Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

"NATO mora da razume kineski uspon"


"NATO mora da razume posledice kineskog uspona, dok Peking proširuje svoju moć širom sveta, uključujući oblasti koje mogu da izazovu članice NATO."

To je izjavio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

"Ovde se ne radi o pomeranju NATO na Pacifik, već o odgovoru na činjenicu da nam se Kina približava. Investira se u kritičnu infrastrukturu u Evropi, povećava se prisustvo na Arktiku, u Africi, kao i u sajber prostoru", rekao je Stoltenberg za Rojters.

Prema njegovim rečima, sve to je važno za NATO da bi se Alijansa pozabavila usponom Kine. Stoltenberg kaže da se to radi u saradnji sa partnerima u tom regionu - Australijom, Novim Zelandom, ali i Japanom i Južnom Korejom.

Stoltenberg je kazao i da je razgovarao sa američkim ministrom odbrane Markom Esperom, koji je rekao da Kina destabilizuje Indo-pacifički region, kao i da će trebati vremena da se napravi oružje srednjeg dometa, kao i da će za njegovo raspoređivanje u tom delu sveta trebati vremena.

Stoltenberg je tokom boravka u Australiji razgovarao sa zvaničnicima i o Kini koja je najveći trgovački partner Australiji, iako su diplomatski odnosi znatno zahladneli zbog navodnog uticaja Kine i zabrinutosti te zemlje zbog kineske 5G tehnologije.

"NATO smatra da će 5G tehnologija blokirati društvo i organizacija sada radi na formulaciji načina da se obezbedi sopstvena tehnologija. Tehnologija 5G je izuzetno važna i pogađa sve delove života, industrije, komunikacije, energetike", rekao je Stoltenberg.

izvor

[Dreadnought]

"SAD su u snažnoj poziciji": Poljoprivrednicima 16 milijardi $ pomoći


Američki predsednik Donald Tramp odbacio je zabrinutost zbog dugotrajnog trgovinskog rata s Kinom.

Tramp je naveo da su Sjedinjene Države "u vrlo snažnoj poziciji", dan nakon što je njegova administracija podigla tenzije etiketirajući zvanični Peking kao "valutnog manipulatora".

Tramp, koji je prošle nedelje najavio da će od 1. septembra uvesti tarife na preostali uvoz kineske robe u vrednosti 300 milijardi dolara, pokušao je takođe da umiri američke poljoprivrednike, nakon što je Kina prekinula uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i povećala niz dodatnih carina na poljoprivrednu robu iz SAD.

"Ogromne sume novca iz Kine i drugih delova sveta slivaju se u Sjedinjene Države po osnovu bezbednosti, investicija i kamatnih stopa! U vrlo snažnoj smo poziciji. Kompanije takođe dolaze u SAD u velikom broju. Divno je to gledati!", napisao je Tramp na Tviteru.

Takođe je poručio da će nastaviti da podržava američke poljoprivrednike, kojima je njegova administracija već ponudila paket pomoći u iznosu od 16 milijardi dolara kao nadoknadu za gubitke zbog aktuelnog trgovinskog rata.

"Naši izuzetni američki farmeri znaju da Kina neće moći da im naudi jer je njihov predsednik stao uz njih i učinio ono što nijedan drugi predsednik ne bi uradio. Učiniću to ponovo sledeće godine ako bude potrebno!", napisao je Tramp u drugom tvitu.

izvor

[Dreadnought]

Finansijska tržišta uznemirena: Kineski juan pao


Kineski juan ponovo je oslabio svega dan pošto su se nervozna globalna tržišta smirila u nada finansijskih trgovaca da se pad zaustavio.

Juan je pao na 7,0488 za jedan američki dolar, što je oko 0,4 odsto manje nego u utorak.

Finansijska tržišta su se uznemirila i indeksi opali pošto je Peking u ponedeljak dopustio da juan padne na 11-godišnji minimum u odnosu na dolar, probijajući politički osetljivi nivo od sedam juana za jedan dolar.

Vašington je na to odgovorio službeno izjavljujući da Kina nepropisno manipuliše svojim kursom, što otvara put mogućim sankcijama.

