Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[MOTORISTA]

"Novi treći put" analizira: Kako je trgovinski rat promenio odnos snaga Kine i SAD?
IZVOR: NOVI TREĆI PUT/VLADIMIR MILIĆ PETAK, 22.01.2021.

Kina nosi veliki deo odgovornosti zbog svog državnog merkantilizma, a Trampov trgovinski rat se pokazao kao potpuno pogrešno sredstvo u borbi.

Odnos Kine i Amerike je često opisivan kao brak. Jedan od najživopisnijih poređenja dao je član Centralnog Komiteta Politbiroa, Vang Jang, koji je ga je uporedio brakom medijskog tajkuna Ruperta Murdoka i njegove saradnice kineskog porekla Vendi Dang, piše u svojoj analizi organizacija "Novi treći put". Veza je bila medijski ispraćena, opterećena biznisom, intrigama i politikom u koju su bile umešane ličnosti od Tonija Blera do Vladimira Putina. Razvod braka koji se na kraju desio se dugo odlagao, jer je razlaz bio astronomski skup. Međutim, Vang je upozorio da uz sve sličnosti, odnos Kine i Amerike neće imati isti kraj, jer bi ovaj put razvod bio daleko skuplji i koštao obe strane.

Ipak, poređenje je dobilo na relevantnosti kada se u odnos, sa američke strane, uključila još jedna ličnosti iz sveta zabave i biznisa. Kao predsednik Amerike, Donald Tramp je među gorućim problemima identifikovao gubitak poslova u proizvodnom sektoru i trgovinski deficit, a uzrok je našao u nefer trgovinskim praksama Kine. Optužio ju je da koristi Ameriku i da se bogati na njen račun, a kao metod svoje borbe izabrao je uvođenje carina i pokretanje Trgovinskog rata. Odlučan da promeni balans u vezi i kalkulaciju troškova, promenio je iz korena odnos koji se razvijao preko 40 godina.

Fokus na bilateralni trgovinski deficit i uvođenje carina u globalizovanoj ekonomiji se smatralo pogrešnim, ali konfrontacija sa Kinom naišla je na široku podršku. Smatralo se da vreme ističe i da je poslednji trenutak da se suprotstavi Kini dok nije postala razvijena i suviše snažna.

Danas, godinu dana nakon postignutog primirja, problemi koje je identifikovao i dalje su tu. Razvod još uvek izgleda daleko, ali je odnos prerastao u konflikt na praktično svim poljima, od zdravstva do tehnologije, i proširio se na čitav svet. Kovid 19 pandemija donela je nove izazove, pa trgovinski rat nije više u vrhu prioriteta. Nema naznaka da će novi predsednik Amerike, Džo Bajden, požuriti da ukine postojeće carine, mada će neuspeh u Trgovinskom ratu njegovog prethodnika sigurno oblikovati politike koje bude donosio.

"Najveća krađa u istoriji sveta"

Jačanje ekonomskih veza Vašingtona i Pekinga obeležilo je prethodne četiri decenije. Samo od ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine međusobna trgovina porasla je 400%, a kineska privreda je stasala u drugu ekonomiju sveta. U poslednjoj dekadi trgovinski uticaj Kine se toliko proširio da je postala najvažniji trgovinski partner praktično svih zemalja od Azije, preko Evrope i Afrike. U tom periodu, dve najveće ekonomije na svetu izgradile su ekonomsku međuzavisnost koja je trebalo da bude garancija dobrog budućeg odnosa. Pa ipak to ne znači da nije bilo problema.

Američke kompanije su se konstantno žalile da Kina ne poštuje pravila otvorenog tržišta, da subvencioniše svoja preduzeća i sprovodi industrijsku špijunažu na državnom novu. Kina kao slabiji partner u ovom odnosu brinula se da će biti prihvatljiv partner za Ameriku samo dok „poštuje“ podelu rada na svetskom tržištu, gde je ona radionica sveta i veliko tržište, a Amerika izvoznik kapitala, kreativnosti i ideja. Konstantni pokušaji kineske države da pomogne tehnološki razvoj proizvodnog sektor i učini ga nezavisnim od strane tehnologije sa planovima poput „Made in China 2025“, konačno su alarmirali Ameriku da nešto mora da preduzme.

Još kao kandidat, Tramp je isticao da je Kina izvršila najveću krađu u istoriji sveta, da je subvencionisanjem državnih preduzeća, manipulisanjem valute i prisilnim transferom tehnologije sticala nefer prednosti i koristila američku tehnologiju i veliko američko tržište kako bi se obogatila i razvila svoju državu. Kao dokaz upotrebio je trgovinske deficite i gubitak poslova u proizvodnji uz obećanje da on zna kako to da ispravi.

Brzo nakon stupanja na dužnost pokrenuo je direktne pregovore dve strane kako bi se našlo rešenje za probleme u odnosima. Međutim do kompromisa nije došlo, pa 2018. započinje uvođenje carina na kinesku robu. Strah od carina i pada izvoza koji se očekivao, trebao je da bude dovoljan da prisili Kinu da izvrši strukturne reforme u privredi i izjednači uslove za poslovanje američkih i kineskih kompanija. Posledično deficit bi nestao, a poslovi bi se vratili u Ameriku.

Kineske kontramere

Kineska strana je videla carine kao oblik protekcionizma sa idejom da se zaustavi njen razvoj i ograniči geopolitički uticaj. Zahtevi koju su stavljeni pred nju značili bi kompletnu promenu ekonomskog modela kojim se kineska država do sada razvijala, pa je Peking odgovorio recipročnim uvođenjem carina. Međusobno uvođenje carina se nastavilo u sledećih godinu i po dana uz sporadične pregovore koji nisu vodili do rešenja.

