Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

SAD odložile restrikcije


SAD su odlučile da do maja odlože restrikcije na investicije u određene kineske vojne kompanije, sa nazivima sličnim onima koje se nalaze na crnoj listi.

U saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, Bajdenova administracija je navela da će većina investicija u kompanije, čiji je naziv sličan nazivu kineske komunističke vojne kompanije biti, dozvoljena do 27. maja, čime je produžen rok prvobitno određen za 28. januar, prenosi Rojters.

Dodaje se da odredba ne dozvoljava transakcije hartijama od vrednosti među podružnicama zabranjenih kineskih vojnih kompanija.

Administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa je u novembru uvela zabranu na investicije iz SAD u kineske kompanije za koje Vašington tvrdi da se nalaze u vlasništvu kineske vojske ili da su kontrolisane od strane nje, u cilju vršenja pritiska na Peking.

Kina je rekla da SAD nemaju dokaze za ove tvrdnje, a zabranu je opisala kao bezobzirno ugnjetavanje njenih kompanija.

izvor

[Dreadnought]

Upozorenje Amerikancima: Ne tretirajte Kinu kao imaginarnog neprijatelja


Kineski ambasador u SAD pozvao je Vašington da njegovu zemlju ne tretira kao imaginarnog neprijatelja, upozoravajući da bi takav pristup doveo do ozbiljnih strateških grešaka.

Ambasador Cui Tiankai tokom govora na onlajn forumu pozvao je SAD da napuste svoj neprijateljski stav i da ne tretiraju Peking kao neprijatelja bilo koje vrste.

„Tretiranje Kine kao strateškog rivala i imaginarnog neprijatelja bilo bi velika strateška greška. Razvoj bilo koje politike na osnovu toga samo bi doveo do ozbiljnih strateških grešaka“, rekao je on.

Ambasador je ponovio dugogodišnji stav Pekinga da traži mirnu koegzistenciju i saradnju sa SAD. Istovremeno, upozorio je da Kina neće popustiti ni pod kakvim pritiskom kada je reč o pitanjima koja se tiču njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

„Kina neće odstupiti. Nadamo se da će Sjedinjene Američkr Države poštovati osnovni interes Kine i da će se uzdržati od prelaska crvene linije“, rekao je Cui.

Nedavna promena američkog rukovodstva podstakla je nade u bolje odnose između dve države, a više kineskih visokih zvaničnika sugerisalo je Vašingtonu da što pre napusti politiku Donalda Trampa. Ranije ove nedelje,

Ministarstvo spoljnih poslova Kine pozvalo je američku administraciju Džoa Bajdena da ne ponavlja greške svojih prethodnika, prenosi RT.

„U poslednjih nekoliko godina, Trampova administracija je napravila strateške greške tretirajući Kinu kao konkurenta ili čak pretnju, i shodno tome pokrenula je niz pogrešnih akcija koje se mešaju u unutrašnje stvari Kine i štete kineskim interesima“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, proteklih nekoliko dana poslati su prilično pomešani signali o budućnosti američko-kineskih odnosa. Na primer, u sredu je administracija Džoa Bajdena odustala od ograničenja iz Trampove ere i ponovo dozvolila veči deo američkih investicija u kompanije u vlasništvu ili pod kontrolom kineske vojske.

U isto vreme, dve zemlje doživljavaju nove tenzije oko Tajvana, koji Peking smatra sastavnim delom Kine

izvor
.

[MOTORISTA]

Sijev poklon dobrodošlice Bajdenu: Kina poslala upozorenje novom američkom predsedniku opasnim provokacijama
J.R. 29.01.2021.

Ako Кina želi resetovanje odnosa sa administracijom američkog predsednika Džoa Bajdena, izabrala je čudan način da to pokaže. Umesto da odmori od agresivne diplomatije koji je počela da sprovodi prošle godine, Peking se još više bacio na posao. Ne samo da se kineska vojska približila Tajvanu sa 13 lovaca i bombardera, već je Peking preduzeo opasne korake ka eskalaciji tenzija u Južnom i Istočnom kineskom moru.

