Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Kontekst: Kinesko-američko rivalstvo

Kina je proteklih godina pokazivala veliku želju da aktivno učestvuje u oblikovanju globalnih političkih procesa. Zbog toga se često sukobljava s drugim svjetskim silama, naročito sa Sjedinjenim Američkim Državama i njenim saveznicima u Aziji, poput Tajvana i Japana. Kakvu ulogu u svijetu želi Kina, zašto joj je bitno Južno kinesko more i kako će situacija izgledati nakon dolaska Joea Bidena u Bijelu kuću - analiziramo u današnjem Kontekstu.

[MOTORISTA]

Si traži pomoć od lanca kafeterija za poboljšanje odnosa Kine i SAD
Tanjug 17.01.2021.

Predsednik Kine Si Đinping poslao je pismo počasnom predsedniku "Starbaksa" Hauardu Šulcu, u kojem je "ohrabrio" tu američku kompaniju da odigra pozitivnu ulogu u ekonomskim i bilateralnim odnosima dve države.

Si je naveo da bi "Starbaks" mogao da promoviše kinesko-američke ekonomsku i trgovinsku saradnju i bilateralne veze, piše kineski državni list "Čajna dejl". Pismo je upućeno 6. januara, a tek sada je objavljeno, preneo je Sputnjik. Si je Šulcu poslao uzvratno pismo, odgovarajući na njegovu čestitku za "izgradnju prosperitetnog društva pod Sijevim vođstvom", u kojem je Šulc iskazao poštovanje za kineski narod i kulturu. U odgovoru, kineski predsednik navodi da je "pod vođstvom Komunističke partije Kine, 1,4 milijarde Kineza napravilo dugoročne i mukotrpne napore da izgrade napredno društvo u svakom pogledu, koje teži socijalističkoj modernizaciji".

Si navodi da to omogućava kompanijama iz celog sveta, među kojima je i "Starbaks", najveći svetski lanac kafeterija, i drugim američkim kompanijama, da razvijaju Kinu. Šulc nije komentarisao Sijev predlog o učešću u popravljanju odnosa dve države, ali je naveo da mu je velika čast što je dobio pismo od predsednika Kine. Sputnjik navodi da Sijevo pismo, u kojem se poziva na poboljšanje odnosa, dolazi neposredno pred inauguraciju Džozefa Bajdena i kraj mandata američkog predsednika Donalda Trampa, za čije vreme su odnosi Kine i SAD veoma pogoršani uz međusobne optužbe, uvođenje sankcija i otežavanje poslovanja pojedinih kompanija.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Kina će preteći SAD na ogromnom tržištu


Kina će 2024. godine nadmađiti SAD i postati najveće svetsko tržište za internet stvari (IoT).

To su rezultati izveštaja Međunarodne data korporacije (IDC).

Internet stvari (engl. Internet of things) označava povezivanje uređaja putem interneta. Predstavlja mrežnu infrastrukturu u kojoj fizičke i virtuelne "stvari" svih vrsta komuniciraju i nevidljivo su integrisane. To mogu biti hladnjaci, perilice ili razni sigurnosni sistemi. Spajanje uređaja može biti bežično, čime se otvaraju nove mogućnosti za međusobnu interakciju, što donosi nove mogućnosti njihove kontrole, praćenje i pružanje naprednih usluga.

Prema ovom izveštaju, očekuje se da će kineski rashodi na IoT do 2024. dosegnuti gotovo 300 milijardi dolara, uz prosečni godišnji rast od 13 odsto u sledećih pet godina, prenosi Index.

IDC očekuje da će kineski rashodi na IoT 2024. godine činiti 26,7 odsto globalnih. Slede SAD sa 23,8 i zapadna Evropa sa 23,4 odsto.


Prevladavanje poteškoća na tržištu

IDC-jev analitičar za Kinu Džonatan Ling kaže da se zbog epidemije kovida 19 i pada potrošnje u svim industrijama, Kina početkom 2020. godine suočila sa poremećajem na tržištu IoT-a.