Do kraja 2019. Vašington je obuhvatio carinama skoro sva kineska dobra, a Kina je uvela carine na preko 70% američkih proizvoda. Prosečne carine sa američke strane su porasle sa 3% na oko 20%, dok su kineske povećane sa 6% na 20%. Konačno do obustave daljeg uvođenja carina došlo je početkom 2020. potpisivanjem Prve faza dogovora.

Definitivni dogovor je trebao da bude postignut u drugoj fazi, za koju nije jasno kada će početi. Trenutnim primirjem Peking se obavezao da će u sledeće 2 godine kupiti dobara iz Amerike u vrednosti od oko 200 milijardi dolara što bi smanjilo trgovinski deficit.

Kada su u pitanju drugi zahtevi, Kina nije napravila značajnije ustupke. Strukturne reforme koje obuhvataju zaštitu intelektualne svojine, prisilni transfer tehnologije ili dalje otvaranje ekonomije će biti sprovedene, ali tempom kojim Peking želi bez obaveza američkoj strani. Početne pozicije se praktično nisu promenile, a rešenje nagomilanih problema je odloženo za budućnost.

Mir koji nije doneo rešenje

Tokom kompletnih pregovora Peking je verovao da je u boljoj poziciji. Smatrali su da je kineska privreda manje pogođena carinama i da duže mogu da podnose troškove trgovinskog rata. Dodatno verovali su i da mogu bolje da neutrališu negativne efekte trgovinskog rata. Trampove najave o brzoj i lakoj pobedi tumačene su kao neobaveštenost ili blefiranje.

Brojne studije su pokazale da kineski izvoznici uglavnom nisu snižavali cene kako bi održali svoju robu konkurentnom nakon uvođenja carina. Trošak se preneo na američke potrošače jer se ispostavilo da nema dovoljno dobrih supstituta za kineske proizvode i da pored sada skupljih kineskih proizvoda, proizvođači iz drugih zemalja uglavnom nisu konkurentni.

Prema proceni Moody Analitics trgovinski rat je koštao američku privredu preko 300 000 poslova i 0,3-0,7% BDP-a. Profiti američkih kompanija su opali, a američki poljoprivredni proizvođači su izgubili velike delove kineskog tržišta verovatno dugoročno. Prosečno američko domaćinstvo trgovinski rat je godišnje koštao preko 1000 dolara godišnje.

To ne znači da kineska strana nije prošla bez gubitaka. Ekonomski rast koji usporava već neko vreme je bio dodatno smanjen za 0,3-0,4% godišnje. Međutim, Peking se pokazao znatno sposobnijim u apsorbovanju troškova za potrošače i preduzeća. Diversifikacijom uvoza uspeo je da kontroliše značajan porast uvoznih cena, a izvoz je pogođen manje nego što se očekivalo.

Kina je uglavnom uvodila carine na proizvode za koje su postojali supstituti. Dok je podizala carine na američke proizvode, smanjivala ih je prema zemljama u Evropi i Aziji. Iako se obim trgovine sa Amerikom smanjivao, uporedo je rastao sa ostatkom sveta. Tako je u 2020. ASEAN (zajednica 10 zemalja u jugoistočnoj Aziji) postao najveći trgovinski partner Kine ispred EU i Sjedinjenih Država.

Povratak poslova kući?

Nakon 3 godine od početka Trgovinskog rata, deficit sa Kinom nije nestao, a poslovi se nisu vratili u Ameriku. Kao najbolji dokaz neuspeha stoji da će bilateralni deficit na kraju 2020. godine biti jedan od najvećih u poslednjih 20 godina. Tokom poslednje tri godine broj radnih mesta u proizvodnim industrijama se nije povećao, čak ni u regionima koji su dobili subvencije i carinske zaštite od države.

Povratak kompanija u Ameriku se takođe nije dogodio. Veliki broj njih zavisi od proizvodnih lanaca u Kini i istovremeno očekuje velike profite od kineskog tržišta, pa ne planira da seli proizvodnju. Prema istraživanju Američke privredne komore u Kini, samo 4% kompanija planira da vrati proizvodnju kući. Situaciju dobro oslikava da je u jeku trgovinskog rata, jedna od najvrednijih američkih kompanija Tesla otvorila proizvodni pogon u blizini Šangaja.

Trijumfalne najave Trampa da su pobede u trgovinskom ratu lake i brze, dobro su zvučale i pomogle su mu da dobije veliki broj glasova, međutim nisu se pokazale ispravnim. Ispostavilo se da zavisnost Kine od trgovine sa Amerikom i pristupa američkoj tehnologiji, iako postoji u nekim oblastima, nije tolika da je primora da se povinuje zahtevima Amerike.

Odnos Kine i Amerike nakon Trampa

Probleme u odnosu Kine i Amerike koje je Tramp identifikovao, prepoznati su bili odavno. Međutim nepoznato je bilo kako ih rešiti. Sa jedne strane, Kina nosi veliki deo odgovornosti zbog svog državnog merkantilizma, dok sa druge strane, Trampov trgovinski rat se pokazao kao potpuno pogrešno sredstvo u borbi.

