Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Suprotstavljanje Moskvi: Kisindžer predložio da se sa Kinom ponovi isti trik kao sa SSSR


Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer je predložio da se sa Kinom ponovi isti trik kao sa Sovjetskim Savezom krajem 60-ih, početkom 70-ih godina prošlog veka, kada je politika poboljšanja odnosa praćena zbližavanjem Vašingtona i Pekinga radi zajedničkog suprotstavljanja Moskvi.

Kisindžer je naveo da Amerika u ovom trenutku, u odnosu na situaciju od pre pola veka, ne napreduje već slabi, zbog čega joj je potreban nov način razmišljanja, prenosi Federalna agencija novosti (FAN).

On je pozvao političare da shvate da se vreme promenilo i da u savremenom svetu država ne može da „postigne takav nivo superiornosti u strateškim i ekonomskim oblastima“.

Kisindžer je istakao da je neophodno uvođenje novih pravila interakcije Amerike i Kine u cilju „uspostavljanja granica preko kojih pretnje neće ići“. 

Kako „Vzgljad“ piše, stručnjaci su ovaj vek nazvali „vekom američko-kineske konfrontacije“. Pretpostavlja se da se ovde ne radi o osveti zbog širenja kovida 19 ili o zaštiti američkih proizvođača, nego je američka elita počela da doživljava Kinu kao direktnu pretnju bezbednosti i globalnom vođstvu Sjedinjenih Američkih Država. To je pretnja koju ne mogu zaustaviti instrumenti globalizacije i liberalni svetski poredak, piše list.

izvor

[Dreadnought]

Kineski predsednik: Fokusirajte se na pripremu za rat


Kineski predsednik Si Đinping posetio je vojnu bazu u južnoj provinciji Guangdong i pozvao tamošnje trupe da ulože "svu svoju energiju u pripremu za rat".

CNN pozivajući se na navode kineske državne novinska agencija Sinhua navodi da je kineski predsednik poručio vojnicima da "budu u stanju visoke pripravnosti" i pozvao ih da budu "apsolutno lojalni, čisti i pouzdani“.

Inače, vojna poseta je usledila dok tenzije između Kine i SAD, koje, kako CNN piše, ostaju na najvišoj tački u poslednjih nekoliko decenija, a neslaganja oko Tajvana i pandemije koronavirusa stvaraju oštre podele između Vašingtona i Pekinga.

Bela kuća ranije je izvestila da namerava da proda tri kontingenta oružja Tajvanu, ali se zasad čeka odobrenje američkog Kongresa.

U oštrom odgovoru iz Pekinga, portparol Ministarstva spoljnih poslova Zhao Lijian pozvao je Vašington da "odmah otkaže sve planove prodaje oružja Tajvanu" i prekine sve "američko-tajvanske vojne veze".

Iako Tajvan nikada nije bila pod kontrolom kineske vladajuće Komunističke partije, vlasti u Pekingu insistiraju na tome da je demokratsko, samoupravno ostrvo sastavni deo njihove teritorije, s tim što je sam Si Đinping odbio da isključi vojnu silu da ga zauzme ako je potrebno.

izvor

[Dreadnought]

Kina uzvraća Americi: Novi zakon omogućava recipročne mere


Kina je usvojila zakon koji ograničava izvoz robe povezane s nacionalnom bezbednošću.

To će zvaničnom Pekingu omogućiti da uvede recipročne mere protiv SAD dok izmedju dve strane rastu tenzije zbog trgovine i tehnologije.

Zakon koji obuhvata sve kompanije u Kini parlament je usvojio juče, a na snagu će stupiti 1. decembra.

Prema zakonu, Kina može da preduzima "recipročne mere" prema zemljama ili regionima koji zloupotrebljavaju kontrolu izvoza i ugrožavaju kinesku nacionalnu bezbednost i interese.

Novi pravni akt predviđa da će kontrola izvoza biti primenjivana na civilne, vojne i nuklearne proizvode, kao i na dobra, tehnologije i usluge povezane s nacionalnom bezbednošću.

Lista kontrolisanih proizvoda biće objavljena "u doglednom roku".

Novi zakon omogućava Pekingu da sprovodi kontramere protiv SAD koje su prethodnih meseci nastojale da blokiraju kineske tehnološke firme kao što je Huavej, ili aplikacije TikTok i Vičet (WeChat), kineskih kompanija Bajtdens i Tensent, pod izgovorom da predstavljaju pretnju po američku nacionalnu bezbednost.

Kompanije i pojedinci koji kršenjem novog kinesog zakona ugrožavaju nacionalnu bezbednost, uključujući one van Kine, mogli bi da dobiju krivične prijave.

Za kršenja zakona, kao što je izvoz proizvoda bez dozvole, oni bi mogli da budu kažnjeni do pet miliona juana (oko 637.000 evra) ili u vrednosti ilegalne transakcije uvećanoj do 20 puta.

izvor

[Dreadnought]

Da li će izvoz američke soje u Kinu pomoći Trampu na izborima?


