Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[dzumba]

Демонстранти су данас блокирали, односно "запосели" међународни аеродром У Хонг Конгу паралишући његов рад. Како се може прочитати  демонстранти су ипак почели да се разилазе када су сазнали да су се јаке снаге полиције упутиле ка аеродрому.

[Dreadnought]

Tramp odlaže nove takse na kineske proizvode do sredine decembra


Sjedinjene Američke Države odložile su uvođenje taksi na proizvode kineske elektronske industrije do sredine decembra, javlja Volstrit džornal. Dodatna taksa od deset odsto na 300 milijardi dolara vrednu robu iz Kine je bila najavljena za 1. septembar.

Amerika je odlučila da, ipak, odgodi uvođenje dodatnih taksi na proizvode kineske elektronske industrije, uključujući laptope i mobilne telefone.

Takse čije je uvođenje bilo najavljeno za 1. septembar neće biti naplaćivane do 15. decembra.

Odlaganje uvođenja novih taksi usledilo je pošto je Kina ocenila da je potez administracije Donalda Trampa "glup" i predstavlja poruku da se Sjedinjenim Američkim Državama ne može verovati.

Kineske kompanije su, istovremeno, obustavile kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda i najavile nove kontramere. Vladino glasilo Pipls dejli Čajna navelo je da je suspenzija nabavke iz SAD "racionalan odgovor na iracionalnu odluku SAD".

izvor

[lovac]

Bolton će tražiti oštriji britanski stav prema Kini

Ako se Boltn bude ovoliko trudio, on će na kraju zaratiti USA i GB sa ostatkom sveta, sa svima onima koji ne misle kao oni.

[Dreadnought]

Singapur klizi u recesiju zbog trgovinskog rata Kine i SAD


Singapur bi mogao da upadne u recesiju, budući da je izvestio o velikom padu ekonomske aktivnosti u drugom ovogodišnjem kvartalu.

Bogata Republika Singapur, ostrvska grad-država, pogođena je američko-kineskim trgovinskim ratom i kreće se ka svom najslabijem godišnjem rastu od 2009. godine, kada je njena ekonomija pala za 0,6 odsto tokom globalne finansijske krize, navodi "CNN Biznis".

Singapur je danas smanjio prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2019. godinu na između nula i jedan odsto, dok je ranije predviđao ekonomsku ekspanziju po stopi između 1,5 i 2,5 procenata.

Obaranje projekcije usledilo je nakon veoma slabih podataka za period april-jun, kada je BDP pao za 3,3 odsto u odnosu na prvo ovogodišnje tromesečje. Perspektive su delom pogoršane i zbog eskalacije tRgovinskih tenzija između SAD i Kine, saopštilo je danas singapursko Ministarstvo trgovine i industrije.

Singapur se uveliko oslanja na izvoz, a Kina je njegov najveći trgovinski partner.

Ministarstvo trgovine i industrije očekuje da će Singapur "verovatno nastaviti da se suočava sa velikim problemima u preostalom toku ove godine".

"Budući da trgovinske tenzije izmedju SAD i Kine verovatno neće splasnuti u skorije vreme, očekujemo da će izvoz i usluge vezane za trgovinu gurnuti ekonomiju u tehničku recesiju u trećem kvartalu", izjavio je za CNN Sijan Fener, iz kompanije "Oksford ekonomiks".

izvor

[Dreadnought]

Berze reagovale na odlaganje tarifa SAD na kinesku robu


Akcije na Volstritu su danas munjevito porasle, nakon što je američka vlada odložila uvođenje novih tarifa na određene artikle iz Kine.

Osim toga, SAD su u potpunosti izuzele neke druge proizvode od tarifa, čija je primena prvobitno trebalo da počne 1. septembra.

Širi indeks S&P 500 je porastao 1,8 odsto, industrijski Dau Džons za 493 poena ili 1,9 odsto na 26.391 poen, a tehnološki Nasdak 2,3 odsto, prenosi agencija AP.

Akcije Epla su skočile 5,1 odsto, a Amazona za 2,0 procenta.