Bajden je izrazio nameru da se drži "prve faze" trgovinskog dogovora i neće jednostrano snižavati carine. Međutim, ostaje nepoznato da li će nastaviti da insistira na strukturnim reformama i otvaranju kineske ekonomije. Stvari otežava i što već u prvoj godini primirja, Kina ne kupuje obećane kvote uvoznih proizvoda, mada ima još vremena.

Za razliku od Trampa, čini se da Bajden razume gde su limiti američkog uticaja. Pre direktnih pregovora pokušaće da formiraju ad-hok koalicije po individualni pitanjima kao što su trgovina, tehnologija ili standardi i tako pokušati da poboljša pregovaračku poziciju. Istovremeno namerava da sarađuje sa Pekingom na brojnim pitanjima od globalnog zagrevanja do kontrole nuklearnog naoružanja.

Ovakav pristup potencijalno će stvoriti prostor za relaksaciju tenzija i bolju strategiju kojom će se urediti odnosi u budućnosti. U suprotnom uz javno mnjenje koje podržava konfrontaciju, razlaz dve najveće svetske ekonomije, uprkos ogromnim troškovima izgledaće kao prihvatljiva opcija.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Mali izgledi za poboljšanje odnosa Kine i SAD-a

Tokom mandata bivšeg predsjednika Trumpa, odnosi Amerike i Kine su se pogoršali zbog trgovine i ljudskih prava.

S obzirom na to da je Biden obećao da će ljudska prava biti u fokusu njegove vanjske politike, čini se da će se sukobi i napetosti nastaviti.

[Dreadnought]

Za Kinu nema nade: Da li će Bajden nastaviti još oštriju antikinesku politiku?


Prvi dan Džoa Bajdena na čelu Amerike obeležili su događaji, simbolični za buduće kinesko-američke odnose. Postoje ozbiljni razlozi da se sumnja da će politika Vašingtona prema Pekingu postati čak oštrija i opasnija po svojoj beskompromisnosti.

Prvi potez Kine nakon Bajdenove inauguracije bilo je uvođenje sankcija protiv 28 američkih zvaničnika, a predstavnik novog rukovodstva SAD rekao je da je pomenuta odluka „neproduktivna i cinična“.

I američka strana se „pokazala“ – na inauguraciju novog predsednika SAD zvanično je pozvan predstavnik Tajvana. Saveznički i bliski odnosi Vašingtona sa nepriznatom ostrvskom državom nikada nisu bili tajna, ali su Amerikanci prvi put posle 40 godina tako očigledno prekršili formalna diplomatska pravila.

Nakon toga je obelodanjeno da je „Tviter“ blokirao nalog ambasade Kine u Vašingtonu. Stvar je u tome što je poslednjih nedelja administracija bivšeg predsednika Trampa u konfrontaciji sa Pekingom ponovo počela aktivno da provlači temu Ujgura – Pompeo je nekoliko dana pre ostavke rekao da je nad Ujgurima izvršen „genocid“ i da je reč o „sistematskim pokušajima kineske vlade da unište Ujgure“.

Prve odluke novog američkog predsednika u Belom domu potvrdile su očekivanja da će on odmah početi demontažu Trampove „zaostavštine“. Međutim, iako su neki potezi bili potpuno očekivani, sudbina najvažnije teme spoljne politike prethodnog šefa Bele kuće – teme ekonomskog i političkog rata sa Kinom nije bila jasna.
Antikineska politika se nastavlja?

Pojedini eksperti su bili prilično optimistični, nagoveštavajući da se može očekivati otopljavanje u odnosima dve zemlje. Istini za volju, skeptici su ukazivali na objektivno iscrpljivanje potencijala, mogućnosti i koristi „Himerike“ (Kina+Amerika=Himerika), kao i na sve veće protivrečnosti između njenih „komponenti“.

Tramp je jednostavno bio spreman da otvoreno prizna činjenično stanje i da deluje u skladu s njim. Iz toga proizilazi da nikakvi sukobi između prošlog i sadašnjeg američkog rukovodstva neće promeniti činjenicu da će Bajden i njegov tim morati da se nose nositi sa istim nizom okolnosti, prilično nepovoljnim za Ameriku, koje će ih prosto naterati da nastave antikinesku politiku svog prethodnika.

Džo Bajden je prvog dana na novoj dužnosti potvrdio te prognoze.

Tramp se, imajući u vidu to da je kao biznismen stupio na vlast, fokusirao na ekonomske aspekte borbe protiv Kine, a trgovinski rat koji je pokrenuo to potvrđuje.

Politički, ideološki, a posebno vojni elementi u Trampovoj politici (i ne samo prema Kini) imali su izrazito sporednu ulogu.

Međutim, za sadašnje šefove Bele kuće prioriteti su postavljeni na potpuno drugačiji način. Karakteriše ih ideološki determinizam, a poslednjih meseci su dokazali da ne smatraju potrebnim da poštuju bilo kakva pravila, kako pisana tako i nepisana, plus čvrsto veruju u efikasnost grube sile kao metode političke borbe, uključujući i vojnu silu.

izvor

[MOTORISTA]

Bajdenova administracija preispituje Trampovu odluku o genocidu
IZVOR: TANJUG SREDA, 27.01.2021.

Stejt department preispituje odluku Trampove administracije prema kojoj je Kina počinila genocid i zločine protiv čovečnosti nad muslimanima Ujgurima.

"Mislim da Stejt department sada preispituje odluku jer nisu bile poštovane sve procedure", rekla je Linda Tomas Grinfild, Bajdenova kandidatkinja za ambasadorku pri UN, pred Komitetom Senata za spoljne poslove. Ona je rekla da Stejt department želi da se uveri da su te procedure bile poštovane kako bi obezbedio da takva odluka može biti održiva, prenosi Rojters.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Koju je poruku poslao Si Bajdenu? U govoru Ameriku nije spomenuo, ali se zna kome se obratio
M.V.A. 27.01.2021.

