Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

"Veliki gubitak" - Huavej obustavlja proizvodnju čipova zbog američkih sankcija


Huavej se suočava sa nestašicom čipova za procesore pametnih telefona zbog američkih sankcija i biće primoran da obustavi proizvodnju najnaprednijih čipova.

Proizvodnja čipa Kirin, koji je dizajnirao Huavej biće obustavljena 15 septembra jer je za njihovu proizvodnju neophodna američka tehnologija, rekao je jedan od direktora kompanije Ričard Ju.

Dodao je da kompanija nije u mogućnosti da napravi sopstvene čipove.

"To je za nas veliki gubitak. Ovogodišnja generacija Huavejevih čipova Kirin mogla bi da bude poslednja", rekao je Ju, prenosi AP.

Huavej tehnolodžis, jedna od najvećih proizvođača pametnih telefona i opreme za mrežu našao se u centru tenzija između SAD i Kine oko bezbednosti i tehnologije, u koje je uključena i kineska aplikacija TikTok.

Vašington je Huaveju onemogućio pristup komponentama proizvedenim u SAD, kao servisima za mobilne telefone, kao što je Google music.

Sankcije su pooštrene u maju, kada je Bela kuća zabranila dobavljačima širom sveta da koriste američku tehnologiju u proizvodnji komponenata za Huavej.

izvor

[Dreadnought]

Kina uvela sankcije za 11 Amerikanaca zbog Hongkonga


Kina je danas uvela neodređene sankcije protiv 11 američkih političara i šefova organizacija zbog, kako su naveli, mešanja u pitanje Hongkonga.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Žao Lijian danas je kao razlog naveo njihovo "loše ponašanje" po pitanjima koja se tiču Hongkonga.

Broj Amerikanaca koje je ministarstvo stavilo na spisak, jednak je broju hongkonških i kineskih zvaničnika za koje su SAD prošle nedelje uvele sankcije. Sankcionisani su senatori Mark Rubio, Ted Kruz, Džoš Havlej i Tom Koton, kongresmen Kris Smit i šefovi organizacija uključujući Nacionalni fond za demokratiju i Fridom Haus.

Peking je već prošlog meseca uveo zabranu putovanja Rubiju, Kruzu i Smitu nakon čega je Vašington odgovorio sličnim merama, a kao razlog su naveli ophodjenje kineskih vlasti prema Ujgurima, muslimanskoj manjini u Kini.


izvor

[MOTORISTA]

Za robu iz Hong Konga kaznene tarife kao za Kinu
Tanjug utorak, 11. 08. 2020.

ROBA proizvedena u Hong Kongu za izvoz u Sjedinjene Države moraće da nosi etiketu “Made in China” posle 25. septembra, objavila je danas američka vlada, što znači da će se na hongkonške kompanije odnositi iste kaznene tarife koje se naplaćuju izvoznicima iz kontinentalne Kine.

Ovaj potez dolazi nakon odluke SAD da ukine specijalni status toj bivšoj britanskoj koloniji zbog uvođenja kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu, što je dodatno pogošalo odnose između dve svetske sile, koji su već bili narušeni trgovinskim ratom i američkim optužbama Kine za postupanje tokom pandemije korona virusa, navodi Rojters. Najnoviji korak SAD znači da će se na hongkonške kompanije odnositi iste kaznene tarife koje se naplaćuju izvoznicima iz kontinentalne Kine, ukoliko proizvode robu koja podleže tim carinama, navodi se u obaveštenju Uprave američkih carina i zaštite granica.

U dokumentu se precizira da 45 dana nakon objave ovog propisa, roba iz Hong Konga „mora da bude označena tako da ukazuje da je njeno poreklo ''Kina''“, navodi britanska agencija. Dodaje da je ovak korak preduzet pošto Sjedinjene Države smatraju da Hong Kong „više nije dovoljno autonoman da bi opravdao drugačiji tretman koji ima u odnosu na Kinu“, te da su Trampovi oštri govori protv Kine obeležje njegove kampanje da bude ponvo izabran za predsednika u novembru.

Ministar finansija SAD Stiven Mnučin izjavio je juče da će kompanije iz Kine i drugih zemalja koje ne poštuju američke računovodstvene standarde biti delistirane sa američkih berza od kraja 2021. godine.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

"Kina od Tajvana hoće da napravi novi Hongkong"


Kina pokušava da napravi od demokratske teritorije Tajvana "budući Hongkong", rekao je danas tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu.