"Kako Kina nastavlja da se kreće prema ekonomskom oporavku, očekujemo da će tržište idućih godina savladati poteškoće, čemu će pomoći svest preduzeća o važnosti interneta stvari u kontroli epidemije", rekao je Ling.

izvor

[MOTORISTA]

Pompeo: Kina sprovodi genocid nad Ujgurima u Sinkjangu
SVET Autor: Beta/AP 19. jan. 2021

Odlazeći američki državni sekretar Majk Pompeo ponovo je napao Kinu izjavivši da njena politika prema muslimanima i etničkim manjinama u zapadnom regionu Sinkjang predstavlja "zločin protiv čovečnosti" i "genocid".

Pompeova izjava dolazi sama 24 sata pre nego što će izabrani predsednik Džozef Bajden preuzeti dužnost. Bajdenov tim nije reagovao na ovu izjavu iako su neki od njegovih članova ranije takođe koristili termin „genocid“ kad su govorili o represiji koju Kina sporovodi nad tom muslimanskom manjinom. Izjava Pompea nema neposredne posledice, mada pravne posledice znače da SAD moraju da je uzmu u obzir prilikom formulisanja politike prema Kini.

SAD su uvele niz sankcija protiv visokih zvaničnika Kineske komunističke partije i državnih preduzeća koja finansiraju arhitekturu represije širom Sinkjanga. Mnogi od optuženih za učešće u represiji već su pod sankcijama SAD, a termin „genocid“ znači da će lakše nametati nove mere.

„Posle pažljivog ispitivanja dostupnih činjenica utvrdio sam da je, najmanje od marta 2017. godine, Kina pod vlašću i kontrolom Kineske komunističke partije počinila zločine protiv čovečnosti protiv pretežno muslimanskih Ujgura i drugih članova etničkih i verskih manjinskih grupa u Sinkjangu“, rekao je Pompeo i dodao da veruje da genocid traje i da smo svedoci sistematskog pokušaja Kine da uništi Ujgure.

Današnji Pompeov potez poslednji je u nizu koraka koje je odlazeća Trampova administracija preduzela protiv Kine.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Prvi potez Kine posle Bajdenove inauguracije


Kineska vlada uvela je sankcije bivšem američkom državnom sekretaru Majku Pompeu i za još 27 američkih zvaničnika, izvestilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

Nova lista sankcija koja uključuje mnoge članove sada već bivše Trampove administracije objavljena je ubrzo nakon što je novi predsednik SAD Džo Bajden položio zakletvu.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je uvođenje sankcija protiv 28 američkih „antikineskih političara“ koje je Peking optužio da su izveli „seriju suludih poteza“ koji su ozbiljno potkopali kineske interese i američko-kineske odnose, uvredili kineski narod i koji su se mešali u unutrašnja pitanja zemlje, piše Sputnjik internešenel.

Na spisku su se našla istaknuta imena iz sada već bivše Trampove administracije – državni sekretar Majk Pompeo, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i njegov naslednik Robert O‘Brajan, bivši glavni strateg Bele kuće Stiven Benon i direktor Kancelarije za trgovinu i proizvodnu politiku Peter Navaro.

„Ovi pojedinci i članovi njihove porodice, ne mogu da uđu na teritoriju Kine, Hongkonga i Makaa. Takođe, njihovim firmama, institucijama povezanim sa tim osobama, zabranjeno je da imaju ikakve poslove sa Kinom“, dodaje se u saopštenju ministarstva, koje je preneo Rojters.

Kina je izdala ovo saopštenje posle ponoći po pekinškom vremenu, jer se tada završila inauguracija Bajdena.

izvor

[MOTORISTA]

"Novi treći put" analizira: Kako je trgovinski rat promenio odnos snaga Kine i SAD?
IZVOR: NOVI TREĆI PUT/VLADIMIR MILIĆ PETAK, 22.01.2021.

Kina nosi veliki deo odgovornosti zbog svog državnog merkantilizma, a Trampov trgovinski rat se pokazao kao potpuno pogrešno sredstvo u borbi.

Odnos Kine i Amerike je često opisivan kao brak. Jedan od najživopisnijih poređenja dao je član Centralnog Komiteta Politbiroa, Vang Jang, koji je ga je uporedio brakom medijskog tajkuna Ruperta Murdoka i njegove saradnice kineskog porekla Vendi Dang, piše u svojoj analizi organizacija "Novi treći put". Veza je bila medijski ispraćena, opterećena biznisom, intrigama i politikom u koju su bile umešane ličnosti od Tonija Blera do Vladimira Putina. Razvod braka koji se na kraju desio se dugo odlagao, jer je razlaz bio astronomski skup. Međutim, Vang je upozorio da uz sve sličnosti, odnos Kine i Amerike neće imati isti kraj, jer bi ovaj put razvod bio daleko skuplji i koštao obe strane.