Iako je to prošlo gotovo neprimećeno u Vašingtonu, Peking je prošle nedelje novoj američkoj administraciji za dobrodošlicu poklonio sumnjiv zakon koji preti američko-kineskim odnosima i povećava verovatnoću konfrontacije u Južnokineskom moru. Novi Zakon o obalskoj straži, koji stupa na snagu 1. februara, izričito omogućava kineskoj obalskoj straži da puca na strana plovila, ukrcava se i pregledava brodove u vodama na koje polaže pravo Peking i uništava sve građevine koje su druge države izgradile na spornim ostrvima Paracel i Spretli. Ali to nije sve. Zakon takođe predviđa pravo na proglašenje "zona privremenog izuzeća“ kako bi se sprečio prolazak brodova kroz prostrane vode na koje Кina tvrdi da polaže pravo, sa čime se međunarodna zajednica ne slaže. Zakon bi takođe mogao da podstakne sukob u Istočnokineskom moru, gde Peking tvrdi da polaže pravo na japanska ostrva Senkaku.

Postoje konfliktne tvrdnje po pitanju voda, grebena i ostrva u Južnom kineskom moru. Kina tvrdi pravo na više od 80 odsto ovog mora i svoje pretenzije zasniva na mapi iz 1947, koja pokazuje nejasne crtice – takozvana linija devet crtica - koje se spuštaju do tačke oko 1.800 km južno od njenog ostrva Hajnan. Vijetnam, Filipini, Bruneji, Malezija i Tajvan tvrde, s druge strane, pravo na delove istog pomorskog područja. Peking zahteva da druge zemlje traže njegovu saglasnost za vojne prolaske blizu ostrva koje Kina okupira, uključujući njena veštački napravljena ostrva. Međunarodni sud u Hagu je 2016. godine presudio da su zahtevi za "liniju od devet crtica" nelegitimni prema Zakonu o moru, koji je Peking potpisao i ratifikovao.

Neodređeni zakon o obalskoj straži bio je samo poslednja u nizu pretećih akcija koje je Peking preduzeo proteklih nedelja. Tu spadaju provokacije vojnim raspoređivanjem, posebno upad kineskih lovaca i bombardera u tajvansku zonu za identifikaciju PVO - dva puta proteklog vikenda. Takođe uključuju sankcije protiv odlazećih zvaničnika administracije Donalda Trampa koji su imali kontakt sa Tajvanom, upućujući jasna upozorenja Bajdenu. Peking je takođe upozorio Vašington da odustane od trenutnih američkih ograničenja na kinesku trgovinu, tehnologiju i investicije. Vazdušne pretnje Tajvanu, navodno deo kineskih vojnih vežbi, dogodile su se samo nekoliko dana nakon što je Sijao Bi-kim, tajvanski ambasador u Vašingtonu, prisustvovao Bajdenovoj inauguraciji. "Forin polisi" ocenjuje da je to bila jasna poruka Bajdenu da zaustavi napore ka normalizaciji diplomatskih veza sa Tajvanom.

Ne treba mnogo mašte da bi se zamislilo kako sve ovo može da eskalira u sukob. Кako bi reagovao Vašington ako bi Кina srušila filipinsku gradnju na grebenima u Južnokineskom moru, napala vijetnamske ili malezijske brodove za istraživanje nafte ili proglasila "zonu privremenog isključenja“ dok američki nosači aviona krstare tim područjem? Кako je Кina koristila kombinaciju ekonomske prinude i drugih političkih instrumenata, Amerika se prvenstveno oslanjala na svoju vojnu prednost. Međutim, ni američko vojno prisustvo u spornim vodama, ni američke ugovorne obaveze prema Japanu i Кoreji, ni čvrsti odnosi sa Tajvanom nisu sprečili kineske provokacije.

Šta Bajden može da uradi? Njegov državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Tramp bio u pravu sa strogim pristupom prema Кini, ali da je njegova taktika je bila pogrešna. Iako postoji konsenzus da je Кina strateški konkurent, Trampova administracija nikada nije definisala uslove tog takmičenja. Neki od zvaničnika nove administracije ističu potrebu "jasnog suživota“ i pozivaju na izgradnju trajnog i fleksibilnog odnosa snaga. Bajdenov tim se nesumnjivo nadao da će započeti temeljnu reviziju politike dok okupljaju tim za za vođenje indo-pacifičke strategije. Ali sada Peking Bajdenovom timu nije dao drugi izbor nego da se zaokupi rešavanjem kriza kako bi se minimizirala opasnost od nehotične eskalacije.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Objavljen plan za hladni rat Amerike i Kine


Sjedinjene Američke Države i Kina razmenili su optužbe za podizanje tenzija u Južnom kineskom moru zbog vojnih aktivnosti. Prvo je Kina uprla prstom u SAD, pa su SAD uzvratile, nedugo pošto je objavljen plan za hladni rat Amerike i Kine, dokument Atlantskog saveta, lobi grupe koja se zalaže za NATO, čija je glavna teza dugoročni sukob dve sile.

