Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Huavej sprema otkaze u SAD: Trgovinski rat uništava kineskog giganta


Huavej planira da otpusti veliki broj radnika u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi američki Volstrit žurnal.

Meta bi trebalo da bude Huavejeva američka podružnica Futurewei Technologies koja se bavi sektorom istraživanja i razvoja, piše The Wall Street Journal.

Navodno bi od ukupno 850 zaposlenih u ovoj podružnici trebalo da bude otpušteno njih nekoliko stotina, a kineski radnici u SAD su dobili izbor da se vrate u Kinu i da tamo službeno ostanu radnici kompanije Huavej.

Zvanično obaveštenje o otkazima trebalo bi da bude objavljeno ubrzo. Podružnica Futurewei Technologies dosad je bila zaslužna za oko 2.100 patenata iz oblasti kao što su telekomunikacije, 5G mreže, kamere i tehnologije vezane za video.

izvor

[Dreadnought]

Sunovrat kineskih investicija: Sa 46,5 na 5,4 milijarde dolara


Strane direktne investicije (SDI) između Kine i Sjedinjenih Država pale su za skoro 60 posto u 2018. godini u odnosu na godinu ranije.

Ovo pokazuju podaci jedne istraživačke kompanije objavljeni u trenutku kada trgovinski rat između dve najveće ekonomije i dalje traje.

Kineske SDI u Sjedinjenim Državama pale su za 88 odsto na samo 5,4 milijarde dolara u 2018. godini u odnosu na vrhunac od 46,5 milijardi dolara iz 2016. godine, navodi se u ekonomskom istraživanju kompanije Rodijum Grup.

Prema preliminarnim podacima za period do aprila ove godine, ukupna vrednost transakcija iznosila je 2,8 milijardi dolara.

U međuvremenu, američke SDI u Kini opale su samo blago i to na 13 milijardi dolara u 2018. godini sa 14 milijardi dolara godinu ranije, prenosi Raša tudej.

"Činjenica da su SDI tako oštro pale je zapravo odraz pogoršanja ekonomskih odnosa između SAD i Kine. SAD ne veruju Kinezima, a Kina ne veruje SAD", rekao je za "NJujork tajms" Esvar Prasad, bivši šef odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda u Kini.

Prema nedavnom istraživanju američke Nacionalne asocijacije za nekretnine, kineski kupci su smanjili kupovinu nekretnina u Americi za 56 posto na 13,4 milijarde dolara u godini zaključno sa martom.

"Obim pada je prilično upečatljiv, što ukazuje na manje poverenje u posedovanje imovine u SAD", ocenio je Lorens Jun, glavni ekonomista iz te Asocijacije.

Ipak, Kina je od aprila 2018. do marta 2019. ostala najveći strani kupac američkih nekretnina.

Dve zemlje su u trgovinskom ratu od prošle godine, kada je Vašington uveo 25-procentne tarife na kineske tehnološke proizvode vredne 50 milijardi dolara, što je dovelo do sličnog odgovora Pekinga.

Od tada, dve strane su razmenile nekoliko uzajamnih rundi carina. U junu, Trampova administracija povećala je na 25 odsto tarife na 250 milijardi dolara vrednu kinesku robu, a Kina je uzvratila povećanjem carina do iste stope na 5.000 američkih proizvoda u vrednosti od 60 milijardi dolara.

SAD i Kina su se dogovorile da neće uvoditi nove tarife nakon razgovora lidera dve zemlje na marginama samita G20 prošlog meseca.

izvor

[Dreadnought]

Huavei otpustio više od dve trećine zaposlenih u Americi


Huavei tehnolodžiz otpustio je više od dve trećine od ukupno 850 zaposlenih u svojoj istraživačkoj podružnici Fjučervej tehnolodžiz u SAD.

Taj potez najavljen je nakon odluke zvaničnog Vašingtona o stavljanju kineskog tehološkog diva na izvoznu "crnu listu".