Napetost zbog valute novi je element ionako rastuće američko-kineske borbe zbog trgovinskog suficita Pekinga i tehnološke politike Kine za koju kompanije i investitori brinu da će ugasiti globalni rast.

Iako su oscilacije kursa juana male u poređenju s fluktuacijom evra i drugih glavnih valuta, Vašington se žali da je juan isuviše slab, zbog čega su kineske izvozne cene nepravedno niske i naduvavaju trgovinski suficit Kine.

Zbog toga je svaki pad kursa politički problematičan.

Narodna banka Kine svako jutro utvrdjuje kurs juana i omogućava mu da tokom dana poraste ili padne do dva odsto.

Kako bi upravljala kursom, ona može intervenisati i kupovati ili prodavati valutu, a i narediti kineskim komercijalnim bankama da to čine. Peking je uveravao strane kompanije da juan neće nastaviti da pada, ali to se danas nije desilo.

izvor

[Dreadnought]

Trgovinski rat Kine i SAD se nastavlja: Cena nafte prešla 60 dolara


Cene nafte prekoračile su nivo od 60 američkih dolara na međunarodnim tržištima, jer su trgovci nakon pojeftinjenja iskoristili priliku za povoljnu kupovinu.

Na londonskom tržištu cena barela porasla je 54 centa i iznosi je 60,35 dolara. Na američkom tržištu barelom se trgovalo po 35 centi višoj ceni, tačnije 55,04 dolara.

Tržišta je uzdrmala zabrinutost za rast svetske ekonomije nakon što su Sjedinjene Američke Države zapretile dodatnim povećanjem carina na uvoz iz Kine. Slabiji ekonomski rast značio bi i slabiju potražnju za naftom u dve vodeće svetske privrede, prenosi agencija Mina.

Napetosti su se dodatno zaoštrile početkom nedelje nakon što su SAD službeno optužile Kinu za manipulisanje kursom juana zbog jačanja konkurentnosti domaće ekonomije.

"Blagi rast cena skoro da i nije vredan pomena, tržište nafte i dalje blokiraju zabrinutost za potražnju i dodatnu eskalaciju trgovinskih sukoba", ocenio je Karsten Friš iz Komercbanke.

Pažnja se sada poklanja nedeljnim izvještajima o zalihama u SAD, a očekuje se da će izveštaj Američkog instituta za naftu pokazati pad zaliha u prošloj nedelji.

Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) objavila da je cena barela referentne korpe nafte njenih članica u ponedeljak iznosila 60,54 dolara, što znači da je bila 1,13 dolara niža nego dan ranije.

izvor

[Dreadnought]

Banka Amerike upozorava da Kina može da preokrene tržište nafte


Banka Amerike upozorila je da bi, ukoliko Kina počne da kupuje iransku sirovu naftu, moglo da dođe do preokreta na tržištu "crnog zlata".

U poslednjem činu trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, Vašington je najavio nove tarife na još oko 300 milijardi dolara na kinesku robu, dok je Peking zatražio od državnih kompanija da zaustave uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i devalvirao juan.

Kako piše Sputnjik, trgovinski rat na relaciji Tramp-Kina već je uticao na globalna tržišta i berze, ali bi mogao i da obori cenu nafte ispod 30 dolara za barel ukoliko Kina odluči da kupi iransku naftu, navodi se u izveštaju banke.

izvor

[dzumba]

Banka Amerike upozorila je da bi, ukoliko Kina počne da kupuje iransku sirovu naftu, moglo da dođe do preokreta na tržištu "crnog zlata".

Не разумем ову вест. А какву је до сада нафту куповала Кина од Ирана? Пржену на уљу ? Па Иран је и до сада би снабдевач Кине нафтом. Сад тек има разлога да је набавља, пре свега због економског рата са САД.

[Dreadnought]

Spuštena rampa za Huavej: Državnim agencijama SAD zabranjeno poslovanje s kineskim firmama


Administarcija predsednika Donalda Trampa objaviće danas zabranu državnim agencijama da posluju sa kineskim tehnološkim gigantom Huavejem.