Na Svetskom ekonomskom forumu, koji je zbog pandemije korona virusa ove godine održan posredstvom interneta, kineski predsednik Si Đinping održao je govor u kome je pozvao svetske lidere da više sarađuju s Kinom, umesto da doprinose njenoj izolaciji, jer će tako samo izazvati podele, a možda i sukobe u svetu.

Kineski predsednik Si Đinping upozorio je Džoa Bajdena da rizikuje izbijanje novog hladnog rata ako nastavi sa protekcionističkom politikom svog prethodnika Donalda Trampa. On je pozvao na multilateralno rešavanje ekonomske krize izazvane korona virusom, istakavši da pandemija ne sme da posluži kao izgovor za odustajanje od globalizacije u korist “prekida kontakata i izolacije”. Mada nije konkretno pominjao ni Bajdenovo ime, ni Sjedinjene Države, Si je u prvom govoru nakon Trampovog odlaska jasno stavio do znanja da neće dozvoliti da mu Vašington propisuje šta da radi, piše "Gardijan".

- Formiranje manjih saveza ili započinjanje novog hladnog rata, odbacivanje, ugrožavanje ili zastrašivanje drugih, samovoljno nametanje prekida kontakata, ometanje snabdevanja ili uvođenje sankcija, kao i izolovanje i otuđivanje samo će izazvati podele, a možda i sukob u svetu – poručio je Si. Kao i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu pre četiri godine, Si je i ovoga puta branio multilateralizam, dodavši da je haos jedina alternativa.

- Nijedna zemlja ne može sama da reši nijedan globalni problem. Neophodni su globalno delovanje, globalni odgovor i globalna saradnja - rekao je kineski predsednik.

Bajden nije nagovestio da namerava da ublaži Trampov oštar stav prema Pekingu i sprema se da najavi politiku “Kupuj američko” kako bi podstakao proizvodnju u SAD.

- Treba da gradimo ekonomiju otvorenu prema svetu, održimo multilateralni trgovinski režim, odbacimo standarde, pravila i sisteme diskriminacije i isključivosti, te srušimo prepreke trgovini, investicijama i tehnološkoj razmeni - rekao je Si - Međudržavne odnose trebalo bi da koordinaraju odgovarajuće institucije i pravila. Jaki ne smeju da šikaniraju slabije. Odluke ne smeju da se donose samo pokazivanjem mišića ili podizanjem pesnice - istakao je predsednik. On je jasno pokazao da kritike po pitanju ljudskih prava neće uticati na Kinu, a povodom postupanja prema neistomišljenicima u Hongkongu i odnosa prema Ujgurima, koje je Trampov ministar spoljnih poslova okarakterisao kao “genocid”.

- Ne postoje dva identična lista na svetu, pa ni istorije, kulture i društveni sistemi nisu isti. Svaka država je jedinstvena po svojoj istoriji, kulturi i društvenom sistemu i nijedna nije superiorna u odnosu na drugu – poručio je Si, prenosi "Gardijan" - Razlike po sebi nisu razlog za uzbunu, ali će se zvona za uzbunu oglasiti u slučaju arogantnog stava, izražavanja predrasuda i mržnje; pokušaja da se nametne hijerarhija u ljudskoj civilizaciji ili da se drugome nametnu sopstvena istorija, kultura i društveni sistem.

Kina - značajna karika

Kina je na putu da smeni SAD na poziciji najveće svetske ekonomije za nekoliko godina. Tenzije između Kine i SAD eskalirale su za vreme Trampove vlasti, koji je putem poreza i sankcija pokušao da reši pitanje pritužbi na nepoštenu kinesku poslovnu praksu. Ono što je počelo kao trgovinski spor, ubrzo se prelilo i na oblast tehnologije, finansija, ljudskih prava te pitanje porekla korona virusa, piše CNBC. Uprkos tome, Kina beleži rast. I pored trvenja sa SAD i izazova koje nameće pandemija, prošle godine je zabeležila privredni rast od 2,3 odsto, potpisala najveći trgovinski sporazum na svetu sa azijskim komšijama i započela pregovore sa EU o sporazumu o investicijama.

- Kina je postala značajnija karika u svetu – kaže Ajzak Stoun Fiš, osnivač kompanije “Stratedži risks”, koja analizira rizike koje prete američkim kampanjama od Kine - Sjedinjene Države su manje jake u odnosu na Kinu nego pre nekoliko godina, a Kina će verovatno nastaviti da zatvara taj jaz – kaže Stoun Fiš.

Drugačija praksa kod kuće

Godine 2017, samo nekoliko dana pre nego što je Tramp došao na vlast, Si je na Svetskom ekonomskom forumu predstavio Kinu kao zagovornicu šire ekonomske integracije na globalnom nivou, a godinu dana kasnije je ukinuo ograničenje svog mandata lidera. Ove godine Komunistička partija obeležava 100. godišnjicu osnivanja i u zvaničnoj komunikaciji u Kini ističe se rukovodeća uloga partije.