Fjučervej, koji ima kancelarije u Silicijumskoj dolini i u širem području Sijetla, Čikaga i Dalasa, saopštio je da je ukinuo više od 600 radnih mesta, izveštava Rojters.

Ova jedinica, osnovana radi saradnje sa univerzitetima i istraživačima, zabeležila je prošle godine 510 miliona dolara operativnih troškova.

Iz Huaveija su saopštili da je odluka o ukidanju radnih mesta, koja je stupila na snagu 22. jula, doneta "zbog pada poslovnih aktivnosti" izazvanog akcijama američke vlade.

Huavej je najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme.

Američko Ministarstvo za trgovinu je u maju stavilo kompaniju na tzv. "entitetsku listu" organizacija koje predstavljaju bezbednosne rizike po SAD, a Ministarstvo pravde je podnelo tužbu protiv firme zbog navodne krađe poslovnih tajni i drugih kriminalnih radnji.

"Crna lista" zabranjuje Fjučerveju transfer osetljive tehnologije matičnoj kompaniji, i takođe zabranjuje američkim tehnološkim firmama da prodaju svoje proizvode Huaveiju.

Predsednik SAD Donald Tramp dogovorio se juče na sastanku sa čelnicima vodećih tehnoloških kompanija, među kojima je bio i šef Alfabetovog Gugla, da se ubrza procedura odlučivanja po pojedinačnim zahtevima američkih kompanija da im se dozvoli prodaja nekih proizvoda Huaveiju, navodi britanska agencija.

izvor

[Dreadnought]

Kina upozorava: Ako se samo drznete, idemo u rat


Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo da je Kina spremna da ide u rat ukoliko "ima ljudi koji bi se drznuli da pokušaju da odvoje Tajvan od zemlje".

U izveštaju o nacionalnoj odbrani među najvišim prioritetima su navedeni rešenost da se obuzda "nezavisnost Tajvana" i borba protiv separatističkih snaga na Tibetu i u zapadnom regionu Sindjiang. Taj izveštaj, koji se objavljuje na svakih par godina, predstavlja okvir kineske odbrambene politike.

U danas izdatom dokumentu je naglašen "defanzivan" pristup Kine ali je takođe izneto da će Peking "sigurno odgovoriti ako bude napadnut".

Portparol ministarstva odbrane Vu Ćijan je rekao da je pretnja tajvanskog separatizma sve veća i upozorio one koji pokušavaju da ostvare nezavisnost tog ostrva da će završiti u slepoj ulici.

Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije. Tim ostrvom vlada rivalski režim čiji pripadnici su tu našli utočište 1949, posle poraza od komunista u građanskom ratu. SAD su u prošlosti više puta izazivale bes Kine prodajom oružja Tajvanu.

Vašington je 1979. prekinuo diplomatske odnose s Tajvanom da bi priznao vlasti u Pekingu kao jedine predstavnike Kine ali je i dalje najmoćniji saveznik i glavni snabdevač oružjem odmetnutog ostrva.

SAD su čak zakonom obavezane da snabdeju Tajvan dovoljnom količinom vojne opreme za samoodbranu.

AP podseća da je Pentagon ranije ovog meseca objavio da je Stejt department dozvolio prodaju oružja na zahtev Tajlanda, a u arsenalu vrednom oko 2,2 milijarde dolara nalaze se i tenkovi, kao i rakete "Stinger".

izvor

[Dreadnought]

Azijski indeksi beleže solidan rast: Ulagači se nadaju napretku pregovora Kine i SAD

 
Azijski indeksi u sredu beleže solidan rast, jer se ulagači nadaju napretku u trgovinskim pregovorima između SAD i Kine.

Kurs evra prema dolaru skliznuo je na najniži nivo u poslednja dva meseca jer se očekuje popuštanje monetarne politike ECB.

MSCI Asia Pacific Index porastao je 0,4 odsto. Kineski bluechip indeks bio je dobitnik dana zbog skoka od 1,2 procenta. Nikkei 225 ojačao je 0,5 odsto, dok je australijski indeks podignut 0,8 odsto i stigao je do istorijskog vrhunca.

