je tokom svog govora na Šangri-La dijalogu pozvao saveznike u regionu, uključujući Australiju, da povećaju odbrambenu potrošnju, upozoravajući na "stvarnu i neposrednu pretnju" iz Kine.

Australijski premijer Entoni Albaneze odgovorio je na te pozive, rekavši da je australijska vlada već obećala dodatnih 10 milijardi dolara za odbranu.

Kina je takođe upozorila Sjedinjene Države da se "ne igraju s vatrom" kada je reč o kineskom regionu Tajvanu.

Hegset je istovremeno poručio da bi evropske zemlje trebalo da fokusiraju svoje napore na obezbeđivanju evropske teritorije, što bi omogućilo SAD da se više usredsredi na region Indo-Pacifika.

Poseta Singapuru je drugi Hegsetov boravak u tom regionu od januara kada je preuzeo funkciju, a usledila je nakon puta u sedište NATO u Evropi, gde je takođe upozorio saveznike da ne troše dovoljno na odbranu, podsetio je Politiko.

Hegset je na istom forumu upozorio da bi svaki pokušaj Kine da osvoji taj region doveo do "razornih posledica", dok Peking tvrdi da je Tajvan deo Kine i da će se "ponovno ujediniti" sa ostrvom, "uz mogućnost primene sile".

Izvor

[Brok]

Amerika sa 750 baza i 170.000 vojnika u svetu, donela zakon o borbi “protiv kineske ekspanzije”

07.06.2025.

Sjedinjene Države su usvojile nove zakone koji formalno treba da ograniče kineski uticaj u svetu. Peking reagovao sa podsećanjem da SAD imaju preko 80 baza u svetu sa 173.000 vojnika i zapitao se ko je opasnost po svet.

Dok SAD donose nove zakone protiv kineske ekspanzije, Peking ih je podsetio na činjenicu da Amerikanci imaju preko 750 vojnih objekata u 80 zemalja sa 173.000 vojnika raspoređenih širom planete. Nakon što je Senat SAD usvojio “Zakon o suzbijanju” (Counter Act of 2025), koji zahteva od Bele kuće da identifikuje “opasne” kineske baze, predstavnik kineskog MSP-a Džao Liđijen je podsetio:

-SAD imaju 750+ baza u 80+ zemalja
- 173.000 američkih vojnika raspoređenih u 159 država
- Dugu istoriju vojnih intervencija (Irak, Avganistan, Sirija, Jugoslavija…)

Dok Kina ima jednu stranu bazu (u Džibutiju, za borbu protiv pirata), SAD drže 55.000 vojnika samo u Japanu, 30.000 trupa u Nemačkoj i u Južnoj Koreji preko 25.000. Pristuni su 80 zemalja.

Kineski diplomata Džao Liđijen je opravdano istakao hipokriziju ove politike, podsetivši da je upravo Amerika ta koja vodi globalnu vojnu ekspanziju, od stalnih baza u Nemačkoj i Japanu do kontroverznog prisustva na Bliskom istoku i Pacifiku. Ironično je što SAD sada kinesku logističku bazu u Džibutiju predstavljaju kao bezbednosnu pretnju. Isto važi za luke u Africi i Južnoj Americi.

Paralelno, Vašington globalno kinesko prisustvo, uglavnom ekonomsko, naziva “opasnošću” dok je američko prisustvo, makar i vojno, “garant mira”. “Kako možete govoriti o kineskoj ‘ekspanziji’ kad vaši avioni i brodovi kruže oko cele planete?” – pitao je kineski diplomata. Uistinu, Kina je globalno prisutna u sferi ekonomije i trgovine. Americi se ne sviđa ova kineska ekspanzija, čiji korak više ne mogu da isprate. Zato kineska diplomatija i smatra da ova američka inicijativa nije o bezbednosti – već o održavanju američke dominacije. Dok svet postaje višepolaran, Vašington pokušava da ograniči Kinu – koja gradi infrastrukturu po svetu, sabotirajući u tom postupku međunarodno pravo. Na kraju, podsećaju da američke baze okružuju Rusiju i Kinu, a ne obratno.

Izvor

[dzumba]

Једноставно је, САД сматрају да имају "природно" право да држе војне снаге по свету. То оправдавају превентивном заштитом својих интереса и одбраном демократије. За све време како доминирају светом оружаном силим, ни једном и нигде нису донели домократију. Само смрт и разарања другима.

[Brok]

Američka baza i Blackwater se vraćaju u Ekvador, borba pritv Kine počinje

08.06.2025.

Vašington je povećao pritisak na Kinu u Južnoj Americi, nastojeći da zaustavi njen ekonomski i vojni uticaj. Nakon što je Ekvador odobrio povratak američke baze u Manti — SAD jasno šalju poruku: Monroeva doktrina i dalje važi. Blackwater i izraelska obaveštajna služba u kontaktu sa predsednikom Ekvadora.

Posle više od 15 godina zabrane razmeštanja stranih baza na svojoj teritoriji, Ekvador je ukinuo takvu odluku. Predsednik Danijel Noboa sve opravdava borbom protiv moćnih kartela i porastom nasilja kao posledicom njihovog delovanja. Sledeći logičan korak je ponovno formiranje američke vojne baze koja je nekada postojala u ovoj zemlji. Predsednik Ekvadora se sastao sa Erikom Prinsom, osnivačem Blackwater. On je zatražio i pomoć izraelske obaveštajne službe.

Paralelno, američki Kongres doneo je “Zakon o suzbijanju” (Counter Act of 2025), koji ograničava kineske investicije u ključne sektore (energija, infrastruktura, telekomunikacije). Ovaj zakon, podržan od strane Trampa, cilja kineske kompanije bliske Komunstičkoj partiji. Počinje sukob (vojno-ekonomski) između SAD i Kine na ovom kontinentu, koji SAD smatra svojim dvorištem.

Dok Peking gradi puteve, luke i fabrike (pa čak i kosmički centar u Argentini), SAD se oslanjaju na pretnje. Kada je Panama razmatrala saradnju sa Kinom oko kanala, Vašington je upozorio na “poslednice” — jasna aluzija na potencijalne sankcije. Tramp je otišao korak komentarišući da je kanal američki.

Trampova administracija nastavlja sa tvrdom linijom. Međutim, Kina ne odstupa, a njen ekonomski model ostaje atraktivan za mnoge zemlje. Ovaj sukob će se zaoštravati, jer Peking neće lako odustati od strateškog uticaja u regionu.

Izvor