"Naš svakodnevni život je sve teži dok Kina nastavlja da vrši pritisak na Tajvan da prihvatimo njene političke uslove, uslove koji bi napravili od Tajvana budući Hongkong", rekao je Vu američkom sekretaru zdravlja Aleksu Azaru.

Azarovu posetu Tajvanu osudio je Peking ocenjujući da ona ugrožava mir.

U Hongkongu je pojačana represija nad neistomišljenicima od kada je krajem juna stupio na snagu strogi zakon o nacionalnoj bezbednosti koji je nametnuo Peking. Brojni prodemokratski aktivisti su uhapšeni a opozicioni kandidati za izbore diskvalifikovani.

Jačanje kontrole Kine nad Hongkongom povećava zabrinutost Tajvana, ostrva od 23 miliona stanovnika. Peking i dalje smatra Tajvan svojom pobunjenom provincijom, koja treba da se vrati pod njegovu kontrolu, silom ako je potrebno.

Azar, koji je u trodnevnoj poseti, najviši je američki zvaničnik u poseti Tajvanu od 1979. godine, kada su SAD prekinule diplomatske odnose sa Tajpejom da bi priznale komunističku vladu sa sedištem u Pekingu kao jedinog predstavnika Kine.

Azarova poseta odvija se u kontekstu rastuće napetosti u kinesko-američkim odnosima zbog brojnih tema, od pitanja Hongkonga do trgovinskih pitanja i koronavirusa.

Tajvansko ministarstvo odbrane juče je navelo da su kineski lovci nakratko prešli središnju liniju Tajvanskog zaliva, koju Tajpej i Peking dugo smatraju svojom "granicom".

Azar je tokom posete hvalio tajvansku demokratiju i njeno postupanje u borbi protiv koronavirusa. On je s druge strane kritikovao stav Kine prema pandemiji koja se pojavila na njenoj teritoriji i njen autoritarni model vladavine.

izvor

[Dreadnought]

Kina se protivi zvaničnim odnosima SAD sa Tajvanom


Zvanični Peking saopštio je danas da se Kina protivi bilo kakvim zvaničnim odnosima SAD sa Tajvanom, pod bilo kakvim izgovorom.

Izjava dolazi nakon posete Tajvanu američkog sekretara za zdravstvo Aleksa Azara,

Kako prenosi Rojters, predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova Žao Lidžijan izjavio na konferenciji za novinare da će se "opeći svako ko se bude igrao sa vatrom".


izvor

[Dreadnought]

Nova meta američkog lidera mogla bi biti Alibaba


Sjedinjene Američke Države do sada su ciljale na neke od najvećih kineskih tehnoloških kompanija, od Huaveja i Tiktoka, Bajtdensa, do Tensentovog Vičeta.

Nova meta američkog lidera mogla bi biti Alibaba, jedan od najvećih svetskih maloprodajnih internet-konglomerata.

Akcije usmerene protiv kineskih kompanija obeležile su administraciju Donalda Trampa koji prisiljava globalne igrače da biraju između Kine i SAD, a usled rastuće tehnološke moći Pekinga, piše Si-En-En.

"Geopolitika trenutno prolazi kroz istorijsku transformaciju", rekao je Aleks Kapri, istraživač u fondaciji Hinrič i predavač na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

On dodaje da zvaničnici Vašingtona iznose sve više optužbi protiv kineskih tehnoloških kompanija u nadi da će povući korisnike na svoju stranu i postati lideri tehnološke industrije, prenosi SEEbiz.

Za razliku od Bajtdensa ili Huaveja, koji su pod američkim sankcijama, Alibaba nije imao puno uspeha u širenju na zapadno tržište. Međutim, sama činjenica da se radi o državnom tehnološkom gigantu u Kini dovoljan je razlog da bude nova meta Vašingtona, smatra Kapri.

Alibaba još nije prošao kroz pretnje i sankcije koje je Tramp nametnuo drugim kineskim tehnološkim kompanijama. Američki državni sekretar Majk Pompeo prošle nedelje proverio je Alibabu kada je pozvao američke kompanije da uklone "nepouzdanu" tehnologiu kineskog vlasništva iz svojih digitalnih mreža.