Optimizam se pripisuje najavi putovanja američkog trgovinskog predstavnika Roberta Lighthizera u Šangaj sledeće nedelje. Ekonomski savetnik Bele kuće Lari Kudlou to je nazvao ohrabrujućim znakom, te je poručio kako očekuje da Peking uskoro počne kupovati veće količine američkih poljoprivrednih proizvoda.

izvor

[MOTORISTA]

Peking kritikuje: SAD, Japan i Australija izazivaju neizvesnost na Pacifiku
Beta   24. jul 2019.

Kina je danas navela da američki, japanski i australijski potezi usmereni ka jačanju njihovog vojnog prisustva i savezništava u azijsko-pacifičkom regionu izazivaju neizvesnost.

U izveštaju o nacionalnoj odbrani navedeno je da je američko raspoređivanje protivraketnih sistema u Južnoj Koreji ozbiljno narušilo stratešku ravnotežu u regionu. Takođe, skrenuta je pažnja na japansko novo tumačenje svog pacifističkog ustava i dozvolu oružanim snagama da deluju dalje od japanske teritorije, kao i na želju Australije za većom ulogom u regionalnoj bezbednosti putem jačanja saveza sa SAD i vojnog angažovanja.

Kineska vojna ekspanzija tokom prethodnih godina je izazvala zabrinutost među pacifičkim zemljama, u regionu u kome odavno dominira američka mornarica.

Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je Kina spremna da ide u rat ukoliko "ima ljudi koji bi se drznuli da pokušaju da odvoje Tajvan od zemlje", optužujući SAD za podrivanje globalne stabilnosti i osuđujući prodaju američkog oružja ostrvu koje Peking smatra delom svoje teritorije. AP podseća da je Pentagon ranije ovog meseca objavio da je Stejt department dozvolio prodaju oružja na zahtev Tajvana, a u arsenalu vrednom oko 2,2 milijarde dolara nalaze se i tenkovi, kao i rakete "Stinger".

Kina je na tu objavu odgovorila porukom da će nametnuti sankcije kompanijama iz SAD uključenim u taj posao.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Američki ratni brod prošao Tajvanskim moreuzom
Srna  25.07.2019.

Američki ratni brod obavio je plovidbu u Tajvanskom moreuzu, saopštile su danas tajvanske vlasti, što je izazvalo zabrinutost Pekinga.

Plovidba je obavljena u vreme kada je Kina, koja smatra da je Tajvan njena odmetnuta teritorija, predstavila novi dokument o odbrambenoj politici u kojem naglašava spremnost da upotrijebi silu da bi sprečila napore za osamostaljenje ostrva. Američka Sedma flota saopštila je da je ratna krstarica "Antijetam", opremljena raketama na navođenje, 24. i 25. jula obavila rutinski tranzit kroz uski morski prolaz između kopnene Kine i Tajvana.

Ova plovidba "demonstrira posvećenost SAD slobodnom i otvorenom" indo-pacifičkom području, navodi se u saopštenju. "Američka mornarica nastaviće da plovi, leti i deluje svuda gde to dozvoljava međunarodni zakon", dodaje se u saopštenju. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing rekla je da je Kina "izrazila zabrinutost američkoj strani". Ona je dodala da Kina poziva Ameriku da poštuje princip "jedne Kine" i da se prema pitanju Tajvana odnosi sa oprezom kako ne bi bili narušeni odnosi Kine i SAD, kao i mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Alibaba počinje s prodajom američkih proizvoda


Kineska kompanija za onlajn trgovinu Alibaba otvorila je svoja vrata američkim proizvodima na svojoj najstarijoj platformi Alibaba.com, piše BBC.

Kompanija od sada nudi alate američkim kompanijama koji omogućavaju takozvanu "business to business" prodaju putem platforme, u Sjedinjenim Američkim Državama i na globalnom planu.