Ipak, poređenje je dobilo na relevantnosti kada se u odnos, sa američke strane, uključila još jedna ličnosti iz sveta zabave i biznisa. Kao predsednik Amerike, Donald Tramp je među gorućim problemima identifikovao gubitak poslova u proizvodnom sektoru i trgovinski deficit, a uzrok je našao u nefer trgovinskim praksama Kine. Optužio ju je da koristi Ameriku i da se bogati na njen račun, a kao metod svoje borbe izabrao je uvođenje carina i pokretanje Trgovinskog rata. Odlučan da promeni balans u vezi i kalkulaciju troškova, promenio je iz korena odnos koji se razvijao preko 40 godina.

Fokus na bilateralni trgovinski deficit i uvođenje carina u globalizovanoj ekonomiji se smatralo pogrešnim, ali konfrontacija sa Kinom naišla je na široku podršku. Smatralo se da vreme ističe i da je poslednji trenutak da se suprotstavi Kini dok nije postala razvijena i suviše snažna.

Danas, godinu dana nakon postignutog primirja, problemi koje je identifikovao i dalje su tu. Razvod još uvek izgleda daleko, ali je odnos prerastao u konflikt na praktično svim poljima, od zdravstva do tehnologije, i proširio se na čitav svet. Kovid 19 pandemija donela je nove izazove, pa trgovinski rat nije više u vrhu prioriteta. Nema naznaka da će novi predsednik Amerike, Džo Bajden, požuriti da ukine postojeće carine, mada će neuspeh u Trgovinskom ratu njegovog prethodnika sigurno oblikovati politike koje bude donosio.

"Najveća krađa u istoriji sveta"

Jačanje ekonomskih veza Vašingtona i Pekinga obeležilo je prethodne četiri decenije. Samo od ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine međusobna trgovina porasla je 400%, a kineska privreda je stasala u drugu ekonomiju sveta. U poslednjoj dekadi trgovinski uticaj Kine se toliko proširio da je postala najvažniji trgovinski partner praktično svih zemalja od Azije, preko Evrope i Afrike. U tom periodu, dve najveće ekonomije na svetu izgradile su ekonomsku međuzavisnost koja je trebalo da bude garancija dobrog budućeg odnosa. Pa ipak to ne znači da nije bilo problema.

Američke kompanije su se konstantno žalile da Kina ne poštuje pravila otvorenog tržišta, da subvencioniše svoja preduzeća i sprovodi industrijsku špijunažu na državnom novu. Kina kao slabiji partner u ovom odnosu brinula se da će biti prihvatljiv partner za Ameriku samo dok „poštuje“ podelu rada na svetskom tržištu, gde je ona radionica sveta i veliko tržište, a Amerika izvoznik kapitala, kreativnosti i ideja. Konstantni pokušaji kineske države da pomogne tehnološki razvoj proizvodnog sektor i učini ga nezavisnim od strane tehnologije sa planovima poput „Made in China 2025“, konačno su alarmirali Ameriku da nešto mora da preduzme.

Još kao kandidat, Tramp je isticao da je Kina izvršila najveću krađu u istoriji sveta, da je subvencionisanjem državnih preduzeća, manipulisanjem valute i prisilnim transferom tehnologije sticala nefer prednosti i koristila američku tehnologiju i veliko američko tržište kako bi se obogatila i razvila svoju državu. Kao dokaz upotrebio je trgovinske deficite i gubitak poslova u proizvodnji uz obećanje da on zna kako to da ispravi.

Brzo nakon stupanja na dužnost pokrenuo je direktne pregovore dve strane kako bi se našlo rešenje za probleme u odnosima. Međutim do kompromisa nije došlo, pa 2018. započinje uvođenje carina na kinesku robu. Strah od carina i pada izvoza koji se očekivao, trebao je da bude dovoljan da prisili Kinu da izvrši strukturne reforme u privredi i izjednači uslove za poslovanje američkih i kineskih kompanija. Posledično deficit bi nestao, a poslovi bi se vratili u Ameriku.