Tu vest objavio je CNBC citirajući reči jednog visokog zvaničnika.

"Administracija je snažno posvećena odbrani interesa naše zemlje od stranih suparnika i u potpunosti će se pridržavati odluka Kongresa o uvođenju prohibicije za kinesku opremu za video-nadzor i telekominikacije, uključujući i
Ta odluka, koju je doneo Kongres kao deo prošlogodišnjeg zakona o odbrani zemlje, stupiće na snagu 13. avgusta.

Međutim, američki zvaničnik je istakao da će onima koji imaju ugovorene poslove biti dozvoljeno da zatraže izuzeće od pojedinačnih federalnih agencija ako mogu da dokažu da se time neće pojaviti nikakve bezbednosne pretnje usled kooperacija sa kineskim kompanijama.

izvor

[Dreadnought]

Trgovinski rat uzima danak: Uvoz robe iz SAD u Kinu opao za 19 odsto


Uvoz robe iz SAD u Kinu opao je u julu za 19 odsto u odnosu na jul godinu ranije, pošto se trgovinski rat s Vašingtonom pojačao.

Carinski podaci o tome objavljeni su danas.

Ipak julski pad je skoro upola manji od junskog kada je smanjenje uvoza američke robe u Kinu bilo čak 31,4 odsto.

Izvoz robe iz Kine u SAD je jula opao za 6,5 odsto.

Peking se kaznenim dažbinama i obustavom kupovine američke soje i druge robe sveti za povećanju carinskih tarifa na kinesku robu u Sjedinjenim Državama s kojima je u sporu oko trgovine i tehnologije.

Predsednik SAD Donald Tramp je prošle nedelje zapretio da će kaznene carine proširiti na još robe koja se uvozi iz Kine, vrednosti 300 milijardi dolara.

izvor

[Dreadnought]

Ohrabrenje iz Kine prekinulo negativnu seriju azijskih indeksa


Azijski indeksi prekinuli su osmodnevnu negativnu seriju nakon što je Peking objavio ohrabrujuće trgovinske podatke.

Osim toga, ograničen je pad juana što je dalo malo predaha investitorima.

MSCI Asia Pacific Index skočio je 0,6 odsto, ali još uvek je 7 procenata u minusu u poslednje dve nedelje.

Investitore je ohrabrio rast kineskog izvoza od 3,3 odsto u julu. To je znatno bolji podatak od onog kojeg su očekivali analitičari koji su predviđali pad od 2 procenta.

Uvoz je takođe pao manje od očekivanja, što znači da je kineska ekonomija na neki način uhvatila pozitivan momentum u jeku trgovinskog rata sa SAD.

izvor

[dzumba]

Spuštena rampa za Huavej: Državnim agencijama SAD zabranjeno poslovanje s kineskim firmama


Administarcija predsednika Donalda Trampa objaviće danas zabranu državnim agencijama da posluju sa kineskim tehnološkim gigantom Huavejem.

Tu vest objavio je CNBC citirajući reči jednog visokog zvaničnika.

"Administracija je snažno posvećena odbrani interesa naše zemlje od stranih suparnika i u potpunosti će se pridržavati odluka Kongresa o uvođenju prohibicije za kinesku opremu za video-nadzor i telekominikacije, uključujući i
Ta odluka, koju je doneo Kongres kao deo prošlogodišnjeg zakona o odbrani zemlje, stupiće na snagu 13. avgusta.

Međutim, američki zvaničnik je istakao da će onima koji imaju ugovorene poslove biti dozvoljeno da zatraže izuzeće od pojedinačnih federalnih agencija ako mogu da dokažu da se time neće pojaviti nikakve bezbednosne pretnje usled kooperacija sa kineskim kompanijama.

izvor

После овога Кина ће справом забранити коришћење Гугла, Виндовса, Фејсбука, Твитера и свих оних софтвера над којима примарну контролу, односно могућност увида и садржаје, имају САД. Следиће је Русија (која се за то и припрема), можда Индија и тд и сл.. па ће се заиста десити нова подела света...