Američke uzgajivače soje posebno je pogodio trgovinski rat predsednika Trampa, međutim, stvari bi uskoro mogle da se poboljšaju na zadovoljstvo obe strane.

Najveće tržište ovih proizvođača je Kina, a izvoz u tu azijsku zemlju znatno je oslabljen poslednjih godina. Cena soje strmoglavo je pala, dok je količina u skladištima dostigla rekordno visoke vrednosti. Ipak, Kina je ponovo počela da kupuje američku soju upravo uoči ovogodišnje jesenje berbe.

To su sjajne vesti i za poljoprivrednike, ali i za Trampa, navodi CNN. Kako pojašnjava ovaj medij, farmeri su među glavnim pristalicama aktuelnog predsednika i mogli bi da budu ključni igrači u borbi za takozvani američki Srednji zapad - regiju u kojoj ankete pokazuju da će borba kandidata za predstojeće predsedničke izbore biti žešća od one 2016. godine.

Milijarde dolara federalne pomoći upućene su farmerima proteklih godina, uključujući oko 23 milijarde dolara za nadoknadu gubitaka usled trgovinskog rata i još 10 milijardi kako bi se lakše prebrodila aktuelna pandemija.

Analize pokazuju da je još jedan talas finansijske podrške uzrokovane kovidom, a koji je Tramp najavio u septembru, pomogao da se raspoloženje farmera podigne na najviši nivo od početka pandemije.

Podsećanja radi, cilj Trampovog trgovinskog rata bio je da se postigne širi dogovor sa Kinom koji bi se ticao onog što je njegova administracija okarakterisala kao nepravednu trgovinsku praksu, poput krađe intelektualne svojine. Međutim, carine uspostavljene tokom pregovora ciljale su američe poljoprivredne proizvode, a pomenute isplate pomoći omogućile su da se delatnosti farmera održe tokom teškog perioda.

izvor

[Dreadnought]

"Dođite na naše tržište, bićemo pošteni i pravedni"


Kina je u ponedeljak pozvala američke kompanije na aktivno učešće na njenom tržištu.

Ovom prilikom naglašeno je da će Kina nastojati da stvori pošteno i pravedno poslovno okruženje, saopštilo je kinesko ministarstvo industrije.

Kineski ministar industrije i informacione tehnologije Sijao Jaćing je u ponedeljak tokom video-konferencije održane sa predstavnicima Američko-kineskog poslovnog saveta, rekao da postoje dobre tržišne perspektive u oblastima kao što su 5G i nova električna vozila, navodi se u saopštenju kineskog ministarstva.

Sastanak sa predstavnicima američkih kompanija održan je prethodno za vreme eskalacije napetosti između Pekinga i Vašingtona, posebno u tehnološkom sektoru, preneo je Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Kina poslala poruku SAD: Prestanite


Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da Sjedinjene Američke Države treba odmah da prestanu da se mešaju u njene unutrašnje stvari.

Saopštenje dolazi nakon što se predsednik Tibetanske centralne adminstracije (CTA), lider tibetanske vlade u emigraciji Lobsang Sangaj, sastao sa zvaničnikom američkog Stejt departmenta u Vašingtonu.

Sangaj se prošle sedmice sastao sa američkim specijalnim koordinatorom za Tibet i istakao da je to bio prvi put da je šef CTA primljen u Stejt departmentu, preneo je Rojters.

"Kina će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti interese svoje zemlje", rekao je na konferenciji za novinare portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđian.

Opisujući Sangaja kao antikineskog separatistu, Džao je rekao da SAD treba da prekinu svaki zvanični kontakt sa njim. Sastanak je poslao ozbiljno pogrešan signal tibetanskim snagama za nezavisnost, istakao je on.

"SAD treba odmah da prestanu da koriste pitanje Tibeta kao mešanje u unutrašnje stvari Kine", zaključio je Džao.

izvor

[Dreadnought]

Tramp - protivnik Kine, iako u njoj ima poslovni račun?


Američki predsednik Donald Tramp ima bankovni račun u Kini gde je godinama pokušavao da posluje, iako se predstavlja kao pravi suparnik Pekingu.

Ova vest pojavila se kao neočekivano saznanje, budući da je Trampov otklon od Kine dosad predstavljan kao jedna od stvari koja ga razlikuje od njegovog demokratskog rivala na predstojećim predsedničkim izborima Džoa Bajdena.

Magnat za nepokretnosti je zadržao kancelariju koju je otvorio u Kini pre nego što je izabran za predsednika SAD, tokom celog svog predsedničkog mandata i pokušao je da sklopi partnersvo sa jednom velikom kineskom kompanijom pod kontrolom države, tvrdi list Njujork tajms.

Presednik SAD takođe je zadržao bankovni račun u Kini, za koji se do sada nije znalo i koji kontroliše jedna od njegovih firmi "Tramp internešenal hotels menadžment (Trump International Hotels Management), prema analizi njegovih poreskih prijava u koje je Njujork tajms imao uvid.