Kompanija Alibaba, koja je tradicionalno usmerena na Kinu, pohvalila se da ima 10 miliona aktivnih kupaca u više od 190 zemalja i regija. Novi poslovni potez će im omogućiti da se takmiči s globalnim divovima onlajn trgovine poput Amazona.

Iz Alibabe su saopštili da će se američka kompanija Robinson Fresh 23. jula pridružiti platformi. Saradnja na poslovnom planu usledila je nakon što je u martu potpisana "strateška saradnja" između Alibabe i američke kancelarije za isporuku kancelarijskih usluga.

Novi poslovni potez dolazi u vreme napetih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koje su praktično u trgovinskom ratu od protekle godine.

izvor

[Dreadnought]

Novi lider: Kina prvi put pretekla SAD


Kina je prvi put pretekla SAD na najnovijoj listi najvećih svetskih kompanija prema ukupnim prihodima.

Ovu informaciju je objavio američki magazin "Forčun".

Naime, od debija "Forčunove" liste "Global 500" u 1990. godini, na njoj su do sada isključivo dominirale američke kompanije.

Budući da se globalni odnos snaga menja, kineske kompanije su na najnovijoj listi zauzele ukupno 129 pozicija, uključujući 10 tajvanskih kompanija, dok su SAD na drugom mestu sa 121 preduzećem koje se našlo na rang listi, prenosi "Raša tudej".

Veteran na rang listi, američki trgovinski lanac Volmart, osigurao je vodeću poziciju šestu godinu zaredom, i po 14. put od 1995. godine je ostvario više od 500 milijardi dolara prihoda.

Iza američkog maloprodajnog giganta je najveća kineska državna naftna i gasna kompanija Sinopek, čiji je prošlogodišnji drastičan rast prihoda i profita uspeo da zaobiđe geopolitičke poteškoće u uslovima trgovinskog rata između zvaničnog Vašingtona i Pekinga.

Anglo-holandska kompanija Rojal Dač Šel, koja je ostvarila prihode od oko 396,5 milijardi dolara, obezbedila je treću poziciju, dok su se na četvrtom i petom mestu našle dve kineske državne kompanije, Čajna nešenel petroleum i Stejt grid, sa prihodima u iznosu od 392,9 milijardi dolara i 387,05 milijardi dolara.

Uprkos tome što su kineske kompanije po broju nadmašile američke, one i dalje zaostaju sa udelom od 25,6 odsto u ukupnim prihodima top 500 globalnih kompanija, u poređenju sa 28,8 odsto koliko pripada američkim kompanijama.

Ukupan prihod svih kompanija koje su navedene na listi iznosi 32,7 biliona dolara, što je devet odsto više nego godinu dana ranije i iznosi više od jedne trećine svetskog BDP-a.

izvor

[Dreadnought]

Rat između SAD i Kine bio bi stravičan
A SAD bi vrlo lako mogle da izgube


Ako izbije rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, sukob između dve moćne vojske bio bi stravičan. A SAD bi vrlo lako mogle da izgube.

To je briga sadašnjih i bivših zvaničnika odbrane i vojnih analitičara, od kojih je jedan rekao za sajt "Breaking Defense" da u ratnim igrama koje simuliraju sukob velikih sila SAD mogu da pretrpe ogromne gubitke.

Govoreći na Aspenskom forumu bezbednosti prošle nedelje, admiral Filip Dejvidson, koji nadzire američke vojne snage u Aziji, nazvao je Kinu "najvećom dugoročnom strateškom pretnjom Sjedinjenim Državama i međunarodnom poretku utemeljenom na pravilima".

On je govorio o ubrzanom unapređenju kineske vojske u gotovo svakom domenu - vazduhu, moru, zemlji, prostoru i sajber prostoru. Kako je rekao, iako kapaciteti Kine za sada ne prevazilaze američke u Pacifiku, moguće je da će se to u narednih pet godina promeniti. Međutim, sam broj brodova, raketa, aviona i ljudi ne govori celu priču. Ono što već daje Kini prednost je geografija.

