Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Američki razač uplovio u Južno kinesko more; "Nasilan potez"


Ratni brod Američke mornarice uplovio je u sredu u more nadomak dva ostrva oko kojih se Kina spori sa susedima u okviru operacije "Sloboda plovidbe".

"Razarač je doplovio 22 kilometra od ostrva Vatreni krst i Nestašni greben kako bi se suprotstavio Kini i njenim teritorijalnim pretenzijama, kao i da sačuva pristup pomorskim putevima poštujući međunarodne zakone", navodi se u saopštenju Mornarice, prenosi Indeks.

SAD već duže vreme optužuju Kinu za izgradnju vojnih objekata na ovim ostrvima, a iz Mornarice navode da je brod uplovio uz kinesku pratnju, te da je njihova interakcija bila profesionalna i sigurna.

Portparol Vojske Kine Li nazvao je američku operaciju "nasilnim potezom koji narušava mir i stabilnost u Južnom kineskom moru".

izvor

[Dreadnought]

Tramp: Amerika će pobediti Kinu


Kineski i američki timovi nastavljaju razgovore i sastaće se u septembru, ali povećanje carina na kinesku robu neće biti odloženo, poručio je Donald Tramp.

Donald Tramp smatra da su trgovinski pregovori doveli do toga da Peking bude suzdržaniji u reakcijama na demonstracije u Hong Kongu.

"Razgovaramo s Kinom, pretpostavljam da sastanak i dalje ostaje, nije otkazan", rekao je Tramp i poručio da će SAD pobediti u toj borbi.

SAD bi sutra trebalo da uvedu carine od 15 posto na kinesku robu vrednu 125 milijardi dolara. Trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije počeo je 2018. godine. Carine su do sada uvedene na kineske proizvode vrednosti 250 milijardi dolara.

izvor

[Dreadnought]

Trgovinski rat Kine i SAD oborio cenu nafte


Cene nafte su danas pale nakon što su na snagu stupile nove tarife SAD i Kine.

Uvođenje tih carina je izazvalo zabrinutost od novih negativnih posledica po globalni rast i tražnju za naftom.

Cena severnomorske nafte "brent" pala je za 16 centi na 59,09 dolara za barel, dok je američka "laka" nafta (WTI) pojeftinila za sedam centi na 55,03 dolara za barel, prenosi agencija Rojters.

Sjedinjene Države su juče počele sa uvođenjem 15-procentnih carina na različite kineske proizvode, uključujući obuću, pametne satove i televizore sa ravnim ekranom, nakon čega je Kina uvela 5-procentnu tarifu na američku naftu.

To je prvi put da se na udaru tarifa našla nafta otkako su dve vodeće svetske ekonomije pre više od godinu dana započele trgovinski rat. U SAD, energetske kompanije su, deveti mesec zaredom, smanjile broj bušotina, na najniži nivo od januara prošle godine.

izvor

[Dreadnought]

SAD i Poljska potpisale sporazum o 5G tehnologiji: Traže alternativu za Huavej


Zvaničnici SAD i Poljske potpisali su sporazum o saradnji u oblasti razvoja nove 5G tehnologije, usled rastuće zabrinutosti zbog kineskog giganta Huaveja.

Potpredsednik SAD Majk Pens i poljski premijer Mateuš Moravjecki potpisali su zajedničku deklaraciju u Varšavi, gde Pens menja američkog predsednika Donalda Trampa, koji je u poslednjem trenutku otkazao svoje putovanje zbog uragana Dorijan.

Deklaracijom se potvrđuju principi koje su zvaničnici za kibernetičku bezbednost iz brojnih zemalja predstavili na samitu u Pragu početkom ove godine, u nastojanju da se suprotstave pretnjama i omoguće bezbednost nove generacije mobilnih mreža.

"Zaštita ovih komunikacijskih mreža nove generacije od poremećaja ili manipulacija i obezbeđivanje privatnosti i individualnih sloboda građana Sjedinjenih Država, Poljske i drugih zemalja, od vitalnog su značaja", navodi se u deklaraciji, koja će, prema rečima Pensa, poslužiti kao “važan primer ostatku Evrope.