- Ekonomski pritisci, kampanje za širenje dezinformacija, represije u Hongkongu i Sinkjangu, blokiranje zapadnih medija i društvenih mreža i dr. razotkrivaju kineski apel na toleranciju kao licemerje – kaže Skot Kenedi, visoki savetnik pri Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

- Amerika će morati da odluči da li će sarađivati sa samouverenijom i agresivnijom Komunističkom partijom Kine - smatra Stoun Fiš.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

SAD odložile restrikcije


SAD su odlučile da do maja odlože restrikcije na investicije u određene kineske vojne kompanije, sa nazivima sličnim onima koje se nalaze na crnoj listi.

U saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, Bajdenova administracija je navela da će većina investicija u kompanije, čiji je naziv sličan nazivu kineske komunističke vojne kompanije biti, dozvoljena do 27. maja, čime je produžen rok prvobitno određen za 28. januar, prenosi Rojters.

Dodaje se da odredba ne dozvoljava transakcije hartijama od vrednosti među podružnicama zabranjenih kineskih vojnih kompanija.

Administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa je u novembru uvela zabranu na investicije iz SAD u kineske kompanije za koje Vašington tvrdi da se nalaze u vlasništvu kineske vojske ili da su kontrolisane od strane nje, u cilju vršenja pritiska na Peking.

Kina je rekla da SAD nemaju dokaze za ove tvrdnje, a zabranu je opisala kao bezobzirno ugnjetavanje njenih kompanija.

izvor

[Dreadnought]

Upozorenje Amerikancima: Ne tretirajte Kinu kao imaginarnog neprijatelja


Kineski ambasador u SAD pozvao je Vašington da njegovu zemlju ne tretira kao imaginarnog neprijatelja, upozoravajući da bi takav pristup doveo do ozbiljnih strateških grešaka.

Ambasador Cui Tiankai tokom govora na onlajn forumu pozvao je SAD da napuste svoj neprijateljski stav i da ne tretiraju Peking kao neprijatelja bilo koje vrste.

„Tretiranje Kine kao strateškog rivala i imaginarnog neprijatelja bilo bi velika strateška greška. Razvoj bilo koje politike na osnovu toga samo bi doveo do ozbiljnih strateških grešaka“, rekao je on.

Ambasador je ponovio dugogodišnji stav Pekinga da traži mirnu koegzistenciju i saradnju sa SAD. Istovremeno, upozorio je da Kina neće popustiti ni pod kakvim pritiskom kada je reč o pitanjima koja se tiču njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

„Kina neće odstupiti. Nadamo se da će Sjedinjene Američkr Države poštovati osnovni interes Kine i da će se uzdržati od prelaska crvene linije“, rekao je Cui.

Nedavna promena američkog rukovodstva podstakla je nade u bolje odnose između dve države, a više kineskih visokih zvaničnika sugerisalo je Vašingtonu da što pre napusti politiku Donalda Trampa. Ranije ove nedelje,

Ministarstvo spoljnih poslova Kine pozvalo je američku administraciju Džoa Bajdena da ne ponavlja greške svojih prethodnika, prenosi RT.

„U poslednjih nekoliko godina, Trampova administracija je napravila strateške greške tretirajući Kinu kao konkurenta ili čak pretnju, i shodno tome pokrenula je niz pogrešnih akcija koje se mešaju u unutrašnje stvari Kine i štete kineskim interesima“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, proteklih nekoliko dana poslati su prilično pomešani signali o budućnosti američko-kineskih odnosa. Na primer, u sredu je administracija Džoa Bajdena odustala od ograničenja iz Trampove ere i ponovo dozvolila veči deo američkih investicija u kompanije u vlasništvu ili pod kontrolom kineske vojske.

U isto vreme, dve zemlje doživljavaju nove tenzije oko Tajvana, koji Peking smatra sastavnim delom Kine

izvor
.

[MOTORISTA]

Sijev poklon dobrodošlice Bajdenu: Kina poslala upozorenje novom američkom predsedniku opasnim provokacijama
J.R. 29.01.2021.

Ako Кina želi resetovanje odnosa sa administracijom američkog predsednika Džoa Bajdena, izabrala je čudan način da to pokaže. Umesto da odmori od agresivne diplomatije koji je počela da sprovodi prošle godine, Peking se još više bacio na posao. Ne samo da se kineska vojska približila Tajvanu sa 13 lovaca i bombardera, već je Peking preduzeo opasne korake ka eskalaciji tenzija u Južnom i Istočnom kineskom moru.

Iako je to prošlo gotovo neprimećeno u Vašingtonu, Peking je prošle nedelje novoj američkoj administraciji za dobrodošlicu poklonio sumnjiv zakon koji preti američko-kineskim odnosima i povećava verovatnoću konfrontacije u Južnokineskom moru. Novi Zakon o obalskoj straži, koji stupa na snagu 1. februara, izričito omogućava kineskoj obalskoj straži da puca na strana plovila, ukrcava se i pregledava brodove u vodama na koje polaže pravo Peking i uništava sve građevine koje su druge države izgradile na spornim ostrvima Paracel i Spretli. Ali to nije sve. Zakon takođe predviđa pravo na proglašenje "zona privremenog izuzeća“ kako bi se sprečio prolazak brodova kroz prostrane vode na koje Кina tvrdi da polaže pravo, sa čime se međunarodna zajednica ne slaže. Zakon bi takođe mogao da podstakne sukob u Istočnokineskom moru, gde Peking tvrdi da polaže pravo na japanska ostrva Senkaku.