PAKOM (Američka indo-pacifička komanda), saopštila je da su kineske vojne aktivnosti „primer agresivnog i destabilizirajućeg ponašanja“, objavio je Rojters, prenosi RT.

Američka komanda navela je, ipak, da letovi kineskih aviona „nisu predstavljali bilo kakvu pretnju američkim brodovima, mornarima ili letelicama“.

Rojters je, pozivajući se na nezvanične izvore, objavio da kineski avioni nisu prišli bliže od 250 nautičkih milja (463 kilometra) američkoj grupaciji nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ u Južnom kineskom moru.

Prethodno je Kina navela da prisustvo američkih brodova u Južnom kineskom moru „ne koristi miru i stabilnosti u regionu“.

Razmena udaraca dve sile stigla je u vreme objavljivanja dokumenta jedne od najvažnijih američkih tink-tenk grupacija, Atlantskog saveta, o odnosima dve države.

U dokumentu pod nazivom „Duži telegram: Ka novoj strategiji Amerike prema Kini“, čiji autor neuobičajeno nije potpisan, Atlantski savet se zalaže za hladni rat Amerike i Kine, sa glavnim ciljem da se sačuva američka globalna hegemonija i „promeni režim“ u Pekingu.

​Dokument je u osnovi referenca na „Dugi telegram“ ili „članak iks“ iz 1946. godine, čiji je autor bio Džordž Kenan, nekadašnji ambasador SAD u Moskvi. Taj tekst, objavljen u časopisu „Forejn afers“, zalagao se za strategiju „zadržavanja“ Sovjetskog Saveza, što su SAD usvojile i tako otpočele originalni Hladni rat već sledeće godine.

Slično govori i ovaj dokument Atlantskog saveta, koji navodi da bi do 2050. godine SAD i njene saveznice trebalo da „nastave da dominiraju u regionalnom i globalnom balansu sile“ i da preduprede Kinu u mogućnosti preuzimanja Tajvanu „u bilo kojoj formi vojne akcije kako bi ostvarila svoje regionalne ciljeve“.

Atlantski savet se nada da će predsednik Kine Si Đinping biti „zamenjen umerenijim partijskim vođstvom“, te da će kineski narod „dovesti u piutanje vek dugu vladavinu Komunističke partije, koja je staru civilizaciju Kine usmerila ka autoritarnoj budućnosti“.

Dokument je usledio posle godine obeležene pogoršanjem odnosa dve velike sile i međusobnim ekonomskim udarcima i rastom tenzija u vezi sa Tajvanom, za koji Kina tvrdi da je njena teritorija, dok Amerika podržava vladu u Tajpeju, naslednicu kineskih nacionalista koji su se povukli na to ostrvo 1949. Ni nova američka administracija Džoa Bajdena nije odustala od toga, budući da je odmah po stupanju da dužnost objavljena posvećenost savezništvu sa Tajvanom, dok je Bajden ranije rekao da namerava da „obnovi američko liderstvo u demokratiji protiv autoritarizma“.

izvor

[Dreadnought]

Rat Šaomija i Pentagona


Šaomi, kineski proizvođač pametnih telefona, tužio je američku vladu.

Razlog je potez Donalda Trampa tokom njegove poslednje nedelje kao predsednika SAD da stavi kompaniju na crnu listu Pentagona koja zabranjuje Amerikancima da ulažu u nju.

Šaomi je u petak zatražio da se ukloni s navedenog popisa, obrazloživši u tužbi okružnom sudu u Vašingtonu da je odluka stavljanja na crnu listu "nezakonita i neustavna", prenosi Rojters.

Tvrde da nema nikakve veze s Narodnooslobodilačkom vojskom, ukazujući na značajan broj američkih građana koji imaju velike udele u kompaniji, a američke finansijske kompanije čine tri od njenih 10 najvećih investitora.

Šaomi je prošlog meseca dodat na crnu listu, s još osam firmi, u vreme odlaska administracije Donalda Trampa, koja je zahtevala od svih američkih investitora da svoj novac izvuku iz kompanija do roka 11. novembra 2021. godine.