Podsetimo da se prema nedavnim izveštajima vrednost Alibabe procenjuje na oko 750 milijardi dolara, što ovu kompaniju čini finansijski vrednijom i od Fejsbuka.

izvor

[Dreadnought]

Agent CIA optužen za špijunažu


Bivši agent Centralne obaveštajne agencije Aleksander Juk Čing Ma (67) uhapšen je pod optužbom da je, špijunirao za Kinu.

On je osumnjičen da ja to radio zajedno sa rođakom, takođe zaposlenim u Agenciji.

To je saopštilo američko ministarstvo pravde, navodeći da je on uhapšen u petak i optužen da je odavao poverljive informacije iz sektora odbrane Kineskoj obaveštajnoj službi, prenosi BBC.

Kako se navodi, to je još jedno u nizu hapšenja u vremenu rastućih tenzija između Vašingtona i Pekinga.

Ma bi trebalo danas da se pojavi pred sudom, a prema najavama očekuje ga maksimalna kazna zatvora ukoliko bude pravosnažno osuđen.

Ma je naturalizovani državljanin SAD rođen u Hongkongu, a u CIA-e je počeo da radi 1982. godine.

Tužilaštvo je navelo da je napustio CIA-e posle sedam godina i da je radio u Šangaju pre nego što se preselio na Havaje 2001. godine.

Agencija ga tereti da je odavao poverljive informacije o zaposlenima u CIA-i, operacijama i metodama komunikacije sa kineskim službama.

Uhvaćen je tako što je deo njegovih razgovora koje je obavljao u Hongkongu snimljen i na kome se vidi kako dobija 50.000 dolara u gotovini za informacije.

Dodaje se i da je, dok je živeo na Havajima, sarađivao sa FBI kako bi imao pristup poverljivim dokumentima američke vlade, a zatim ih prosleđivao Kini.

Za sada je nejasno zašto je bilo potrebno toliko vremena da se Ma uhvati.

Njehgov neimenovani rođak, star 85 godina, takođe je naturalizovani državljanin SAD rođen u Šangaju, ali tužilaštvo nije naložilo njegovo hapšenje zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja.

izvor

[Dreadnought]

"Kinu svet gleda kao neprijatelja zbog njega"


Profesorka škole Komunističke partije Kine Čai Sia izbačena je sa posla zbog kritika koje je iznela na račun kineskog predsednika Si Đinpinga.

Ona je optužila kineskog predsednika Si Đinpinga da je njegova neograničena moć uticala da Kinu u svetu gledaju kao neprijatelja. Optužila je Si Đinpinga da je "ubio državu" i potvrdila da većina članova Komunističke partije Kine želi da je napusti, prenosi Gardijan

Čai Sia, koja je bila uvaženi profesor, izbačena je u ponedeljak jer je objavljen audio snimak njene kritike predsednika Sija. Ona je napustila Kinu, a prema saopštenju škole, profesorka je iznela komentare koji su "uništili ugled zemlje" i "ozbiljno su politički problematični".

U prvom intervjuu nakon izbacivanja, Čai je rekla za Gardijan da je "srećna što je izbačena".

"Pod režimom Sija, Kineska komunistička partija nije sila progresa u Kini. Zapravo, ona je prepreka napretku", rekla je ona.

"Verujem da nisam jedina koja želi da napusti stranku. Većina želi da ode. Želela sam da odem godinama ranije kada nije bilo mesta da govorim i moj glas je potpuno blokiran", navela je ona.

"Učinio je da nam svet postane neprijatelj. Kod kuće, svi veliki problemi su ostavljeni njemu da odluči. Drugim rečima, kada postoji domaći ili međunarodni problem, veoma je teško da drugi utiču na njega", kaže profesorka.

"Kada pogrešno odluči, rezultati nisu dobri. Ali oni ispod njega su previše uplašeni da mu kažu. Ne postoji način da se zemlja spasi od srljanja u propast", navodi ona.

izvor

[MOTORISTA]

Tramp odlaže trgovinske razgovore s Kinom
Tanjug sreda, 19. 08. 2020.

AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da odlaže trgovinske razgovore sa Kinom jer, kako je kazao, ne želi sada da razgovara sa Kinom.

Na pitanje novinara prilikom posete Arizoni da li će se povući iz trgovinskog sporazuma sa Kinom, Tramp je rekao da će videti, prenosi Rojters. Predstavnici SAD i Kine planirali su razgovor o primeni takozvene prve faze trgovinskog sporazuma u subotu, ali su ti razgovori otkazani.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Hladni rat Amerike i Kine je počeo, eskalacija tek predstoji, ali jedna stvar Pekingu komplikuje situaciju - u svađi je sa pola sveta
Jovana Radovanović 18.08.2020.