Tokom prošlonedeljne posete Švedskoj, poljski premijer je rekao da je doneta odluka po kojoj će švedska telekomunikaciona kompanija Erikson investirati u razvoj 5G mreže u Poljskoj.

Potpisivanje deklaracije dolazi u uslovima globalne bitke između SAD i Huaveja, najvećeg svetskog proizvođača opreme za mrežnu infrastrukturu, oko pitanja bezbednosti mreže.

Zvanični Vašington je lobirao kod saveznika da isključe Huavej iz razvoja 5G mreže u svojim zemljama, jer bi, kako tvrdi, kineska vlada mogla primorati tu kompaniju da joj omogući pristup podacima radi sajber špijunaže. Huavej je, međutim, negirao takve optužbe.

izvor

[Dreadnought]

Kina tuži SAD: "Branićemo svoja prava! Amerika sankcijama krši dogovor"


Kina je podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) protiv SAD zbog američkih uvoznih carina, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine.

Najnovijim tarifnim akcijama se krši konsenzus koji su lideri Kine i SAD postigli na sastanku u Osaki, navodi se u saopštenju ministarstva i dodaje da će Kina čvrsto braniti svoja zakonska prava u skladu sa pravilima STO.

Sjedinjene Države su juče počele sa uvođenjem 15-procentnih carina na različite kineske proizvode, uključujući obuću, pametne satove i televizore sa ravnim ekranom, nakon čega je Kina uvela petoprocentnu tarifu na američku naftu.

izvor

[Dreadnought]

Nove tarife SAD uticale na kurs: Kina devalvirala juan na nivo iz marta 2008.


Kineska narodna banka dodatno je devalvirala nacionalnu valutu na 7,0883 juana za jedan dolar.

Poslednji put se kineska valuta kotirala tako nisko, na 7,0882 juana za dolar, 13. marta 2008. godine.

Narodna banka je počela da devalvira juan, nakon što su SAD najavile uvođenje dodatnih tarifa na kineske proizvode, prenosi Sputnjik.

Ministarstvo finansija SAD je saopštilo da Kina manipuliše svojom valutom i upozorilo je da će sarađivati sa Međunarodnim monetarnim fondom na rešavanju ovog pitanja.

Prema američkom Ministarstvu, Peking ima dugu istoriju masovnih intervencija na deviznom tržištu, kako bi se cena juana zadržala na niskom nivou.

Guverner Kine Bank Ii Gang negirao je da devalvacija juana ima veze sa trgovinskim sukobom između Pekinga i Vašingtona i objasnio je da je trenutni period nestabilnosti posledica neizvesnosti koju stvaraju spoljni faktori.

izvor

[Dreadnought]

Nastavak trgovinskog rata Kina-SAD: Žalba zbog kečapa, palica za golf, surfing daski, viršli...


Kineske vlasti podnele su žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) reagujući na američke nove carinske namete na uvezenu kinesku robu.

"Kina je veoma nezadovoljna i odlučno se protivi (novim američkim merama). Kina će zaštititi svoja legitimna prava i interese u skladu sa pravilima STO-a", saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

U nedelju su na snagu stupile nove američke carine na uvoz kineske robe u vrednosti od oko 112 milijardi dolara.

Pogodjena je velika lepeza proizvoda, koji su do sada bili poštedjeni, posebno u prehrambenom sektoru, medju kojima su kečap, govedje meso, svinjske viršle, voće, povrće, mleko, sir, začini i sladoled.

Dodatne carine biće primenjene i na sportske artikle, kao što su palice za golf, daske za surfing, bicikli, zatim muzički instrumenti, sportska odeća, nameštaj i stolice za decu.

Nove carine dodaju se na ranije uvedene carine na kineski uvoz u vrednosti od 250 milijardi dolara.

Do kraja godine ukupan kineski uvoz u vrednosti od oko 540 milijardi dolara, prema podacima iz 2018. godine, biće podložan dodatnim carinama. Poslednji krug povećanja nameta predvidjen je 15. decembra.

izvor

[Dreadnought]

Peking spreman za pregovore dok Tramp traži nove načine da pritisne Kinu


Trgovinski rat SAD i Kine se zaoštrio – nijedna strana ne namerava da popusti i stalno se koriste nova sredstva.