U trenutku stavljanja na nepopularnu listu Šaomi je nadmašio Epl i postao treći svetski proizvođač pametnih telefona, prema tržišnoj obaveštajnoj firmi IDC.

Kako piše Fajnenšl tajms, administracija Džoa Bajdena nije najavila da li će zadržati zabranu. Ali novi predsednik bi se verovatno suočio sa političkim reperkusijama ako poništi zabranu zbog pritiska sa Kapitol hila gde nameravaju da zadrže čvrst stav prema kineskoj komunističkoj partiji.

Bajden je pokazao rane znake da namerava da usvoji oštar pristup. Entoni Blinken, državni sekretar, rekao je ove nedelje da se slaže sa Trampovom administracijom da je Kina u provinciji Ksinjiang počinila "genocid" pritvaranjem i represijom nad preko milion ujgurskih muslimana.

Uz to, Pentagon je u petak optužio kinesku vojsku da nastavlja "niz agresivnih i destabilizirajućih akcija" nakon što je pomenuti Fajnenšl tajms objavio da su kineski ratni avioni simulirali napad na američki nosač aviona tokom nedavnog upada u tajvansku PVO zonu.

izvor

[Dreadnought]

Bajden ne žuri da kontaktira Si Đinpinga


Iako je od preuzimanja položaja predsednika SAD Džozef Bajden kontaktirao sa mnogobrojnim svetskim liderima, Bela kuća je saopštila da ne žuri sa uspostavljanjem kontakta sa svojim globalnim rivalom Kinom.

Predstavnica Bele kuće Džin Psaki izjavila da joj nije poznato kada predsednik Bajden namerava da se čuje sa kineskim liderom Si Đinpingom, ali da sa Entoni Bllinkenom na poziciji državnog sekretara SAD postoje i "drugi kanali komunikacije sa Kinezima", kao i da je komunikacija sa saveznicima i partnerima prioritetna za SAD, prenosi Rojters.

Predstavnik Stejt departmenta Ned Prajs istakao je da postoje pitanja, u koja spadaju i klimatske promene, u okviru kojih je u "nacionalnom interesu SAD da uspostave ograničenu saradnju sa Kinom".

Bajdenova adminsitracija još nije u potpunosti artikulisala svoju strategiju prema Kini, ali je nagovestila da će nastaviti sa oštrim pristupom koji je imao i bivši predsednik Donald Tramp.

izvor

[MOTORISTA]

SAD osudile izveštaje o sistematskom silovanju u kampovima za Ujgure
Tanjug 04.02.2021.

SAD su osudile izveštaje o sistematskom silovanju i mučenju žena u kineskim kampovima za Ujgure i zahtevale "ozbiljne posledice" za ove navodne zločine, prenosi BBC.

Stejt department je saopštio da je "duboko uznemiren zverstvima", a izjava predstavlja reakciju na BBC-jev članak zasnovan na intervjuima sa bivšim zatvorenicama i pripadnicima obezbeđenja. U članku se iznose optužbe za navodno masovno silovanje, seksualno zlostavljanje i torturu u kampovima u kineskoj regiji Sinkjang. Jedna žena koja je pobegla iz Sinkjanga po puštanju iz kampa i koja je sada u SAD je za BBC rekla da su žene svake noći odvođene iz ćelija i da ih je silovao najmanje jedan maskirani Kinez. Ona je navela da je u kampu mučena, a kasnije i grupno silovana u tri navrata. Žena iz Kazahstana koja je u Sinkjangu bila zatvorena 18 meseci kaže da je bila primorana da svlači ujgurske žene i da ih vezuje lisicama pre nego što ih je ostavljala nasamo sa kineskim muškarcima. Priče o mučenju potvrdio je i jedan čuvar iz kampa.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova je u sredu optužio BBC za "lažne izveštaje" koji su "u potpunosti bez činjenične osnove".

Kina uporno odbacuje optužbe za kršenje ljudskih prava u Sinkjangu i ističe da kampovi nisu logori, već centri za stručno obrazovanje i obuku.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rat protiv „Huaveja“: Kako je Amerika ubedila Evropu da ne kupuje kineski 5G


Evropske zemlje u početku su se opirale američkom pritisku da odustanu od opreme za 5G mrežu koju proizvodi „Huavej“, ali su kasnije mnoge donele propise koji ograničavaju ili čak zabranjuju njenu upotrebu.

