Odnosi na relaciji Kina-SAD-e

[Dreadnought]

Politika jednog deteta mogla bi Kinu skupo da košta


Kina mora potpuno da ukine politiku kontrole rađanja kako bi povećala svoju radnu snagu u narednim decenijama.

To je neophodno kako bi ostala ekonomski konkurentna u odnosu na zemlje poput SAD, navodi se u novom izveštaju kineske Centralne banke.

Narodna banka Kine (PBC) objavila je izveštaj po kojem bi ta zemlja ne samo trebalo da ukine politiku planiranja porodice, i da već ohrabri parove da imaju više dece, kako bi se izborila sa sve većim problemom starenja stanovništva, navodi list Global tajms, prenosi RTS.

Izveštaj pod nazivom "Razumevanje i protivmere kineske populacione tranzicije" naglašava da je neophodno podići stopu nataliteta u bliskoj budućnosti.

Peking bi trebalo da obrati pažnju na činjenicu da stopa rađanja sve više opada, a stanovništvo sve brže stari, navode kineski stručnjaci, dodajući da glavni ekonomski rival SAD prolazi kroz "povoljne promene" u radno sposobnoj populaciji, najviše zahvaljujući masovnoj imigraciji.


Populaciona klackalica u korist SAD

Na osnovu statističkih podataka i prognoza Ujedinjenih nacija, u kojima se možda i precenjuje stopa reprodukcije u Kini, izveštaj navodi da će se u naredne tri decenije kineska populacija smanjiti za 32 miliona, odnosno 2,2 odsto.

Istovremeno, stanovništvo SAD će do 2050. biti brojnije za 50 miliona ljudi, što je povećanje od 15 odsto.

Još važnije, kineska radna snaga će se još više smanjiti zbog starenja stanovništva, dok će SAD zabeležiti povećanje radno sposobne populacije i, za razliku od Kine, Amerika će imati prednost "obučene imigracije".

Do 2019. godine, Kina je imala 70,6 odsto radno sposobne populacije. SAD – 65,2 odsto. Do 2035. ta prednost će opasti na 3,2 odsto, a do 2050. godine, Amerika će biti ispred Kine za 1,3 odsto.


Druga najmnogoljudnija zemlja

Procenjeno je da će kineska populacija dostići svoj vrhunac do 2030. godine sa 1,46 milijardi ljudi, ali će do 2050. godine opasti na oko 1,4 milijardi, a procenat starijih će rasti.

U izveštaju se upozorava i da će drugi ekonomski rival, Indija, uskoro imati veću radnu snagu, jer se procenjuje da će ta zemlja prestići Kinu i postati najmnogoljudnija na planeti do 2027. godine.

Takođe zabrinjavaju podaci kineskog ministarstva javne bezbednosti, koje je zabeležilo da je prošle godine broj novorođenčadi opao za 15 odsto.

"Ukoliko je Kina smanjila ekonomsku razliku sa SAD uz pomoć jeftine radne snage i ogromne populacije u proteklih 40 godina, vredi razmišljati na šta će se osloniti u narednih 30 godina", zaključuje se u izveštaju.

Najmnogoljudnija zemlja na svetu imala je restriktivnu populacionu politiku decenijama, a 2013. "politika jednog deteta" je olabavljena, pa je sada porodicama dozvoljeno da imaju dvoje.

izvor

[Dreadnought]

Si Đinping prihvatio Bajdenov poziv


Kineski predsednik Si Đinping prihvatio je poziv američkog predsednika Džoa Bajdena i prisustvovaće samitu o klimatskim promenama koji organizuju SAD 22. aprila, što će biti prvi sastanak dvojice lidera od dolaska nove američke administracije.

„Predsednik Si će prisustvovati samitu putem video konferencije i održaće važan govor“, potvrdila je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing, prenosi Rojters.

Prošle nedelje, tokom posete američkog izaslanika o klimi Džona Kerija Šangaju, SAD i Kina su dogovorile da će sarađivati po pitanju klimatskih promena.