Prema jednoj od poreskih prijava ta kompanija je u Kini platila porez od 188.561 dolar kada je pokušavala od 2013. do 2015. godine da zaključi ugovore o komercijalnim dozvolama. Advokat Trampove grupe Alan Garten rekao je da je ta kompanija otvorila račun u kineskoj banci, koja ima poslovnice u SAD, da bi platila te poreze.

"Nikakav sporazum, transakcija niti bilo kakva druga komercijalna aktivnost nije konkretizovana od 2015. godine i taj račun je neaktivan", list navodi reči advokata.

Kako piše agencija Frans pres, Tramp je krenuo u trgovinski i diplomatski rat sa Kinom, tvrdeći da je pravi branilac američkih interesa naspram kineskog giganta, za razliku od Bajdena, demokratskog predsedničkog kandidata za izbore koji se održavaju u novembru.

izvor

[Dreadnought]

Kina u "dvorištu" SAD


Kineski predsednik i argentinski lider Alberto Fernandez ojačali su vezu telefonskim pozivom da potvrdi uzajamnu podršku u borbi protiv COVID-19 i ojača saradnju tokom post-epidemiološke ere.

Si je rekao je da će Kina nastaviti da sarađuje sa Argentinom, promovišući "izgradnju zajednice zajedničkog zdravlja za čovečanstvo". i izbacuju novi obrazac ekonomskog razvoja „dvostruke cirkulacije“.

Peking je pozdravio više visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda i proizvoda sa visokom dodatom vrednošću iz Argentine da uđu na kinesko tržište i pozvao Argentinu da učestvuje na trećem kineskom međunarodnom uvozu Ekpo (CIIE).

Buenos Aires se nada produbljivanju bilateralne saradnje u trgovini, investicijama, infrastrukturi, finansijama, vakcinama i drugim oblastima i zajednički promovisao izgradnju inicijative Pojas i put.

Ali to bi moglo značiti katastrofu za Vašington.

Pod kineskom inicijativom za pojas i put, Peking je uložio u razvoj infrastrukture u skoro 70 zemalja.

Kineska vlada naziva inicijativu "nastojanjem da se poboljša regionalna povezanost i prihvati svetlija budućnost", ali stručnjaci strahuju da je to "zamka duga" na putu ka globalnoj dominaciji.

Tokom poslednje decenije, kineska trgovinska, pomoćna, diplomatska i komercijalna aktivnost se stalno i značajno uvećava i SAD su sve zabrinutije.

Dok je Kristina Fernandez de Kirčner bila predsednica, Peking se usredsredio na upravljanje otvorenim zemljištem u Argentini radi obrade resursa i proizvodnje hrane.

Gospođa de Kirčner odobrila je kredite u iznosu od 15 milijardi dolara (11,45 milijardi funti), uključujući obnovu železnice u Belgranu i izgradnju dve hidroelektrane.

Kini je zauzvrat bilo dozvoljeno da izgradi svemirsku stanicu.

Čini se da su ovo pozdravili argentinski građani, od kojih je 80 posto kineske investicije pozitivno za zemlju, pokazalo je istraživanje Argentine Pulse.

Mauricio Makri, koji je bio predsednik od 2015. do 2019. godine, u početku je bio leden prema Pekingu, ali to se promenilo usred kineskog trgovinskog rata sa SAD.

Analitičari Latinske Amerike Benjamin Gedan i Emma Sarfiti sugeriraju da se Argentina nikada zaista nije udaljila od Kine, čak ni pod gospodinom Macrijem.

Oni su za The Global Americans 2019. godine napisali: „Argentina se okrenula ka Sjedinjenim Državama, ali jedva se udaljila od Kine.

„Opterećen ogromnim infrastrukturnim potrebama, velikim budžetskim deficitom i oskudnim američkim pozajmicama, Macri je sa nestrpljenjem pozdravio kinesku podršku.

„Kada je Trampova portparol rekla da su dva predsednika razgovarala o„ grabežljivoj kineskoj ekonomskoj aktivnosti “, argentinski ministar spoljnih poslova lično je odbacio opis sastanka u Beloj kući.“

izvor

[Dreadnought]

Ovo više nije pretnja: Kina povukla konkretan potez protiv Amerike


Kina uvodi sankcije američkim kompanijama i pojedincima koji su učestvovali u prodaji naoružanja Tajvanu, saopštio je Džao Lidžijan, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Među kompanijama na kineskoj listi su Lokid Martin, Boing i Rejtion. Šta tačno obuhvataju sankcije, zasad, nije navedeno.

Stejt department je nedavno odobrio prodaju savremenog naoružanja Tajvanu, a reč je o tri sistema — senzora, raketa i artiljerije, ukupne vrednosti 1,8 milijardi dolara.

Zbog tog poteza SAD iz Kine su danima stizale oštre poruke, a sada je povučen i konkretan potez.

Prodaja oružja ostrvu povećana je u poslednje vreme u kvantitetu i kvalitetu. Portparol kiniskog ministarstva spoljnih poslova pozvao je Vašington da prekine prodaju oružja Tajvanu i zaustavi bilo kakvu vojnu interakciju sa njim.


izvor

[Dreadnought]