Kineski lider Si Đinping nedavno je održao jedan od retkih sastanaka sa poslovnim liderima u Pekingu. Priznajući da je pandemija korona virusa imala „ogroman uticaj“ na ekonomiju zemlje, Si je koristio kineski idiom kako bi uverio svoje sagovornike da nema razloga za paniku.

- Dok traju zeleni brežuljci, biće drva da se zapale. Ako zadržimo našu strategiju, naći ćemo priliku u krizi i turbulencijama. Кineski narod će sigurno nadvladati sve teškoće i izazove koji predstoje - rekao je. Sijev komentar, objavljen u državnim medijima uy naslov: „Si Đinping prenosi samopouzdanje! Samopouzdanje! Ipak, samopouzdanje! “, kontradiktoran je teškom i neprijateljskom međunarodnom okruženju u kome se zemlja našla.

Mnogi su stekli utisak da je Kina proteklih meseci posvađana sa polovinom sveta. Sada već tradicionalne tenzije sa Amerikom dostižu nove visine, ali je Peking u poslednje vreme uspeo i da "zarati" na nekoliko drugih frontova, mada ne uvek isključivo svojom krivicom. Za samo tri meseca naredila je zatvaranje američkog konzulata na jugozapadu zemlje, kao odgovor na sličan potez Amerike, učestvovala je u sukobu sa smrtnim ishodima na granici sa Indijom, doživela je nagli kraj takozvane „zlatne ere“ odnosa sa Velikom Britanijom, uključila se u rat rečima sa Australijom, a ni Novi Zeland nije zaobišla. Hong Kongu je nametnula drakonski zakon o nacionalnoj bezbednosti na opštu međunarodnu osudu i generalno otišla korak dalje u rivalitetu sa Vašingtonom koji prisiljava druge zemlje da biraju strane.

Кineske kompanije i građani počeli su da plaćaju cenu sveopšteg nepoverenja u njihovu zemlju. Iz Indije, jednog od najbrže rastućih tržišta na svetu, isključeno je 59 kineskih kompanija. Кineski gigant Huavej ostao je bez pristupa ključnom uporištu u Evropi, pošto je Velika Britanija, nakon snažnog pritiska Amerike, objavila da blokira njegovo poslovanje. Sličan potez je nakon toga povukla i Francuska. Više zemalja je diglo glas protiv masovnog zatvaranja Ujgura i drugih muslimanskih manjina, pozivajući na sankcije i zakonske mere. Кineski naučnici i studenti su pod sve većim nadzorom u inostranstvu.

Kina je godinama radila na uveravanju međunarodne zajednice da se "razvija u miru" i da neće pokušati da obori "status kvo" međunarodnog poretka. Pod Sijem se pojavila odlučnija Кina koja je spremna da se suoči sa svojim kritičarima, a ta novostečena hrabrost je posebno primetna poslednjih meseci dok Peking koristi to što su njegovi rivali, pre svega Amerika, i dalje do grla u zdravstvenoj krizi. Kina se našla i usred sukoba sa zemljama koje tradicionalno ne smatra rivalima. Nakon što je Australija pozvala na pokretanje istrage o izbijanju pandemije korona virusa, Кina je drastično povećala carinu za australijski ječam i osudila jednog australijskog građanina na smrt. Кako se nastavio postupak ekstradicije finansijske direktorke Huaveja u Кanadi, kineski sudovi osudili su dvojicu pritvorenih Кanađana na smrt. Nedavno slanje kineskih brodova na ostrva oko kojih se spore Japan i Kina naškodilo je godinama zbližavanja, a konzervativni zvaničnici u Tokiju sada pozivaju vladu da otkaže najavljenu državnu posetu Sija.

Mnogi su bili, malo je reći, zbunjeni ponašanjem kineskog rukovodstva tokom proteklih nekoliko meseci. Analitičari su pokušali da dešifruju zašto su donete određene odluke i ko ih je doneo, jer se zapravo vrlo retko dešava da se Kina istovremeno posvađa sa svima.