Postoje konfliktne tvrdnje po pitanju voda, grebena i ostrva u Južnom kineskom moru. Kina tvrdi pravo na više od 80 odsto ovog mora i svoje pretenzije zasniva na mapi iz 1947, koja pokazuje nejasne crtice – takozvana linija devet crtica - koje se spuštaju do tačke oko 1.800 km južno od njenog ostrva Hajnan. Vijetnam, Filipini, Bruneji, Malezija i Tajvan tvrde, s druge strane, pravo na delove istog pomorskog područja. Peking zahteva da druge zemlje traže njegovu saglasnost za vojne prolaske blizu ostrva koje Kina okupira, uključujući njena veštački napravljena ostrva. Međunarodni sud u Hagu je 2016. godine presudio da su zahtevi za "liniju od devet crtica" nelegitimni prema Zakonu o moru, koji je Peking potpisao i ratifikovao.

Neodređeni zakon o obalskoj straži bio je samo poslednja u nizu pretećih akcija koje je Peking preduzeo proteklih nedelja. Tu spadaju provokacije vojnim raspoređivanjem, posebno upad kineskih lovaca i bombardera u tajvansku zonu za identifikaciju PVO - dva puta proteklog vikenda. Takođe uključuju sankcije protiv odlazećih zvaničnika administracije Donalda Trampa koji su imali kontakt sa Tajvanom, upućujući jasna upozorenja Bajdenu. Peking je takođe upozorio Vašington da odustane od trenutnih američkih ograničenja na kinesku trgovinu, tehnologiju i investicije. Vazdušne pretnje Tajvanu, navodno deo kineskih vojnih vežbi, dogodile su se samo nekoliko dana nakon što je Sijao Bi-kim, tajvanski ambasador u Vašingtonu, prisustvovao Bajdenovoj inauguraciji. "Forin polisi" ocenjuje da je to bila jasna poruka Bajdenu da zaustavi napore ka normalizaciji diplomatskih veza sa Tajvanom.

Ne treba mnogo mašte da bi se zamislilo kako sve ovo može da eskalira u sukob. Кako bi reagovao Vašington ako bi Кina srušila filipinsku gradnju na grebenima u Južnokineskom moru, napala vijetnamske ili malezijske brodove za istraživanje nafte ili proglasila "zonu privremenog isključenja“ dok američki nosači aviona krstare tim područjem? Кako je Кina koristila kombinaciju ekonomske prinude i drugih političkih instrumenata, Amerika se prvenstveno oslanjala na svoju vojnu prednost. Međutim, ni američko vojno prisustvo u spornim vodama, ni američke ugovorne obaveze prema Japanu i Кoreji, ni čvrsti odnosi sa Tajvanom nisu sprečili kineske provokacije.

Šta Bajden može da uradi? Njegov državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Tramp bio u pravu sa strogim pristupom prema Кini, ali da je njegova taktika je bila pogrešna. Iako postoji konsenzus da je Кina strateški konkurent, Trampova administracija nikada nije definisala uslove tog takmičenja. Neki od zvaničnika nove administracije ističu potrebu "jasnog suživota“ i pozivaju na izgradnju trajnog i fleksibilnog odnosa snaga. Bajdenov tim se nesumnjivo nadao da će započeti temeljnu reviziju politike dok okupljaju tim za za vođenje indo-pacifičke strategije. Ali sada Peking Bajdenovom timu nije dao drugi izbor nego da se zaokupi rešavanjem kriza kako bi se minimizirala opasnost od nehotične eskalacije.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Objavljen plan za hladni rat Amerike i Kine


Sjedinjene Američke Države i Kina razmenili su optužbe za podizanje tenzija u Južnom kineskom moru zbog vojnih aktivnosti. Prvo je Kina uprla prstom u SAD, pa su SAD uzvratile, nedugo pošto je objavljen plan za hladni rat Amerike i Kine, dokument Atlantskog saveta, lobi grupe koja se zalaže za NATO, čija je glavna teza dugoročni sukob dve sile.

PAKOM (Američka indo-pacifička komanda), saopštila je da su kineske vojne aktivnosti „primer agresivnog i destabilizirajućeg ponašanja“, objavio je Rojters, prenosi RT.

Američka komanda navela je, ipak, da letovi kineskih aviona „nisu predstavljali bilo kakvu pretnju američkim brodovima, mornarima ili letelicama“.

Rojters je, pozivajući se na nezvanične izvore, objavio da kineski avioni nisu prišli bliže od 250 nautičkih milja (463 kilometra) američkoj grupaciji nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ u Južnom kineskom moru.

Prethodno je Kina navela da prisustvo američkih brodova u Južnom kineskom moru „ne koristi miru i stabilnosti u regionu“.

Razmena udaraca dve sile stigla je u vreme objavljivanja dokumenta jedne od najvažnijih američkih tink-tenk grupacija, Atlantskog saveta, o odnosima dve države.

U dokumentu pod nazivom „Duži telegram: Ka novoj strategiji Amerike prema Kini“, čiji autor neuobičajeno nije potpisan, Atlantski savet se zalaže za hladni rat Amerike i Kine, sa glavnim ciljem da se sačuva američka globalna hegemonija i „promeni režim“ u Pekingu.

​Dokument je u osnovi referenca na „Dugi telegram“ ili „članak iks“ iz 1946. godine, čiji je autor bio Džordž Kenan, nekadašnji ambasador SAD u Moskvi. Taj tekst, objavljen u časopisu „Forejn afers“, zalagao se za strategiju „zadržavanja“ Sovjetskog Saveza, što su SAD usvojile i tako otpočele originalni Hladni rat već sledeće godine.