Bela kuća trenutno razmatra predlog vlasnika starih kineskih hartija od vrednosti, koji žele da zahtevaju od Pekinga isplatu duga iz perioda vladavine dinastije Ćin, koji iznosi više od bilion dolara.

Tramp je najavio povećanje tarifa na kineski uvoz sa 10 na 15 odsto, dok Peking drugu nedelju zaredom devalvira juan — 29. avgusta kurs je dostigao najniži nivo u poslednjih 12 godina.

Peking izjavljuje da je spreman za pregovore.

"Trampova administracija proučava malo verovatne izglede za zadovoljenje vekovnih potraživanja za isplatu dugova na osnovu kineskih obveznica, koje su izdate još pre osnivanja komunističke Narodne Republike Kine", navodi agencija.

Hartije su se pojavile na tržištu početkom prošlog veka, uglavnom sa ciljem dobijanja sredstava za izgradnju pruga u zemlji. Veliki obim obveznica i dalje poseduju američki kolekcionari, a mogu se kupiti i na onlajn aukcijama.

Prema proračunima jednog od osnivača Fonda kineskih hartija od vrednosti, uzimajući u obzir inflaciju, kamate i nadoknade, iznos koji bi Peking morao da plati premašio bi bilion dolara. Međutim, Kina ne priznaje dugove iz vremena pre revolucije i odbija da ih isplati.

izvor

[Dreadnought]

Prvi pad proizvodnje u SAD od 2016. zbog tenzija Kine i SAD


Proizvodni sektor u SAD u avgustu je pao prvi put od 2016. usled zabrinutosti zbog slabljenja globalne ekonomije i trgovinskih tenzija između Kine i SAD.

Proizvodni sektor u SAD u avgustu je pao prvi put od 2016. godine, usled zabrinutosti zbog slabljenja globalne ekonomije i rastućih trgovinskih tenzija između Kine i SAD.

Indeks fabričke aktivnosti u SAD pao je na 49,1 poen u avgustu, što je najniži nivo od januara 2016. godine, saopštio je američki Institut za upravljanje nabavkama (ISM), a prenosi agencija Rojters.

To je niži podatak u odnosu na indeks od 51,2 poena iz jula, dok su analitičari koje je anketirao Rojters očekivali da će indeks u avgustu iznositi 51,1 poen.

izvor

[Dreadnought]

Amerikanci optužili "Huavej" za špijunažu,
"Huavej": FBI vrbuje naše radnike da odaju tajne


Američke vlasti već nedeljama osipaju paljbu po kineskom proizvođaču telekomunikacione opreme Huavej, optužujući kompaniju da se njihova tehnologija koristi u svrhu špijunaže, a sada je kineski gigant uzvratio udarac.

Kineska kompanija tvrdi da je američka vlada podsticala zaposlene da otkrivaju tajne koncerna. Kako navode, koristili su sudska i administrativna ovlašćenja da potkopaju poslovanje Huaveja i njihovih partnera, saopštio je najveći proizvođač pametnih telefona.

Američka policija je navodno pokušala da okrene sadašnje i bivše zaposlene u kompaniji protiv nje.

Prema jednom Huavejovom dokumentu, osam zaposlenih, među kojima i nekoliko američkih državljana, bili su meta takvih pokušaja, a reč je o rukovodiocima srednjeg i visokog ranga. Najnoviji incident se navodno dogodio 28. avgusta, kada je zaposlenog u američkoj filijali posetio FBI i ubeđivao ga da postane njihov doušnik.

Od početka godine, američka policija pokušala je da vrbuje najmanje troje zaposlenih u sedištu Huaveja u SAD, navodi se u dokumentu kompanije, koja, međutim, te tvrdnje nije potkrepila dokazima. Samo su naveli da su zaposleni prijavili rukovodstvu pokušaje vrbovanja za špijunažu.

Američko ministarstvo pravde optužuje kompaniju Huavej za kršenje embarga prema Iranu, a predsednik Tramp, prema sopstvenim tvrdnjama, strahuje da bi tehnologija Huaveja mogla da posluži kineskoj vladi za špijunažu. Krajem avgusta u SAD je pokrenuta nova istraga protiv koncerna zbog sumnje za krađu tehnologija.

izvor