Vašington i Peking su tom prilikom u zajedničkom saopštenju naveli da će pojačati delovanje i saradnju u multilateralnim procesima, uključujući u konvenciji UN o klimatskim promenama i Pariskom sporazumu o klimi, preneo je Tanjug.

Ranije je Bela kuća saopštila da je američki predsednik Džo Bajden pozvao 40 svetskih lidera na događaj posvećen klimi koji Vašington namerava da organizuje 22. i 23. aprila u virtuelnom formatu, a samit je planiran da se održi na Dan planete Zemlje.

Na samitu koje organizuju SAD će učestvovati najviši zvaničnici Kine, Rusije, Velike Britanije, Nemačke, Australije, Francuske, Turske, Indije, Italije, Španije, Meksika, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja.

izvor

[MOTORISTA]

Kina želi da gradi nove vojne baze, bacila oko na obalu Atlantika, SAD zabrinute
Blic 23.04.2021.

Američke snage u Africi motre pažljivo na Kinu jer brinu da želi da proširi svoje vojne i pomorske baze po tom kontitentu, kaže general Stiven Tausend, komandant američke vojske za Afriku.

- Znamo za želju Kine da izgradi baze širom sveta. Najviše brinem zbog Afrike i obale Atlantika - rekao je Tausend, piše Glas Amerike. Kina je prvu vojnu bazu sagradila 2017. u Džibutiju, a od tada želi nove vojne baze u toj zemlji i drugim lokacijama.

- U protekle dve godine su napravili veliko pristanište kao dodatak toj bazi. Tu mogu da se usidre najveći brodovi, nosači aviona i nuklearne podmornice - ocenjuje Tausend. Kina, prema oceni američke vojske, želi baze u Tanzaniji i na afričkoj obali Atlantika.

- To je najveća pretnja, jer oni ne žele luku u kojoj će točiti gorivo ili nabavljati namirnice. Žele luku u kojoj će moći da napune municiju i poprave vojna plovila. Agresivno rade na tome - ističe Tausend.

Američki zvaničnici upozoravaju i da Peking mnogo novca ulaže u Afriku - u proteklih 10 godina u infrastrukturu i razvoj uloženo je 60 milijardi dolara, a takođe se širi i mreža ambasada. Kina u Africi ima 52 predstavništva, više od SAD. Zabrinjavaju i sve veće kupovine kineskog oružja. Ipak, general Tausend zaključuje da Amerika treba da radi na tome da održi svoj uticaj.

- Ne treba da se takmičimo sa Kinom za svaki dolar, već da ciljamo tamo gde se naše investicije najviše isplate - rekao je on.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Američki senatori apeluju na Kongres: Eliminisati disbalans u odnosima sa Kinom


Američki demokratski senator Kris Van Holen i njegov kolega republikanac Den Salivan podneli su Kongresu nacrt zakona o principu reciprociteta – 2021. čija je svrha, prema njihovim rečima, da eliminiše „značajan disbalans“ u odnosima SAD i Kine.

U dokumentu, u koji je „RT“ imao uvid, govori se o nekoliko pravaca u kojima saradnja izaziva zabrinutost senatora. Tu spadaju trgovina, diplomatija, obrazovanje i sfera komunikacije. Između ostalog, u tekstu je navedeno da Peking ponekad uskraćuje pravo na ulazak američkim diplomatama i drugim zvaničnicima, kao i da ograničava kretanje američkih novinara širom zemlje.

Pored toga, Kina pruža „ogromne subvencije“ svojoj poljoprivredi, industriji čelika i aluminijuma, što sa svoje strane „šteti slobodnoj konkurenciji unutar zemlje i na globalnom nivou“, saopšteno u dokumentu.

„Nacrt zakona direktno nalaže administraciji predsednika SAD Džoa Bajdena da izradi podroban izveštaj za američki Kongres koji detaljno opisuje prepreke koje Kina stvara kako bi sprečila slobodan rad američkih diplomata, zvaničnika, novinara, preduzeća i nevladinih organizacija u zemlji“, navedeno je u saopštenju Van Holena.