Slično govori i ovaj dokument Atlantskog saveta, koji navodi da bi do 2050. godine SAD i njene saveznice trebalo da „nastave da dominiraju u regionalnom i globalnom balansu sile“ i da preduprede Kinu u mogućnosti preuzimanja Tajvanu „u bilo kojoj formi vojne akcije kako bi ostvarila svoje regionalne ciljeve“.

Atlantski savet se nada da će predsednik Kine Si Đinping biti „zamenjen umerenijim partijskim vođstvom“, te da će kineski narod „dovesti u piutanje vek dugu vladavinu Komunističke partije, koja je staru civilizaciju Kine usmerila ka autoritarnoj budućnosti“.

Dokument je usledio posle godine obeležene pogoršanjem odnosa dve velike sile i međusobnim ekonomskim udarcima i rastom tenzija u vezi sa Tajvanom, za koji Kina tvrdi da je njena teritorija, dok Amerika podržava vladu u Tajpeju, naslednicu kineskih nacionalista koji su se povukli na to ostrvo 1949. Ni nova američka administracija Džoa Bajdena nije odustala od toga, budući da je odmah po stupanju da dužnost objavljena posvećenost savezništvu sa Tajvanom, dok je Bajden ranije rekao da namerava da „obnovi američko liderstvo u demokratiji protiv autoritarizma“.

izvor

[Dreadnought]

Rat Šaomija i Pentagona


Šaomi, kineski proizvođač pametnih telefona, tužio je američku vladu.

Razlog je potez Donalda Trampa tokom njegove poslednje nedelje kao predsednika SAD da stavi kompaniju na crnu listu Pentagona koja zabranjuje Amerikancima da ulažu u nju.

Šaomi je u petak zatražio da se ukloni s navedenog popisa, obrazloživši u tužbi okružnom sudu u Vašingtonu da je odluka stavljanja na crnu listu "nezakonita i neustavna", prenosi Rojters.

Tvrde da nema nikakve veze s Narodnooslobodilačkom vojskom, ukazujući na značajan broj američkih građana koji imaju velike udele u kompaniji, a američke finansijske kompanije čine tri od njenih 10 najvećih investitora.

Šaomi je prošlog meseca dodat na crnu listu, s još osam firmi, u vreme odlaska administracije Donalda Trampa, koja je zahtevala od svih američkih investitora da svoj novac izvuku iz kompanija do roka 11. novembra 2021. godine.

U trenutku stavljanja na nepopularnu listu Šaomi je nadmašio Epl i postao treći svetski proizvođač pametnih telefona, prema tržišnoj obaveštajnoj firmi IDC.

Kako piše Fajnenšl tajms, administracija Džoa Bajdena nije najavila da li će zadržati zabranu. Ali novi predsednik bi se verovatno suočio sa političkim reperkusijama ako poništi zabranu zbog pritiska sa Kapitol hila gde nameravaju da zadrže čvrst stav prema kineskoj komunističkoj partiji.

Bajden je pokazao rane znake da namerava da usvoji oštar pristup. Entoni Blinken, državni sekretar, rekao je ove nedelje da se slaže sa Trampovom administracijom da je Kina u provinciji Ksinjiang počinila "genocid" pritvaranjem i represijom nad preko milion ujgurskih muslimana.

Uz to, Pentagon je u petak optužio kinesku vojsku da nastavlja "niz agresivnih i destabilizirajućih akcija" nakon što je pomenuti Fajnenšl tajms objavio da su kineski ratni avioni simulirali napad na američki nosač aviona tokom nedavnog upada u tajvansku PVO zonu.

izvor

[Dreadnought]

Bajden ne žuri da kontaktira Si Đinpinga


Iako je od preuzimanja položaja predsednika SAD Džozef Bajden kontaktirao sa mnogobrojnim svetskim liderima, Bela kuća je saopštila da ne žuri sa uspostavljanjem kontakta sa svojim globalnim rivalom Kinom.

Predstavnica Bele kuće Džin Psaki izjavila da joj nije poznato kada predsednik Bajden namerava da se čuje sa kineskim liderom Si Đinpingom, ali da sa Entoni Bllinkenom na poziciji državnog sekretara SAD postoje i "drugi kanali komunikacije sa Kinezima", kao i da je komunikacija sa saveznicima i partnerima prioritetna za SAD, prenosi Rojters.

Predstavnik Stejt departmenta Ned Prajs istakao je da postoje pitanja, u koja spadaju i klimatske promene, u okviru kojih je u "nacionalnom interesu SAD da uspostave ograničenu saradnju sa Kinom".

Bajdenova adminsitracija još nije u potpunosti artikulisala svoju strategiju prema Kini, ali je nagovestila da će nastaviti sa oštrim pristupom koji je imao i bivši predsednik Donald Tramp.

izvor

[MOTORISTA]

SAD osudile izveštaje o sistematskom silovanju u kampovima za Ujgure
Tanjug 04.02.2021.

SAD su osudile izveštaje o sistematskom silovanju i mučenju žena u kineskim kampovima za Ujgure i zahtevale "ozbiljne posledice" za ove navodne zločine, prenosi BBC.