Kineske kontramere

Kineska strana je videla carine kao oblik protekcionizma sa idejom da se zaustavi njen razvoj i ograniči geopolitički uticaj. Zahtevi koju su stavljeni pred nju značili bi kompletnu promenu ekonomskog modela kojim se kineska država do sada razvijala, pa je Peking odgovorio recipročnim uvođenjem carina. Međusobno uvođenje carina se nastavilo u sledećih godinu i po dana uz sporadične pregovore koji nisu vodili do rešenja.

Do kraja 2019. Vašington je obuhvatio carinama skoro sva kineska dobra, a Kina je uvela carine na preko 70% američkih proizvoda. Prosečne carine sa američke strane su porasle sa 3% na oko 20%, dok su kineske povećane sa 6% na 20%. Konačno do obustave daljeg uvođenja carina došlo je početkom 2020. potpisivanjem Prve faza dogovora.

Definitivni dogovor je trebao da bude postignut u drugoj fazi, za koju nije jasno kada će početi. Trenutnim primirjem Peking se obavezao da će u sledeće 2 godine kupiti dobara iz Amerike u vrednosti od oko 200 milijardi dolara što bi smanjilo trgovinski deficit.

Kada su u pitanju drugi zahtevi, Kina nije napravila značajnije ustupke. Strukturne reforme koje obuhvataju zaštitu intelektualne svojine, prisilni transfer tehnologije ili dalje otvaranje ekonomije će biti sprovedene, ali tempom kojim Peking želi bez obaveza američkoj strani. Početne pozicije se praktično nisu promenile, a rešenje nagomilanih problema je odloženo za budućnost.

Mir koji nije doneo rešenje

Tokom kompletnih pregovora Peking je verovao da je u boljoj poziciji. Smatrali su da je kineska privreda manje pogođena carinama i da duže mogu da podnose troškove trgovinskog rata. Dodatno verovali su i da mogu bolje da neutrališu negativne efekte trgovinskog rata. Trampove najave o brzoj i lakoj pobedi tumačene su kao neobaveštenost ili blefiranje.

Brojne studije su pokazale da kineski izvoznici uglavnom nisu snižavali cene kako bi održali svoju robu konkurentnom nakon uvođenja carina. Trošak se preneo na američke potrošače jer se ispostavilo da nema dovoljno dobrih supstituta za kineske proizvode i da pored sada skupljih kineskih proizvoda, proizvođači iz drugih zemalja uglavnom nisu konkurentni.

Prema proceni Moody Analitics trgovinski rat je koštao američku privredu preko 300 000 poslova i 0,3-0,7% BDP-a. Profiti američkih kompanija su opali, a američki poljoprivredni proizvođači su izgubili velike delove kineskog tržišta verovatno dugoročno. Prosečno američko domaćinstvo trgovinski rat je godišnje koštao preko 1000 dolara godišnje.

To ne znači da kineska strana nije prošla bez gubitaka. Ekonomski rast koji usporava već neko vreme je bio dodatno smanjen za 0,3-0,4% godišnje. Međutim, Peking se pokazao znatno sposobnijim u apsorbovanju troškova za potrošače i preduzeća. Diversifikacijom uvoza uspeo je da kontroliše značajan porast uvoznih cena, a izvoz je pogođen manje nego što se očekivalo.

Kina je uglavnom uvodila carine na proizvode za koje su postojali supstituti. Dok je podizala carine na američke proizvode, smanjivala ih je prema zemljama u Evropi i Aziji. Iako se obim trgovine sa Amerikom smanjivao, uporedo je rastao sa ostatkom sveta. Tako je u 2020. ASEAN (zajednica 10 zemalja u jugoistočnoj Aziji) postao najveći trgovinski partner Kine ispred EU i Sjedinjenih Država.

Povratak poslova kući?

Nakon 3 godine od početka Trgovinskog rata, deficit sa Kinom nije nestao, a poslovi se nisu vratili u Ameriku. Kao najbolji dokaz neuspeha stoji da će bilateralni deficit na kraju 2020. godine biti jedan od najvećih u poslednjih 20 godina. Tokom poslednje tri godine broj radnih mesta u proizvodnim industrijama se nije povećao, čak ni u regionima koji su dobili subvencije i carinske zaštite od države.