Evropska tržišta kapitala su takođe naglo ojačala, jer su investitori ponovo počeli da ulažu novac u akcije. Indeks Euro Stoxx je ojačao za 1,04 odsto, londonski FTSE 100 za 0,43 odsto, nemački DAKS za 0,76 odsto, francuski KAK 40 za 1,11 procenata, a španski IBEKS 35 za 0,44 odsto, prenosi njujorška agencija "Blumberg".

Evro je oslabio za 0,2 odsto na 1,1194 dolara, japanski jen za 1,0 odsto na 106,35 jena, dok je "Blumbergov" dolarski indeks ojačao za 0,2 odsto. U Aziji, japanski indeks Nikei 225 je pao za 1,11 procenata, a honkoški Hang Seng za 2,10 odsto.

izvor

[Dreadnought]

Kineskih investicija u Evropi 80% manje


Kineske investicije u Evropi smanjile su se za 80 odsto u prvoj polovini godine u poređenju sa istim periodom 2018. godine.

To je saopštio konsultantski gigant Ernest end Jang (EY) u studiji.

Kina je uložila 2,4 milijarde američkih dolara u evropske kompanije u prvih šest meseci 2019. godine, uključujući i 81 akviziciju i kupovinu deonica, saopštio je EY i istakao da se većina toga odnosilo na poslove malih razmera.

Studija pokazuje da Kina nije ostvarila akvizicije u Nemačkoj, gde je investirala samo 505 miliona dolara u nemačke kompanije.

U 2018. godini najjača ekonomija u Aziji investirala je 10 milijardi američkih dolara u Nemačkoj, prenose agencije.

izvor

[Dreadnought]

Podižemo cene proizvoda ako skoče američke tarife


Kineska Lenovo grupa, najveći svetski proizvođač računara, upozorila je danas da će morati da podigne cene proizvoda ukoliko SAD povećaju tarife.

Nakon ovog upozorenja pala je vrednost akcija kompanije za 6,5 odsto na dvomesečni minimum, prenosi agencija Rojters.

"Maloprodajne cene proizvoda poput računara i pametnih telefona će porasti ako se američke tarife povećaju", izjavio je predsednik Lenova Jang Juenćing.

On je naveo i da bi prebacivanje proizvodnje iz Kine radi izbegavanja američkih tarifa dovelo do skoka cena proizvoda.

Globalno tržište računara poraslo je za 1,5 odsto u kvartalu zaključno sa junom, nakon što je u dva uzastopna tromesečja registrovalo pad.

Kompanija Lenovo je u drugom kvartalu isplivala kao lider na globalnom tržištu računara, zauzevši rekordnih 25,1 odsto tržišnog udela.

Upozorenje Lenova dolazi u uslovima sve veće poslovne neizvesnosti zbog američko-kineskog trgovinskog rata.

Neto profit Lenova porastao je na 162 miliona dolara u kvartalu zaključno sa junom, u odnosu na prosečnu procenu analitičara od 154 miliona dolara, dok su prihodi uvećani na 12,51 milijardu dolara, što je u skladu sa očekivanjima.

Prihodi Lenova od prodaje personalnih računara i pametnih uređaja porasli su za 12 odsto, dok su prihodi njegovog mobilnog odeljenja pali za devet procenata. Biznis sa personalnim računarima i pametnim uređajima učestvuje sa više od tri četvrtine u ukupnim prihodima grupacije, koji su porasli za pet procenata.

izvor

[Dreadnought]

Bela kuća odobrila prodaju 66 aviona F-16 Tajvanu


Bela kuća je neformalno odobrila potencijalnu prodaju velikog broja aviona F-16, a sada se očekuje da tu odluku odobri Kongres, objavio je CNN.

Stejt department je odbio to da prokomentariše jer zakonodavno telo SAD još nije zvanično obavešteno o toj nameri.

Prema dobro obaveštenim izvorima, prodaja 66 vojnih aviona može biti zaustavljena ukoliko ometa tekuće trgovinske pregovore sa zvaničnim Pekingom.