Stejt department je saopštio da je "duboko uznemiren zverstvima", a izjava predstavlja reakciju na BBC-jev članak zasnovan na intervjuima sa bivšim zatvorenicama i pripadnicima obezbeđenja. U članku se iznose optužbe za navodno masovno silovanje, seksualno zlostavljanje i torturu u kampovima u kineskoj regiji Sinkjang. Jedna žena koja je pobegla iz Sinkjanga po puštanju iz kampa i koja je sada u SAD je za BBC rekla da su žene svake noći odvođene iz ćelija i da ih je silovao najmanje jedan maskirani Kinez. Ona je navela da je u kampu mučena, a kasnije i grupno silovana u tri navrata. Žena iz Kazahstana koja je u Sinkjangu bila zatvorena 18 meseci kaže da je bila primorana da svlači ujgurske žene i da ih vezuje lisicama pre nego što ih je ostavljala nasamo sa kineskim muškarcima. Priče o mučenju potvrdio je i jedan čuvar iz kampa.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova je u sredu optužio BBC za "lažne izveštaje" koji su "u potpunosti bez činjenične osnove".

Kina uporno odbacuje optužbe za kršenje ljudskih prava u Sinkjangu i ističe da kampovi nisu logori, već centri za stručno obrazovanje i obuku.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rat protiv „Huaveja“: Kako je Amerika ubedila Evropu da ne kupuje kineski 5G


Evropske zemlje u početku su se opirale američkom pritisku da odustanu od opreme za 5G mrežu koju proizvodi „Huavej“, ali su kasnije mnoge donele propise koji ograničavaju ili čak zabranjuju njenu upotrebu.

Kada je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa počela rat protiv kineskog tehnološkog giganta, jedan od važnih frontova bio je da ubedi evropske saveznike kako oprema „Huaveja“ predstavlja bezbednosnu pretnju i da je ne smeju koristiti u izgradnji 5G mreže.

Jedno od ključnih oružja Vašingtona bila je pretnja saveznicima da će ih izbaciti iz programa razmene bezbednosnih podataka ukoliko sklope saradnju sa „Huavejem“, koji je vodeći u izradi opreme za 5G mrežu.

Američki pristup naišao je, međutim, na otpor kod saveznika, kao što su Nemačka, Francuska i Velika Britanija. „Huavej“ je sklopio čak 91 ugovor o isporuci opreme, od kojih je gotovo polovina bila u Evropi.

Čak i kada su evropske bezbednosne službe izrazile zabrinutost u vezi sa 5G opremom „Huaveja“, evropske zemlje su nastavile sa otporom Trampovom ratu protiv kineskog giganta i bilo je očigledno da pristup Vašingtona ne uspeva, otkriva Kit Krah, bivši američki državni podsekretar, koji je vodio „anti-Huavej“ politiku SAD u intervjuu za „Politiko“.

„Naš pristup je bio da lupimo šakom o sto i kažemo „ne kupujte Huavej“. To je bio stil sukoba“, objasnio je Krah.

Bivši diplomata otkriva da su SAD u jednom trenutku omekšale pristup, te da su počele da tretiraju strane partnere kao „mušterije“ i da im iznose „vredne ponude“.

Krah je objasnio da je tada Amerika počela direktno da pregovara sa provajderima, preskačući predstavnike vlada, i da ih ubedi da izbegnu „Huavej“ opremu.

„Posle nekog vremena, mogli smo da vidimo da je time stvorena kritična masa, bila je to prekretnica“, kaže Krah.

Potom su evropske zemlje, jedna po jedna, pristajale na zahtev Vašingtona, među njima i neki od najvećih oponenata, kao što su Britanija ili Francuska, dodaje bivši državni podsekretar SAD. Čak je slična inicijativa pokrenuta i u Briselu, na nivou EU.

Propisi protiv „Huavej“ razlikovali su se od zemlje do zemlje, neke su potpuno zabranile 5G opremu kineskog giganta, dok su druge ograničile njenu upotrebu.

Dolaskom na vlast nove administracije Džoa Bajdena, nije izgledno da će se situacija promeniti. Bela kuća već je obznanila kako planira da se konfrontira sa Kinom po brojnim pitanjima.

Đina Rajmondo, Bajdenova kandidatkinja za trgovinskog sekretara, rekla je kako nova administracija neće promeniti američko stanovište koje je doneo Trampov tim u vezi sa učešćem „Huaveja“ u globalnom razvoju 5G mreže. To znači kako će SAD nastaviti da optužuju kineskog tehnološkog giganta kako kroz svoju opremu omogućava Pekingu da špijunira klijente „Huaveja“, te da će nastaviti da ubeđuju druge zemlje da je ne koriste.

„Huavej“ i kineske vlasti, sa druge strane, nastaviće borbu protiv američkih optužbi, tvrdećio da su neutemeljene i lažne.

izvor

[MOTORISTA]

недеља, 07.02.2021.

Бајден не жели кофликт са Кином, већ екстремну конкуренцију

ВАШИНГТОН – Џозеф Бајден изјавио је данас да би ривалство САД и Кине могло да буде у облику „екстремне конкуренције” али је уверио да жели да избегне сукоб две светске силе.

„Не треба да имамо сукоб, већ екстремну конкуренцију”, рекао је Бајден и додао да познаје кинеског председника са којим је имао разговоре док је био потпредседник САД од 2009. до 2017. године. Бајден је рекао да не жели конфликт са Кином и додао да неће следити политику свог претходника Доналда Трампа, преноси Бета. Амерички председник је у интервју за телевизијску мрежу Си-Би-Ес рекао да још није разговарао са кинеским колегом Си Ђинпингом и додао да „нема разлога да га не зове”.

„Он (Си) је веома тврд. Не износим ово као критику, већ је то стварност, она нема ни трунке демократије у себи”, рекао је Бајден у интервјуу чији су одломци данас емитовани. Вашингтон сматра Пекинг првим стратешким противником и главним изазовом на међународној сцени.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Tucker: American elites have aligned themselves with China