Dokument sadrži i preporuke u pogledu odgovora koji Sjedinjene Američke Države mogu da pruže kako bi postigle „reciprocitet“ u odnosima sa Kinom.

Prema rečima Van Holena, „došlo je vreme da se okonča jednostrani pristup“ Kine.

„Suština u sprovođenju principa reciprociteta je u identifikovanju svih oblasti u kojima smo stavljeni u nepovoljan položaj i izradi dosledne strategije za popunjavanje praznina“, dodao je on.

Sa svoje strane, senator Salivan izjavio je da se američki građani, biznismeni i predstavnici organizacija koje posluju u Kini „decenijama“ suočavaju sa značajnim ograničenjima i cenzurom. Apelovao je na Kongres da preduzme neophodne mere i zaštiti interese Amerikanaca.

Ranije je šef kineske diplomatije Van Ji rekao da, bez obzira na postojeće nesuglasice i razlike između Pekinga i Vašingtona, mogu da se regulišu sporna pitanja „izbegavajući sukobe i konfrontacije“.

izvor

[Dreadnought]

Bidenov novi stari pristup Kini

Kada je Joe Biden postao američki predsjednik, mnogi su se nadali da će doći do poboljšanja zategnutih odnosa s Kinom. Bliži se 100. dan njegove funkcije u Bijeloj kući, a veze između dvije zemlje su i dalje zategnute.

[Dreadnought]

Bajden: Kina se "brzo približava"


Predsednik SAD Džo Bajden je tokom svog prvog govora u Kongresu povodom prvih 100 dana predsedničkog mandata posebnu pažnju posvetio Kini i ocenio da se Kina "brzo približava."

On je u sredu uveče ocenio da će SAD održati jako prisustvo u Info-Pacifiku i obećao da će pojačati tehnološki razvoj i trgovinu, preneo je Rojters.

"Kina i ostale zemlje se brzo približavaju. Moramo da razvijemo i da dominiramo u proizvodnji i tehnologiji budućnosti", ocenio je Bajden.

U izjavi koja je izmamila najjaci aplauz večeri, Bajden je rekao da "prosto ne postoji razlog da se vetroturbine za vetrenjače ne prave u Pitsburgu umesto u Pekingu".

Bajden je ponovio da je takmičenje sa Kinom najveći izazov spoljne politike SAD.

On i njegove kolege demokrate, kao i republikanci, su se svi složili oko strožijeg pristupa prilikom odnosa sa Pekingom.

"Amerika će se boriti protiv nepravdi koje nipodaštavaju američke radnike i američku industriju, pomoću subvencija državnim preduzećima i sprečavanju krađa americkih tehnologija i intelektualna svojina", dodao je predsednik SAD.

On je poručio predsedniku Kine Si Djinpingu da će SAD održati snažno prisustvo u Indo-Pacifiku, "kao što to radi za NATO u Evropi - ne da bi otpočele sukob, već da bi ga sprečile".

izvor

[MOTORISTA]

Kisindžer tvrdi - Ako Amerika i Kina zarate svet će biti na ivici kataklizme
Tanjug 01. 05. 2021.

AMERIČKO - kineski odnosi sve su bliži "sudnjem danu" zbog tehnološkog napretka, ocenio je nekadašnji državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući u administraciji republikanskog predsednika SAD Ričarda Niksona.

Kisindžer je ukazao na vojnu i ekonomsku moć Kine, izrazio stav da su zategnuti međudržavni odnosi najveći problem savremenog sveta i upozorio da napetost na relaciji Vašington - Peking predstavlja "najveći globalni problem" koji bi mogao da se prelije na ceo svet i uvede čovečanstvo na ivicu kataklizme u slučaju sukoba ove dve tehnološke supersile, preneo je londonski dnevnik Gardijan. Vremešni, 98-godišnji američki političar i ekspert za međunarodne odnose ocenio je da bi ekonomski, vojni i tehnološki potencijal dve super sile krije više rizika nego što je to bio slučaj tokom Hladnog rata između SAD i ŠSR.