Pitanje je šta bi zapravo moglo da dovede do toga da se Sjedinjene Države bore protiv Kine. Šta ako Kina napadne i zauzme Tajvan, demokratskog američkog partnera i kupca oružja? Da li bi Amerika zaista rizikovala Treći svetski rat? Šta ako Kina silom krene na ostrva Senkaku, za koje Sjedinjene Države smatraju da pripadaju Japanu? Da li to spada u obaveze američkog ugovora da brani svog saveznika? Nema garancije da bi ijedan američki predsednik, posebno Tramp, u ovim slučajevima posegnuo za ratom. Ali ovo su neki od scenarija koje su ratni igrači iz korporacije Rand proučavali da vide da li bi Sjedinjene Države mogle da spreče Kinu da neku teritoriju zauzme silom. Nije jasno da li bi SAD to mogle.

Najverovatniji američko-kineski ratni scenariji bi se odigrali u Aziji - daleko od toga da bi kineska "pobeda" značila da Komunistička partija Kine zavlada Vašingtonom - ali SAD verovatno ne bi uspele da od Kine odbrane teritorije Japana ili Tajvana.

U pokušaju da to učine, pored sajber-napada, Sjedinjene Države bi mogle napasti kineske snage iz vazduha ili mora. Problem je u tome što je Kina provela najmanje proteklih 20 godina, delimično i na osnovu zapažanja o tome kako su SAD vodile rat u Zalivu devedesetih godina, pripremajući se za upravo takvu vrstu konflikta, i ulaganjem u odbranu koja bi nasilno ugrozila američki pristup.

Kina poseduje rakete koje mogu da potope brodove. Ima rakete koje mogu da ruše avione. Ima i rakete koje bi teoretski mogle da dostignu američke regionalne baze u Japanu i Guamu.

"Mnogi kineski posmatrači sugerišu da bi raketni napadi na vazdušne baze bile deo početka rata", navodi se u izveštaju korporacije RAND.

Zatvaranje takve baze čak i za nekoliko dana, prema RAND korporaciji, može biti dovoljno da se promeni tok sukoba.

- Kinezi ne moraju sveobuhvatno da poraze Sjedinjene Države vojno kako bi postigli svoje kratkoročne ciljeve. Ako im je cilj da preplave Tajvan, to se u principu može postići u određenom vremenskom periodu, merenom u danima i nedeljama -rekao je David Očmanek, viši međunarodni istraživač u RAND-u.

Očmanek je učestvovao u ratnim simulacijama koje su pokazale da SAD gube.

- Ne radi se samo o tome da će napadati vazdušne baze u regionu. Oni će napadati nosače aviona na moru. Napašće naše senzore u svemiru. Oni će napadati naše komunikacione veze koje uglavnom prolaze kroz svemir. Oni će upadati u baze podataka u našim komandnim sistemima. Oni će pokušati da nas potisnu u svakoj mogućoj dimenziji - rekao je on.

Ipak, kako navodi "Atlantik", vredi napomenuti da su mnoge od ovih sposobnosti neproverene i da, za razliku od Sjedinjenih Država, Kina nema mnogo iskustva u upotrebi oružja u borbi.

Međutim, rast kineskih sposobnosti predstavlja veliku promenu u odnosu na period od pre dvadesetak godina, kada je predsednik Bil Klinton poslao nosače aviona u blizini Tajvanskog prolaza da bi odvratio kineske pretnje ostrvu. Kina je u to vreme ispaljivala rakete na Tajvan, ali je njen arsenal bio daleko manje sposoban i precizan nego što je to danas.

- Ako SAD budu slale nosač aviona u Tajvanski prolaz u slučaju da postoji stvarna mogućnost konflikta, reći ću vam nešto: ja ne bih želeo da se tada nađem na tom nosaču - rekao je Kris Brose, bivši šef osoblja Komiteta za oružane snage američkog Senata.

izvor