Kada je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa počela rat protiv kineskog tehnološkog giganta, jedan od važnih frontova bio je da ubedi evropske saveznike kako oprema „Huaveja“ predstavlja bezbednosnu pretnju i da je ne smeju koristiti u izgradnji 5G mreže.

Jedno od ključnih oružja Vašingtona bila je pretnja saveznicima da će ih izbaciti iz programa razmene bezbednosnih podataka ukoliko sklope saradnju sa „Huavejem“, koji je vodeći u izradi opreme za 5G mrežu.

Američki pristup naišao je, međutim, na otpor kod saveznika, kao što su Nemačka, Francuska i Velika Britanija. „Huavej“ je sklopio čak 91 ugovor o isporuci opreme, od kojih je gotovo polovina bila u Evropi.

Čak i kada su evropske bezbednosne službe izrazile zabrinutost u vezi sa 5G opremom „Huaveja“, evropske zemlje su nastavile sa otporom Trampovom ratu protiv kineskog giganta i bilo je očigledno da pristup Vašingtona ne uspeva, otkriva Kit Krah, bivši američki državni podsekretar, koji je vodio „anti-Huavej“ politiku SAD u intervjuu za „Politiko“.

„Naš pristup je bio da lupimo šakom o sto i kažemo „ne kupujte Huavej“. To je bio stil sukoba“, objasnio je Krah.

Bivši diplomata otkriva da su SAD u jednom trenutku omekšale pristup, te da su počele da tretiraju strane partnere kao „mušterije“ i da im iznose „vredne ponude“.

Krah je objasnio da je tada Amerika počela direktno da pregovara sa provajderima, preskačući predstavnike vlada, i da ih ubedi da izbegnu „Huavej“ opremu.

„Posle nekog vremena, mogli smo da vidimo da je time stvorena kritična masa, bila je to prekretnica“, kaže Krah.

Potom su evropske zemlje, jedna po jedna, pristajale na zahtev Vašingtona, među njima i neki od najvećih oponenata, kao što su Britanija ili Francuska, dodaje bivši državni podsekretar SAD. Čak je slična inicijativa pokrenuta i u Briselu, na nivou EU.

Propisi protiv „Huavej“ razlikovali su se od zemlje do zemlje, neke su potpuno zabranile 5G opremu kineskog giganta, dok su druge ograničile njenu upotrebu.

Dolaskom na vlast nove administracije Džoa Bajdena, nije izgledno da će se situacija promeniti. Bela kuća već je obznanila kako planira da se konfrontira sa Kinom po brojnim pitanjima.

Đina Rajmondo, Bajdenova kandidatkinja za trgovinskog sekretara, rekla je kako nova administracija neće promeniti američko stanovište koje je doneo Trampov tim u vezi sa učešćem „Huaveja“ u globalnom razvoju 5G mreže. To znači kako će SAD nastaviti da optužuju kineskog tehnološkog giganta kako kroz svoju opremu omogućava Pekingu da špijunira klijente „Huaveja“, te da će nastaviti da ubeđuju druge zemlje da je ne koriste.

„Huavej“ i kineske vlasti, sa druge strane, nastaviće borbu protiv američkih optužbi, tvrdećio da su neutemeljene i lažne.

izvor

[MOTORISTA]

недеља, 07.02.2021.

Бајден не жели кофликт са Кином, већ екстремну конкуренцију

ВАШИНГТОН – Џозеф Бајден изјавио је данас да би ривалство САД и Кине могло да буде у облику „екстремне конкуренције” али је уверио да жели да избегне сукоб две светске силе.

„Не треба да имамо сукоб, већ екстремну конкуренцију”, рекао је Бајден и додао да познаје кинеског председника са којим је имао разговоре док је био потпредседник САД од 2009. до 2017. године. Бајден је рекао да не жели конфликт са Кином и додао да неће следити политику свог претходника Доналда Трампа, преноси Бета. Амерички председник је у интервју за телевизијску мрежу Си-Би-Ес рекао да још није разговарао са кинеским колегом Си Ђинпингом и додао да „нема разлога да га не зове”.

„Он (Си) је веома тврд. Не износим ово као критику, већ је то стварност, она нема ни трунке демократије у себи”, рекао је Бајден у интервјуу чији су одломци данас емитовани. Вашингтон сматра Пекинг првим стратешким противником и главним изазовом на међународној сцени.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Tucker: American elites have aligned themselves with China