Kisindžerovo izlaganje tokom simpozijuma posvećenog aktuelnim globalnim pitanjima na Sedona Forumu Instituta Mekejn, koincidira sa izjavom američkog sekretara za odbranu Lojda Ostina koji je upozorio da će "način na koji će biti vođen sledeći veliki rat biti potpuno drugačiji od svega što se događalo u ratovima vođenim do sada".

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Henri Kisindžer upozorava: Rat između SAD i Kine bi mogao da uništi čovečanstvo


Bivši američki državni sekretar u doba predsednika Ričarda Niksona, legendarni Henri Kisindžer, upozorio je da rivalstvo između Amerike i Kine nosi više rizika od Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom i da bi rat između te dve supersile mogao da dovede do uništenja čovečanstva.

Prema rečima 97-godišnjeg Kisindžera, uz pretnju nuklearnog oružja pojavila se opasnost koju predstavlja veštačka inteligencija. On smatra da to može da dovede do „sudnjeg dana“. 

Početkom 1970-ih godina, kada je Sovjetski Savez bio glavni neprijatelj Amerike, Kisindžer je razvio program za normalizaciju odnosa između SAD i Kine s ciljem da „primora“ Kremlj da troši više sredstava na osiguravanje bezbednosti istočnih granica. Politika bivšeg predsednika Donalda Trampa, koju je gotovo u svim aspektima potvrdio novi predsednik Džo Bajden, poništio je rezultate politike saradnje sa Kinom.


Pretnja „sudnjeg dana“

Govoreći na forumu za međunarodne poslove „Sedona“, bivši šef američke diplomatije je krizu u odnosima sa Kinom nazvao „najvećim problemom za Ameriku i svet“.

„Prvi put u istoriji postoji šansa da čovečanstvo prestane da postoji. Stvorili smo tehnologiju koja nadmašuje sve što smo mogli da zamislimo pre 70 godina“, izjavio je Kisindžer nakon reči šefa Pentagona Lojda Ostina da će se „sledeći veliki rat značajno razlikovati od prethodnih koje su Amerikanci ranije vodili“.

Kisindžer se složio sa tom tvrdnjom. Podsetio je da je nuklearno oružje tokom sovjetsko-američke konfrontacije služilo kao ozbiljna pretnja.

Kako je rekao, sada je nuklearnoj tehnologiji dodata veštačka inteligencija, a SAD i Kina su lideri u toj sferi. To još više približava pretnju „sudnjeg dana“, upozorava Kisindžer.

Korišćenje visokih tehnologija u oblasti veštačke inteligencije znači da čovek i mašina postaju partneri i da mašine mogu da steknu sposobnost donošenja sopstvenih odluka, smatra on.

„Tokom vojnog sukoba između visokotehnoloških sila, to povlači kolosalne posledice“, uveren je Kisindžer.


Kako pristupiti Kini?

Američki diplomata je svoje statove o aktuelnim američko-kineskim odnosima izneo u intervjuu za nemački list „Velt“. Kisindžer je pozvao zapadne vlade za spreče uspon Kine, ali da u isto vreme održavaju mir između Pekinga i Vašingtona.

Prema njegovim rečima, Amerika bi trebalo da ostvari velika dostignuća u oblasti veštačke inteligencije i ne dozvoli dominaciju Kine na tom polju. Teoretski, obe strane imaju mogućnost da pobede u trci, smatra on. Međutim, kako je rekao, one moraju da ograniče svoje ambicije nekakvim dogovorom.

Sjedinjene Američke Države bi trebalo da imaju pouzdana odbrambena sredstva, dodao je Kisindžer.

„Ali bi u svetu visoke tehnologije Sjedinjene Američke Države trebalo da teže koegzistenciji“, smatra bivši državni sekretar.