Povratak kompanija u Ameriku se takođe nije dogodio. Veliki broj njih zavisi od proizvodnih lanaca u Kini i istovremeno očekuje velike profite od kineskog tržišta, pa ne planira da seli proizvodnju. Prema istraživanju Američke privredne komore u Kini, samo 4% kompanija planira da vrati proizvodnju kući. Situaciju dobro oslikava da je u jeku trgovinskog rata, jedna od najvrednijih američkih kompanija Tesla otvorila proizvodni pogon u blizini Šangaja.

Trijumfalne najave Trampa da su pobede u trgovinskom ratu lake i brze, dobro su zvučale i pomogle su mu da dobije veliki broj glasova, međutim nisu se pokazale ispravnim. Ispostavilo se da zavisnost Kine od trgovine sa Amerikom i pristupa američkoj tehnologiji, iako postoji u nekim oblastima, nije tolika da je primora da se povinuje zahtevima Amerike.

Odnos Kine i Amerike nakon Trampa

Probleme u odnosu Kine i Amerike koje je Tramp identifikovao, prepoznati su bili odavno. Međutim nepoznato je bilo kako ih rešiti. Sa jedne strane, Kina nosi veliki deo odgovornosti zbog svog državnog merkantilizma, dok sa druge strane, Trampov trgovinski rat se pokazao kao potpuno pogrešno sredstvo u borbi.

Bajden je izrazio nameru da se drži "prve faze" trgovinskog dogovora i neće jednostrano snižavati carine. Međutim, ostaje nepoznato da li će nastaviti da insistira na strukturnim reformama i otvaranju kineske ekonomije. Stvari otežava i što već u prvoj godini primirja, Kina ne kupuje obećane kvote uvoznih proizvoda, mada ima još vremena.

Za razliku od Trampa, čini se da Bajden razume gde su limiti američkog uticaja. Pre direktnih pregovora pokušaće da formiraju ad-hok koalicije po individualni pitanjima kao što su trgovina, tehnologija ili standardi i tako pokušati da poboljša pregovaračku poziciju. Istovremeno namerava da sarađuje sa Pekingom na brojnim pitanjima od globalnog zagrevanja do kontrole nuklearnog naoružanja.

Ovakav pristup potencijalno će stvoriti prostor za relaksaciju tenzija i bolju strategiju kojom će se urediti odnosi u budućnosti. U suprotnom uz javno mnjenje koje podržava konfrontaciju, razlaz dve najveće svetske ekonomije, uprkos ogromnim troškovima izgledaće kao prihvatljiva opcija.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Mali izgledi za poboljšanje odnosa Kine i SAD-a

Tokom mandata bivšeg predsjednika Trumpa, odnosi Amerike i Kine su se pogoršali zbog trgovine i ljudskih prava.

S obzirom na to da je Biden obećao da će ljudska prava biti u fokusu njegove vanjske politike, čini se da će se sukobi i napetosti nastaviti.

[Dreadnought]

Za Kinu nema nade: Da li će Bajden nastaviti još oštriju antikinesku politiku?


Prvi dan Džoa Bajdena na čelu Amerike obeležili su događaji, simbolični za buduće kinesko-američke odnose. Postoje ozbiljni razlozi da se sumnja da će politika Vašingtona prema Pekingu postati čak oštrija i opasnija po svojoj beskompromisnosti.

Prvi potez Kine nakon Bajdenove inauguracije bilo je uvođenje sankcija protiv 28 američkih zvaničnika, a predstavnik novog rukovodstva SAD rekao je da je pomenuta odluka „neproduktivna i cinična“.

I američka strana se „pokazala“ – na inauguraciju novog predsednika SAD zvanično je pozvan predstavnik Tajvana. Saveznički i bliski odnosi Vašingtona sa nepriznatom ostrvskom državom nikada nisu bili tajna, ali su Amerikanci prvi put posle 40 godina tako očigledno prekršili formalna diplomatska pravila.

Nakon toga je obelodanjeno da je „Tviter“ blokirao nalog ambasade Kine u Vašingtonu. Stvar je u tome što je poslednjih nedelja administracija bivšeg predsednika Trampa u konfrontaciji sa Pekingom ponovo počela aktivno da provlači temu Ujgura – Pompeo je nekoliko dana pre ostavke rekao da je nad Ujgurima izvršen „genocid“ i da je reč o „sistematskim pokušajima kineske vlade da unište Ujgure“.