"Odnos sa Amerikom uslovljava ostale"

Dinamiku međunarodnih odnosa Kine proteklih meseci, kao i proteklih godina, možemo pratiti prema "sektorima odnosa", objašnjava za "Blic" Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka. Prvi i najvažniji je svakako odnos sa Amerikom, koji direktno uslovljava odnos sa onim što se u diplomatskom žargonu naziva "Petoro očiju" - grupom najvažnijih anglosaksonskih saveznika Amerike koju čine Australija, Kanada, Novi Zeland i Velika Britanija.

- To je grupacija koja se u međunarodnim odnosima uglavnom ima usaglašene stavove, tako da problemi sa SAD odmah povlače i probleme sa ostalima. To je lako objašnjivo - kaže Cvetićanin. Odnosi sa Indijom pripadaju drugom korpusu i tiču se sukoba oko granice na Himalajima i resursa, tačnije vode.

- Indija je svesna svoje strateške pozicije čuvara Indijskog okeana i tu poziciju koristi da podigne cenu na Zapadu, pre svega kod SAD. To joj izaziva probleme sa Kinom. To su dve najmnogoljudnije zemlje koje imaju zajedničku granicu, a vrlo kompleksne odnose zadnjih decenija - objašnjava naš sagovornik.

Što se tiče odnosa Kine sa EU, tu je primetan uzajamni oprez, dodaje Cvetićanin. Sijev novi "Put svile" projaktovan je da, poput starog, završi u Evropi. Ti EU i Kina mogu imati neke zajedničke interese, ali oni gde se razilaze je pogled na političku i društvenu situaciju, kao i pitanje Hong Konga.

Početak Hladnog rata

Čitav niz manifestacija sukoba Amerike i Kine, od trgovinskog rata, preko borbe za primat u Južnokineskom moru do poslovanja Huaveja, razvijao bi se i da svet ove godine nije zadesila pandemija. Međutim, zdravstvena kriza je umnožila i ubrzala sve prethodne, toliko da mnogi primećuju da je, sa strepnjom najavljivan, novi Hladni rat dve supersile već stigao. Sa time se slaže i Cvetićanin, ističući međusobno zatvaranje konzulata kao prelomni momenat.

- Ako smo ranije govorili o najavama novog Hladnog rata, mislim da je ovim potezima on počeo. To je sada potpuno vidljivo. Ta strateška konkurencija se odražava na sve ostalo – i na odnose sa Indijom i "Petoro očiju", i na odnose u Južnokineskom moru... - rekao je Cvetićanin. Ovu fazu međunarodnih odnosa opisuje kao "podešavanje", odnosno ispitivanje odnosa snaga na terenu, priprema se za buduće sporazume, sankcije i ostali arsenal međunarodnih instrumenata. Do potpune eskalacije još nije došlo.

- Kao i kod starog Hladnog rata, sve je donekle u ravnoteži i kontroli. Često se laički pomisli na neko haotično neprijateljstvo kada se pomene Hladni rat, ali je to zapravo osdnos strateške konkurencije dve sile koje su sa jedne strane konkurenti, ali imaju i neke dogovore i saradnju. Ja ne bih ovaj trenutak nazvao totalnom eskalacijom, ovo je već sve viđeno i maltene blokovska podela. Moja teza je da u političkom smislu i dalje živimo produženi 20. vek - objašnjava Cvetićanin.

Strateška moć kaska za ekonomskom

Buduće manevre Kine u hladnoratovskom poretku svakako će komplikovati to što je "na ratnoj nozi" sa toliko zemalja istovremeno - ogroman broj otvorenih pitanja odražava se na sposobnost njihovog rešavanja. To kako je Kina dospela u takvu situaciju, njoj potpuno nesvojstvenu, neki objašnjavaju "bagom" u procesu kreiranja politike. Ukratko, prevelika koncentracija moći vodi do političkih grešaka, jer kad je neki sistem, poput kineskog, toliko centralizovan, unutar njega se ne čuju glasovi neslaganja, pa se nižu pogrešne procene.

- Sama Kina možda nije ni odabrala ovaj put, već da joj se jako brzo desila pozicija supersile. Kada se uspon desi prebrzo i čak i najboljim stratezima je teško da to apsorbuju. Sile i kada padaju i kada se uspinju nisu uvek u mogućnosti da kontrolišu svoj put i onda to u čitavom međunarodnom sistemu izaziva potrese. Upravo se to sada dešava. Ono što pravi disbalans je to što kinesku ekonomsku moć ne prati i jednaka strateška moć. Tu su i dalje u prednosti SAD i Rusija - smatra Cvetićanin.

Izvor: www.blic.rs