Istovremeno, Kisindžer kaže da je neophodno uputiti kritiku i Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, ako Evropa bude koristila američko-kineske nesuglasice, to će dovesti do pogoršanja konfrontacije i produbljivanja krize.

„Nisam pristalica krstaškog rata protiv Kine, sa njom moramo da postignemo međusobno razumevanje“, rekao je inicijator jedne od najvećih političkih senzacija 1970-ih godina – Niksonove neočekivane posete Kini i njegovog sastanka sa Mao Cedungom.


Da li će Bajden poslušati Kisindžerove savete?

Prema pisanju ruskih medija, postavlja se pitanje da li je trenutni šef Bele kuće spreman da sledi preporuke poznatog analitičara.

Prokineski mediji na Zapadu podsećaju da je konfrontacija između SAD i Kine dostigla krizne razmere za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa. Aktuelni predsednik Džozef Bajden mogao je da stabilizuje situaciju, ali je on, ignorišući najopasnije aspekte toga, nastavio politiku svog prethodnika, navode mediji.

List „Saut Čajna morning post“ piše da je Bajden prošle nedelje održao govor u kojem je režim u Kini nazvao autoritarnim. Predsednik je pozvao zakonodavce da odobre ogromne sume novca za nadmetanje sa Kinom.

Očigledno, Kisindžerovi saveti ne odgovaraju trenutnom američkom establišmentu, piše medij i ističe da je u Americi raspoloženje sada drugačije.

izvor

[Dreadnought]

Ima li opasnosti od rata Kine i Amerike: Odgovor državnog sekretara SAD


Državni sekretar SAD Entoni Blinken odgovorio je na pitanje „ima li opasnosti od rata Kine i Amerike“ rečima da to „nije u interesu ni Vašingtona ni Pekinga“.

Odnosi dve države su komplikovani na svim nivoima, što je uzrok neizbežne zabrinutosti, rekao je Blinken.

„Nemamo luksuz da ne sarađujemo sa Kinom. Odnosi su veoma složeni, bilo da se radi o međusobnom suprotstavljanju ili nadmetanju, ali i saradnji“, rekao je Blinken u intervjuu za Si-Bi-Es.

Dodao je kako „kinesko vođstvo želi da Kina postane dominantna zemlja sveta“.

„Poslednjih nekoliko godina, Kina deluje represivnije kod kuće i agresivnije u inostranstvu“, tvrdi Blinken.

Na pitanje ima li opasnosti od vojnog sukoba dve zemlje, Blinken odgovara da to nije u interesu ni Vašingtona ni Pekinga.

„Mislim da je dubokok protiv interesa i Kine i SAD da dođu do tačke vojnog sukoba, pa čak i da idu u tom pravcu“, rekao je američki državni sekretar.

Inače, Blinken je nedavno, tokom samita SAD i Kine na Aljasci, imao „bliski susret“ sa kineskim diplomatama, koji se završio međusobnim optužbama i veoma oštrom retorikom tokom sastanka.

izvor

[MOTORISTA]

[
u]Ima li opasnosti od rata Kine i Amerike: Odgovor državnog sekretara SAD[/u]

[Dreadnought]

Blinken Talks Confrontation with China, Says Its Economy Will Soon Surpass US

[MOTORISTA]

"Kao mali psići": Onlajn poruka američke ambasade izazvala bes u Kini
Tanjug 06.05.2021.

U poruci koju je američka ambasada postavila na kineskoj društvenoj mreži navodi se da se prihvataju prijave za studiranje na američkim univerzitetima i da oni koji žele treba odmah da zgrabe tu priliku "kao mali psići", prenosi agencija AP.