Prve odluke novog američkog predsednika u Belom domu potvrdile su očekivanja da će on odmah početi demontažu Trampove „zaostavštine“. Međutim, iako su neki potezi bili potpuno očekivani, sudbina najvažnije teme spoljne politike prethodnog šefa Bele kuće – teme ekonomskog i političkog rata sa Kinom nije bila jasna.
Antikineska politika se nastavlja?

Pojedini eksperti su bili prilično optimistični, nagoveštavajući da se može očekivati otopljavanje u odnosima dve zemlje. Istini za volju, skeptici su ukazivali na objektivno iscrpljivanje potencijala, mogućnosti i koristi „Himerike“ (Kina+Amerika=Himerika), kao i na sve veće protivrečnosti između njenih „komponenti“.

Tramp je jednostavno bio spreman da otvoreno prizna činjenično stanje i da deluje u skladu s njim. Iz toga proizilazi da nikakvi sukobi između prošlog i sadašnjeg američkog rukovodstva neće promeniti činjenicu da će Bajden i njegov tim morati da se nose nositi sa istim nizom okolnosti, prilično nepovoljnim za Ameriku, koje će ih prosto naterati da nastave antikinesku politiku svog prethodnika.

Džo Bajden je prvog dana na novoj dužnosti potvrdio te prognoze.

Tramp se, imajući u vidu to da je kao biznismen stupio na vlast, fokusirao na ekonomske aspekte borbe protiv Kine, a trgovinski rat koji je pokrenuo to potvrđuje.

Politički, ideološki, a posebno vojni elementi u Trampovoj politici (i ne samo prema Kini) imali su izrazito sporednu ulogu.

Međutim, za sadašnje šefove Bele kuće prioriteti su postavljeni na potpuno drugačiji način. Karakteriše ih ideološki determinizam, a poslednjih meseci su dokazali da ne smatraju potrebnim da poštuju bilo kakva pravila, kako pisana tako i nepisana, plus čvrsto veruju u efikasnost grube sile kao metode političke borbe, uključujući i vojnu silu.

izvor

[MOTORISTA]

Bajdenova administracija preispituje Trampovu odluku o genocidu
IZVOR: TANJUG SREDA, 27.01.2021.

Stejt department preispituje odluku Trampove administracije prema kojoj je Kina počinila genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima Ujgurima.

"Mislim da Stejt department sada preispituje odluku jer nisu bile poštovane sve procedure", rekla je Linda Tomas Grinfild, Bajdenova kandidatkinja za ambasadorku pri UN, pred Komitetom Senata za spoljne poslove. Ona je rekla da Stejt department želi da se uveri da su te procedure bile poštovane kako bi obezbedio da takva odluka može biti održiva, prenosi Rojters.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Koju je poruku poslao Si Bajdenu? U govoru Ameriku nije spomenuo, ali se zna kome se obratio
M.V.A. 27.01.2021.

Na Svetskom ekonomskom forumu, koji je zbog pandemije korona virusa ove godine održan posredstvom interneta, kineski predsednik Si Đinping održao je govor u kome je pozvao svetske lidere da više sarađuju s Kinom, umesto da doprinose njenoj izolaciji, jer će tako samo izazvati podele, a možda i sukobe u svetu.

Kineski predsednik Si Đinping upozorio je Džoa Bajdena da rizikuje izbijanje novog hladnog rata ako nastavi sa protekcionističkom politikom svog prethodnika Donalda Trampa. On je pozvao na multilateralno rešavanje ekonomske krize izazvane korona virusom, istakavši da pandemija ne sme da posluži kao izgovor za odustajanje od globalizacije u korist “prekida kontakata i izolacije”. Mada nije konkretno pominjao ni Bajdenovo ime, ni Sjedinjene Države, Si je u prvom govoru nakon Trampovog odlaska jasno stavio do znanja da neće dozvoliti da mu Vašington propisuje šta da radi, piše "Gardijan".