Kina je prethodno zatražila od zvaničnog Vašingtona da „smesta poništi“ odluku o prodaji vojne opreme Tajvanu u vrednosti 2,2 milijarde dolara, objasnivši kako bi to ugrozilo suverenitet i bezbednost Kine.

izvor

[Dreadnought]

Američki mediji: Rast vojne moći Kine ugrožava bezbednost u Evropi


Jačanje kineske vojne moći predstavlja pretnju za bezbednost i interese evropskih država, a za obuzdavanje Kine odgovorne su prevashodno SAD.

Prepreku za suprotstavljanje Kini predstavlja neprijateljski stav Trampove administracije prema nizu evropskih država, kao i ograničeno vojno prisustvo u Aziji, piše američki portal „Hil“.

Tokom Hladnog rata, brojni saveznici SAD usredsredili su se na stratešku pretnju koju je predstavljao SSSR, dok su Sjedinjene Američke Države bile odgovorne za stabilnost na Bliskom istoku.

Prema pisanju portala, ista situacija je karakteristična i za azijsko-pacifički region, u kome odgovornost za stabilnost leži na Kini.

Međutim, danas se sve izmenilo, ocenjuje autor članka. Uprkos činjenici da Rusija i dalje predstavlja pretnju, evropske sile su aktivno uključene u dešavanja na Bliskom istoku.

Kina, koja se nekada smatrala neiskorišćenim poljem za evropske investicije i izvoz, danas izaziva zabrinutost u Evropi.

Prošle nedelje, za vreme posete Australiji, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da, iako postoji mnogo razloga za održavanje dijaloga s azijskim partnerima, Alijansa istovremeno mora da proceni posledice usled rasta vojne moći Kine, što može da ugrozi bezbednost svih.

Prema mišljenju autora članka, Stoltenberg je u pravu kada kaže da nagli rast kineske vojne moći ima posledice za NATO i Evropu u celini. On poziva da se ne dopusti Pekingu da potkopa bezbednost i stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu.

Međutim, da bi uspešno sledile svoju strategiju nacionalne bezbednosti i kako bi se suprotstavile vojnoj moći Kine, SAD moraju da povećaju svoje vojno prisustvo u Aziji, kao i da modernizuju svoje snage na toj teritoriji.

Ipak, portal navodi da koncentracija američkih snaga u Aziji neće omogućiti zemlji da se suprotstavi ruskoj pretnji, jer je vojno stanje glavnih evropskih zemalja i dalje nezadovoljavajuće. Širenje kineskog uticaja u svetu

Prema mišljenju autora članka, Stoltenberg je u pravu da Kina više ne želi da bude samo azijska sila. Peking je jasno stavio do znanja da namerava da proširi svoje prisustvo u mnogim regionima sveta, na primer, na Arktiku i u Africi. Istovremeno, očigledan je i rast kineskih investicija u Evropi.

Pored širenja svog prisustva na evropskom tržištu, Kina ima za cilj i da investira u manje i slabe države Istočne Evrope i Sredozemlja, kako bi stekla politički i diplomatski uticaj, ocenjuje autor.

Portal podseća da važnu ulogu u tom pitanju igra mehanizam EU za razmenu informacija o stranim ulaganjima, koja bi mogla da ugroze nacionalnu bezbednost ili najvažnije evropske interese. Ipak, takva kontrola nad investicijama nije obavezna za brojne evropske države, što čini takve napore nedovoljnim.

Pored toga, autor članka ukazuje na važnost činjenice da je Evropa pokrenula pitanje pretnje, koja dolazi iz Kine. Ipak, često neprijateljski stav administracije predsednika SAD Donalda Trampa prema zemljama EU značajno otežava da se iskoriste prednosti započete diskusije, zaključuje autor.

izvor

[dzumba]

Jačanje kineske vojne moći predstavlja pretnju za bezbednost i interese evropskih država, a za obuzdavanje Kine odgovorne su prevashodno SAD.

Ово је само покушај "филовања" јавног мњења наводном кинеском опасношћу која прети Европи. То је уствари покушај да се у актуелни трговински сукоб САД и Кине (иза кога стоје политички интереси САД) укључе и европске државе. Зато је ту НАТО чија је улога да "пробуди" свероатлантску солидарност (види се то и из овог највероватније с намером пласираног текста у америчким медијима) и да се помогне САД да оствари своје интересе, који су, разумљиво и интереси НАТО-а.