"Došlo je proleće i cveće cveta. Jeste li poput ovog psa koji jedva čeka da izađe i igra se?" - stoji na postu na kineskom, koji je praćen video snimkom uzbuđenog šteneta koje pokušava da se popne preko bezbednosne kapije. Taj opis izazvao je "lavinu" od više stotina hiljada komentara, u kojima su ova poruka i video snimak šteneta koje pokušava da pređe ogradu, opisani kao rasistički. Najnovija kontroverza dolazi usred pojačanih tenzija između Pekinga i Vašingtona oko sporova koji uključuju intelektualnu svojinu, trgovinu i ljudska prava u Sinđangu i Tibetu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kina pravi pomorsku bazu na obali Atlantika
Novosti online 08. 05. 2021.

KINA želi da otvori pomorsku bazu na afričkoj obali Atlantika, tvrdi američki general Stiven Taunzend, komandant američke Afričke komande.

Kina je već kontaktirala zemlje u tom regionu, kako bi napravila pomorsku bazu koja bi mogla da prima nosače aviona i podmornice, rekao je Taunzend u intervjuu za AP.

- Oni traže mesto gde mogu da ponovo naoružaju i poprave ratne brodove. To bi moglo da im bude korisno u slučaju vojnog konflikta - rekao je Taunzend. Američki general tvrdi da je Kina kontaktirala države od severa do juga Afrike, od Mauritanije do Namibije. On je naveo i da je Kina, koja je napravila prvu bazu van svoje teritorije u DŽibutiju 2016, na istoku Afrike, sada na putu da to uradi i na zapadnoj obali tog kontinenta. Dodao je i da Kina proširuje svoju bazu u DŽibutiju, koja već sada ima 2.000 vojnika.

- Kina nadmudruje SAD u nekim afričkim zemljama. Lučki projekti, ekonomski poduhvati, infrastruktura i njihovi sporazumi i ugovori dovešće do toga da imaju bolji prolaz u Africi i oni polažu velike uloge na Afriku - tvrdi general Taunzend.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

China and U.S. are like inseparable conjoined twins

Professor Graham Allison has compared U.S.-China relations to inseparable conjoined twins in which if one gives way to its impulses in dealing with the other and strangles it, it will only succeed in killing itself.

China-U.S. relations: An Olympic competition?

Professor Graham Allison said China and U.S. are like two players in the Olympic Games, with each seeking to win as many gold medals as they can. But China and the U.S. are also compelled to cooperate to avoid destructive outcomes.

[MOTORISTA]

среда, 12.05.2021.

Пентагон уклања кинески Сјаоми са „црне листе”

ВАШИНГТОН – Америчко Министарство одбране уклониће кинеску корпорацију Сјаоми са владине „црне листе”, чиме се отвара пут будућим америчким улагањима у ову пекиншку компанију која производи паметне телефона, извештава Ројтерс .

У судској одлуци, на коју се позива британска агенција, наводи се да ће две стране договором решити актуелну парницу без даљег судског спора, како би се окончао кратак и контроверзни сукоб између кинеске хардверске компаније и Вашингтона. Портпаролка компаније Сјаоми је изјавила да управа пажљиво прати најновији развој догађаја, не износећи детаље, преноси Танјуг. Акције Сјаомија скочиле су за више од шест одсто на берзи у Хонг Конгу пошто се вест о овој одлуци брзо проширила.

Званичници америчког Министарства одбране нису били доступни за коментар. Раније ове године, Пентагон је под администрацијом бившег председника САД Доналда Трампа, објавио да је ова фирма повезана с кинеском војском и ставио је на тзв. листу ентитета која ограничава америчка улагања у компанију. Слична ограничења уведена су за још седам кинеских компанија.

Сјаоми је након тога поднео тужбу против америчке владе, оцењујући њену одлуку „незаконитом и неуставном” и негирајући било какве везе са кинеском војском. У марту је, под новом администрацијом председника Џоа Бајдена, савезни судија привремено блокирао примену „црне листе”, позивајући се на „дубоко неутемељен” поступак америчке владе о стављању Сјаомија под забрану.

Ројтерс додаје да, након ове победе Сјаомија, и друге кинеске компаније које се налазе на „црној листи” разматрају подношење сличних тужби.

Izvor: www.politika.rs