- Formiranje manjih saveza ili započinjanje novog hladnog rata, odbacivanje, ugrožavanje ili zastrašivanje drugih, samovoljno nametanje prekida kontakata, ometanje snabdevanja ili uvođenje sankcija, kao i izolovanje i otuđivanje samo će izazvati podele, a možda i sukob u svetu – poručio je Si. Kao i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu pre četiri godine, Si je i ovoga puta branio multilateralizam, dodavši da je haos jedina alternativa.

- Nijedna zemlja ne može sama da reši nijedan globalni problem. Neophodni su globalno delovanje, globalni odgovor i globalna saradnja - rekao je kineski predsednik.

Bajden nije nagovestio da namerava da ublaži Trampov oštar stav prema Pekingu i sprema se da najavi politiku “Kupuj američko” kako bi podstakao proizvodnju u SAD.

- Treba da gradimo ekonomiju otvorenu prema svetu, održimo multilateralni trgovinski režim, odbacimo standarde, pravila i sisteme diskriminacije i isključivosti, te srušimo prepreke trgovini, investicijama i tehnološkoj razmeni - rekao je Si - Međudržavne odnose trebalo bi da koordinaraju odgovarajuće institucije i pravila. Jaki ne smeju da šikaniraju slabije. Odluke ne smeju da se donose samo pokazivanjem mišića ili podizanjem pesnice - istakao je predsednik. On je jasno pokazao da kritike po pitanju ljudskih prava neće uticati na Kinu, a povodom postupanja prema neistomišljenicima u Hongkongu i odnosa prema Ujgurima, koje je Trampov ministar spoljnih poslova okarakterisao kao “genocid”.

- Ne postoje dva identična lista na svetu, pa ni istorije, kulture i društveni sistemi nisu isti. Svaka država je jedinstvena po svojoj istoriji, kulturi i društvenom sistemu i nijedna nije superiorna u odnosu na drugu – poručio je Si, prenosi "Gardijan" - Razlike po sebi nisu razlog za uzbunu, ali će se zvona za uzbunu oglasiti u slučaju arogantnog stava, izražavanja predrasuda i mržnje; pokušaja da se nametne hijerarhija u ljudskoj civilizaciji ili da se drugome nametnu sopstvena istorija, kultura i društveni sistem.

Kina - značajna karika

Kina je na putu da smeni SAD na poziciji najveće svetske ekonomije za nekoliko godina. Tenzije između Kine i SAD eskalirale su za vreme Trampove vlasti, koji je putem poreza i sankcija pokušao da reši pitanje pritužbi na nepoštenu kinesku poslovnu praksu. Ono što je počelo kao trgovinski spor, ubrzo se prelilo i na oblast tehnologije, finansija, ljudskih prava te pitanje porekla korona virusa, piše CNBC. Uprkos tome, Kina beleži rast. I pored trvenja sa SAD i izazova koje nameće pandemija, prošle godine je zabeležila privredni rast od 2,3 odsto, potpisala najveći trgovinski sporazum na svetu sa azijskim komšijama i započela pregovore sa EU o sporazumu o investicijama.

- Kina je postala značajnija karika u svetu – kaže Ajzak Stoun Fiš, osnivač kompanije “Stratedži risks”, koja analizira rizike koje prete američkim kampanjama od Kine - Sjedinjene Države su manje jake u odnosu na Kinu nego pre nekoliko godina, a Kina će verovatno nastaviti da zatvara taj jaz – kaže Stoun Fiš.

Drugačija praksa kod kuće

Godine 2017, samo nekoliko dana pre nego što je Tramp došao na vlast, Si je na Svetskom ekonomskom forumu predstavio Kinu kao zagovornicu šire ekonomske integracije na globalnom nivou, a godinu dana kasnije je ukinuo ograničenje svog mandata lidera. Ove godine Komunistička partija obeležava 100. godišnjicu osnivanja i u zvaničnoj komunikaciji u Kini ističe se rukovodeća uloga partije.

- Ekonomski pritisci, kampanje za širenje dezinformacija, represije u Hongkongu i Sinkjangu, blokiranje zapadnih medija i društvenih mreža i dr. razotkrivaju kineski apel na toleranciju kao licemerje – kaže Skot Kenedi, visoki savetnik pri Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

- Amerika će morati da odluči da li će sarađivati sa samouverenijom i agresivnijom Komunističkom partijom Kine - smatra Stoun Fiš.

Izvor: www.blic.rs